Koja bi otprilike bila cena za sistem sa solarnim pločama i to za ploče, cevi, ventile (obične i mešajuće), pumpu, eventualno neku elektroniku ako mora i bojler-pufer sa izmenjivačem, kao i kako se naplaćuje montaža za te sisteme, takođe koliko meseci (dana?) godišnje je taj sistem u upotrebi i koji je neki prosečni vek trajanja, tj. kad je zreo sistem (ili neki njegov deo) za remont ili zamenu?
Neke cene na koje sam naišo po forumima su oko par hiljada € za ceo sistem, a budući da je u funkciji par meseci godišnje, možda i leti za sanitarnu toplu vodu ali to zahteva dodatne prepravke na postojećim instalacijama koje mogu da izađu i na veliko, pa kad uporedimo cenu koštanja ovakvog poduhvata i ono što dobijamo meni se čini da je jeftinije držati se struje ili gasa kao energenta.
Izvinjavam se na malom off-u ali ako se jednog dana naša država odobrovolji (ili pre će biti neko je natera) pa promeni politiku prema alternativnim, ekološkim, obnovljivim, itd. i sl. izvorima energije pa ukune porez i carinu na sve potrebne delove i još dodatno dotira zainteresovane korisnike sa 30-70% cene onda će to imati smisla i računice za krajnjeg korisnika, ovako kako je sad ispada da si samo u debelom trošku i na udaru dodatnih taksi, dadžbina i sl. ukoliko želiš da dodatno termoizoluješ kuću (jer je time komfornija-luksuznija i samim tim vrednija, pa moraš i veći porez na nju da platiš), nema ti nikakve pomoći i olalšica ukiliko želiš da uvedeš grejanje na na solarne panele, toplotnu pumpu, biomasu a da ne pričam ukolikoliko ti ne daj bože padne na pamet da proizvodiš i još gore pokušaaš da prodaš el. energiju putem foto panela, vetrenjače ili mini hidro centrale,
potreban savet za grejanje
Svakako da se " Sporazum iz Kjota " i 'Agenda 21 " ne mogu smatrati ni teorijom a ni zaverom . Ti dokumenti su javni i dostupni svima
Ali najlakse je svoje neznanje ili nezainteresovanost , lepo objasniti pojmom "teorija zavere " . Sto bi stvarni teoreticari zavere rekli "plava kragna "
@peca
Jedna stvar me sad jako iznenadila . U tvom pisanju su lepo naveo da "treba " da natera nasu ili bilo koju drugu drzavu , da ukine svoje osnovne prihode kao sto su carina , pdv i slicno , a opet sa druge strane jos i da dotira koriscenje takvih sistema .
Prosto receno ceo taj teret " obnovljivih energija " mora da se plati i to debelo , a to opet placamo svi mi . I taj deo kojeg drzava treba da se odrekne ali i taj deo koji je subvencionisan .
Sumo sumarum je taj sistem onda neisplativ za neku siru upotrebu , ali je marketng cudo .
A sad dolazimo do kljucne stvari .
Strukturu cene gasa kad rasclanis dolazi se do podatka da je akciza gotovo 70 % , pa plus PDV (8 ili 18 % ) , lokalne takse , pa marze uvoznika , carina ..
Kada bi se nasa drzava odlucila da se ukupna cena gasa moze opteretiti sa 3 % od cene a ne kao sad preko 80% , onda bi gas bio pristupacno gorivo za sve nas . Bez preskupe opreme , prevelikih ulaganja .....
Sto se tice prozivodnje struje iz obnovljivih izvora R Srbija se obavezala da takvi struju otkupljuje po ceni od 0,23 E . Pa sad ti sracunaj koliki je guibtak EPS-a na kupovini ovakve struje
@tenzor
Pod ukidanjem carina , pdv i slicno naravno nisam mislio generalno ukidanje to je potpuna besmislica, već ukidanje ili smanjenje samo za navedene kategorije, što je i našim zakonom regulisano kao jedna od mera stimulacije potrošnje konkretnih proizvoda ili razvoja određenog sektora privrede jer mnoge od tih stvari se proizvode i kod nas i imamo dovoljno naše pameti da mnoge od tih stvari i sami napravimo, ovako ispada da se vlada interesuje za ove ''zelene'' tehnologije čisto teorijski tj. jedino kad neko treba da napiše studiju ili odradi neki projekat na tu temu a konkretnih koraka nema, dok je u razvijenim zemljama to normalna praksa.
