Pozdrav,
Interesuje me da li je moguće povezati zidno i plafonsko grejanje sa kotlom za etažno grejanje na pelet? Da li je uopšte pametno i koliko je efikasno grejati se na ovaj način?
Živim u kući koja ima prizemlje i sprat, gde je trenutno samo sprat sređen. Kako planiramo da ove godine sredimo prizemlje razmišljao sam o plafonskom grejanju vodeći se time da ću na taj način pored toga što grejem i prizemlje koje je prioritet, delimično zagrevati i sprat.
Što se tiče zidnog grejanja, da li se ono postavlja na unutrašnje ili spoljašnje zidove ili to nije ni bitno?
Zidno i plafonsko grejanje
- Login or register to post comments
- 634 prikaza
Za printanje
Kada kažeš da je sprat sređen, da li to znači da ima već izvedeno grejanje? Ako je tako šta ćeš dobiti za sprat plafonskim grejanjem u prizemlju?
Mi imamo plafonsko i podno grejanje. Mogu ti reći da se u prostoriji oseti kada se uključi i plafonsko grejanje. Osećaj je jedva primetan a kao da toplota nekako zrači od gore. Po meni prijatnije nego kad radi samo podno. Kada uključimo i plafon, potrebna temperatura vode se snizi za koji stepen tako da dobijemo i neku sitnu uštedu time (dobijamo duplo veću površinu koja odaje toplotu, pa je za zagrevanje prostorije potrebna niža temperatura vode). Pravili smo radi hlađenja, ali sada ga tokom zime testiram za grejanje i prijatno sam izenađen.
Inače plafonsko, zidno i podno spadaju u niskotepmeraturna grejanja. Malo je nezgodno da kombinuješ sa radijatorskim. Ne verujem da ćeš plafonskim mnogo doprineti grejanju poda u prostoriji iznad. Mada kod nas je spušten plafon a imamo i izolaciju na podnom grejanju iznad pa se možda zbog toga ne primeti. Ako bi cevi umalterisao u plafon možda bi bilo drugačije. Ne znam... ali ako to uradiš prenesi iskustva 
Što se tiče zidnog grejanja, ja bih ga stavio na sve zidove. I spoljne i unutrašnje. Naravno spoljni moraju biti dobro izolovani spolja. Kao što sam rekao veća površina pomaže niskotemperaturnom grejanju da bude još niža temperatura. Druga stvar je što će osećaj toplote biti ujednačen sa svih strana.
@pzec Izvinjavam se, nisam se ja dobro izrazio. Pod "spoljašnjim" zidovima nisam mislio da grejanje stavim napolje da grejem dvorište, nego da li se stavlja na zid koji deli dve sobe recimo ili se stavlja na zid gde je prozor?
@laznen Da, na spratu imam razvučene radijatore. Znam da plafonsko grejanje neće zagrejati pod u prostoriji iznad, nego sam čisto mislio da li ima bilo kakvog uticaja u smislu da će gore biti toplije obzirom da se prizemlje do sad nije grejalo uopšte.
Nisam dovoljno upućen, plafonsko grejanje se koristi za hlađenje znači? Na koji sistem grejanja ti je onda to povezano, je li toplotna pumpa u pitanju?
I ako te ne mrzi, možeš li mi tek otprilike ispisati koliko si okvirno potrošio za uvođenje takvog vrsta grejanja, mislim na materijal i kvadraturu na koju si postavljao? Pretpostavljam da je skuplje nego uvesti radijatore, ali da je svakako efikasnije.
Hvala vam!
laznen wrote:
Malo je nezgodno da kombinuješ sa radijatorskim. Druga stvar je što će osećaj toplote biti ujednačen sa svih strana.
Sa svim se slažem što si napisao osim kombinacija zidnog i radijatora. Ako u nekom prostoru ne borave ljudi stalno onda se može radijatorima održavati neka minimalna temperatura prostora. U slučaju potrebe tog prostora radijatori su u prednosti, treba puno manje vremena da zagriju taj prostor. To su kao gostinjske sobe ili kuće.
Taj osjećaj treba stvoriti bilo kojim grijanjem, ako su radijatori tada treba grijati isto kao i podno sa najmanjom mogućom temperaturom tople vode, nadoknaditi ono što je izgubljeno hlađenjem, grijati 24 sata dnevno. Potrošnja je manja, ugođaj bolji. To sve ne ide bez kvalitetne proizvodnje, pohrane, distribucije i potrošača. To treba postići kod izvedbe grijanja.
Budućnost grijanja je u nisko temperaturnim grijanjem, tijela koja zagrijavaju prostor tako svejedno, gubitak topline treba nadoknaditi.
