Gradnja kuće – tip: Sendvič zid

Sendvič zid - fasadni zid – nadvoji (nadprozornik i nadvratnik)

Planiram da samo ulazna strana kuće ima spoljašnji fasadni zid uradjen od fasadne cigle.
Za ostali deo kuće fasadni zid će biti od obične cigle ili šupljih blokova, i malterisan. To je jeftinije.

Kad čovek počne da crta detalje konstrukcije, tek onda vidi kako ima dosta nejasnoća.

Mene interesuju kako se kod nas u praksi rade nadvoji (nadprozornik i nadvratnik) kada je fasadni zid od fasadne cigle.
Meni bi bili preskupi metalni nosači, pa zato treba da se snadjem da to izvedem sa fasadnom ciglom.

Razmatram dva slučaja:

1) Nadvoj izveden od horizontalnih fasadnih cigli
2) Nadvoj izveden od vertikalnih fasadnih cigli

Pogledajte crteže. Imaju varijante sa ciglom koja je sečena i varijante sa ciglom koja nije sečena.

Kada je fasadna cigla sečena, onda beton ulazi u nazubljene delove cigle i tako drži ciglu.

Kako se kod nas ovo izvodi u praksi?

Molim za mišljenje o predstavljenim varijantama.
Možda je neko radio i na drugačiji način, molim opišite.
Važno je da sve bude čvrsto da ne dolazi do prskanja fasadnog zida.

Hvala

Plavi Bor

Tenzor,

Ima nas raznih profesija, sa raznim iskustvima, sa raznim ukusima itd.
Voleo bih da sam umesto elektronike studirao gradjevinu, sada bi mi bilo lakše.
Po prirodi sam, kako se to zove, "detaljista".

Ja odavno istražujem o gradnji kuća po internetu. Dosta toga sam dosada naučio.
Ali kada počnem da crtam kako nešto realizovati, uvidim da mi još dosta toga nedostaje.
Nekad sam učio ruski jezik, a služim se engleskim.
Kad pretražujem po stranim državama koristim Google Translate

Kad sam bio dečak, pomagao sam drugima kod gradnje kuća od giter blokova bez izolacije, ja takve kuće zovem "kuće ledare".
To je moje "iskustvo sa gradjevinom".

Plavi Bor

Nadvoji su kritičan elementa i sa stanovišta statike u slučaju zemljotresa.
Sa stanovišta termike oni predstavljaju hladan most.
Ovo su dva suprotna zahteva.

Pitanje je kako postići nosivost i stabilnost nadvoja slučaju zemljotresa, a da se makar malo umanji uticaj hladnog mosta kroz nadvoj.
Ja sam dalje istraživao i razmišljao o drugim mogućim varijantama nadvoja od materijala kojima mi raspolažemo.

Varijanta 12: Ovo je poboljšana varijanta 5 u smislu švrstoće. Koriste se nadvojne gredice 10x6.5 cm i stiropor 5cm izmedju.
Kupuju se samo glinene kanalice pa se gredica lije na licu mesta. Dodatno se lije 35 mm betona iznad visine glinenog zida kanalice da se pojača čvrstoća.
Iznad toga je malter 15 mm u koji je utopljena armatura koja povezuje dve gredice, radi povećane stabilnosti.

Varijanta 13 i 14: Nadvojna gredica je planirana od giter blokova od dva različita proizvodjača čiji blokovi imaju pravilan raspored šupljina.
Urezivanje tih blokova se formira U profil u koji se stavlja armatura i lije beton..
Šupljine se mogu ispuniti sa purpenom i stiroporom u granalama. Beton je preseka približno 14x15 cm kod varijante 13, a preseka 17x13.5 cm kod varijante 14.

Varijanta 15: Kombinacija sečenog bloka, betona i 30 mm stirodura sa spoljne strane. Blok se seče tako da ostanu zubovi koji se vezuju sa betonom.
Spoljašnji stirodur smanjuje hladni most.

Varijanta 16: Kombinacija betona i stirodura. To je obrnuti U profil od betona. Stirodur spolja i u sredini obrnutog U profila smanjuje hladni most.

