Pozdrav,
U prilogu je par fotografija tavana(buduceg potkrovlja) kuce za koju sam menjao\kupio, nebitno za temu.
Bune me ovi drveni stubovi koji deluju da su postavljeni privremeno a ostali za stalno. Razmak izmedju betonskih stuboova je oko 4m.
Da li se ti drveni stubovi(i ove stafle) mogu ukloniti a da ne ugrozim krov?
potporni stubovi u potkrovlju
- Login or register to post comments
- 3989 prikaza
Za printanje
hvala na brzom odgovoru.
prethodni vlasnik je to postavio samoinicijativno nakon zavrsetka radova i to tako stoji 20 godine, manje vise. Jedan stub je cak labav, moze da se pomeri a od ovih stafli, jedna je, recimo napeta ostale su slobodne.
Ne baratam bas najbolje strucnim terminima, roznjaca je ova debela greda sto ide preko stubova? A pajante bi bile poprecne grede izmedju rogova koji stoje nasuprot jedan drugom?
helsing wrote:
Šta mislite da li neko napravi novi krov i onda nema šta drugo da radi nego odmah dodaje pomoćne oslonce da bi ga ojačao?prethodni vlasnik je to postavio samoinicijativno nakon zavrsetka radova i to tako stoji 20 godine, manje vise...
Rožnjača je greda koja nosi rogove. Pajante su kosnici koje vi nemate i polaze iz stuba i pridržavaju rožnjaču.
samo prenosim sta mi je receno. Zaista ne znam.
Buni me sta je pajanta, na forumu sam nasao ovu sliku, sa objasnjenjem da je zaokruzeno pajanta. Ako nije, kako bi trebala da izgleda kod mene?
To na slici iz prethodnog posta što je zaokruženo je raspinjača. Pajante su kosnici i one služe da smanje raspon rožnjači i da obezbede podužnu krutost u sistemu krovne stolice. Ovih kosnika nema na vašem krovu.
sad razumem prvi vas post. Ako bih ubacio pajante, mogu ukloiti stubove. Sad samo treba da napravim raspored i odlucim sta ce mi manje smetati, stubovi ili pajante.
imqm jos par pitanja u vezi raspinjaca. Ove trenutne su postavljene tako kako su postavljene...
Da li mogu da ih podignem gore, na, recimo 2,2m ili vise(zbog nesmetanog prolaska ispod)?
Koliko cesto treba da se postave, da li treba na svaki par rogova?
Da li je dovoljno da se naprave od stafli 8x5 i postave sa obe strane roga, probusim sve, stavim po dva brezona, recimo 8mm i dotegnem,
Krov trenutno samo sa sopstvenom težinom i težinom krovnog pokrivača bez snega i vetra ima ugib na mestu rožnjače koji je preko dozvoljenog. To se vidi na slikama. Zato su i dodati ti stubovi u poljima da nebi ugib dalje propagirao. Na krovu se mora korigovati i način oslanjanja rožnjača. Ovo nije čak ni oslonjeno nego je samo "podkajleno" devenim klinovima. Na tom mestu je gotovo sigurno prekoračen napon pritiska upravno na vlakanca pa oni dodatni stubovi to stanje popravaljaju. Kad bi dodavali pajante poželjno je da najpre rožnjače vratite na gore pa da ubacite pajante kako bi one ponele i deo sopstvene težine krova a ne samo dodatno-korisno opterećenje od snega i vetra.
Može da se podigne položaj tih raspinjača i to je najbolje uraditi tako da se one iskoriste da se o njih kače držači spuštenog plafona budućeg potkrovlja. Dimenzije 2x5/8cm bi verovatno računski zadovoljile ali se obično usvaja veća visina zbog pavilnog rasporeda spojnih sredstava (prosto rečeno da mogu da stanu dva zavrtnja a da su na minimlanom rastojanju međusobno i od ivica drvenih elemenata)
heh, ima neka prica i za te kajle ali nisam zapamtio. Danas sam raspremao sav taj krs. Ispred je radjen neki krov za terasu pa je tu bilo najlakse da se odlozi stari crep, lom.... da ne davim.