Situacija je takva da za npr. sistem solarnih panela treba da protekne 10-20 godina da bi se otplatio, a to je ipak previše jer šanse da nešto u međuvremenu ''crkne'' (pa možda i sam investitor) odbijaju većinu ljudi da se upusti u tako što.
Lepo je što se RS obavezala ali ajd dođi do svih potrebnih dozvola i izbori se sa svim peripetijama koje su vezane za takav poduhvat, nego odosmo u off a što se grejanja tiče kolko para tolko i muzike, najjeftinije i komforno i lako nikad nisu išli zajedno to nam je bar svima jasno, kao i da trajnog rešenja nema, nekad je plin bio jeftin pa lož ulje pa struja a drva i ugalj su uvek bili jeftina i prljava alternativa za one koji nisu na gradskom sistemu grejanja, jednog dana će uvesti i neke normative oko izduvnih gasova i produkta sagorevanja u gradskoj sredini (kojih jelte ima u određenim zemljama) pa ni ta drva i ugalj neće više biti tako jeftina i pritupačna, poenta je da se stalno nešto novo uvodi i kupuje i da se para vrti a ne čuva u slamarici.
Evo jedan software kojim možete analizirati vaše ideje vezano za trošak investicije i eksploatacije raznih vrsta grijanja.
Da se razumijemo, kao kod svakog software-a, garbage in - garbage out, što u prevodu znači ako su unešeni nebulozni podaci i rezultat če biti nebulozan.
Ja ga često koristim kao alat za argumentiranje mušterijama mojih predloga.
http://www.retscreen.net/hr/home.php
Evo i jedan dobar priručnik:
http://www.pvc-stolarija.hr/fileadmin/user_upload/prirucniksavjetnici.pdf
Nikola Tesla je pokusao da nam dostavi bezicno el energiju ali mu globalno nedadose trgovci (citaj pijavice ), kako da se oni "omaste " ko ce njih da primi da rade?Nemoj te se zanositi time da ce vam oni subvencionisati troskove.Ne pominjem zalud ime svetskog No1 idugo ce tu biti ,naucnika i stvaraoca.Obnovljiv izvor energije iz vodenih tokova jedini je konstantan i neiscrpan. pa tako ako neka drzava (drustvo) hoce da olaksa zivot svojih gradjana po pitanju energenata moze da ulozi u primar gradeci HC a uzimajuci od korisnika toliko koliko je dovoljno da sistem funkcionise.Globalni problem je, tok novca . Ako se ne prodaju vozila ,uvode se standardi po kojima samo nova vozila zadovoljavaju jer imaju neko slovo vise i manju emisiju gasova.I tako decenijama.
Odjednom se aktivira na kraju evrope neki nn vulkan radi jednu smenu( 8 
blokira i napravi globalni problem 15 dana ( radi se o proslo godisnjoj erupciji Irskog vulkana ) pa ti gledaj da li je zavera ili nas drpa ko stigne! 
Samo kratko po temi .
Uradite izolaciju objekta maksimalno i time ste "ustedeli "svoj novac jer nema gubitaka .Za izbor grejanja odaberite najmanji investicioni jer dobro izolovan objekat smanjuje potrosnju preko 50% u odnosu na neizolovano.
( @tenzor.gde je silos sa slike ?) 
U zagradu je upo smajli zbog razmaka Treba da pise ( 8h )
@peco
Brate , rodjace , prijatelju .