Za varijante 15, 16 dimenzije preseka betona, te vrstu i položaj armature da odredi projektant.

Istaraživao sam nadvoje u Italiji i Francuskoj. Oni za opasnije seizmičke zone preporučuju i koriste U profil kod koga je presek betona sličan mojim varijantama 13 i 14. Nisam kod njih video da koriste gedice 12x6.5 cm niti na kant gredice 7x23.8 cm za nadvoje u opasnim seizmičkim zonama.
Na osnovu toga se može zaključiti da ove dve vrste gredica nisu dobre za opasne seizmičke zone.

Varijante 2, 15 i 16, su od betona, statički su čvrste. Stirodur 3 cm spolja ublažava hladni most.

Ja procenjujem da se za nadvoje iznad prozora i ulaznih vrata mogu koristiti varijante 13 i 14 sa U profilom uradjenim od bokova, ili varijante 2, 15, i 16 sa betonom.
Pretpostavljam da ove varijante imaju svoju čvrstoću i stabilnost u smislu seizmike. Hladni most je malo ublažen, treba uraditi proračun toplotne vodljivosti za svaku varijantu.
Zadnju reč za statiku i seizmiku treba da kaže gradjevinac projektant.

Plavi Bor

@zvukoljub

Slažem se da svako treba da radi svoj deo posla u skladu sa svojom strukom. To je pravi pristup.

Vaša upozorenja su na mestu, medjutim, pogrešno ste shvatili da ja mislim da izbegnem nadzorni organ i da ja sam vršim nadzor.
Ja volim da se što više unapred upoznam sa radovima koje planiram, da mogu da razumem projekat koji je uradio projektant, i da mogu da pratim gradnju.
Nadzorni organ dolazi u odredjenim fazama gradnje, on nije tu svaki dan.

Teško je naći dosta stučne majstore. Ako majstori nisu nikad radili u velikoj firmi onda oni nisu imali prilike puno naučiti.
Za armaturu treba angažovati armirače profesionalce.

Od 100 majstora ili projektanata ili sportista, samo je možda 3-4 vrhunskih. Na kraju krajeva, jedan projektant ili jedan nadzorni organ ne može sve znati, niti imati svu teoriju i svo iskustvo iz njihove stručne oblasti. Niko nema svo znaje.
Učenje je stalni proces. Sva sreća što postoji internet pa se mogu videti iskusta iz drugih delova sveta.
Zahvaljujući internetu eto mi iznosimo svoja mišljenja.

Video sam dva projekta kuće i nisam zadovoljan kako su napisani. Istražujući na internetu imao sam prilike da vidim slike kod nas za neke greške u gradnji. To su sve novija gradnja, gde su postojali propisi, projektanti i nadzorni organ, pa opet ima grešaka.

Ja vodim računa od kojih izvora uzimam informacije. To su članci od stručnjaka, od univerziteta ili državnih organizacija.
Neke države imaju document kao vodič kroz gradnju gde je sažeto i na pristupačan način data objašnjenja primene propisa, ili uradjeni primeri.
I profesori sa Balkana kopiraju slike od tih istih dokumenta koje ja pronalazim na internetu.
Kada nadjem neki detalj ja onda gledam naše propise i evrokodove da vidim da li se taj detalj nalazi u tim propisima.
Tako sam bio našao sliku da se prva uzengija u gredi postavlja na rastojanju od 50 mm od stuba, za slučaj seizmike. Onda sam proverio Eurocode 8 i video da je to potiče odatle, Figure 5.6: Transverse reinforcement in critical regions of beams. Neznam koliki je procenat projektanata da primenjuje ovu preporuku. Treba provesti dosta vremena posle radnog dana za dodatno usavršavanje.

Plavi Bor.

@lookic,

Nije mi jasno kako ste izveli takav zaključak.
Ja sam prvi za to da treba angažovati stučna lica za projektovanje i koja imaju licence.
Ja se ne bih usudio graditi kuću bez projekta, bez stručnjaka, i stručnog nadzora.
Svako treba da radi svoj posao za koji je učio i potrošio nekoliko godina školovanja.

