Postovani planiram u skorije vrijeme da instaliram sistem za zagrijavanje sanitarne vode, posedujem bojler od 200l Termorad sa dva toplotna izmenjivaca. U zimskom periodu vodu zagrevem daljinskim sistemom grijanja (od 15.10 do 15.04) a sa solarnim sistemom planiram da zagrevam vodu u prelaznom periodu i u toku ljeta. Koja su vasa iskustva sa kolektorima, vakumski ili plocasti? Interesuje me, mora li se koristiti fiting za solar (sigurnosni ventil, ozracno lonce, PiP slavina, ventili) ili mogu od klasicnog grijanja? Posedujem Grundfosovu pumpu za grejanje, da li mogu da je iskoristim za ovaj sistem a ako mogu, planiram da tzv. pumpnu grupu uradim licno. Kolektore moram postaviti na zid.
Pozdrav!
Vakumski ili pločasti(klasični) solarni paneli
Razmisli malo kako ces rediti visak toplote sa panela...
Imete neki predlog, recimo da snaga kolektora u startu bude niza od predvidjene za bojler ove zapremine?
Napisao si da hoces da koristis u prelaznom periodu. To znaci da ce za bilo kakvo leto sistem ozbiljno biti predimenzionisan.
Ali ajde to sve na stranu, i da napravis da paneli budu manji, sta ce se desiti sa sistemom kad odes 3 dana nekuda...
Imate li konkretan predlog?
Shtela, da je sve jedno koji je fiting pa niko nebi kupovao namenski za solarne sisteme (koji je skuplji) nego bi svi koristili klasičnu odzračnu lončad, ventile, i dr.
Pregrevanje leti je najjeftinije i najjednostavnije rešiti ispuštanjem vrele vode iz bojlera samo to treba automatizovati.
Npr. ventil sa el. pogonom u kombinaciji sa odgovarajućim termostatom?
Vidim na KP neki tesla solar sistem, vakuumski kolektorai, neki iz bujanovca, kaze da je otvoren sistem u pitanju i ne skodi mu pregrijevanje. Ne znam da li neko ima iskustva sa tim sistemima, koliko je to pouzdano, nisam ih jos zvao, ali kako to vec ide, sta mozes ocekivati od prodavca nego da hvali na sva usta.
I ja se sad polako pocinjem zanimati za ove sisteme, da vidim kako je to najbolje da se izvede, jer ljeti grijem vodu u buretu od 200l na suncu i svako vece besplatno tusiranje, sad bi to malo da dignem na visi nivo, da ne moram crijevo od bureta kroz prozor ubacivati u tus kabinu hehe.
Pitanje vezano za fiting (solar, grijanje) postavio sam zbog toga što je u komšiluku čovjek koristio fiting od grijanja, sistem urađen 1998. godine.
Visak energije mozes spakovati u zemlju, ili u bunar. Ako hoces da ne bacas vodu.
Isto to sve treba osigurati da ne ostane bez napajanja. Jer ako nestane struje, nece sunce prestati da greje.
BOSSKE
Za taj otvoreni nisam cuo.
Ali to znaci da dok ima vode, ne moze preci 100stepeni. Visak ce samo da ispari. I pretpostavljam da mora imati sistem dolivanja sa plovkom, ko na wc kotlicu...
U Nišu sam video na nekoliko mesta da su ugrađivali te jeftine sisteme od 300-tinak evra koje doteruju iz Bujanovca. https://dodaj.rs/images/20200226_142413105f0517b3a44e09.jpg Kakva su iz iskustva ne znam i šta sa tim sistemom tokom zime?
Imete neki predlog, recimo da snaga kolektora u startu bude niza od predvidjene za bojler ove zapremine?
Stvarno ostvarena snaga soalrnih panela će verovatno uvek biti manja od nekih uobičajenih snaga za električni grejač ali to ne garantuje da pregrevanja neće biti. Dovoljno je da nikoga nema kući dva-tri dana pa da dođe do pregrevanja koliko god paneli bili mali.
Način zaštite od pregrevanja mora da se isplanira na vreme - pre ugradnje, a može se izvesti na različite načine - kontrolom stagnacije ili zaštitom od njene pojave. Meni se lično više sviđa druga opcija jer se barata sa dosta nižim maksimalnim temperaturama i sve je manje stresno po sistem ali zahteva u nekim opcijama malo skuplja rešenja. Nažalost većina instalatera solarnih sistema ne žele da se bave rizikom od pregrevanja ili ga jednostavno ignorišu pa šta bude, a nažalost najčešće ne bude dobro.
Ja imam 15m2 ravnih kolektora, bojler od 500L i bazen zahvaljujući kojem nemam veliki rizik od pregrevanja ali sam svejedno uzeo kolektore koji imaju termalnu zaštitu i imam kontroler koji može da uključi cirkulaciju u slučaju potrebe, pa čak i da isprazni toplu vodu iz bojlera u kanalizaciju ako treba.
U Nišu sam video na nekoliko mesta da su ugrađivali te jeftine sisteme od 300-tinak evra koje doteruju iz Bujanovca. https://dodaj.rs/images/20200226_142413105f0517b3a44e09.jpg Kakva su iz iskustva ne znam i šta sa tim sistemom tokom zime?
Vrlo popularno u mediteranskim zemljama. Termosifonski sistem za neposredno grejanje vode, a u slučaju hladnoće može da se poptpuno isprazni.