Plin je i nekad i sad JEFTIN , nego su mu u cenu kostanja uvedene kojekave akcize i slicno . E ajd sad da izmisljamo toplu vodu , plin je vestacki skup , ajd da vestacki pojeftinimo vetrnjace i solarne panele . I otkud ti ideja da je DOBRO sto se RS obavezala da ultra preskupo placa " zeleni kilovat struje " . Ta ista RS puno budzet tako sto velikoj vecini nas skida kozu s ledja da bi onda nekom tajkunu placala 0,23 e po kWh . Ako te zanima ukucaj u google sledece "MK vetrenjace " pa ce ti biti jasno .
A to sto pises o normativima to je vec UVELIKO uvedeno , mozes to pronaci u dokumentu " Sporazum iz Kjota " kojim je svakoj drzavi odredjenja kvota emitovanja CO2 i ta kvota se placa . Ko plati moz'da emituje CO2 kolko oce . Izmisljeno je savrseno sredstvo u borbi protiv "efekta staklene baste " a to je NOVAC .
I tako u krug
@cool men . silos je u selu Lukicevo
@tenzor
Razumemo se oko cele eko fore. Vidoh "MK vetrenjace" i najtužnije je što me nije iznenadila ta priča, a ko što pesma kaže http://www.youtube.com/watch?v=rkRIbUT6u7Q
Povodom ove pisanije iz predhodnih postova, nedavno naleteh na neki francuski forum na kome se sapatnici sa Centrometalovim kotlovima sa ugrađenim pelet setovima savetuju i hvale kako su super prošli jer su od državne subvencije dobili natrag oko 2500€ za kupljeni ekološki kotao sa pelet gorionikom na biomasu, kotao i gorionik ih je izašao oko 7500€ sa subvencijom oko 5000€ (ne navodim u evro tačne cene ali tu su negde) i ljudi presrećni, a kod nas npr. taj isti kotao i gorionik izađu oko 3000€ iako je i kod nas uvozni proizvod kao i kod njih, čist čabar eto šta je.
posjecuje li iko jos ovaj forum? Mene zanima ugradnja kalorimetara u stanove. Moze li neko nesto o tome da mi kaze? Isplati li se?
Bardo, bilo koju opciju da izabereš površina koju greješ nije mala, pa zato ni ulaganje neće biti malo. Najmanje bi te koštalo šporet na čvrsto gorivo i da ne greješ celu kuću ili da uzmeš neki kamin sa razvodom za grejanje toplim vazduhom koji bi nadam se mogao da greje tu površinu.To bi ti bilo jeftinije od radijatorskog grejanja , a podno grejanje mislim da bi ti bilo najskuplje možda grešim , ali dobro se raspitaj pre nego kreneš sa radom.
Osnovno pitanje oko koga se svo vreme vrtite je usteda u grejanju odnosno izbora grejanja .Totalno pogresna pitanja i pogresna navodjenja .
Usteda se postize sprecavanjem gubitaka i jedino tako.
Uraditi kvalitetnu izolaciju sa kontrolisanim paro barijerama je jedini nacin ustede odnosno sprecavanje gubitaka sve ostalo je oblast mode i trgovine .
Bilo kako da ste stvorili kilovat toplotne energije ako ga ne sacuvate izgubili ste ako sacuvate dobijate .Mislim da ne moze biti jasnije, izolacija je number van ,mozda vam to kazu i drugi ali tek na kraju ,kada vam otmu lovu i ubede da vam je sad toplije zbog njihovog resenja a ne zbog uradjene izolacije .Znaci izolacija na prvom mestu dalje ustede u modelima grejanja su u okviru 10 % i price su za sebe a 90% ustede pripada kvalitetnoj izolaciji.U ostalom danas sam cuo da je i nasa drzava odresila kesu pa ce da pomogne kreditima za izrade izolacija grejanih prostora sto pozdravljam i sto vam je jos jedna potvrda da jos neko razmislja kao ja ,
Sacuvati ulozeno .
