Jel moguca izgradnja betonske ploce preko kara-tavana ?

Naravno prvo slike i plan pa sve ostalo. Teško da iko može konkretno da ti pomogne bez toga. Naknadno izvođenje vertikalnih serklaža je zametan i skup posao i radi se isključivo kada je baš neophodno, jer da bi oni uopšte imali neku funkciju potrebno je da budu povezani sa temeljom i horizontalnim serklažom u vrhu zida odnsono takozvanom "vencem", kao i sa zidovima duž svoje visine. Drugim rečima zaboravi. Serklaži kao stubovi sastrane, odnosno van ravni i ose zida i nemaju neku svrhu, a i mogu da zamilsim kako je to ružno.

Svakako da ti treba dozvola. Treba ti građevinska dozvola ako hoces da napravis kapiju na placu a da ne pricamo ako proširuješ upotrebljivu kvadraturu objekta. Ono što tebi lično treba, zbog svoje bezbednosti (a i po zakonu je svakako obavezan) je plan sa statičkim proračunom, bilo za novu drvenu tavanicu a o betonskoj MK da ne pričamo.

Ne vidim koji ćeš benefit postići ako postaviš tu betonsku ploču. Ako ti je zbog izolacije, karatavan između koga stoji mineralna vuna i je mnogo bolja toplotna izolacija od bilo kog betona. Zvučna takođe, pravilno dimenzionisane grede neće škripati i ugibati se, a drvo (+ mineralna vuna između) mnogo bolje absorbuje vibracije i zvuk od betona. Ogroman plus za drvo je što za betonsku ploču moraš da rušiš stari kratavan i onda ostaješ bez krova na glavom. Nije da hvalim drvo, ili da sam protiv betona, konstrukcije od betona i čelika su moja uža specijalnost ali isto tako znam kada ih ne treba upotrebiti. Biću kratak, betonska ploča na bilo koju kuću koja nema vertikalne serklaže nije sigurno rešenje zbog zemljotresa. Zemljotresu se odupiru zidovi u pravcu drmanja a zidove ukrućuju serklaži. Ti kada sazidaš betonsku ploču od 20+ tona na neukrućene zidove i to kad krene da ljulja zidovi bez serklaža pucaju kao čaše. A ako te zanima zašto je to tako, e to je zato jer teže stvari stvaraju veće sile za vreme zemljotresa jer kao što je slučaj da kada autobus zakoči teže je zadržati nekog od 150 kila da ne odleti nego neko dete, tako je i betonska ploča je za jedan red veličina teža od drvene i samim tim toliko više treba sile da se ona zadrži kada krene da trese.

Grubbshadow, sva tvoja pitanja su i moja, jer osim kvadrature(kod mene oko 90 kvadrata) i stanja karatavana (kod mene se nigde nije ulegao niti mrdnuo), sve ostalo je isto, a skoro godinu dana bijem glavu time na koji nacin je najbolje prosiriti zivotni prostor... O rusenju karatavana nema ni govora jer je kuca iznutra full sredjena, tako da trazimo totalno eksterno resenje. Resenje koje je dao Rott mi je najlogicnije, a naravno ostaju otvorena sva ostala pitanja oko potkrovlja, stepenista, vrste i tezine krovne konstrukcije, dobijene korisne povrsine, cene itd....
Da napomenem i to da je kuca gradjena oko 1965 god, dosta kvalitetno za to vreme i da nigde nije popustila, na ravnom terenu, sa propisnim temeljom, zidovima od pune cigle i vencem na vrhu.
Hvala unapred svim ljudima dobre volje...

Peca svaka cast i hvala na korisnim informacijama, ako ti nije problem da malo pojasnis na koji nacin su dodate fosne i pojacane grede, smatram da je to najvazniji korak u celom poduhvatu...

@grubbshadow
Pa ono što sam ti ja rekao je peca izveo u praksi, samo što je on između postojećih greda ubacio fosne a ne grede. I ovom slučaju nove fosne nose samo dodatno opterećenje sa sprata dok postojeću težinu sprata i plafona nose stare grede. Vrlo funkcionalno i dobro rešenje, a ne zahteva rušenje starog tavana.

Verovatno da je moguće, ali je to teško tvrditi bez uvida na licu mesta.U ostalom, za takve radove je neophodna gradjevinska dozvola, a za dozvolu je neophodan projekat, a u projektu će biti rešenje tvog problema.

Pošto imam sličnu dilemu da ne otvaram novu temu već da se nadovežem...Živim u kući sa prizemljem i spratom, zidanom 1985 običnim blokovima, s tim što sprat nema punu visinu nego oko170cm, dakle nešto između sprata i potkrovlja. E sada, na spratu nemam masivnu ploču već karatavan, dakle grede drvene , istaklena vuna između njih i table iverice odozgo, da može da se hoda za nuždu. Sa donje strane imam lamperiju pa preko nje kasnije odrađene gipsane ploče i stiropor, negde jedno negde drugo. Nemam problema sa karatavanom, osim u dnevnom boravku gde sastav gipsanih ploča i zida uvek malo ispuca( mislim na glet masu, ne sam zid). Problem je u krovu koji nije u startu odrađen dobro, radili su rođaci mog oca i stavljali em tanke rogove, mislim da su 10x8cm, em šire od 80cm koliko je valjda standard. Obe strane krova su prilično ulegle, dakle grede se iskrivile. Imam finansija i želju da sa ocem odradimo nov krov i ploču sa fert gredicama, ali temelj kuce nije dovoljno jak da prihvati to , tako da ostaju dve varijante: spoljni AB stubovi sa stopama koji bi se povezali sa postojećim betonskim prstenom sprata; ili varijanta da se krov odradi u kompletu nov, dakle druga kvalitetna građa plus izolacija plus osb table itd...i da se postojeci karatavan dodatno izolira. Caka je što ne bih staru konstrukciju krova da diram jer je vezana za noseće grede od karatavana, za koje je opet vezan komplet plafon na spratu. Dakle kao peca777 što je odradio potkrovlje ali plus i krov? Pada mi na pamet da se pored postojećih rogova postave novi i da se vežu recimo onim dugačkim šipkama navoja ili velikim holc šrafovima, možda i nekim čeličnim pločama?

