Пробао сам да претражим старе теме, у свакој има понеки фрагмент мог интересовања. Проценио сам да има много новог, необичног и вероватно ће привући вашу пажњу. Пошто је концепт вишеслојан започећу причу са конкретним питањима, која ме највише интригирају. Пошто сам рад да минимизујем трошкове, али да задовољим струку, размишљам о компензацији велике количине бетона и гвођђа, са каменом и/или композитима. Нисам пратио цене, али су једно време по првом поскупљењу арматуре били скоро поравнати. Био је само један увозник у Србији, па ме занима да ли је неко имао ближе искуство да уместо гвожђа ставља "пластику" за армирање. Друго питање је идеја да се бетон уместо са шљунком као агрегатом ради од камена одређене гранулације, вероватно неким кречњаком. Разматрао сам доломитни, али играју и неки други. Све ово анализирам са аспекта градње, о габаритима, мањег објекта који би требало да буде као "бункер". Зидови би били тешки, од пуног бетона дебљине 20цм. Треће питање је, да ли се за нпр. тежину зида од 2 тоне по дужном метру, на 2 етаже, без урачунатог крова и плоче, сме уопште разматрати камени темељ, вероватни не и од цигле и да ли у случају бетона мора да се појача и марка и пресек и количина гвожђа. Знам да је ово питање за статичара, али да чујем најпре ваше размишљање?
Teška kuća ko tuč da mi od brige ne proradi žuč :)
- Login or register to post comments
- 1137 prikaza
Za printanje
Хвала на брзом интересовању! Одговорићу на сва питања. Нажалост рађају се нова, али морамо редом. Сада ми је актуелна дилема око укрућења плоче, негде је била тема, а колико се сећам ако је основа правоугаона са гредицама преко краће стране да је укрућење тј. ребра потребно радити на распону већем од 4м или ипак мањем? Имам опције од 4м нето до чак 6м, а вероватније је да бирам ближе мањој граници...
срећом да нам се форум вратио кући 
па ћу наставити са описом мојих замисли. Дефинисане су мере и сада ми је лакше и овде да дискутујем а познато ми је да има градитеља од којих се много тога може научити. Дакле, прва дилема која би требало да заинтригира градитеље је зашто градити бетонским блоковима, а зашто не. Архитекте углавном дају одговор да је код гитер блока боља термоизолација, што не спорим. У последње време је цена значајније на страни бетонских блокова у смислу да су повољнији. Они јесу тежи и 20цм дебљина зида, пазите пуног бетона, упоредива је са пола метра пуне цигле. Решио сам дилему укрућења плоче и пошто је дужина око 10.5 метара нето, а ширина само 4.5м, решио сам да дужу страну поделим на 3 поља, приближних дужина, где би логично из темеља кренули верикални стубови 20х20, наравно армирани. Дакле, по краћој страни не би било вертикалних стубова па би укупно са ћошковима било 8 стубова. да се онда задржимо на првом питању: за и против градње бетонским блоковима 20х20х40 или 19х19х39, који би се зидали цементним малтером. Дакако се термоизолација подразумева са спољне стране...
Хвала Лазнен на одговору о композитним "арматурама". Срећом да се цена гвожђа враћа на старо, рекоше ми да је опет кило око еврића...Иначе ако сте пратили моје писање онда знате шта ми је на уму, није нуклеарни напад, пу пу далеко било...
Читам на другој теми, која је опет живнула, да се саветује зидање продужним малтером:
"М-2,5.......... 1:2:6 (цемент: креч: песак)", али нисам сигуран да се то односи и на бетонске блокове. Логичније би било да се они зидају цементним малтером?
На истој теми "Osnovna "pravila" za ssm gradnju", lookiс је писао како се рачунају попречни пресеци бетонских хоризонталних греда, које укрућују плочу. Могуће је да нисам то добро разумео. По саветима би се моја основа, нето 450х1040 могла извести и са 6 вертикалних стубова. распон између суседних на дужој страни био би 510цм, а помиње се да не сме да се пређе 5м без додавања стубова. Мени се учинило да је боље ту не штедети и дужу страну поделити на три поља 320/360/320 са два стуба 20х20 између поља. Логично је онда у склопу изливања АБ плоче повезати два наспрамна стуба хоризонталном гредом, а мени се чини да би било довољно да јој пресек буде 20х20, на распону од 450цм. Мора ли ипак да буде већег пресека? Наравно да ферт гредице покривају краћу страну.
