prvo pozdarav svima
novi sam na ovom forumu i da ga pohvalim ,extra je
ovako kuca je nova gradnja 2sprata i potkrovlje
zidovi su radjeni sendvic blok stiropor 5 i cigla
fasadu jos nisam radio sta se desava u svim prostorijama gde se greje
na spoljinim zidovima sttvara se budj u coskovima zidova i na spoju zida i plafona ,pvc je stolarija
zanima me dali bi demit fada resila ovaj problem
mada neki kaze ako stavim stiropor spolja da je to kontra efekat
mislio sam stiropor 5 staviti vani
ali sad neznam sta raditi
imali neko neka iskustva sa tim
sta raditi
fasada molim za pomoc
- Login or register to post comments
- 9921 prikaza
Za printanje
i jos jedno pitanje
za spolja dali je bolji falcovan ili obican stiropor
sto se tice stiropora falcovan ili ne sve jedno ustvari nemoras falcovani tj ako si vec kupio taj falcovani od radi njega .a izmedju ostalok ako si polepio stiropor i zavrsio sve pripreme do fasade neznam u cemu je frka zasto ne odradis i fasadu samo nemoj na minusima kada je mnogo hladno
nisam jos nista ni kupio ni nalepio samo razmisljam sta da radim
a najvise me buni to sto su mi neki rekli da nevalja demit na zid posto imam vec sendvic zid .pa mi to nije jesno sada
dali demit ili malterisanje
Ništa tu demit neće pokvariti.Nije potreban falcovani stiropor.Malterisanje je možda i skuplja varijanta, ali je termički sigurno slabija.
nemas potrebe za malterisanjem slobodno odradi ako ti trbaju nekki pcetni koraci pitaj pozz
izmedju ostalog svi rade demit fasadu
Iz opisa problema pretpostavljam da ti spoljni deo zida (cigla + stiropor) ne oblazu bez prekida unutrasnji zid od blokova, tj. negde se cigla i blok dodiruju ili ti ploca prolazi kroz sendvic zid, ili ti stubovi i cerklazi prave spoj cigla-blok. Dobro odradjen demit stiropor bi trebalo da resi problem.
Opisana dogadjanja sa unutrasnje zida su siguran pokazatelj da je lose (pogresno, nepotpuno kao sto je rekao BaneM75) izvedena termicka izolacija.
A i nije bas najjasnije kakva je struktura zida, svi zidovi danas su sendvic tipa i sastoje se od vise slojeva razlicitih materijala shodno tacno odredjenim ulogama u transportu toplote i transportu vlage kroz zid.
Fasadu ne moras da uzimas od Demit-a ( po mom misljenju jedna od losijih ponuda danas na trzistu, tj od danasnje firme naslednika Demit -a po pitanju kvaliteta).
Ja bih ti pre savetovao Austrotherm, Fima (Mionica), Ceresit i citan niz drugih firmi koje su daleko poznatije po kvalitetu od nekadasnjeg Demita.
Falcovani ili nefalcovani je svejedno, s tim da je lakse raditi sa nefalcovanim uklapanja.
Nije navedena lokacija objekta ali gotovo izvesno je samo 5cm stiropora premalo postop je za nasu klimu (zimske uslove) tek 12cm ili vise garancija da nece biti pothladjivanja uglova zidova i pojave kondenzovane vlage pri normalnom zagrevanju prostorija i normlanoj vlaznosti unutrasnjeg vazduha.
Vec i sa samo 8-10cm stiropora velike su sanse da ne dolazi do kondenzacije odnosno da iako dodje to bude u dovoljno malim kolicinama vode u zidu da se zid moze prirodno prosusiti tokom leta.
Koji sloj izolacije i koji tacno materijal kao i njegova debljina ce izracun difuzije vodene pare i termickih gubitaka pokazati.