@nnikola
Sve zidove unutar prostora treba grijati, pregradni zid koji nije direktno vezani na vanjski zid nema gubitka pa ga stoga i ne treba grijati.
pzec wrote:
Sve zidove unutar prostora treba grijati, pregradni zid koji nije direktno vezani na vanjski zid nema gubitka pa ga stoga i ne treba grijati.
Izvini, i dalje mi nije najjasnije, Evo na konkretnom primeru, soba ima tri pregradna zida i samo jedan koji je direktno vezan na spoljni. Znači li to da bih grejanje trebao staviti samo na taj jedan zid? Ostalo bi bilo veći trošak nego koristi?
Tako kako si napisao, zid vezan na vanjski zid treba grijati isto kao i pod, pregradni zid nema gubitka pa je isto nepotrebno grijati. Ako imaš 3 pregradna opet sa druge strane imaš ili pregradni ili vanjski zid, moraju biti 4 ili više vanjskih zidova. Toplina se najviše gubi preko krova i stolarije, to treba spriječiti najviše koliko se može. Grijanje samog zida zahtjeva i termo izolaciju sa vanjske strane.
https://www.hpacmag.com/features/understanding-and-measuring-energy-tran...
Nnikola, stavi slobodno na sve površine koje neće biti nečim pokrivene (recimo ormani) bez obzira da li je spoljni ili pregradni zid. Želiš da dobiješ što veću površinu koja će preneti toplotu. Ukoliko prostorija u prizemlju nije bila grejana do sada, svejedno je da li će biti grejana plafonskim, podnim ili radijatorima. Važno je da bude toplo i time će i prostorija iznad biti toplija. Nije potrebno da se mučiš sa specijalnim sistemima. Kao i u zgradi: ukoliko komšija ispod ne greje, biće ti hladan pod i trošićeš više za grejanje, a ukoliko on greje i tebi će biti toplije.
Inače, mi smo ugradili toplotnu pumpu pre 2-3 meseca i za sada je koristimo samo za grejanje. Videću kada dođe leto kako će se ponašati sa hlađenjem. Tada ću podesiti TP da daje hladnu umesto tople vode i videću razliku kada samo ostavim plafon ili kada hladna voda prolazi kroz plafon i pod.
Većinom sam plafon odradio sam u "sam svoj majstor" varijanti. Pošto je u planu bio spušteni plafon, na konstrukciju sam postavio aluminijmske limove koji služe da rašire temperaturu. Na njih sam pričvrstio alupex cevi. Sve na kraju klasično ušrafljeno rigips pločama. Nisam morao, ali sam postavio i izolaciju (staklenu vunu) po montama tj. iznad celog sistma. Da bih koliko-toliko sprečio da toplota/hladnoća ode prvo u ploču. Nemam pojma da li ta izolacija uopšte služi nečemu, ali imao sam par rolni pa sam je iskoristio.
Sada imam više iskustva i neke stvari bih drugačije odradio. Sve u svemu, nije jeftina investicija. Na 50m2 sam potrošio oko 300m alupex cevi, ali cenu je povećao i još jedan razdelnik i to što je majstor pripremio cevi gde sam priključio ove plafonske. Osim toga za aluminijumske limove sam osim njihove cene platio sečenje i utiskivanje žljebova. Da sam imao način, sam bih to uradio i uštedeo par evra po kvadratu, a mislim da bi i običan lim bio OK (nije morao alu).
Evo par slika:
Super ovo izgleda. Ja imam nešto ispod 80 kvadrata, pod i plafon i TP, dosta je to velika investicija. Jesam razmišljao i o tome, ali nisam imao nikoga da pitam o utiscima, samo na klipovima na YouTube što sam pogledao šta ljudi kažu, tako da mi tvoj odgovor dosta znači. Hvala ti puno!
U narednom periodu planiram renoviranje kuće. Između ostalog razmišljam i o zidnom grijanju/hladjenju toplotnom pumpom. Kuća ima klasičan zid sa samo 5 cm stiropora sa vanjske strane i nije moguće naknadno staviti vise (da ne navodim razloge)
Kako bi se poboljšala izolacija je li OK sljedece: na vanjske zidove sa unutrašnje strane staviti dodatnu izolaciju 5 cm od staklene (kamene) vune ili stiropora. Preko toga prema unutrašnjoj strani ici sa instalacijom cijevi za grijanje/hladjenje a preko toga knauf/rigips ploce
Da li ovo sve ima smisla
Ako ima sta je bolje: stiropor ili staklena/kamena vuna jer ako ide staklena vuna mora se staviti i parna brana a ne znam kako se ona ponasa u kontaktu sa cijevima za grijanje/hladjenje zbog kondenzata u ljetnom periodu. Pazio bih da temperatura vode u cijevima u sezoni hladjenja ne ide ispod 18 °C, tj ispod tačke rosista
Alfons,
Kao neko ko je radio grejanje/hlađenje na plafonu sa rigipsom mogu da ti savetujem da to ne radiš. Suviše je komplikovan posao. Nema majstora koji to rade pa jedino možeš sam da radiš (kao što smo i mi radili). Ne možeš samo da staviš cevi i preko rigips. Kako će se te cevi držati? Možeš koristiti one "pečurke" za podno grejanje, ali ne verujem da bi se dobro pokazale ako se preko ne stavi estrih ili izmalteriše. Potrebno je nešto što će da prenese toplotu na što veću površinu. Mi smo koristili aluminijumski lim na kome smo napravili žlebove (vidi gore slike).
