Kotao najviše propada od agresivnog dejstva produkata sagorevanja i potrebno je pravovremeno i po pravilnom rasporedu, a obavezno po završenoj grejnopj sezoni izvršiti potpunu neutralizaciju ložišta kotla.
Da ne bi bilo reklamiranja koga interesuje detaljno šta uraditi oko čišćenja i konzervacije kotla posle grejne sezone neka se javi na pp
Viadrus U22 mnogo trosi, cesto lozim, POMOC
Ivane koju sad imaš potrošnju drveta. Ono 1 metar za 11 mjesec mi izgleda kao naučna fantastika na kotlu od 25 kW , bez obzira na dobru izolaciju kuće. Na koji način ložiš i da li održavaš vatru non stop.Zašto si uzeo tako jak kotao , planiraš nadograditi grijanje ili ...)
Upravo tako imam i sprat od 65 kvm koji planiram da polako sređujem,pa sa obzirom da je gore spavaći deo i da je manja kubikaža prostorija planiram manje radiajtore da instaliram.Što se tiče potršnje više je i nepratim ali stvari stoje ovako počeo sam da grejem 25 oktobra i do sada sam potrošio oko 5m drva i 150 kg mrkog uglja.U ovo je uključeno i sitno drvo ili grane;uzmi u obzir da mi je ovo prva sezona loženja tako da još uvek ispitujem najbolji način grejanja i eksperimentišem.Kotao uglavnom negasim zbog bebe u kući,pa sad ko neveruje može da svrati i da se uveri u temperaturu u kući i potrošnju,samo je obavezno da ponese majicu kratkih rukava.Inače sada po ovim mrazevima ložim 4 puta dnevno tj napunim kotao drvima do dna za loženje podesim automatski reg promaje na 55 c i prigušim klapnu na 2/3 ili 3/4,inače vatru negasim sem kada se sama ugasi ako nestignem da doložim,onda samo bacim drva i šapurike na žar i to je to.Potrebno je samo češće čistiti dimnjaču i kotao pošta se hvataju naslage smole.
sudija wrote:
RnRolla wrote:Nadam se da je trokraki ventil sa kapilarnom glavom i da sam kontroliše temperaturu grejuće vode za podno. Ako nije takav opiši ga.
Evo slike, reci mi kako da drzim temperaturu tako visoko, na 70C i kako da lozim, ta temperatura je za mene nedostizna.
I koliko cesto moram da dodajem drva, jel to proces dan noc, ili par sati u toku dana?
Znam da su mi pitanja mozda smesna, ali zbog obaveza ja bih to mogao samo popodne da forsiram, jel to malo vremena, ili treba dan-noc da se dezura?[/quote Da li je ovo sto se vidi na slici uradjeno plasticnim cevima?
pa napiši da svi znamo
Generalno tvoj najveci problem je bio u odabiru kotla tj. na samom startu. Kotao Viadrus je dobar kotao samo u pogledu njegovog veka trajanja , kotao ce da traje 30 godina lagano , ali on je proizveden pre 25-30 godina , znaci kao da sad neko kaze da je najbolji auto yugo 45 , veliki je potrosac , nema nikakvu prirodnu promaju , za razliku od celicnih kotlova koji su kraceg veka ( maximum traju do 12 godina ) ali su od 10-30 % manji potrosaci nego liveni kotao Viadrus . Prosta racunica kupis celicni kotao traje ti 5 godina ( koliko najcesce ima garanciju ) i on je sebe isplatio u odnosu na Viadrus . Celicni kotao je puno laksi kako za odrzavanje tako i za ciscenje.Sam primer prevazidjenosti Viadrusa u 22 , mozes da vidis u tome sto je fabrika izbacila pre 3-4 godine Viadrus u 24 koji ima jednu promaju manji je potrosac od u 22, a skuplji je oko 30 000 hiljada , tako da je moje misljenje da je Viadrus 22 odavno prevazidjena stvar. Ko ga kupi videce , uostalom kao i ti sto si primetio . pozz
Korisniku kome čelični kotao traje 5 godina liveni kotao sigurno neće trajati 30. Oni koji koriste livene kotlove znaju da njihova prednost nije samo u dužem veku trajanja. Bitna razlika između kotlova U22 i U24 je u načinu sagorevanja a ne u komorama.
Previše generalizacija i premalo znanja.
Generalno koliko sam mogao da vidim niko sa sigurnoscu ne moze da preporuci neki kotao. Cela prica se svodi na to da je Stadler NAJVEROVATNIJE najpriblizniji nekadasnjem pojmu kvaliteta. S druge strane i misljenja tipa: sta god da kupis trajace do isteka garancije tako da je najbolje uzeti neki od jeftinijih, nisu korektna obzirom da razlika izmedju najskupljih i najjeftinijih nije 1:10 nego otprilike do 1:2. Na kraju, posto i ja moram da zamenim kotao koji je trajao dobrih 25 god., mislim da cu uzeti neki od jeftinijih livenih (npr. Megal iako je dosta popljuvan) i to najvise sto ima malo vise vodo koji greje kako ne bih kupovao akumulator toplote, pa kud puklo da puklo. Ionako nisam siguran na sta cu se grejati posle nekih 5-6 godina uzimajuci u obzir kretanje na trzistu ogreva (citaj: cene).
@shadow452
verovatno si nehotice napravio lapsus u vezi Megal-a jer on je od lima a ne od liva.
Stadler je kvalitetnije odradjen od pomenutog Megala ali je daleko od nekadašnjeg "pojma kvaliteta".