izvinjavam se moderatorima o ovome smo vec diskutovali u gornjim postovima
pozzz
zanimljiva tema a ujedno i mene uskoro ocekuje dan odluke sta raditi po pitanju grejanja...kao neko ko je zavrsio neku skolu koja ima veze sa grejanjem ( rukovaoc kotlovskih postrojenja) kao neko ko se bavi izradom pvc stolarije (bravar po struci) i kao neko ko je gledao da krene u neku pricu ogreva (napravio pa prodao kompletnu liniju za pelet jer nisam mogao da dobijem sve dozvole za rad) nalazim se i dalje u nekoj dilemi...naime neznam ni sam sta da radim...odma na startu da razjasnim da krecem sa pravljenem novog stambenog objekta i naravno moram da radim sve po novim propisima u gradjevini...znaci objekat mora da ispunjava sve norme zahtevane energetskim pasosem...ne zbog mene licno vec zbog zakona i jer postoji mogucnost da ako naidje pravi kupac bude i prodat objekat...e sad svasta sam video po gradilistima pa onda shvatio da neznam sta da radim ako sve poslusam....al da krenem redom da iznosim neka moja misljenja i misljena nekih strucnjaka..da da dodam jos i to da ako se uradi kuca po svim ovim novim standardima o energetskoj efikasnosti cele prosle zime nije pala temperatura unutra ispod 16 stepeni bez ikakvog grejanja a u dnevnom boravku koji ima velike staklene povrsine temperatura nijednom nije pala ispod 18 stepeni...ove zime ljudi koji zive su kupili tu kucu ( 120mk) su se grejali sa peckom na pelet koja je u kuci-dnevnoj sobi i do 2.aprila su potrosili 2250kg peleta stim da je dnevna temperatura stalno 25-26 stepeni a nocna 23-24 stepeni..
-kotao na cvrsto gorivo (drvo,ugalj) , kotao na pelet , kotao na loz ulje , kotao na preradjeno ulje ,kotao na plin, toplotna pumpa , invertorsa klima , solarni paneli ....za sta se odluciti....svi kotlovi osim na plin traze neki skladisteni prostor.neki traze odzak neki ne a pimpe,klime i paneli traze dodatnu struju...naravno sve to ima neki vek trajanja,odrzavanje i ostale potrepstine...sve daje i neku odredjenu komociju pri koriscenju...mislim da tu nemoram dalje da objasnjavam jer svako zna kako i sta i dal mu je tesko ili nije....sto se tice cene ja kako sam nesto racunao sve se to svodi nanje vise na isto samo sto je drugacije-slatkorecivije upakovano...
e sad koju instalaciju???
-podno grejanje trazi manju temperaturu ima najbolju iskoriscenost keramika je po meni obavezna (to sad nije problem ima keramike u dezenu drveta)..mana poremecaj cirkulacije,podizanje prasine sa pode obavezne papuce leti po kuci...gde god sam video podno grejanje video sam prasnjave stolove,prasnjave podove i ceste probleme sa plucnim bolestima...
-klasicno grejanje sa radijatorima..zavisno koji se radijatori postave tucani,aluminijumski ili panelni zavisice i potrebna temperatura vode u sistemu...prednost lakoca odrzavanja...mana radijator na zidu....
-zidno grejanje...potreban obavezno senzor vlage zidova...dobra iskoriscenost toplote...mana nemogucnost koriscenja zidova gde je instalacija i sto sam video na primeru da je moralo da radi i leti da nebi doslo do kondenza u zidu...
-invertori-klime....dobra stvar za brzo zagrevanje,nepojavljivanje kondenza...mana..isusuje vazduh,dize prasinu,obavezno jednom nedeljno ciscenje filtera izaziva plucne bolesti...
i ajde sad budimo pametni...ispade klasicno grejanje sa kotlom na cvrsto gorivo najbolje iako se fizikalise uz kombinaciju sa obicnim radijatorima...da zaboravljena opcija je kreka,smederevac i kaljava pec...al o tome kasnije...
@coj
Sto se tice podnog grejanja, gresis u nekoliko stvari. Kada se sve uradi onako kako mora i treba, nema problema sa oteklim nogama i slicno. Podizanje prasine je manje nego kod konvertorskog ili grejanja discipacijom (radijatori ili fan coil uredjaji). Podne obloge ne moraju biti samo keramika ili granit. Moze i odredjena vrsta parketa.