Najpre cu resiti te kajle. Zasalovacu oko stuba i naliti beton ispod grede. Pre toga cu sa metalnim stubom, koji ima navoj, podbociti gredu dok se ne oslobode kajle.
Kako precizno da izmerim koliko su se grede savile, tu gde je taj "privremeni" stub?
helsing wrote:
Vagres crevom je dovoljno precizno a jednostavno. Postoje i savremeni el.instrumenti ali nema potrebe za tim... Što se tiče podlivanja betonom ispod drvene grede ja to ne bih radio. Prelazak sa drvene grede na AB stub se uvek radi "čeličnom papučom" znači od limova bi trebalo zavariti oslonačku papuču koja bi se ankerovala u stub ili još bolje zavarila za postojeću armaturu stuba pa se tek onda podliva reparaturnim malterom ispod ploče. E sad da se sve to uradi naknadno je jako komplikovano i teško. Obično se to pripremi i odradi prilikom betoniranja stuba a dalja montaža drvenih elemenata je posle laka. Ne znam koliko vam se to sad isplati da radite. Moraćete nešto da improvizujete. Jedino što je obavezno je da rožnjače moraju da budu opasane tj. ankervane u stub a toga sada nema.
Kako precizno da izmerim koliko su se grede savile, tu gde je taj "privremeni" stub?
helsing,
ako budeš podlivao sa betonom, prelažem , da se upotrebi kemija, koje pomaže da beton ekspandira ili se kupi več napravljena podlivna masa sa ekspanzijskim dodatkima.
Nije priporučivo upotrebiti klasični beton oz. može upotrebiti ali u tom slučaju digni tvoju " rožnjaču " za koji "" mm "" i zatoliko nalij više betona. ne zaboravi na ustaviti ( ugraditi) sidrne palice.
to sam i uradio na jednom stubu za probu. Odvrnuo anker koji drzi gredu, podigao gredu taman toliko, da se kajla oslobodi, napravio salung od iverice, napravio mesavinu 3:1 frakcije i cementa i podlio. Posle uzeo parce armature i dobro "izbockao" beton, palo mi na pamet, posto je skucen prostor, da ne ostane negde vazduh zarobljen. Pomocni stub jos necu skidati dan, dva.
helsing, dobro došli na forum.
Na žalost ne mogu da se uklone ovi drveni stubovi. Oni su dodati kao mera sanacije jer rožnjača tih dimenzija i takvih položaja nastavaka ne može da baci raspon od 4m a da ne dođe do prevelikih ugiba. Krov je koncipiran i materijalizovan loše (mislim na kombinaciju betonskih stubova, drvene rožnjače, način ostvarivanja, njihove veze i izbor mesta nastavaka rožnjače). Prosto rečeno krov je prvo napravljen pa se videlo da ne valja i da se ugiba. Ti drveni stubovi su dodati da spasu stvar. Verovatno je krov počeo i da se "sklapa" tj. rožnjaće nisu samo dobile ugib (na dole) nego su počele i po horizontali da se pomeraju tj. da se primiču jedna drugoj. Zato su naknadno dodate raspinjače u sredini polja da bi se dalje primicanje sprečilo.
Krov može da se prepravi relativno jednostavno (bez skidanja crepa i rogova) i to na nekoliko načina:
da ostanu postojeće rožnjače ali da se dodaju pajante,
da se postojeće rožnjače zamene znatno jačim takođe drvenim rožnjačama i da se doda jastuk nad stubovima,
da se rožnjače zamene čeličnim rožnjačama
i četvrto da se odrade armiranobetonske stolice (najbolje rešenje).
Najpre arhitektonski treba rešiti potkrovlje i videti kolika treba da bude minimalna svetla visina ispod rožnjače i potrebe za prolazima (da to što se doda ne bi smetalo)!