Posto se pominje i cigla i blok, uz stiropor pretpostavljam da je poznato da mora cigla da se ventilise prinudnom promajom ako je sa spoljne strane (hladnije) stiropora tj da bude vetrena fasada.
da pojasnim ploca preseca blok i stiropor isto tako i nalivani stubovi
ali ne izlazi napolje .ploca se zavrsava u cigli spolja tojest ploca lezi na cerklazu koji isto ne izlazi direktno napolje ,vec se zavrsava spolja u cigli
.znaci betonski delovi nemaju direktan dodir napoju vec je zadnji sloj red cigle ,ako sam mogao pojasniti bar malo,
lokacija novi sad
lakyns wrote:
da pojasnim ploca preseca blok i stiropor isto tako i nalivani stubovi
ali ne izlazi napolje .ploca se zavrsava u cigli spolja tojest ploca lezi na cerklazu koji isto ne izlazi direktno napolje ,vec se zavrsava spolja u cigli
.znaci betonski delovi nemaju direktan dodir napoju vec je zadnji sloj red cigle ,ako sam mogao pojasniti bar malo,
Jasnije.
Ako sam dobro shvatio beton je direktno bez ikakve izolacije povezan sa ciglom a cigla je takodje bez ikakve izolacije izlozena spoljnom vazduhu.
Isto tako i serklaz je bez ikakve izolacije povezan na isti nacin.
Ukratko receno, ako je tako izvedeno, ne postoji prakticno termoizolacija odnosno stiropor je pogresno ugradjen i nema gotovo nikakvu ulogu jer betonska ploca je prakticno jedan veliki hladnjak van stiropora a u dodiru oreko cigle sa hladnim spoljnim vazduhom(koji odvodi enormne kolicine toplote napolje a posledicno kao hladna povrsina u njemu se vrsi snazno kondenzovanje vodene pare).
Sama cigla nema gotovo nikakve termoizolacione osobine i time nije nikakva zastita betona od pothladjivanja.
Dodatno, izmedju cigle i betona treba da postoji sloj vazduha za ventilaciju i odvod kondenza a prema opisanom taj sloj spoljnog zida (sloj vazduha) uopste ne postoji.
Da li je projektom predvidjena takva struktura spoljnog zida?
Betonski serklazi se izvode oblaganjem sa spoljne (hladne) strane tarolit plocama kao oplatom a onda preko svega se jos postavlja sloj termicke izolacije kao za ostali deo spoljnog zida.
To je pravilan nacin izrade sa rezultatom da se izbegava nastanak linijskog hladnog mosta, i otklanja pothladjivanje betona i time stvaranje kondenza.
Za nasu klimu navedene su proracunske vrednosti potrebne debljine stiropora koje garantuju da nece doci do pothladjivanja nosivih delova spoljnog zida i time izbegavanje pojave kondenza u samom nosecem zidu.
Za konkretan problem ne vidim drugo resenje osim temeljite rekonstrukcije zida shodno pravilima struke uz postovanje proracuna gradjevinske fizike o slojevima zida.
To bio znacilo skidanje cigle i na postojeci stiropor od 5cm nalepiti dodatni sloj od (bar) jos 5cm a na preko serklaza postaviti bar 10cm sloj stiropora.
Pa tek onda postaviti ciglu sa ventilisanim prostorom ako se bas zeli taj tip fasade.
Nazalost losa vest je da za neko jednostavnije i jeftinije trajno resenje ne vidim prostora.
PS. kontaktna termo fasada se izvodi bez cigle, dakle stiropor- mrezica u lepku- zavrsni malter. Demit tj Izolirka materijal ne mora da se koristi, ima puno drugih firmi koje nude fasadne materijale.
Jasnije.
Ako sam dobro shvatio beton je direktno bez ikakve izolacije povezan sa ciglom a cigla je takodje bez ikakve izolacije izlozena spoljnom vazduhu.