Mana je u tome sto je pocetna investicija veca u odnosu na klasicno grejanje. Izolacija objekta mora da je vrhunska kada je u pitanju podno grejanje. Ja kad budem poludeo pa poceo da gradim kucu, sigurno ide podno grejanje. Uz obavezan baffer. Solarni sistem moze biti podrska, a sto se tice primarnog izvora toplote...tu mozes da biras sta ti najvise odgovara. I uvek glasam za dve varijante. Uvek moras imati alternativu.
Zidno grejanje mi se nikako ne svidja, jedino mozda u kombinaciji sa hladjenjem, ali tada moras imati separatore vlage i slicno.
Sto se tice invertorskih klima, bolja je varijanta jedna toplotna pumpa vazduh voda i podno grejanje.
Moje misljenje i iskustvo, nista vise
cuj druze ja sam najvise za varijantu podnog grejanja pogotovo sto meni licno nesmeta granit,keramika ili mermer...pogotovo sto je upravo danas doslo do promene nekog plana zidanja pa necu zidati na placu na kojem sam mislio nego na drugom koji mi je uleteo kao neka kompezacija...imam vodu,struju i kanalizaciju vec na placu a i put...jedina mana je sto je malo uzi plac ali to cu resiti izradom potkrovlja...sto se tice izolacije ako sad zidas kucu po propisima izolacija je vise nego vrh...da neracunam sto ja sve mogu da uzmem u kompenzaciju pa cu naravno zidati ytongom od 37cm plus spola 10cm grafitni stiropor plus fasada...pod ide 10cm izolacije pa kosuljica pa zavrsni,krov ide kosa ploca ytong plus 10cm spola izolacije kamena vuna plus daska i kao zavrsnica crep...a iznutra 10cm kamene jos i gips ploce...tako da tu dileme nema da nije dobro izolovano...na spratu ce sigurno ici radijatori jer neradim betonsku medju spratnu plocu vec cu ici grede sa uzlebljenim fosnama pa izmedju izolacija i brodski pod kao zavrsnica...prizemlje ce biti u velikim staklenim povrsinama da dobijem sto vise sunceve svetlosti zimi a leti hvala bogu ima roletne...meni se podno svidja jer je lako za odrzavanje...dzoger i za 5 minuta sve sredis...nema radijatora pogotovo sto imam lep pogled pa bi bilo greota tu stavljati neke zidove...sve u svemu ja to sto planiram da napravim grejanje u najskupljoj varijant bi max moglo da izadje nekih 500e godisnje i to sa temperaturom od nekih 25-26 stepeni...meni je vece pitanje sta staviti jer sam se svega naslusao u zadnje vreme a moram uskoro da se odlucim zbog projekta...cena jeste i nije presudna jer mercedes nemozes da kupis i odrzavas po ceni juga...sto se tice solarnih ploca svakako ide jedan kolektor od 320l za toplu vodu jer je meni prvom malo jedan bojler vode...a gledao sam cak i sistem solarni za pravljenje struje pa mi palo na pamet jedan set koji pravi 4kw i da mi zimi sluzi za grejanje a leti za sve ostalo stime sto nebi radio akumulatorsku stanicu vec bi se nocu koristila struja sa mreze ali to je vec cifra onako lepa...
Pozdrav svima, treba mi savet, pomoć u vezi sa tipom kotla za cg. Na slici je ono što bi se grejalo: ima oko 55 kvadrata neto (72 bruto). Da li da uzimam kombinovani na plin (bio bi u kupatilu) ili na pelet (bio bi u letnjoj kuhinji)? U slučaju kotla na pelet za kupatilo bi postojao plinski bojler.
Na skici je plavom predviđena izolacija, zelena je oblast koja se greje.
Spoljni zidovi su debljine 45 cm, od pune opeke i planiram da stavim izolaciju spolja, plafon je karatavan i tu razmišljam da stavim izolaciju na njega. Stolariju bih stavio PVC sa tri stakla i tri dihtung gume. Jednog dana bi se dozidalo još oko 25 kvadrata bruto za grejanje (soba).