Moj pristup je da ja išto više istražim kako se gradi kod nas i u drugim državama sa istim ili sličnim materijalima i sličnom načinom gradnje. Moj cilj je da što bolje utoplim i poboljšam hladne mostove. To je moj stil, ja volim da nacrtam detalje i da vidim može li se šta poboljšati u smislu termike. Nije potrebano da sve učim od početka kao da studiram gradjevinu. Ja sam možda previše „detaljista“ ali je bolje biti detaljista nego površan. Tako sam za sezmiku tražio jednostavno i pristupačno predstavljena pravila sa slikama, i uspeo sam. Nije lako se snaći u evrokodovima. Evrokodovi su pisani za stručnjke. Ja sam možda previše „detaljista“ ali je bolje biti detaljista nego površan.

Za nadvoje sam video da se kod nas upotrebljavaju nadvojne gredice 12x6.5 cm i 9x6.5 cm koje nisu dobre za seizmičku gradnju. Za ideju nadvoja od ručno napravljenih U profila, moj crtež pokazuje jedan primer gde je presek betona 17x13.5 cm ŠxV, za zid od 25 cm, što je slično u Italiji i Francuskoj, kod njih je visina betona 16 cm, i njihovi profile se koriste u seizmičkim područjima. Oni takodje imaju F profil sa betonom preseka 12x16 cm za zid debljine 20 cm.

Za U profile sam mislio da budu sa betonom sitnije frakcije. Već sam se upoznao sa propisima o razmaku armature, i rastojanju armature od oplate, odnosno do glinenog dela od U profila.

*** Termičke karakterisitke nadvoja

Proračunao sam termičke karakterisitke razmatranih nadvoja od U profila i od betona.

Nadvoji sa betonom 22 cm i stirodurom 3cm na spoljašnjoj strani su dobri i sa stanovišta termike i sa stanovišta nosivosti.
Nadvoj od 5 cm sečenog bloka+17cm betona+3cm stirodura je vrlo malo termički bolji.
Nadvoj od 25 cm bez stirodura nije termički dobar. To je hladni most. Ne treba zaboraviti da se paralelno tome nadvoju nalazi na spoljašnjem fasadnom zidu nadvoj od betona debljine 12 cm.

Planiram da uradim 2D simulaciju za termiku i kondenzaciju. Kondenzacija je ključni problem kod sendvič zidova bez parne brane, jer ja želim zid koji može makar malo da diše.

@lookic, hvala na upozorenju da su neke stvari u evrokodovima blaže nago u starim propisima. Takvi komentiri su dobro došli i meni i ostalima forumašima koji planiraju graditi novu kuću.

**** Sendvič zid u seizmičkoj gradnji. (Noseći zid 25 cm + izolacija 10 cm + spoljašnji fasadni zid 12 cm)

Posle istraživanja o seizmički otporonom gradnjom, zaključio sam da je sendvič zid mnogo osetljiviji u zemljotresu.

Šta Vi mislite o ideji da se umesto spoljašnjeg fasadnog zida debljine 12 cm uradi fasadni zid od šupljih blokova debljine 19 cm sa normalnim vertikalnim serklažima i po vrhu horizontalni serklaž? Tako zamišljam da bi se konstrukicja fasadnog zida ukrutila serklažima pa ne bi trebale vezice koje spajaju noseći i fasadni zid. Vezice od prohroma koštaju, troše vreme za postavljanje, buše izolaciju i na njima se prvo javlja kondenzacija.

Hvala,

Plavi Bor

*** Nadvoji u sezmičkoj gradnji

Ja sam malo previše detaljisao kako izvesti nadvoj itd.., ali je istraživanje bilo dosta korisno sa aspekta šta se preporučuje za opasnija trusna područja. Video sam koje su preporuke za nadvoj iznad prozora. Izneću neke karakteristične detalje koji će biti od koristi i drugima koji planiraju gradnju, i nalaze se u trusnom području, a hteli bi da primene neke preporuke za seizmilčki otpornu gradnju.

