Ne znam da li neko ima slican problem, nisam nasao u ostalim temama. Naime, u stanu sam (9. sprat od 11) zgrade stare oko 30 godina. Problem je sto kada pada kisa i duva jak vetar koji kisu nanosi na spoljni zid zgrade, meni voda prolazi kroz spoljni zid od trpezarije i stvara mokre fleke na unutrasnjoj strani. Ocigledno da je problem u spoljnoj hidroizolaciji, pa sam angazovao majstore za rad na visini koji su uradili hidroizolaciju dilatacionih spojeva gitom. Medjutim, kada je prvi put posle toga pala kisa pracena vetrom, opet se problem ponovio. Pretpostavljam da kisa ulazi kroz kapilare u zidu mozda i od vrha zgrade. Da li da uradim nesto sa unutrasnje strane zida (isusivi malter, punjenje kapilara nekim sredstvom, vodonepropusni premaz, itd)? Ocigledno da spoljna hidroizolacija ne daje rezultate...
Hidroizolacija ili...?
- Login or register to post comments
- 6176 prikaza
Za printanje
Stvarno odlična ideja ,uraditi novu fasadu na soliteru od 11 spratova zato što na 9-tom spratu u jednom stanu probija vlaga.To će kućni savet odmah da usvoji i problem rešen.Bolje je da neko da konkretnu ideju da se čoveku pomogne.
Vid ovako Ivoludilo .
Kao prvo to nije ideja vec samo jedno od resenja koje ce nazalost i najverovatnije biti jedino moguce . Jer u poslednjih 2 meseca odkako se okisalo kod nas ta vrsta problema se pojavljuje u mnogim objektima . Samo kod mene u Zrenjaninu ima 4 takva identicna slucaja . Propale i neodrzavane fasada su u 99% slucajeva jedini "krivac" za to . E sad bilo je pokusaja sa parcijalnom sanacijom koje su pogorsale stanje , jer je pocelo probijanje vlage u stanu ispod , a onda nastaje haos . I ona stara prica dok vi niste radili na fasadi kod mene u stanu nije bilo vlage .
I kod solomona ce se desavati isto pre ili kasnije .
A za kraj da se ponovo ogradim kao i u predjasnjem postu , niko se nije potrudio da utvrdi razlog pojave vlage , vec je resenje uzeto onako napamet a nije dalo zelejni rezulltat .
Razlog pojave vlage je kisa koja, kada u tom pravcu duva vetar, istu nanosi na zid, i voda probija kroz hidroizolaciju ili ulazi kroz pukotine u zidu mozda i na vrhu zgrade. Kada kisa ne pada, nema ni vlage.
Tenzore što se tiče podataka upravu si ,solomon nije dao nikakve smernice.Zato pitanje seledi sa obzirom da si rekao da je ta zgrada stara prepostavljam da je rađena od betonskih blokova koji su na spojevima zaptivani živom gumom koja je vremenom ispucala pa na tim mestima ulazi voda.U tom slučaju bi trebalo ponovo uraditi spojeve na blokovima zgrade od 9 sprata pa na gore.
Pa delimicno bih se slozio da ce fugovanje nesto pomoci . Ali beton ( neaditiviran ) kao materijal je vrlo nezgodan jer upija vlagu kao sundjer pa je posle ispusta mesecima . I opet da napomenem bez jedne opsezne i ozbiljne dijagnostike tesko da se ista moze uraditi . A nazalost i nova fasada je neophodna . Jer bi bez fasade to bio napola uradjen posao
Da, rec je o betonskim blokovima koji su zaptivani gumom na spojevima. Da se radi cela fasada, to malo teze, morali bi svi stanari na vertikali da se sloze i da plate, sto je skoro nemoguce. Uraditi spojeve od 9. sprata pa na gore je realnija varijanta, s tim sto je i skuplja i sto bih verovatno ja sve morao da platim, pod uslovom da se komsije iznad mene sloze da im se radi na spojevima.
Razlog pojave vlage je kisa koja, kada u tom pravcu duva vetar, istu nanosi na zid, i voda probija kroz hidroizolaciju ili ulazi kroz pukotine u zidu mozda i na vrhu zgrade. Kada kisa ne pada, nema ni vlage.
Hidroizolacija se ne stavlja na nadzemne fasadne zidove, i kao takva je zabranjena po gradjevinskim propisima.
Tako da se bih se i ja slozio da prvo treba napraviti dijagnostiku problema, a s obzirom na stanje (ne) odrzavanja zgrada kod nas pogotovu solitera verovatnoca je da je s poljni zid zgrade zajedno sa fasadom odradio zivotni vek i treba generalni remont, rekonstrukcija.
To sto je soliter od 11 spratova ne menja sustinu, osim sto je veci obim radova i potreban trosak kao i saglasnost suvlasnika.
Nazalost jedino trajno resenje je sanacija kako treba, cele strukture spoljnog zida sa svim potrebnim slojevima kako struka zahteva.
A kako je to beton koji je sam po sebi vrlo los materijal za zidove i sanacija ce biti skuplja i zahtevnija.