Isto tako i serklaz je bez ikakve izolacije povezan na isti nacin.
da upravo tako
misleci na demit nisam mislio na demit proizvodjaca
nego na taj tip fasade
lislim lepak stiropor lepakmrezica itd
energija u svakom slucajy hvala za opsiran info
nego da skratim
pitanje je sledece
koliko bi meni pomoglo u mom slucaju da stavim na kucu fasadu
demit mislim neki drugi proizvodjac .
sa 5 cm stirpora koliko bi to imalo efekat
posto u sendvicu zida imam vec 5 cm stiropora
Imam kuću u Beogradu koju bih želeo da termoizolujem spoljnom kontaktnom fasadom. Kuća je sagradjena pre 25 godina sa zidovima od šupljeg bloka, omalterisana sa obe strane i spoljnom fasadom od prskanog kamena ukupne širine 30 cm. Serklaži su obloženi tarolit pločama.Razmišljam o dva tipa izolacije kamenom vunom odnosno stiroporom, debljina izolacije bi bila 10 cm stiroporom, odnosno 8-10 cm kamenom vunom. Zanima me medjusoban odnos kamene vune i stiropora tj. njihovamedjusobna paropropusnost, toplotna provodljivost, nezapaljivost, UV osobine,..Koji sistem da izaberem ceresit, rofix, baumit, jub,...Zanima me i kako se kreću cene po m2 za materijal i za ruke majstora. U dilemi sam takodje i koju završnu fasadu da stavim silikonsku, silikatnu,.. Imajući u vidu da se termoizolacije kuće ne radi svaki dan i da treba da traje više decenija. Nadam se da ćete mi svojim savetima i predlozima pomoći da pronadjem pravi sistem izolacije za moju kuću. Unapred hvala! 
Sigurno je kamena vuna bolje rešenje od stiropora, silikatna fasad je bolja.Cene variraju od mesta do mesta i u zavisnosti u sezoni kolika je potražnja za majstorima.Teško je dati cenu na nevidjeno.Ima tu niz detalja o kojima se treba dogovoriti.Ko dovozi materijal, ko odvozi šut, ko montira skelu itd. itd.
zvukoljub wrote:
Sigurno je kamena vuna bolje rešenje od stiropora, silikatna fasad je bolja.Cene variraju od mesta do mesta i u zavisnosti u sezoni kolika je potražnja za majstorima.Teško je dati cenu na nevidjeno.Ima tu niz detalja o kojima se treba dogovoriti.Ko dovozi materijal, ko odvozi šut, ko montira skelu itd. itd.
Površina za izolaciju kuće iznosi oko 100 m2, zanima me kolika bi bila cena po m2 za majstore ako bi oni dovezli materijal, odvezli šut, montirali
skelu,... Ljudi sa kojima sam razgovarao su me posavetovali da ugovorim đuture i ruke i materijal po sistemu termoizolacije koji izaberem jer onda
dobijam i pismenu garanciju na fasadni sistem na 10 ii čak 15 godina!
Da li bi bilo dobro da angažujem nekog stručnjaka za termiku koji bi mi uradio proračun i predložio sistem izolacije za ugradnju?!
zvukoljub wrote:
Sigurno je kamena vuna bolje rešenje od stiropora, silikatna fasad je bolja.Cene variraju od mesta do mesta i u zavisnosti u sezoni kolika je potražnja za majstorima.Teško je dati cenu na nevidjeno.Ima tu niz detalja o kojima se treba dogovoriti.Ko dovozi materijal, ko odvozi šut, ko montira skelu itd. itd.
Površina za izolaciju kuće iznosi oko 100 m2, zanima me kolika bi bila cena po m2 za majstore ako bi oni dovezli materijal, odvezli šut, montirali
skelu,... Ljudi sa kojima sam razgovarao su me posavetovali da ugovorim đuture i ruke i materijal po sistemu termoizolacije koji izaberem jer onda
dobijam i pismenu garanciju na fasadni sistem na 10 ii čak 15 godina!
Da li bi bilo dobro da angažujem nekog stručnjaka za termiku koji bi mi uradio proračun i predložio sistem izolacije za ugradnju?!