1) Eurocode 8 preporučuje da se nadvoji horizontalno učvrste za zidove sa strane, odnosno za vertikalne stubove koji se nalaze na krajevima tog zida.

2) Ako se nadvoj ne učvršćuje horizontano duž čitavog zida, druga varijanta je da se nadvoj učvrsti samo za vertikalne stubove koji su sa obe strane prozora. Neke zemlje imaju alternativu - posebne šuplje blokove koji su konstruisani za ovu namenu sa rupom. U te rupe se stavi armatura i nalije se židki beton sitnijeg agregata. Tako se formira vertikalni seklaž za vertikalno učvršćenje otvora prozora ili ulaznih vrata. Italijani koriste neke blokove sa okruglim rupama prečnika 60 mm, ili rupe 72x65 mm. U njih stavljaju jednu šipku Fi=16 mm ili deblju. Zatim oni imaju blokove sa rupom 110 x 140 mm gde stavljaju više šipki, a takodje koriste i blokove sa većim rupama za glavne vertikalne serklaže. Druge države imaju drugačije dimenzie rupa u blokovima za ovu namenu.

Mi nemamo izbor blokova za ovu namenu. Ako neko želi da primeni vertikalno učvršćenje, verovatno se može nešto improvizovati, korišćenjem blokova sa pogodnim rupama i dodatnim usecanjem da se formira odgovarajuća šupljina za armaturu i beton..

Ako se ne koristi navedene metode učvršćivanja horizontalnog nadvoja, onda se preporučuje da naslanjanje nadvoja bude minimum 20 cm, neke zemlje preporučuju minimum 25 cm a neke do 50 cm. Ovo je jedna slabija varijanta postavljanja nadvoja bez horizontalnog učvršćenja. U Eurocode 6 preporučuje da se nadvoj naslanja minimum 10 cm na zid levo i desno od prozora, ali se to odnosi na manje trusna područja.

3) Kod postavljanje nadvoja nije dobro da se oni samo naslanjaju na odsečenoj polovici od jednog bloka, već u tom slučaju nadvoj treba produžiti dalje preko polovice bloka da dodje do polovine dužine sledećeg bloka. Zatim nije dobro da se nadvoj iznad prozora naslanja na parčiće cigle. Ako je potrebno uklopiti visinu prozora, bolje je podrezati tj. smanjiti visinu blokova koji su ispod prozora. Kod sobnih vrata isplanirati navoj da se parčad cigle što manje koriste, videti da li se blok može kako pogodno odrezati.

Ja neću koristiti nadvoje od gredica 12x6.5, 9x65, 8x23.8 cm. Ja planiram da ne koristim nadvoje iznad vrata soba, već ću imati svetlarnik iznad svakih vrata. Za svetlarnik se može koristiti malo mutni pleksiglas, a ako je potrebna veća privatnost u nekim sobama, to je lako izvesti postavljanjem odgovarajućih materijala za zvučnu izolaciju na svetlarnik. Slobodno stojeći zid pored vrata ću učvrstiti sa vertikalni serklažom – stubom, to je prema preporukama.

Pored vertikalnog učvršćenja zidova, i vertikalnog učvršćenja otvora za prozore i vrata, za seizmičku gradnju se propručuje i horizontalno učvršćenje zidova. To se izvodi horizontalnim šipkama armature u malteru spojnice - fuge, u razmaku do 60 cm, što otprilike iznosi svaka dva ili tri reda blokova, u zavisnosti od visine blokova.