Распитујем се код мајстора, и већ сам од двојице сазнао да све више људи своје куће зида бетонским блоковима. Иначе, комшија ми је поменуо да су се такве куће зидале у Лици још осамдесетих, е сад дал су били чисто бетонски или шљако блокови не сећа се...Са друге стране када се прерачуна тежина зидова од цигле ипо, са малтером није значајно тежи бетонски зид...Занимљиво је да постоје бетонски преградни блокови дебљине само 9цм, па ми и то игра...
Очигледно тема не изазива неку пажњу...а и ја покушавам сукцесивно да пласирам дилеме, пошто још није све дефинисано. Ево после дуже паузе поново покушах да дигнем слику, јавља да је превелика иако има 137кБ. Мораћу да контактирам администратора, можда ми је проблем код Фајерфокса...Елем, без слике је прича празна. Али док не стигне да покушам да опишем шта ме сад занима. Основа објекта, нема подрум, је 1040х450цм нето. Ради се једна плоча, али постоји отвор за степенице, такорећи спиралне. Постоји преградни зид, дели дужу страну на 6+4, и највероватнје бих га зидао од бетонског блока од 9цм дебљине, или 10 ако таквог нађем. Једна врата су до спољног зида. Тај преградни зид је паралелан са смером ферт гредица које дакле прекривају отвор од 450цм. Мука је код уклапања око отвора за степенице. На дужој страни зида су по два вертикална стуба, писао сам већ 320/20/360/20/320 и они би се везали као хоризонтални серклажи кроз АБ плочу. Е сад, препоручује се укрућење плоче за распоне веће од 400, а ја бих имао ове две греде у правцу гредица, радио бих 20х20. да ли се ишта може рећи о овоме без слике, тј. какво укрућење је најлакше?
Ne izaziva paznju posto nista konkretno vec 3 ili koliko godina nisi uradio, samo kuckas i nabacujes nezanimljiva pitanja koja su jedno 3 svetlosne godine od realizacije.
Још једном сам мењао архитектуру, тј. величину просторија. Нису мењани спољни габарити. Промене не дотичу превише распон степеница већ се олакшава паковање ферт гредица око отвора за њих. Ускоро ћу негде подићи слику.
До тада неколико питања:
1. Ако се на распону гредица од 450цм мора радити једно ребро за укрућење, да ли оно мора бити по средини распона? Мени би одговарало да буде на 300+150, тада не би било прекида и ослањало би се на 2 преградна зида, а већи подужни распон би био 500. Ово због отвора за степенице који би поделио ребро, ако би ово ишло по средини распона од 450. Да ли би на распону од 450 могао да "напнем" плочу у подупирању ферт гредица и избегнем ребро?
2. Да ли се на местима вертикалних стубова, ако су паралелни, мора радити хоризонтална греда (уместо ферт гредице), на распону од 450? Да ли се, ако не мора, вертикални стубови могу смакнути тј. да нису паралелни? Зидови су од бетонских блокова 20 дебљине.
3. Вертикални стубови су обавезни код сутицања преградних зидова од 10цм са спољним зидом, само ако су од цигле, гитер блока или бетонског (иако нема цигле те мере) а нису обавезни ако је преградни зид од гипс картона?
Drmaj_storija, još nije krenula gradnja kuće? Jedno vreme sam pratio tvoje postove na raznim mestima, ali nisam u poslednje vreme. Mislio sam da si do sada već odmakao sa radovima.
Ja sam jedno vreme razmišljao o kompozitnoj armaturi, ali brzo sam odustao zato što je nemaju na stovarištima. A drugi razlog je zato što izgleda da mora drugačije da se računa od gvožđa. Ima drugačiju krivu opterećenja i naglo puca. Standardna armatura mi deluje sigurnija opcija, pošto, ako postoji neki problem, videće se dosta ranije na pucanju betona u koji je ugrađena.
Svakako statičar će bolje znati da li treba ili vredi da se koristi za tvoj projekat.
Kao što si napisao statičar će ti dati odgovor i za temelje. A moje laičko razmišljanje je da temelj treba da bude od betona. Zašto ne bi bio? Ako se zidovi prave od betona, zašto temelj treba da bude drugačiji? Jedino ako je već temelj urađen, ali onda možda ne treba ni razmišljati o betonskim zidovima.
Zašto bi razmišljao uopšte o betonskim zidovima? Očekuješ nuklearni napad?