Pozdrav
Imam KOTAO K25 RADIJATOR INŽENJERING i grejem oko 214m2(107m2 je jedna etaza), visina plafona 2.65m i samo na spratu imam PVC stolariju. Stara gradnja iz 80-te, mislim da ide blok, vuna pa fasadna suplja cigla ili vec koju su ciglu stavljali.
Odzak je za 1m visi, oko 9m(prosla pec je bila 32kW Megal).
Dosta trosim ogreva, koristim otpad od paleta samo za potpalu i dok ne postignem radnu temperaturu od 60stepeni. Nakon toga ubacujem ugalj mrki Banovic kocka, i potrosnja je sledeca, od prvog ubacivanja do zadnjeg potrosim 7kanti za malterisanje(kanta je oko 10Kg), ovo je potrosnja na dan.
Otprilike punjenje ide na svakih 3sata, sto je porazavajuce. Dok sam grejao samo jednu etazu(107m2), lozenje/punjenje je islo po jedna kanta na 4sata.
Na koji nacin da poboljsam tj smanjim potrosnju ogreva i da razredim lozenje/punjenje?
Unapred hvala na odgovoru.
Moze li neko da mi da povratnu informaciju koja je razlika u temperaturi vode kod vas na Viadrus U22 (30/35) (ili bilo kojem drugom kotlu) na kicmi kotla i u sistemu?
Kod mene je razlika 20 stepeni izmedju termo manometra, koji je 1m udaljen od izlaza, i kicme kotla. Ista razlika u temperaturi je i na radijatoru na drugom spratu, odnosno termo manometar i radijator (digitalni termometar) pokazuju istu razliku u odnosu na kicmu kotla (kada voda dostigne termodinamicki ekvilibrijum).
U problemu sam jer ne smijem da potjeram radijatore na 70+ stepeni, posto voda u kotlu ide u tacku kljucanja.
Inace, u mogucnosti sam postici temperaturu sistema koju god zelim.
Ja sam na 850 m nadmorske visine, a napolju zna biti i do 25 u minusu. U sistemu je permant, mada na ambalazi ne pise da isti dize tacku kljucanja (sistem pod pritiskom, naravno).
reduktor,
Rešenje problema je mešni ventil (četvorokraki) + kotlovska pumpa (cirkulaciona pumpa u kotlovkom krugu)!
Pretraži forum, ima dosta tema o ovoj problematici i rešavanju...
Hvala za odgovor, ali imam utisak da me nisi shvatio.
Pumpu imam na sistemu, a problem nije sa razlikom temperature ulaz/izlaz (10 do 15 stepeni kod mene), već što temperatura vrućeg voda padne 20 stepeni samo na 1 metar od prirubnice kotla. Nemam probleme tipa kondenz, dizanje temperature, smola, itd, već mi nije jasno odakle toliki pad temperature na izlazu iz kotla (poslije pumpe). Jednio što mi pada na pamet je netačan termo davač na kičmi kotla (koji je nov, a imam i jedan polovan), ili su možda tanke polazne cijevi (30mm). Nešto ne mogu da prepoznam svrhu tog ventila za konkretan slučaj, a ne mogu da vjerujem da pumpa skine 20 stepeni temperaturu svojom masom.
reduktor wrote:
Hvala za odgovor, ali imam utisak da me nisi shvatio.
Pumpu imam na sistemu, a problem nije sa razlikom temperature ulaz/izlaz (10 do 15 stepeni kod mene), već što temperatura vrućeg voda padne 20 stepeni samo na 1 metar od prirubnice kotla.
Takav pad temperature je prilično nemoguć, jednostavno nema gde da ode tolika količina energije da bi se objasnila tolika razlika u temperaturi. Najverovatnije da senzori temperature ne pokazuju kako treba. Tu za početak treba tačno izmeriti temperature pouzdanim baždatenim termometrom. Takođe treba uzeti u obzir način montaže senzora na kotlu i koju temperaturu on pokazuje jer telo kotla naročito blizu ložišta uglavnom ima dosta veću temperaturu od temperature vode koja protiče kroz izmenjivač.
I samo još jedna dodatna napomena, antifriz za automobile ne bi smeo da se koristi u sistemima grejanja (inače je nedvosmisleno zabranjeno) pre svega jer je jako otrovan. Za tu namenu postoje adekvatne neotrovne glikolne mešavine koje nemaju opasne aditive koji su neophodni automobilskim motorima. Inače temperature ključanja glikolnih mešavina su veće od vode, počev od nekih 107 pa do preko 200 stepeni celzijusa ali to nije ovde presudno jer u normalnim uslovima nikad ne bi trebalo da dođu do tog nivoa.
Istog smo mišljenja. Sistem je nov, svi davači su novi, na oba voda imam dva identična termo manometra, i oni su jedan drugom kontrolni, te smatram da su ispravni. Na zadnjem radijatoru imam digitalni davač, kojeg provjeravam sa IC mjeračem, a oba mjerenja u kući daju istu temperaturu kao termo manometar na polazu, tako da nemam sumnju u njihovu ispravnost. Jedino preostaje davač na kičmi, originalni od kotla. Davač na kotlu se spusti u 10ak cm duboku mesinganu cjevčicu, koja se uvrće u kičmu kotla na zadnjem dijelu. Ko ima U22, zna o čemu govorim. Senzor temperature kotla se samo oslanja na tijelo mesingane cjevčice i očekivao sam manja, a ne veća, očitanja. U sistemu je Modriča permant za centralno grijanje. Ubaciću i ovaj polovni davač (ima mjesta za oba), da vidim da li ima razlike u očitavanju. Moguće je da vrelina tijela kotla i položaj davača nisu baš najpovoljnije konstrukciono rješenje, pa se dobija lažna temperatura vode. Hvala za odgovor.
Ma najbolje da ga terise :nes2