*** Termičke karakterisitke nadvoja za sendvič zid

Izračunao se koeficiente prolaza toplote kroz nadvoje za sendvič zid sa parametrima iz Pravilnika.
Sendvič zid = Noseći zid 25 cm + izolacija 10 cm + fasadni zid 12 cm

Rsi - Unutrašnji površinski otpor 0.130 m2K/m
Rse - Spoljašnji površinski otpor 0.040 m2K/m

Koeficienti prolaza toplote λ (W/mK) za pretpostavljene materijale. Ako se koriste drugi materijali, rezultat će biti drugačiji.
Unutrašnji produžni malter 1700 0.85 W/mK
Spoljašnji produžni malter 1800 0.87 W/mK
Beton 2400 2.04 W/mK
Stirodur 0.040 W/mK (stirodur izmedju dva nadvoja, jedan nadvoj na nosećem zidu a jedan na fasadnom zidu)

Kroz oba nadoja od sendvič zida koeficient prolaza toplote u jedinicama W/m2K iznosi:

1) 0.345 W/m2K za nadoje: Unutrašnji malter 2 cm + beton 25 cm + izolacija 10 cm + beton 12 cm + spoljašnji malter 2 cm

2) 0.295 W/m2K za nadoje: Unutrašnji malter 2 cm + beton 23 cm + stirodur 2 cm + izolacija 10 cm + beton 12 cm + spoljašnji malter 2 cm
3) 0.275 W/m2K za nadoje: Unutrašnji malter 2 cm + beton 22 cm + stirodur 3 cm + izolacija 10 cm + beton 12 cm + spoljašnji malter 2 cm

Vidi se kako debljina stiropora utiče na koeficient prolaza toplote. 2 cm stirodura koji je dodat prvom nadvoju je dovoljno da koeficient bude ispod granice od 0.300 W/m2K, a stirodur od 3 cm još više poboljšava koeficient.
Iako prema propisima serklaži trebaju biti minimalno 15 cm širine, iznad fasadnog zida mora da bude nadvoj širine 12 cm, tu nema izbora jer je fasadni zid takave debljine.

Kontaktna fasada sa kamenom vunom je isto dobro rešenje, ali se meni više svidja sendvič zid. Zbog čvrstine, jer objekat je u vetrovitom i kišovitom području, gde često pada i grad.

Glavni je problem sendvič zida što je slab za seizmiku. Video sam dosta slika da kod zemlotresa prvo padne fasadni zid a da pri tome zgrada i bude tek malo oštećena. Zato vrtim ideju da umesto spoljašnjeg fasadnog zida debljine 12 cm uradim fasadni zid od šupljih blokova debljine 19 cm sa normalnim vertikalnim serklažima i po vrhu horizontalni serklaž. Moraću tražiti mišljenje odd stručnjaka za seizmiku.

Pozdrav svima

Plavi Bor

@bester,

Razmatrao sam malo drvene kuće balkanskog tipa i američkog tipa, medjutim to mi neogovara u mom slučaju, jer planiram veću kuću, sa visokim potkrovljem, i sa visokim podrumom. Da kojim slučajem radim manju kuću bez potkrovlja, onda bih veoma ozbiljno razmatrio drvenu kuću balkanskog tipa sa nekim poboljšanjem.

Sada sam manje prepadnut od zemljotresa nego pre, pošto sam mnogo toga istražio i naučio.

Neki projektanti vole da rade po već utabanim stazama, ali ima projektanata koji vole veći izazov u projektovanju. Projektantu koji bude radio sa mnom će biti lako, jer imam puno sakupljenih slika i stručnih tekstova širom sveta. Ima dosta jednostavnih ideja koje se mogu primeniti da gradjevina bude sizmički otporna. To košta dodatnih nekoliko nadnica, dodatne armature i betona.

Sada tragam za rešenjem kako učvrstiti fasadni zid koji je veoma slaba tačka u slučaju zemljotresa. Klasični način sa vezicama od žice ne daje mi sigurnost. Bolje bi bilo koristiti vezice od armature Fi=6 mm. Pored toga, treba horizontalno učvršćenje fasadnog zida sa armaturom Fi=6mm na svakih 40 do 50 cm.

*** Fasadni zid debljine 12 cm a VS i HS debljine 14 cm ?

Pala mi je na pamet jedna drugačija ideja. Standardno, kod sendvič zida, fasadni zid je debljine 12 cm. Za izvodjenje nadvoja iznad prozora, ili vertikalnih serklaža pored prozora, ili dodatnih vertikalnih serklaža koji ušvršćuju fasadni zid, može se koristiti beton debljine 14 cm, (presek npr. 14 x 20 cm), a da se izolacija u tom delu sendvič zida pored serklaža, smanji sa 10 cm na 8 cm. Na ćoškovima fasadnog zida se može uraditi vertikalni stub L-profila, što je čvršće nego četvrtasti stub.