Sto se tice izbora da li gas ili pelet. Ja vise glasam za pelet. Ima vise posla nego kod grejanja na gas. Jedino sto je problem snaga kotla. Nema manjeg kotla na pelet od 12KW, do duse stelovanjem moze da mu se obori snaga. Cena gasa ce uvek brze skakati od cene peleta to je sigurno.
E za ovo nisam znao. Jel imas neko iskustvo sa tim kotlom?
Ne, i ja sam ga nedavno otkrio
evo sad ti je sajam gradjevine do nedelje pa imas tamo svasta da vidis...to su peci na pelet koje dolaze u prostoriju....dobre su i neizgledaju lose
Zahvaljujem na odgovorima, onda definitivno pelet.
Po navici sam hteo kotao na gas (u kući sam uvek koristio peć na gas) ali su me majstori savetovali da zaobiđem gas zbog cene. Čitajući po internetu delovalo mi je da je pelet za preporuku. Kotao će biti na pelet.
Verujem da na sajmu ima svašta za videti i čuti ali nisam u mogućnosti da ga posetim.
U lokalnoj prodavnici su mi preporučili kotao mbs 12 kw i rekli da obratim pažnju na kvalitet peleta.
Pošto ne planiram da grejem letnju kuhinju savet forumaša zoran.mika je kotao KEPO 12kW kako bi što više energije otišlo u cg (po specifikaciji: snaga kotla predata vodi je 12 kW).
http://www.kepo.rs/proizvodni-program/kotao-i-pec-na-pelet/
Predlog od člana boree za Minitherm AQUA 8,5 kW sam pogledao i imam laičko pitanje. Da li znači da ovaj kotao greje prostor jer na karakteristikama piše: prijenos topline na vodu 6,5 kW, toplina u prostor 2 kW?
Kako da znam koji je pelet dobar ili ujednačen kvalitet, da li ima deklaracija ili slično?
Sada ću da se posvetim izboru kotla. Ako imate savet šta izbeći isto bih bio zahvalan 
Još jednom se zahvaljujem na trudu i izdvojenom vremenu!
Minitherm AQUA 8,5 kW : vodu 6,5 kW, toplina u prostor 2 kW , znači malo greje i prostor , ako želiš to da izbegneš onda ostaje kepo kotao koji predaje vodi 12kW
ZOPRO...evo ti jos par saveta...ja se bavim pvc stolarijom ali nije to tema...imas ovde i temu peleta...ja sam bio usao prtprosle godine u tu pricu i na kraju zbog papirologije nisam uspeo da zavrsim celu pricu a nosilo mi je mnogo vremena pa sam na kraju prodao celu liniju za pelet...prica da se napravi dobar pelet nije bas jednostavna ali nije ni neki bauk ako krenes redom...imas dosta proizvodjaca peleta kod nas i svi vicu bukov ili hrastov pelet a ustvari je tu samo najvise bukve ili hrasta ali nikad vise od 40%..ostalo je ko zna sta...ima nekih koji dodaju krec,pesak,melesu,preradjeno ulje i da nenabrajam sta sve...ima i onih koji stvarno iako rade u nekoj pomocnoj prostoriji prave ekstra dobar pelet....ali da neduzim sad o tome a kad dodjes do toga slobodno pitaj...ali racun kaze ovako ...135 kvadrata nocna temperatura 20 dnevna 24 bez neke ekstra izolacije 2.4 tona peleta od cistog hrasta za sada...prosle godine skoro 4 tone od kojecega i po skupljoj ceni...pepela za celu zimu jedan ipo dzak od peleta to je oko 22kile....e da svaki kotao na pelet i pec se steluju kompljuterski na najoptimalniju potrosnju peleta sto najvise zavisi od njegovog peleta...primera radi drakulicev pelet pravi dosta sljake i zagusuje kotao a max iskoriscenost je 85% cena oko 220e tona...lik koji je od mene kupio peletirku pravi bukov pelet cana 200e tona iskoriscenost 97%...likovi koji su uzeli peletirku prave od hrasta 190e tona iskoriscenost 98%...al to je vec druga prica....