Dodao bih samo da će cena za projekat sigurno biti malo veća. jer je od 1. oktobra 2012. obavezna i izrada Elaborate energetske efikasnosti

Ako je član peca777 još uvek aktivan, pitao bih jedno. Ovde je prvo urađena nadzida i nov krov pa posle toga se išlo na radove na karatavanu-podu? Znači ne zahteva da se sve uradi od jednom, kad se skine krov da se onda ukalapaju serklaži i nove podnice.. ? Svakako je bolje ako to može fazno da se odvoji, ne mogu u glavi da spakujem nešto sa čim nemam iskustva koji redosledom idu radovi. HVALA

Postovani, zamolio bih za pomoc. Citao sam prethodne postove, pa bih zamolio za misljenja o mojoj situaciji. Imam kucu 8x9 oblik kvadrata, zidana ciglom ipo, kuca je pregradjena takodje zidovima cigla ipo po sredini u obliku znaka +. Nemam vertikalne cerklaze, zelim da skinem potpuno stari karatavan koji je los i kriv, pa da uradim novi plafon, da li da radim temove i punioce i da nalijem plocu bez izlivanja bocnih cerklaza(koliko sam razumeo ako radim cerklaze menjem dimenzije kuce i onda moram da radim i projekat i ostalo kako bih imao legalno sve) ili da radim fosne daske okrenute na kant
na raznamku 40 ili 50 cm paa da ih podascam(uradim zvucnu i termo izloaciju ako nekad resim da napravim sobu u potkrovlju. Cisto me zanima sta mi je bezbednije, jer sa betonom imam 10t mozda i vise na zidovima bez cerklaza, a opet bojim se da se fosne brzo ne iskrive i plafon tako pocne da puca i tek tada bude u problemu sa propalom investicijom.

Pozdrav ljudi.
Izvinjavam se za otvaranje nove teme.
Zanima me vaše mišljenje o stavljanju monte na staru kuću. Kuća je 9x7, nema serklaže, ali ni oštećenja u smislu pukotina u zidu. Zidana je od sitne cigle, zidovi debljine 25 cm. Zidovi su na kamenom temelju. U planu smo raditi montu ili nešto drugo.Gore se nalaze debele grede, između njih da li je trska, šljaka pojma nemam. Pored toga bi se radila donja ploča i krov.
Nisam još načisto šta i kako za ovu gornju ploču. Zvaćemo naravno nekog stručnog da sve to pregleda, ali me takođe zanima koje su opcije na raspolaganju u slučaju da monta otpada.
.

Monta tu ne znaci nista bez vertikalnih serklaza, jer
ver. serklazi, ako su proracunati prema propisima
sprecavaju krt lom konstrukcije, a posto su kameni temelji
tu se ver. ser. ne mogu izvoditi.

KeyserSoze, priložiteo osnovu objekta, par fotografija i recite gde se nalazi kuća. Često je na forumu razmatrana zamena starih drvenih tavanica i uvek su to bili prizemni objekti kao kod vas kod kojih VS nisu neophodni ako su neki drugi uslovi ispunjeni ali je svakako bolje da ih ima. Varijante su da postojeću tavanicu zamenite novom drvenom i da joj dodatno obezbedite krutost u svojoj ravni pri sadašnjim cenama drvene građe odnos uloženo-dobijeno je loš, možete da napravite spregnutu konstrukciju preko postojećih tavanjača ako su dobre (novo podaščanje, spojna sredstva za sprezanje, mreža i beton (opet je dosta skupu), čeličnu tavanicu da napravite sa cenom čelika od 245din/kg je suludo. Ova rešenja se mahom rade kada se menja drvena tavanica u višespratnim zgradama a ako to radite sebi na svojoj prizemnoj kući rešenje sa novom "LMT" tavanicom je superiorno. Varijantna rešenja sa ciljem olakšanja tavanice bi bila da koristite: Austrotermovu AMK ispunu, neku od varijanti sa stiropor panelima koju prave privatnici, Maspromet-ove plastične korube, sami da kombinujete binore i ispunu od stiropora,..

Beso_boki, kad "monta tu ništa ne znači bez vertikalnih serklaza" zašto ko je god nešto napisao o ponašanju zidanih konstrukcija i mehanizmima loma zidanih zidova od: Dražena Anićića, Petera Fajfara, kasnije Boška Petrovića do Tomaževića ili Svetlane Brzev svako insistira na "tavanicama kao krutoj dijafragmi" , a i oni što su pisali naše stare YU propise iz 81 još u prvom članu vezanim za zidane konstrukcije odma pišu o krutim međuspratnim konstrukcijama. Zašto trenutno važeća EN u kriterijumima za projektovanje i građenje zidanih zgrada odmah na početku u opštim odredbama iznosi uslov kod tavanica za efektivno delovanje dijafragme?
Ja sam više puta na forumu objašnjavao zašto je ovo važno i komentarisao neke tvrdnje Rott-a i Lookića po ovom pitanju. Benefit u ponašanju zidanih objekata koji se dobija dodavanjem tavanice "krute u svojoj ravi" je neuporedovo veći u odnosu na povećanje uticaja u zidovima usled dodavanja mase u nivou tavanice.