Na osnovu dosadašnjih napisa na ovom forumu preovladjuje savet da se ti poslovi ne rade bez stručnih proračuna i bez pismene garancije proizvodjača materijala.Proizvodjači koji drže do sebe imaju stručno osposobljene timove za ugradnju sa licencom, tako da je sve to zajedno grancija da će termoizolacija biti uradjena po svim principima iz proizvodno tehničke i stručne dokumentacije.
Ja ne bih puno paznje posvetio papirnatim formanim garancijama jer kod nas ne postoje mehanizmi kontrole izrade fasade niti mogucnosti reklamacije na osnovu garancije posto nema institucije za tako nesto.
Koliko znam i vidjam iz prakse kod nas nema takvih proizvodjaca koji drze do sebe koji imaju strucne timove posto te tzv licence te firme pisu same ebi (tj kako im se svidi) i niko ne kontrolise kvalitet radova odnosno pravilnost ugradnje.
O tome govore brojni upiti sa problemima sveze zavrsenih objekata gde se u praksi garancija jako tesko ostvaruje.
Upotreba namenskih lajsni je kod nasih majstora retka pojava a trgovci jos redje uopste nude (i znaju za postojanje) iste.
Pogotovu lajsnu za okapnicu, pa se onda ispod terasa sliva voda i ostavlja ruzne tragove.
Barem tako vidjam u Bgd na raznim gradilistima.
Moj bi savet bio pogledati vec izradjene fasade doticnih majstora, narocito detalje i dobro se informisati na stranim sajtovima proizvodjaca gde su obicno date tipicne greske.
Inace, dobro uradjenoj fasadi nije potrebna garancija, a losa fasada ce vrlo brzo pokazati vec posle prve sezone posledice.
I onda popravke nema osim skidanja svega i ponovne izrade fasade.
Zato predlazem da se vidi rezultat ranijeg rada majstora a isto tako i za materijale se moze pogledat nakon 5-6 godina i videti da li su se zadrzale boje, da nema fleka, da nema gljivica i mahovine, da nema pukotina.
Pukotine su izrazene na juznoj strani, i dok sam za sebe planirao fasadu po gradu sam se setao i gledao raznorazne fasade.
Retko koja kontaktna fasada da je bila na juznoj strani bez pukotina.
Fasada je pojedinacno jdna od najvech investicija na kuci i odluka se odnosi na mnogo godina.
Uz to treba imati i malo srece sa klimom da se pogode dobre okolnosti za rad.
mala napomena: nakon postavljanja tabli izolacije, mrezice sa lepkom, potbno je susenje od najmanje 7-10 dana po pravilu stranih fasadera/ proizvodjaca a to se kod nas ne radi pa se zavrsni sl nanosi cesto na mokro i onda se vide spojevi tabli i druge anomalije.
ovo samo kao primer
slicno je i sa obradom oko otvora (prozori) gde se ne postavi izolacija preko okvira/ rama prozora vec samo spaletna.
i jedan savet, pitati odabranog majstora da li koristi "svedski rez" pri izrade.
Ako uopste zna sta je pitanje to je vec jako dobar znak.
kamena vuna, UV otporna, paropropusnija, iste termicke karakteristike, ne gori, osetljiva na vlagu, teze se ugradjuje, trosi znatno vise gradjevinskog lepka pri postavljanju, zahteva tiplovanje.
stiropor, UV neotporan (ali to nije bitno jer se premazuje lepkom koji ga stiti i kasnije malterom), slabije paropropustan, termicki isti kao vuna, neosetljiv na vlagu, lako se ugradjuje, u dosta slucajeva nije potrebno tiplovanje.
Kako je postojeci zavrsni sloj fasade od kamena sto je prakticno paronepropusno, sa tog aspekta potpuno je svejedno sta ce se izabrati.
Kamena vuna ima i prednost da prigusuje buku pa ako je fasada na bucnom mestu ima prednost.
Za fasadu postoji posebna kamena vuna, tj nije ista ona za pod, za krov ili za fasadu. (skuplja je od krovne)
Što se licenciranih majstora, proizvodjača i garancije tiče nisam pisao napamet nego na osnovu činjenica.Ali neću ja više o tome.Nadam se da će se oglasiti ko treba i da pruži dokaze da zemlja Srbija nije divlji zapad i da i ovde ima majstora koji znaju svoj posao i koji daju punovrednu garanciju za ono što rade, kao i proizvodjači koji obezbedjuju materijal.Tako da se ne slažem sa paušalnim ocenama energije.
Sasvim sigurno da ima majstora koji znaju svoj posao i da rade savesno, kvalitetno itd.
Samo su jako retki.
I obicno se ne reklamiraju papirima nego pokazu svoj rad.
Cinjenica je da garanciju na fasadu u Srbiji ne daje niko, kao sto i u Evropi svega par firmi je u stanju da izda garanciju i da zaista u praksi ta garancija vazi.
Garanciju na boju fasade niko ne uzima za ozbiljnu firmu, a garanciju da nece biti pucanja fasade, niti ostecenja prirodnim delovanjem klimatskih faktora daje ko u Srbiji.
Ja stoga predlazem da se pogledaju izvedeni radovi majstora i da to bude najbolja preporuka.
energija wrote:
Sasvim sigurno da ima majstora koji znaju svoj posao i da rade savesno, kvalitetno itd.
Samo su jako retki.
I obicno se ne reklamiraju papirima nego pokazu svoj rad.
Cinjenica je da garanciju na fasadu u Srbiji ne daje niko, kao sto i u Evropi svega par firmi je u stanju da izda garanciju i da zaista u praksi ta garancija vazi.
Garanciju na boju fasade niko ne uzima za ozbiljnu firmu, a garanciju da nece biti pucanja fasade, niti ostecenja prirodnim delovanjem klimatskih faktora daje ko u Srbiji.
Ja stoga predlazem da se pogledaju izvedeni radovi majstora i da to bude najbolja preporuka.
Zahvaljujem na korisnim savetima koje ste mi dali vezano za odabir sistema izolacije kontaktne fasade i izbora majstora. Iz onoga što ste napisali shvatio sam da ste i Vi imali odredjena iskustva oko izrade i
izbora sistema kontaktne fasade. Bio bih Vam zahvalan ako biste mi dali
još neki savet u vezi sa izborom majstora i sistema fasade. Spominjali ste
"švedski rez" pa mi to razjasnite kako bih "testirao" potencijalnog majstora
za izradu mog fasadnog sistema.
Napisali ste da je kamena vuna osetljiva na vodu, pa me zanima da to po-
jasnite ,da li vremenom kamena vuna upije vodu i "drži" je u zidu i stvara
kondenzaciju i memlu?
Moja kuća se nalazi u Beogradu i to samo dve ulice paralelno od auto puta
tj. na razdaljini od oko 300 metara, te osobina kamene vune da prigušu- je buku naročito dolazi do izražaja.
Govoili ste i o (ne)upotrebi ugaonih lajsni za okapnice i ne stavljanju izolacije na ram prozora,.. Da li je onda bolje da sam kupim sistem kontaktne fasade sa svim tim ugaonim profilima sa okapnicom, spoljašnjih prozorskih klupica oko otvora kako bih izbegao da mi to majstor ne ugradi? Postavljam i pitanje rabata jer on se kreće od 5-20% iz razgovora sa komercijalistima rofixa, baumita,..ako bih išao na nabavku celokupnog sistema preko atestiranih ugrađivača fasadnih sistema dobio bih verova- no za taj procenat niže trokove nabavke sistema!
Nadam se da ćete mi odgovoriti na ova moja pitanja, nedoumice koje imam jer što više ulazim u ovu materiju pitanja,dileme,..postaju sve veće
i brojnije. Unapred hvala! :?
U svetu se stanbeni objekti štite akustičkim barijerama koje se postavljaju pored auto puteva ili aerodoma, mogu biti reflektujuće ili apsobujuće ili kombinacija.Više o tome ovde.
Tako da ćete malo uspeti da ublažite problem buke samo oblaganjem fasade nekim apsorbujućim materijalom.Kao što sam već napomenuo jednom prilikom, prozori su takodje problem kod izolacije od buke.
Da krenem redom,
sveski rez je nacin povezivanja raznorodnih materijala, nacin rada cija posledica je da ne nastaju nekontrolisane fuge kroz koje cure molekuli vazduha i/ili kapljice vode podlivaju spoj.
Dovoljno je pitati majstora za taj pojam, oni koji ne znaju za njega kao bitan deo fasaderskog posla verovatno ne znaju ni za druge tehnike rada da izvodjenje kvalitetne za vazduh nepropusne kontaktne fasade.
Vazduh koju udje ispod ploca izolacije i koji cirkulise gotovo potpuno ponistava termoizolacione efekte sa kranjim efektom da je materijal i rad fakticki bacen a preostane od cele fasade gotovo jedino estetski efekat.
U slojevima fasade neposredno ispod maltera nastaje usled hladjenja kondenzacija vodene pare i tima bukvalno voda (skoro kao mali potok).
Tokom zimske sezone kamena vuna upija u sebe tu vodu i mora tokom leta da putem zagrevanja ispusti.
To se proracunavanjem odredjuje i shodno tome odabire sloj zavrsnog maltera.
Opste pravilo je da sto se ide ka hladnijem to se uvecava mogucnost paropropusnosti.
Sa stiroporom tih problema nema, on ne upija vodu u pomena vrednim kolicinama.
Stoga kamena vuna mora da se leti obavezno isusi inace svake sledece sezone postaje sve vlaznija i sve gorih izolacionih sposobnosti.
Stoga uz kamenu vunu kao fasadu obicno ide i neki sistem kontorle vlaznosti vazduha u unutrasnjosti zgrade, ili prinudne ventilacije koji ce moci da umanji vlaznost vazduha i time mogucnost uvecane kondenzacije vlage.
Dakle, moze a ne mora da dolazi do kondenzacije unutar vune preko dozvoljene mere a sto se blize utvrdjuje proradunom difuzije vodene pare u okviru proracuna konstrukcije spoljnih zidova za dati konkretan objekat.
Sto se prateceg materijala pri izradi fasade tice moze i majstro da organizuje nabavku, samo treba da zna, da hoce i da zaista i izvrsi ugradnju.T o bi po meni bilo vise pitanje samog nacina rada masjtora nego problem nabavke.
Sto se cena tice, obicno firme koje imaju velike reklamen troskove povecaju cene materijala za 40-80% pa onda daju neki rabat.
Po mojim saznanjima kada sam ja radio fasadu mogao sam da nabavim materijal i do 50% jeftinije nego ponude tako u kompletu sa kao rabatom.
Vecina tih firmi kupuje materijal, prepakuje (novom nalepnicom) pa prodaje kao svoj paket.
Baumit je recimo prepakivao domaci stiropor iz Srbobrana u svoje folije i preprodavao.
Ja sam tako u ponekoj turi materijala nailazio na srpski stiropor prepakovan kao hrvatski Baumit sa austrijskom deklaracijom kupljen na rasprodaji kod belgijskog trgovca u maloprodaji ovde u Srbiji.
cena se skokovito menjala za jedan te siti proizvod zavisno od mesta i vremena nabavke, tj trgovca i nalepnice.
Ali , vazno je pri nabavci da komponente kontaktne fasade budu medjusobno uskladjene i kompatibilne sto znaci da tgreba citati deklaracije i tehnicke listove primene (svaki porizvodjacna internetu nudi te zpodatke zvanicno kao i ateste odgovarajucih kontrolnih institucija).
I takodje je vazno da materijali koji se razredjuju vodom nisu stariji od 6 meseci i ne smeju da se smrznu a da stiropor ne sme da se koristi sveze posle proizvodnje vec treba da odlezi.
Krajnji cilj postavljanja kontaktne fasade je zaptivanjevazduha i termicka optornost uz estetiku uz zadravanje dovoljne paropropusnosti.
Rezultat rada dobrog majstora i uskladjenih elemenata fasade je perfektna termicka izolacija i sto potpunije zaptivanje vazduha.
Samo i iskljucivo vazduh u stanju mirovanja je izolator.
Mnogi ce majstora procenjivati prema zavrsnom izgledu a ako se ne prati po fazama rad lako se moze dogoditi da nastanu fuge i pukotine izmedju slojeva.
Vec 0,05 mm je sasvim velika fuga da bitno umanji efekte termoizolacije.
Ako se pukotina vidi golim okom namalteru to je gotvo siguran znak da je termofasada loze izradjena u smislu osnovne termicke funkcije a dodatno tu ce se zimi stvarati sloj leda unutar konstrukcije i doci ce do daljeg pucanja i raspadanja fasade.
Zato se i koriste butil ekspandirajuce trake, alu trake, razni elasticni kitovi uz lajsne i ostala pomagala da se omoguci trajna vodo i vazdusna zaptivenost fasade kroz duzi niz godina.
Koliko je dobro uradjena fasada moze se videti pri merenju fasade termovizijskom kamerom gde se prosto vidi gde curi toplota, i bilo kakva nepravilnost tokom ugradnje.
Garancije tipa boje, ili da nece otpasti sa zida izolacione ploce ne smatraju se nekim posebnim dostignucima da bi se naglasavalo, prosto podrazumevalo se jps u proslom veku kao nesto uobicajeno.
Preporucujem da se pogleda sajt firmeSTO, ima i verzija HR sajta sa veoma detaljnim opisom raznih fasadanih sistema, sa opsiom radova tacka po tacka, sa specifikacijama materijala itd.
po oveme gore cini mi se da je bolje uyeti falcovani stiropor koliko toliko kad se preklopi sprecava se direktan prodor hladnoce na sam zid mislim kroz eventualne spojeve sami ploca stiropora
i jos dali je POGRESNO RADITI
ako se table stiropora mazu lepkom celom povrsinom ,pa onda lepe na zid
Kako se mazu table stiropora zavisi od podloge, od zida.
Ako zid ima manje od 5mm neravnina (sto je kod nas gotovo cudo) pri zidanju moze se raditi nanosenje lepka nazubljenom lopaticom u debljini 5mmlepka.
Ploce od vune se ionako mazu celom povrsinom po pravilu.
Falcovani gotovo uvek ima krive preklope i teze je sa njim raditi, pogotovu kada se treba praviti na licu mesta falc prirucnim alatima (retko ko ima masinu za rezanje stiropora jos uvek kod nas, a pogotovu na terenu).
Ja jos nisam video uzivo ni na jednom gradilistu masinu za rezanje stiropora u akciji.
Za kvalitet je najbitniji rad, tj pedantna izrada majstora.
Masine i alati olaksavaju ali same za sebe nisu dovoljne za uspesan rezultat rada.
Pri secenju stiropor se moze vrlo efikasno obradjivati rendetom i time se postizu ivice koje nisu krzave.
Ako neko prati jos uvek ovu temu...imam 10 kanti 25 kg grebane facade,zelene boje koju bih povoljno prodala,ali je istekao rok septembra 2015.,koliko to moze da Steti,tj.da li je
Upotrebljiva? Hvala
Pisano je na ovom forumu dosta o tom problemu, a neki opšti savet, koliko sam ja razumeo iz dosadašnjih postova, je to da se to ne radi napamet.Potrebno je da ti neko od gradjevinskih stručnjaka uradi proračun termoizolacije i preporuči koji tip izolacije da upotrebiš.O raznim detaljima prilikom montaže možeš pročitati iz ranijih postova na ovom forumu.Takodje, pogledaj i sajtove proizvodjača gde će se naći niz korisnih saveta.
Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..