Hidroizolacija se stavlja samo na temeljne zidove/ podrumske uz kombinaciju sa drenaznim sistemom.
Lokalne improvizacije na fugama ce mozda doneti neko kratkotrajno poboljsanje lokalno no sanacija cele zgrade je na kraju neminovna.
Ako se oteze duze sa sanacijom na kraju ce morati ceo soliter da se srusi, ili ce se sam srusiti od truljenja zidova.
to je siguran proces samo je pitanje vremena i u kom je stadijumu vec (naceta) zgrada.
Nisu lepe vesti ali realno nema mnogo izbora.
prvi korak je dijagnostika stanja zgrade i eventualno potrebna merenja vlaznosti unutra zidova.
Kod nas zgrade imaju prosecno oko 10-15 godina radni vek kada su jos u ispravnom stanju, do pojave prvih kvarova a i kada zatreba popravka odlaze se sve dok ne postane akutno i neizdrzljivo.
Tipican soliter je odraz takvog stanja kvaliteta gradnje i narocito nekvaliteta kasnijeg odrzavanja tokom niza godina.
Nemislim na ovaj kontkretan soliter vec generalno, zgrade su nam pred raspadom po pravilu a fasade otpadaju masovno.
Sa svim gore navedenim se slazem . No ima i jos jedan veliki problem . A to je sto dolazi zima i niske temperature , koje ce vlagu iz zidova pretvoriti u led pa ce zid biti u jos gorem stanju nego sto je trenutno . Inace sam video svojim ocima kako otpadaju delovi betonskih fasada debljine i po 10 cm a sve od dejstva leda . Pa treba i na to misliti
Fasadni betonski elementi se mogu premazati bezbojnim fasadnim siloksanskim premazima kako ne bi upijali vodu. Takvi premazi umanjuju upijanje vode i do 98% i relativno su jeftini. Mogu se naneti prskanjem pa se samim tim ne moraju angazovati alpinisti (naravno ukoliko je fasada pristupacna).
Svi spojevi fasadnih elemenata se moraju popuniti trajnoelasticnim PU kitom koji je najtrajniji.
Inace, trajnoelasticni kitovi pod uticajem UV zracenja vremenom gube svoju elasticnost pa postaju slabe tacke na spojevima. Pretpostavljam da je neka ocekivana trajnost PU kitova oko 10-15 godina, nakon cega se moraju ponovo ugradjivati.
Ne vidim razlog zasto bi bilo zabranjeno raditi hidroizolaciju u nadzemnim objektima (fasade ili sl.), naravno premazima koji su paropropusni i ne narusavaju izgled fasade.
Najbitnije je u celoj prici ustanoviti na kom mestu voda ulazi; npr. veoma je cest slucaj da ulazi na nekom spoju na npr. 7. spratu, a pojavi se komsiji na 5. spratu.
Pozdrav.
I ja bih predlozio impregnaciju transparentnim premazima na bazi silikonata, siloksana ili silana a zaptivanje fuga se moze odratiti i kitovima na bazi MS polimera ili modifikacijama MS polimera (PU kitovi vremenom postaju krti pa pucaju).
Pozdrav!
Jasta da ide impregnacija . Ali pre toga idu neki pripremni radovi , skidanje ostataka boje , priprema zidova pa tek onda impregnacija .
Jer na losu podlogu nista ne "vata " . A tu dolazimo do srzi problema , fasade nisu odrzavane od momenta zavrsetka zgrade . A svi ti radovi debelo kostaju pre svega zbog radova na velikoj visini . Ali svaka zima ce sve vise i vise unistavati fasadu jel voda/vlaga +mraz , od toga puca i armiran beton
Ne vidim razlog zasto bi bilo zabranjeno raditi hidroizolaciju u nadzemnim objektima (fasade ili sl.), naravno premazima koji su paropropusni i ne narusavaju izgled fasade.
Pozdrav.
hidroizolacija je pojam koji oznacava paronepropusno izvodjenje zastite zida ili cega vec.
Fasade se izvode odgovarajucim metodama koje omogucavaju uspesno isusivanje zidova a shodno proracunu gradjevinske fizike vezano za kondenzaciju.
Postoje standardi koji definisu norme i granicne vrednosti.
Za fasade se koriste fasadni malteri, premazi ili obloge bilo u kontaktnim bilo u venitlisanim konstrukcijama, sve gore receno se odnosi na zgrade gde borave ljudi.
Fasada se moze uciniti vodonepropusnom ako se isprska PU sprejom
HEMI HYDRO.Treba se samo drzati uputstva proizvodjaca.
Pozdrav Maki
Neznam dali je neko imao ovaj problem ili samo ja .