Ja pretpostavljam da ovakva konstrukcija može da još bolje da učvrsti fasadni zid, i da u tom slučaju ne trebaju metalne vezice. Ovo nije noseći zid, već spoljašnji fasadni zid koji ima ulogu zaštite izolacije. Ova varijanta VS ili HS serklaža 14x20 cm odstupa od propisa. Ali ja nisam našao posebne propise u vezi serklaža za fasadni zid. Tražiću pomoć da neko stručno analizira ovu ideju, koji su tu mogući problemi i sa propisima i sa izvodjenjem radova.

Plavi Bor

*** Način zidanja sa šupljim ciglanim blokovima u trusnim zonama

Pronašao sam informacije da se za seizmičku gradnju preporučuje zidanje sa šupljim blokovima, tako da se postavlja malter u vertikalnu spojnicu – fugu.
Neke zemlje imaju strog propis o tome.

Raniji Evropski propisi su bili strožiji, gde se zahtevalo da vertikalne spojnice budu ispunjene malterom. Onda je pod pritiskom velikih proizvodjača šupljih blokova to izmenjeno pa je u Evrokodu 8 sada ostavljena alternativa da ne mora vertikalna fuga da bude ispunjena malterom. Šta će neka država primenjivati, to je do nje same. Ostavljeno je da svaka država usvoji svoj Nacinalni Aneks kao dodatak Evrokodu 8. U Nacionalnom Aneksu svaka država definiše izuzetke od Evrokodova. Ja nisam uspeo naći na internetu naš Nacionalni Aneks. To mora da se kupi.

Video sam različite oblike blokova širom sveta, a kad nas je uzak izbor. U Italiji jedan veliki Evropski proizvodjač u svojoj ponudi ima neke blokove označene za seizmiku a neke za ostala područja. Verovatno bi bilo dobro napraviti eksperiment sa vertikalnim spojnicama kod raznim tipovima šupljih blokova.

Plavi Bor

@lookic

*** Sendvič zid - koeficient prolaza toplote U
Energetski razred C, potrošnja energije manja od 65 kWh/m2

Hvala što ste odgovorili, da me potsetite da potrošnja energije treba da bude ispod 65 kWh/m2 za nove kuće (energetski razred C).
Ja još nisam to računao, mislio sam ako mogu da se provučem sa 10 cm izolacije u sendvič zidu.
Sada planiram raspored prostorija, uskoro ću imati konačne dimenzije, površinu zidova i ploča, i veličinu prozora.

Za sendvič zid: Unutrašnji malter 2 cm + blok 25 cm + izolacija 10 cm + blok 12 cm + spoljašnji malter 2 cm

Ako se koristi iz Pravilnika: Unutrašnji malter λ=0.85 W/mK i spoljašnji malter λ=0.87 W/mK,

Cigla λ=0.64 W/mK, staklena vuna sa λ=0.038 W/mK, dobije se koeficient U=0.292 W/m2K
Cigla λ=0.64 W/mK, staklena vuna sa λ=0.035 W/mK, dobije se koeficient U=0.274 W/m2K
Blok λ=0.61 W/mK, staklena vuna sa λ=0.038 W/mK, dobije se koeficient U=0.289 W/m2K
Blok λ=0.61 W/mK, staklena vuna sa λ=0.035 W/mK, dobije se koeficient U=0.272 W/m2K
Blok λ=0.52 W/mK, staklena vuna sa λ=0.038 W/mK, dobije se koeficient U=0.281 W/m2K
Blok λ=0.52 W/mK, staklena vuna sa λ=0.035 W/mK, dobije se koeficient U=0.264 W/m2K

Znači moram voditi računa koji blok, koja vrsta izolacije i koji prozor da se koristi, pa ako bude uspelo da se provučem sa 10 cm izolacije a da se zadovolji propis.

Plavi Bor