Za taj otvoreni nisam cuo.
Ali to znaci da dok ima vode, ne moze preci 100stepeni. Visak ce samo da ispari. I pretpostavljam da mora imati sistem dolivanja sa plovkom, ko na wc kotlicu...
Dopunjavanje vodom je lako rešiti ali ko će onda iz kolektora da čisti kamenac posle isparavanja vode?
Nasao sam na oglasima. Gore je nego sto sam mislio...
Na slici se vidi samo jedno automatsko odzracno lonce na vrhu kazana. Pa valjda racunaju kad se stvori para, krenuce lonce da ispusta. Sto mi je totalno sumanuta i opasna ideja...
Ko ce ga znati sta ljudima padne sve na pamet... I onda jos to nazivaju otvoren sistem...
Sutra cu bas da ih pozovem da probam da dobijem konkretne informacije, da li vruca voda ide iz rezervoara ili ima izmjenjivac unutra. Kad bi bio izmjenjivac unutra onda nije frka da se sipa antifriz i onda nema problema, ni sa pregrijavanjem, ni sa zimom.
Sutra cu bas da ih pozovem da probam da dobijem konkretne informacije, da li vruca voda ide iz rezervoara ili ima izmjenjivac unutra. Kad bi bio izmjenjivac unutra onda nije frka da se sipa antifriz i onda nema problema, ni sa pregrijavanjem, ni sa zimom.
Nejčešće je rezervoar sa duplim zidom koji je izmenjivač. Primarni krug kroz kolektor radi termosifonski i odvojen je od kruga vode koja ide iz unutrašnjeg rezervoara. Sistem je uglavnom vrlo jednostavan. Još jeftinija opcija je kad je jednostruki rezervoar gde su glave vakumskih cevi direktno uronjene u rezervoar sanitarne vode. Tu ne znam kako izvode zaštitu sem da se rezervoar izprazni (vakumske cevi dobro podnose visoke temperature, a ako nema cirkulacije lako zagreju vodu daleko iznad ključanja.
Antifriz - namenski za solarne sisteme ne isparava sigurno do 150-160 stepeni, neki mogu i 190-200 ali to nije dovoljno jer temperatura može da ode na preko 250 bez problema - nije dovoljan za zaštitu samo pomera granicu stagnacije na iznad 150 celzijusa.
Kako antifriz moze pomoci kod pregrejavanja?
Kako oantifriz moze pomoci kod pregrejavanja?
Pa i ne može baš da pomogne nego mu je prednost što isparava na mnogo većoj temperaturi pa sistem stabilnije radi. Sa vodom bi stalno bilo isparavanja i dosta varijacija pritiska i problema sa protokom. Sve u svemu nevalja voda u kolektore, najbolje čist kvalitetan glikol.
I antifrizi zavisno od vrste kljucaju na znatno vecim temperaturama, od110 pa do 120 stepeni, neki idu i do 140, A moze se napraviti recimo termostatski ventili koji bi na lupam 90 stepeni ispustao vodu u kanalizaciju i uvodio svjezu vodu koja bi rasladila sistem. I na obicnom bojleru postoji sigurnosni ventil, ako oba termostata zaribaju da moze da okine i ispusti visak pritiska.
BOSSKE,
kod mene je zatvoreni sistem cirkulacije. Solarna tekučina može biti nerazrijedčena ili razredčena; zavisi na koliki minus jo tretiraš. Ja imam nekih 35%. Za svaki slučaj imam uklopljenu avtomatiku, da kod -22%C počinje cirkulacija vode iz zalogovnika u kolektore, po noči obično. Tekučina je do sada još u redu. Raztezna posuda je nekih 20L. Pritisak je 3,5 bara.
U dva primera se mi je T dignula na 178°C; Kuna mi je preseckala kabl/senzor povezavo sa avtomatikom.
Kod otvorinih ( doma kod mojega oca ) je bil otvoreni; slučajno uparjavanje vode je bilo kači , koja bila u razteznoj posudi sa iztokom. Tako nismo dovajali vodu . Drži, po zimi tega niso imali u pogonu zadnjih nekoliko godina, jer je bila voda, Prije sa antifrizom nije bilo problema.
damas sam se zaigrao cijeli dan sa spajanjem podnog grijanaj pa zaboravih da pozovme ove iz bujanovca, nadam se da cu sutra da se sjetim, bas da vidim o cemu se tu radi. Nema nigdje iskustava o tome, a ne ocekujem previse korisnih inforacija od prodavca da cu da dobijem, jer svaki cigo svoga konja hvali i sigurno nece reci koje su mane. Ali istrazicemo...ovo ljeto svakako planiram da ubacujem solarne sisteme, jer greota da bojler radi cijelo ljeto pored toliko sunca.
Kolika površina solarnog panela je potrebna za zagrevanje sanitarne vode u rezervoaru-bojleru od 280 litara tokom cele godine.
Naime želim da postavim solarni kolektor i da sanitarnu vodu u potpunosti grejem putem solarnih kolektora tokom cele godine.
Такав систем је могућ али се овде мора постави питање да ли је оправдан. Није проблем израчунати потребну снагу колектора (што се на крају своди на површину) да загреје ту количину воде у децембру или јануару, међутим ја бих ту питао шта ћеш да радиш онда са енормним вишком енергије у јуну или јулу. Такав систем онда мора да има добру заштиту од прегревања иначе неће саставити ни једну сезону.