Pozdrav za sve forumase, odavno pratim vas forum i sada sam se i ja registrovao jer imam jedan veliki problem.
Naime, nasa kuca je izgradjena prije 20-25 godina. Dvospratna je, i jedan sprat ima u osnovi oko 100 kvadrata. Donji sprat je tada izradjen i mi tu zivimo odavno. Sada hocu da izradjujem unutra gornji sprat ali imam veliki problem sa medjuspratnom AB plocom izmedju prvog i drugog sprata. Taj problem imam samo u dnevnom boravku i kuhinji jer je raspon veliki (ploca je 3,60x8,60). Konstruktivni sistem je takav da je ploca povezana sa horizontalnim serklazima koji su izliveni iznad zidova isto kada i ploca. Tada nas pametni majstor nije izgradio nikakve grede ni stubove po sredini iako je raspon preveliki. Tako da se tolika ploca oslanja samo na krajevima, na tim serklazima i zidovima ispod. I sad se gore pojavljuju veci ugibi po sredini ploce, kada hodate po njoj ona zvoni i pod nogama osjecate kako se po malo savija. Takodje, drugi majstor koji nam je nesto gore radio je rekao da je vidio da se ploca odvojila od serklaza sa jedne duze strane, ove od 8,60 metara ( beton je ispucao na sastavu sa serklazom, ali armatura tu drzi i ploca se oslanja jos na opeke sa kojima je kuca kasnije obzidana zbog izolacije.
Mene prvenstveno zanima, je li ta ploca stabilna, moze li se urusiti jednog dana? Ako moze, kakve predloge sanacije imate sada da bih mogao odraditi? Sto se tice ugiba, planirao sam gore ispod podloge postaviti stiropor ili stirodur da kompezuje te vibracije...Je li to dobro resenje, i postoji li bolje? Ali me prvenstveno zanima vase misljenje je li ploca stabilna, bojim se da se ne urusi.
Izvinjavam se na ovako opsirnom postu ali sam jako zabrinut, stopirao sam sve radove na spratu dok ne vidim kako ovo da rijesim.
Losa AB ploca - veliki ugibi
Histerezis, hvala na odgovoru. U pravu ste, ploca je monolitna. U prilogu cu poslati skicu koju je geometar napravio za katastar, pa se jasno vidi raspored i povrsine. Ostava je pregradjena nakon izlivanja ploce i nema serklaz na spoju izmedju tog zida i ploce, zato sam i stavio duzinu 8,60 m (ukupno dnevni i ostava). Pokusao sam da izmjerim debljinu ploce i nedje je oko 10-11 cm. Te pukotine koje sam pomenuo sada ne mogu slikati, jer je preko njih dosla opeka sa kojom je obzidan sprat zbog izolacije. I ja sam pretpostavio da je malo armature postavljeno u gornjoj zoni nad osloncem, ali nijesma.za manjak armature u donjoj zoni-polje. Ta ploca je radjena prije 25 godina, i ne znam koliko su armature stavili. I to je tada ploca izlivana po hladnom vremenu, i pocela se runiti sa gonje strane, tako da je po nedje i 1 cm ploce okrunjen. Sada me najvise brine to sto je puknuo beton po toj jednoj strani, posebno nakon ovog zemljotresa. Ugibi mi sada vise nijesu toliko bitni, vazno je da su u redu granicna stanja nosivosti, a za granicna stanja upotrebljivosti cu brinuti kasnije.
Svaka tavanica može da se sanira pa i vaša. Problem je koliko vidim što ste se vi uselili dole, plafon je najverovatnije omalterisan plus ste sa unutrašnje strane zidove obzidali opekom radi povećanja termičke izolacije (ako sam dobro razumeo ono što ste napisali). Tako da sada ta pukotina nije dostupna. Da bi se tačno znalo šta je problem moralo bi da se štema ploča i da se dođe do armature da se vidi šta je gde i koliko stavljeno od armature.
Monolitne ploče se najčešće sanairaju dodavanjem armature sa donje i/ili gornje strane i dobetoniravanjem novog sloja betona (odozdo se torkretira). Takođe i dodatna rebra se rade kao vid naknadnog ojačanja (monolitnu prepravite u sitnorebrastu tavanicu). Sve u svemu to je ogroman krš i lom po kući. Kolika je svetla visina donje etaže? Koliko prostora ima za spuštanje tavanice?