Mislim da je najisplativija varijanta podno grejanje sa hlađenjem na klime.
Mi smo zadovoljni ovim što smo napravili ali nikome ne bih savetovao da prolazi kroz ceo taj proces osim ako nije mazohista kao ja 
I ja sam mislio da će tačka rošenja biti problem, ali se pokazalo da nije baš tako. Ne spušta se temperatura toliko nisko da bi se javio kondenz na cevima.
Problem je u stvari povećana vlažnost vazduha u prostoriji. Kada ohladiš vazduh, podiže se relativna vlažnost pa želiš nekako da se toga rešiš da bi bilo prijatno. Recimo, leti nam se dešavalo da je temperatura u prostoriji 29°C a vlažnost 50%. Plafonskim hlađenjem oborimo temperaturu na 24°C ali vlažnost zbog toga skoči na 70% (ne sećam se baš da su baš te cifre u pitanju ali princip je taj). Kada je leti visoka vlažnost nije prijatno, bez obzira što ti termometar pokazuje neku normalnu temperaturu.
Imamo neki prenosni odvlaživač prostorije pa ga uključimo gde i kad je potrebno, ali to nije trajno rešenje. Ideja je da imamo rekuperator koji će regulisati i vlažnost, ali sve mi se čini da je taj dan još daleko.
Dakle: klima je veoma dobra naprava koja će održavati i temperaturu i vlažnost, a dosta lako se ugrađuje, a nije čak ni skuplja od gomile cevi, limova, spojnica, rigipsa...
Imam neki problem sa objavom, admina bi zamolio da izbrise dva gornja pošta.
A htio sam napisati sljedece
Ja ću iz svega ovoga izabrati ono što zelim da čujem
"Mi smo zadovoljni ovim što smo napravili..."
Zidna instalacija cijevi je sigurno lakša od plafonske. Cijevi bi se mogle pricvrstiti šinama/vođicama
U vezi ovoga što ste napisali:
"Potrebno je nešto što će da prenese toplotu na što veću površinu."
Vi ste koristili profilisani lim
Sta bi se desilo, tj koliko bi se smanjila efikasnost grijanja/hladjenja ako bi se cijevi nalazile u vazdusnom džepu; zid sa izolaciom sa jedne a rigips ploca sa druge strane
Klima uredjaj je tu, uspješno se koristi za ono za šta je namijenjena. Međutim nabavkom toplotne pumpe I potrebom za renoviranjem jedna od ideja je da i grijanje i hladjenje riješim zidnom instalacijom
Trenutno grijanje je na plin, radijatori
U vezi izolacije, da li je ideja da se na postojećih 5 cm stiropora sa vanjske strane doda još 5 cm stiropora ili staklene/kamene vune sa unutrašnje strane kad se već bude sve renoviralo
@Laznen.
Upravo je ovo suština svakog sistema hladjenja kod nas " I ja sam mislio da će tačka rošenja biti problem, ali se pokazalo da nije baš tako. Ne spušta se temperatura toliko nisko da bi se javio kondenz na cevima" . Nema je na cevima jer ispari u prostor dok se isti ne zasiti i onda vrzino kolo , kvašenje, isparavanje .A kako se povećava vlaga u prostoru tako se sve više ukućani osećaju ko u delti Mekonga u leto Za naše klimatske uslove , bilo kakva rashlada bez odvoda kondezata , ili totalno konrolisane rekuperacije je vrlo rizična stvar . Ukoliko se već radi toplotna pumpa pa postoji potreba i za hladjenjem prostije je koristiti " fancoil " sa sve odvodom kondezata .
I ja iz nekoliko slucajeva koje poznajem bi mogao posavjetovati fan coil sistem, pogotovo ako je toplotna pumpa u pitanju. Malo zauzimaju prostora, sada su gotovo necujni, i mnogo dobro rade posao.
Plafonsko grijanje po nekoj opstoj fizici ne znam uopste kako funkcionise, kad grijes vazduh u gornjim vrucim zonama, jer i sa radijatorima zna biti po 5 stepeni razlike na podu i plafonu.
Za hladjenje opet ako su cijevi u vazdusnom dzepu na plafonu, pitanje je njihove efikasnosti jer je potreban dobar izmjenjivac toplote, a pakovanje u kutiju na plafonu znaci izolovanje tih cijevi.