zar baš hrastov pelet ne daje najviše šljake, u poređenju sa ostalim vrstama drveta, naravno pod uslovom da su svi pravljeni od čistog drveta, znači bez kore i korena. a i hrast je najtvrđi pa dosta haba matricu tako da ga svi izbegavaju pogotovu u većinskom procentu u peletu, mada pošto se pelet prodaje na kilo a ne na kubik energetska vrednost se ne razlikuje mnogo u odnosu na sastav drveta koji je u peletu.
@zopro ja npr. grejem oko 23o mkv veći deo zime sa cm eko ckp 35kw koji sam morao da preštelujem u režim 6-15kw zbog velike potrošnje na fabričkim vrednostima, samo kad spoljnja temp padne ispod -5 podignem snagu na 19kw. Tako da ispada prosek potrebne snage oko 12kw za površinu gotovo 4 puta veću od tvoje. Nisu svi kotlovi na pelet baš tako fleksibilni po pitanju snage na kojoj rade, a pogotovo ovaj moj centrometal za koji samo mogu da kažem zaobići u širokom luku! btw potrošnja će za ovu sezonu biti oko 8t temp u kući 24-25C, pelet plaćao fco kuća 160€/t
druze bas naprotiv energetska vrednost se mnogo ralikuje...i velika je razlika dal je cist bukov-hrastov ili je bukva-hrast u udelu do 50%....to se najbolje vidi po potrosnji...kazes 8tona...garant spustas na 6tona sa ovim sto ja pricam jos bi imao i malu ustedu taman za neki servis
evo šta kažu o energetskim vrednostima raznih vrsta drveta, razlika je +- 10%,
Do zabune je možda došlo jer niste obratili pažnju da sam rekao da se vrednosti ne razlikuju bitno po kilogramu drveta (i pelet se prodaje na kilo), a razlike ima dosta ako se upoređuje energetska vrednost po zapremini tj. po ''kubiku'' popularno rečeno.
Gornja toplotna moć [MJ/kg] (u apsolutno suvom stanju)
Bukva 18,82
Hrast 18,36
Crna topola 17,26
Smrča 19,66
Jela 19,46
Bor 21,21
izvor: http://www.peletiranje.co.rs/pdf/Energija_u_preradi_drveta-1.pdf
Svi proizvođači uglavnom deklarišu svoj pelet na 4,7-4,8 kWh/kg pozivajući se na neki od pribavljenih sertifikata, pošto ja kao i skoro svi obični potrošači nemam u kući labaratoriju da proverim tačnost tih navoda mogu samo da im verujem, a i budući da je gledano na kilo manje više isto od kog je drveta nema tu neke velike razlike. Mislim ima je nije da je nema, u mom slučaju to može biti oko 100€ za grejnu sezonu ali problem je što ja tu razliku mogu da vidim tek po potrošenom peletu a ne pre kupovine. Jedino da kupim po 1 džak od više proizvođača, skoknem do neke labaratorije da mi izmere energetsku vrednost i količinu pepela u ostatku pa onda da kupim i da se nadam da je sav kupljeni pelet iz iste serije kao i uzorak.
A može i neki kontakt za taj dobar pelet.
Sastav drveta je isto bitan,bor je pun smole, topola silikata itd, i tu dolazi do onog da ti kotao lepo radi tj da nema pere ložača da čisti kotao malo-malo.
Silikati su najveći problem kod pelet kotlova i gorionika starije generacije (modeli bez čišćenja rešetke) jer prave šljaku i zapuše gorionik, smola i nije neki problem jer ako je gorionik kolko tolko uštelovan (ako nema dima na dimnjaku) sagorevanje peleta je potpuno i tu i smola izgori i ne pravi problema, kod klasičnog loženja drvima ta smola je s druge strane smrt za peru ložača a bogami i za odžačara.
Opet teorije zavjere. Kad će vam dosaditi?