Sa donje strane nema sanse, nije velika svijetla visina a i to bi bilo bas zeznuto za raditi. Ja sam razmisljao da se na gornjoj strani opet postave armaturne mreze, koje bi se spregnule sa vec postojecom armaturom i preko toga opet nalio beton, jedno 3-5 cm (iznad oslonca bi bio oko 3cm a na sredini ploce oko 5 jer je tu ugib). Ali onda se povecava i tezina ploce, i mora se voditi racuna da se ta armatura dobro poveze. Drugi nacin o kojem sam razmisljao je da se dolje uradi jedna poprecna greda izmedju kuhinje i dnevnog boravka (ovo 7.5 metara da se podijeli na oko 2.5m sa jedne strane i 5 metara sa druge strane), i na krajevima te grede da se urade stubovi koji bi bili uz vec postojece zidove. Sta mislite o tim resenjima? Pojasnite mi malo to o sitnorebrastoj tavanici ako mozete jer nemam iskustva sa tim stvarima. Znaci neko resenje ako ima da se radi na gornjoj strani ploce bi bilo pozeljno.
Svako rešenje koje valja je dodavanjem elemenata sa donje strane jer to vam daje mogućnost da bušite horizontalne serklaže sa strane i da u njih ukucate trnove od armature tako da poboljšavate oslanjanje i imate u šta da sidrite dodatnu armaturu. Ako dobetonirate sa gornje strane onda ako ubušite sa strane bušite u zid u opeku.
Ima smisla i dobetonirati odozgo ukoliko je dovoljna armatura u donjoj zoni plus ako bi obili ploču za par cam i došli do gornje zone postojeće armature plus da dodate armaturu u gornjoj zoni koja bi išla iz jedne prostoreije u drugu. Znači buše se rupena na 30-40cm i provlači se armatura kroz zid između hodnika i te velike prostorije. U ploči u hodniku napravite šliceve u koje upadne armatura i zavari se za postojeću a u polje velike prostoreije pređe oko 1m i preko nje dodate neku tanku mrežu tipa Q84. Šliceve u hodniku tretirate sredstvima za Sn vezu i zalijete jačim cementnim malterom. Sa druge strane ploče ka zidu spolja samo bi gušće ubušili i dodali trnove od armature (da premostite tu pukotinu) i preko njih prebacili mrežu. Ploča se lije tako celim rasponom jedno 5-6cm debljine. Pukotinu je poželjno nekim namenskim sredstvom zaliti i popuniti je. Po celoj površini ploče buše se rupe u cik cak i ukucavaju krati trnovi od armature na 20-30cm u oba pravca. Gornju stranu oštemane ploče bi bilo poželjno odprašiti kompresorom i tretirati nekim SN sredstvom pre betoniranja novog sloja.
Pre svih radova ploču bi odozdo morali da oslonite nateleskopske podupirače a kad je oštemujete sa gornje strane onda podupirače navijete dodatno tako da ploču vratite za koliko može (reda 1-2cm) nagore.
Ovo što ste planirali sa dodatnom gredom i stubovima je problematično jer nemate na šta da oslonite dole te stubove! Bolje je da dodate dve grede na 2.5 i na 5m tako da ploču podelite na tri jednaka polja. Te grede bi oslanjali na bočne horizontalne serklaže u kojima bi morali da napravite gnezda (uštemujete rupu u koju bi ubacili armaturni koš greda plus bi tu zašao beton duboko u serklaž.
Odlicni predlozi Histerezis, veliko hvala puno ste mi pomogli. Pa ovo resenje sa dodavanjem armature gore mi se svidja, i ja sam nesto slicno planirao a vi ste ga odlicno razradili. Jos par pitanja ako moze, trnovi armature sta su? Je li to obicna prava sipka armature isijecena na potrebnu duzinu ili ima poseban oblik? Koja su to sredstva za tretiranje ovih pukotina, dajte neki naziv ako imate pa da to vidim na internetu? Sada sam rijesio gornju zonu, postoji li neki nacin da vidim je li postojeca armatura u donjoj zoni dovoljna?
...trnovi armature sta su? Je li to obicna prava sipka armature isijecena na potrebnu duzinu ili ima poseban oblik?
U zavisnosti kolika je pukotina primenjuju se različiti materijali ali su mahom to epoksidne smole. Skoro svi renomirani proizvođači "građevinske hemije" imaju u paleti proizvoda i sredstva za statičko injektiranje. E sad vi niti imate pumpu niti ćete da vršite klasično injektiranje već samo da zalijete te pukotine. Te smole koje se koriste za injektiranje su jako niskog viskoziteta i prodiru čak i same u malo veće prsline (može brusilicom i diskom za beton da se napravi utor u ploči dubine 1-2cm koji prati prslinu i da se u njega ulije smola koja sama prodire u dobinu i po potrebi se doliva dok ne prestane da penetrira. Idealno bi bilo da nađete pumpu za injektiranje i da izvršite klasično injektiranje sa cevčicama.
Na sredini raspona se obije malter i oštemuje zaštitni sloj betona. Vizuelno se utvrdi koji je prečnik armature i na kom raestojanju.
Koliko bi iskustveno, po vasem misljenju trebalo da ima armature u donjoj zoni za plocu ovolikih dimenzija?