Za divno čudo, grejanje sa plafona se pokazalo prilično dobro. Da budem precizan nije smo plafon nego, podno i plafon zajedno. Temperatura je mnogo više ujednačena nego kod radijatora. Koliko sam merio u svim delovima prostorije i na svim visinama je možda razlika u jednom stepnu. Dakle, kao dodatno grejanje, plafonsko po meni nema ni jednu manu.
Što se tiče hlađenja, problem usled povećane relativne vlažnosti se oseti samo u dnevnoj sobi/kuhinji. U potkrovlju nije (još uvek) problem, ali tamo nisam završio sa svim površinama niti koristimo sve prostorije, pa ću videti kako će biti na kraju.
Fancoili smo uzimali u obzir ali smo ga brzo otpisali. Pre bih išao na klasinče split klime. Naravno pod uslovom da ne smeta više spoljnih jedinica na fasadi.
Verovatno bi se povećala efikasnost da se malo drugačije izoluje taj džep o kome priča Bosske. Osim toga koristili smo običan rigips, ali za ovakve stvari postoji tip koji je bolji termički provodnik, ali kod nas je bio jako skup i trebalo je posebno da se poručuje. Ne čini mi se da opravdava cenu.
Ako neko hoće da uradi to profi postoje elementi koji baš tome služe. Recimo: https://www.variotherm.com/en/products/modular-ceiling-coolingheating/te...
Mi smo radili u SSM varijanti. Efektom sam zadovoljan, ali količina uloženog posla mislim da nije proporcionalna učinku.
Generalno rečeno razlika izmedju "split " klime i toplotne pumpe sa fancoilom je samo u fluidu kod split sistema je to freon, a kod pumpi voda . Postoje i "multi split " klime gde jedna spoljna jedinica opsluzuje npr 4 unutrašnje . Za grejanje nije neki problem da li je plafonsko , zidno ili podno , ali rashlada je rizičnai vrlo često neupotrebljiva upravo zbog kondezacije i povećane vlage . I nije problem samo u ličnom osećaju te povećane vlage , već i tome što deo te vlage upijaa kompletan prostor , zidovi , podovi , plafoni , nameštaj , pa će se pre ili kasnije pojaviti posledice toga pre svega budj i alge . I onda tako u krug . Imao sam situaciju da vidim uživo kod super izolovanih i super zapitvenih objekata da se čak i bez normalnog života u njima vlaga nenormalno nagomilava u prostoru , i bez ikakve rashlade . I još jedna bitna stvar tačka rošenja nije fiksna već promenljiva .
BOSSKE wrote:
...
Plafonsko grijanje po nekoj opstoj fizici ne znam uopste kako funkcionise, kad grijes vazduh u gornjim vrucim zonama...
Plafonskim grejanjem ne grejes vazduh. Taj deo je zanemarljiv. Plafonskim grejanjem se grejes zracenjem. Kao kad je napolju minus a ti stojis na metar od vatre. I ugrejes se. Tako da se sa njim moze biti manja temperatura vazduha uz isti subjektivan osecaj. Ista prica je sa podnim. Kod nas na 22 moze se biti u kratkim rukava i da je prijatno.
A kad udjem u moju radnu sobu gde je ista temp vazduha, ali podnog kao da nema nije prijatno ni malo.
Ta soba je morala biti gotova za 7 dana, pa smo na pod stavili stafle, pa izmedju njih vunu, na vunu cevi, i na to gips ploce i plocice preko. Ali kako je gips dobar izolator, slaba ajda od toga. Sreca pa je soba samo 4m2.
Izbor klime ili TP sa fancoil mislim da više zavisi od konfiguracije kuće. Gde je koja soba, gde će stojati TP a gde fancoil uređaji. Negde je lakše postaviti više klima gde će spotljna i unutrašnja jedinica biti blizu, nego razvlačiti cevi ko zna gde da dođe do svake sobe.
Nama je spoljna jedinica TP na zidu od šupe, udaljena 7 metara od kuće, a 20 tak metara do mesta gde bi trebalo da stoji jedan od fancoila. A treblo bi nam bar 5 komada. Za moju kuću lakše bi mi bilo da postavim 5 odvojenih klima uređaja čime bih dobio i redudantnost ukoliko se nešto pokvari. Kada sam gledao cene, 5 klima sa postavljanjem mi je bilo jeftinije nego 5 fancoila.
Grijanje bočnih zidova se izvodi na unutarnjem zidu isto kao i podno grijanje. Topli zrak iz prizemlja grije strop i ako ima mogućnosti odlazi prema prostoru iznad.
To nije dovoljno za sprat pa treba izvesti isto tako grijane i za sprat ili radijatore.