Po meni obavezno.
Zamisli za 20 godina pomeris mesto krevetu. I sta onda? Ispod kreveta imas podno, a gde bio krevet imas hladan pod?
Podno grejanje / električni kotao
Kolege čitam forume već 2-3 nedelje bez prestanka, dosta sam naučio o grejanju, ali imam par nedoumica.
U pitanju je adaptacija dvojne kuće na sprat osnove 9x9m, komšija sa istočne strane koji isto greje celu kuću. U planu mi je da uradim podno grejanje i izolaciju na ovaj način:
3 spoljna zida prizemlje siporeks 25cm + 10cm EPS, sprat ytong 25cm + 10cm EPS.
Zid do komšije 25cm ytong + 2cm EPS + 5 cm EPS komšijina izolacija + giter blok 25cm.
Plafon ploča + 10cm mineralne vune ili 10cm EPS+estrih.
Pod (iznad podruma) poloča + 3cm XPS + 4 cm estrih + podna obloga 1cm (keramika i laminati).
Prozori drvena kvalitetna stolarija, duplo staklo niskoemisiono punjeno argonom.
Računao sam toplotne gubitne uz pomoć programa, ali i pešaka, te dobijam oko 4,6kw pri 35* temperaturne razlike (-15 / 20), ili 110kw na 24h. Pošto je u pitanju Vojvodina, toplotni gubici pri prosečnoj temperaturi od +5*C i 22*C sobne dobijam oko 2,2kw.
Imam već 2 brojila, te bih išao na varijantu podnog grejanja sa AT + jeftina struja, Podno bih projektovao za maksimalnu ulaznu temperaturu 38-40*C.
Moja pitanja su sledeća:
da li je dovoljnan AT od 2000l pri režimu temperature od 80-85*C u baferu i 40*C za podno?
da li je dovoljan razmak od 15cm za podno i koliku teperaturu poda mogu očekivati u tom slučaju?
ako može kontrola mog računa da nisam negde napravio neku kardinalnu grešku?
P.S. ako tihi2 čita ovo ili neko drugi ko zna, molim vas da mi javite gde da kupim plastični AT koji odgovara ovoj nameni?
Račun bi trebalo da je dovoljno tačan
U rezervoar od 2000 litara sa tom temperaturnom razlikom može da se smesti oko 95 kWh energije što otprilike znači da će ti uglavnom pokrivati gubitke sem u najhladnijem periodu. Za tu maksimalnu temperaturu vode ja ne bih preporučio plastični rezervoar, moralo bi da se radi sa nižom temperaturom, a to onda smanjuje toplotni kapacitet i mora da se radi otvoreni sistem. Ako se ipak odlučiš za plastiku ima masa proizvođača plastičnih rezervoara, naročito oko Valjeva i cene su okvirno nešto preko 100€ po kubnom metru.
Štose tiče razmaka između cevi pitanje je postavljeno naopačke. Prvo se utvrđuju temperature koje će obezbediti da se prenese dovoljno energije bez prekoračenja dozvoljenih maksimuma, a onda na osnovu toga kolika je neophodna dužina cevi po kvadratnom metru iz čega se na kraju dobije razmak. Sa većom gustoćom cevi može da se radi sa nižim temperaturama (sto su temperature niže manji su i gubici) ili da se dobije veća snaga ali se troši više cevi i veći je napor za pumpu. Da bi pokrio gubitke kod tebe pod mora da može da prenese više od 60 W/m2 što za razmak od 15 cm znači utrošak oko 550 metra cevi (16X2mm) i protok od oko 500l/h sa temperaturnom razlikom od 10 stepeni (40/30), temperatura poda ne bi nikad prelazila 29.
Mislim da je izolacija poda od samo 3 cm premala (nedovoljan toplotni otpor prema važećim normama - nema ni trećinu minimuma) jer su gubici poda praktično četvrtina svih gubitaka ali ako ne može više to je to.
Ne vidim valjan razlog da se ne postave cevi po celoj površini poda. Zašto bi zaobilazili pojedine uređaje ili predmete.