Koliko bi iskustveno, po vasem misljenju trebalo da ima armature u donjoj zoni za plocu ovolikih dimenzija?
Tako je...Koliko je dovoljno armature u donjoj zoni. Kad obijem zastitini sloj i vidim koliko sada ima armature, koja je neka granica pri kojoj ne bih trebao nista pojacavati u donjoj zoni, a pri kojoj bih morao dodavati jos armature.
Tada je verovatno rađeno sa glatkom armaturom GA240/360 i bilo bi dobro da ima fi10/10 po kraćem rasponu u krajnjoj granici fi8/10. Podeona armatura manje više kakva god da je ne utiče toliko. To bi sa dodatnim povećanjem visine ploče na 14-15cm i kontinuiranjem gornje zone sa srednjim poljem (ploča hodnika) moglo da se napravi da bude u redu bez dodavanja armature sa donje strane.
Evo me opet na ovoj temi sa novim informacijama u vezi ploce. Nista u medjuvremenu nijesam radio jer sam bio u inostranstvu, juce sam uzeo Makitu i proslicao plocu da vidim koliko ima armature u njoj. Bukvalno sam se sokirao, u donjoj zoni je glatka armatura fi8/15 (i glavna i podeona armatura su takve), i jos veci sok je sto uopste nema armature u gornjoj zoni. Napravio sam slic oko 3 cm dubine sa gornje strane, nijesam smio dublje ici da ne probijem plocu skroz, nijesam naisao na armaturu u gornjoj zoni nad osloncem.
Nije mi jasno kako je takva ploca izdrzala opterecenje na njoj jer je tu svojevremeno stajalo dosta materijala (blokovi za cio drugi sprat, grede i cigla za krov i slicno), a da se nije urusila.
Pricao sam sa jednim konstruktivcem, on mi predlaze da ojacam plocu sa karbonskim trakama sa donje strane, ali je to skupo. Kolega Histerezis , imate li neki predlog sad kada znamo koliko je armature u ploci?
I jos jedno pitanje, ove sliceve sto sam otvorio mogu li zapuniti obicnim malterom ili moram nekim reparaturnim? Sa donje strane sam otvorio jedan slic duzine oko 40 cm, dubine 2-3 cm do armature. na drugom kraju ploce sam sa gornje strane otvorio dva slica na dvije strane razlicite isto po 40 cm duzine, debljine oko 3 cm
Izvinjavam se na dugom postu, i hvala na odgovorima!!
Kakve crne karbonske trake. To je neracionalno da radite na sopstvenoj kući. To je dobro da se radi kad je država investitor pa svi u lancu gledaju da radovi ispadnu što skuplji.
Kako kog morate da žrtvujete prostoriju na donjj etaži. Mora da se dole napravi krš i lom pa da kasnije tu prostoriju sanirate u estetskom smislu. Znači iseljavanje pa skidanje maltera sa plafona, skidanje zaštitnog sloja i dodavanje armaturne mreže sa donje strane, a odozgo dobetoniravaneje. Ja znam da to niko nije voljan da radi ali šta sad da se radi ako je malo armature i ako je ploča tanka pa još i pukla nad osnocima.
Da je moja kuća ja bih celo polje srušio i ponovo odradio kako treba.
Brajan, dobro došli na forum. Ploča nije velikog raspona jer bez obzira što je njena duža strana 8.6m ona nosi po kraćem raspou. Znači rspon je 3,6m (mada mi ovo nelogično da ste napravili toliko usku prostoriju a dugačku).
Ploča je verovatno monolitna od betona livenog na licu mesta i male je debljine. Prslina uz oslonac po dužoj strani (po kraćem rasponu) se javila usled nedostatka konstruktivne armature u gornjoj zoni nad osloncima. Pravilo je da se polovina računske armature iz polja povije u gornju zonu nad osloncima (znači svaka druga šipka nad osloncem grifuje se na gore). Nije bilo ničega što bi prihvatilo napone zatezanja u gornjoj zoni ploče koji se javljaju usled efekta elastičnog uklještenja. Ploča je zbog male debljine i relativno velike deformabilnosti težila da ostvari izvestan stepen rotacije nad osloncima i pukla... Koliko sam razumeo na spratu još nije postavljena košuljica niti podna obloga znači da ni ploča nije primila svoje puno opterećenje a već se desilo da nekontrolisano raste ugib. Nemojte da je dodatno opterećujete dalje.
Inače slični su i simptomi kada je nedovoljna količina armature u donjoj zoni u polju i kada je ta armatura počela da "teče" tj. da se plastifikuje. Mada pre će biti ovo prvo jer kažete da ploča vosciluje pri hodanju.
Kolika je debljina ploče u toj prostoriji? Dajte fotografije kako to sve izgleda. Slikajte te prsline uz oslonac.