Naime zivim u prizemnoj kuci u Kikindi i u dnevnoj sobi sam postavio parket bukov , odnosno majstori ali posle godinu dana on se podigao i napeo negde i do 15cm. bili su ponovo i opet ga postavili i isto se ponovilo opet , onda sam ja probao da ga postavim sa lepkom medjutim se isto ponovilo a u sobi se oseti miris vlage ali iz betona , stab bilo najbolje da se uradi da se izoluje taj beton jer nema vlage po zidovima i mislio sam da ga ponovo ne vracam nego da stavim laminat, pa trazim vas savet za to hvala
Mozes da uradis hidroizolaciju dvokomponentnim polimer-cementnim hidroizolacionim premazom pri cemu premaz nanosis u vidu vodonepropusne case sa postavljanjem zaptivnih traka na povrsini holkera. Beton treba da je bez prasine i slabo vezanih delova i bez ostataka lepka i dovoljno ga je samo blago nakvasiti pre premazivanja hidroizolacionim premazom.
Ukoliko kasnije zelis, laminat mozes da skines a preko izolacije uradis cementnu kosuljicu i postavis parket.
Recimo:
Isomat Aquamat-Elastic
Ceresit CR166
Sika Lastic 150
ili dr.
Pozdrav!
p.s.
Obavezno bih savetovao da premaz armiras staklenom mrezicom.
Staro pravilo u hidroizolaciji je: VODU TREBA ZAUSTAVITI NA ULAZU ,A NE NA IZLAZU.Zbog lose hidroizolacije temelja,voda prodire spolja i kapilarnim putem ulazi u "mrtvu plocu" ,pa stoga vecina unutrasnjih premaza nije dovoljna da spreci njeno dalje prodiranje.
Pravo resenje je postavljanje PODZEMNE VODENE BRANE spolja (oko temelja).To rade firme DRAMIN,MICROHEMI i dr.
Staro pravilo u hidroizolaciji je: VODU TREBA ZAUSTAVITI NA ULAZU ,A NE NA IZLAZU.Zbog lose hidroizolacije temelja,voda prodire spolja i kapilarnim putem ulazi u "mrtvu plocu"
Kad je to moguće, sigurno je najbolje rešenje.
Drugo već više puta nalazim termin "mrtva ploča", da li to znači da postoje i žive?
Hvala znaci moram ocistiti ostatke od bitumena pa onda naneti tu podlogu i dali moze stirodur umesto kosuljice pa onda laminat
Moze stirodur umesto kosuljice,mozda je cak i bolji stirodur jer ce bolje drzati toplotu. Naravno pod uslovom da je podloga ravna,ako je neravna jedno nivelisanje betonom ti ne gine zbog laminata.
Za nivelisanje se mogu koristiti i mase za tu namenu.Prednost je što se mogu neniti u manjim debljinama, nego što se to može uraditi betonom.
Da mogu i te mase za nivelisanje ali su paprene cene 
Ja kad sam radio kod mene u prizemlju,posto je beton bio prilicno gladak i ravan,samo sam naneo Sika 450 (dvokomponentni premaz) i preko toga stavio laminat,znaci nikakav beton,niti stirodur. Otad je proslo 5 godina ,i da kucnem u drvo sluzi,i premaz a i laminat 
Postoje i jeftinije mase, nisu dvokomponentne, kao na primer Kema, Linea 20
Pozdrav svima!
Imam slican problem sa vlagom-vetar nanosi kisu u pukotine i spojeve na betonu(fasada zgrade) i probija na zid kuhinje.
Cime da popunim te pukotine i spojeve(rec je o pukotini 5-10mm)? Molio bih vas za tacan i pun naziv sredstva,posto sam amater u ovim poslovima.
Hvala unapred!
Mozes da uzmes neki silikon,ja sam koristio Sika 11 FC ,potrajace ti bar 5 godina pa opet namazes.Naravno nemoj da stedis,ocisti lepo pukotine od prasine i zemlje i pistoljem nanesi sloj silikona.Da ne bude da pricam samo o Sikinim proizvodima,ja sam samo sa njima radio i znam kakvi su,verovatno da postoje i neki drugi koji su dobri...E da zaboravih,imas ga u razlicitim bojama pa koja ti odgovara(siva,crna ,bela,braon)
Cime da popunim te pukotine i spojeve(rec je o pukotini 5-10mm)?
Hvala unapred!
Postoji sredstvo u metalnoj kutiji koje se zove vaserdiht i kupuje se u farbarama.NAmenjeno je upravo rešavanju takvih problema, a nanosi se na sve vrste materijala, čak i na mokru površinu.Ja bih to preporučio umesto silikona.
Hvala na savetima...probacu sa vaserdiht-om...javicu rezultate...
Ako je spoljni zid na neki nacin dostupan rucnom radu ima mineralnih jaki injekcionih masa za zaptivanje i krutih i elasticnih zavisno od problema. a potom ima hidrofobna impregnacija koja traje barem deset godina i za to vreme zid je potpuno suv tj ne upija vodu a time pojacava i termiku. Sve to je minimalni vek 10 godina.
E vidi sad
Usao si u ceo posao naopacke , jer nije utvrdjen razlog a ni mesto prodora vode .
Ono sto mogu da kazem ovako napamet je da ce najpre biti problem same fasade koja upija vlagu i prenosi je na unutrasnje zidove . Inace je ovo vrlo cest problem , a resenje je relativno prosto treba uraditi novu fasadu na zgradi i to je to
https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw