Plesan na OSB plocama

Ja bih samo još dodao da se pre saniranja problema, o čemu je rotoks sve objasnio, sve napadnute površine od stane budji preprskaju nekim od sredtava za uništavanje budji - plesni, pre postavljanja termoizolacije i ostalih radova.Po sistemu što je sigurno, sigurno.Da ne ostaju tragovi budji u tom prostoru.

To o prozračivanju tavanskih greda je glupost. Krov se prezračuje od spolja, odnosno ispod strehe treba da ulazi spoljni vazduh i da cirkuliše između crepa i krovne folije, odnosno između kontraletvi i da izlazi na slemenu gde treba da stoje otvori za prezračivanje (oni fazonski crepovi). Sa tim se obezbeđuje leti hlađenje crepa a još važnije zimi da se jednako topi sneg na krovu, da se ne bi stvarala jezerca ispod snega.

Inače OSB ploče su jako osetljive na vlagu jer su jako hidrofilne (upijaju vlagu i teško je otpuštaju), i potrebno je dosta vremena da se osuše.

Ti svakako moraš da izoluješ krov sa sve parnom branom na unutrašnjoj strani.

Za genocid nad budji je varikina proverena stvar. Ja je koristim pre krecenja za unistavanje budji u kupatilu.
Uzmes "Sneznik" ( nikako domestos i gelaste varikine) i razbijes u vodi 1:1 .
Onda takav rastvor najbolje nekim spricem ( recimo kao ona boca za "prskanje" voca) rasprsis po povrsini i pustis da se osusi i izvetri.

E sad, ja sam to koristio na mnogo manjoj povrsini ( kupatilo), radi perfektno ali je problem sto brzo isparava i ta isparenja ti nagrizaju dusnik, bronhije i ako preteras, imas par dana osecaj "oprljenosti" u plucima. Za kupatilce i sobe i dalje odlicno ali ne znam kako ce tebi biti kad budes ceo tavan prskao?
Mislim da ti ni dooobra promaja ne bi puno pomogla ...eventualno da uleces na 5 minuta i prskas u 6. brzini?

Dovedem ja lepo Anno domini 2009 ekipu majstora da zamenim krov i kompletno potkrovlje na kuci godiste 1966. Pre toga smo mesecima pricali i planirali, mada sam ja imao svoj plan i svoj projekta koga sam dao njima i cak razradio svaki detalj. Skinu oni sve do ploce i ostane gola kuca. Krenu u zidanje, i izradu tj. montazu novog krova. Kada je bilo tu negde oko polovine meni dodje u goste inzinjer za primenu proizvoda iz Kanjize i kaze da ne treba dascati krov. Ja se pobunim jer sam spremio dasku, a on mi lepo objasni zasto to ne treba da cinim. Digitron u glavi mi na brzinu proradi i sracunam da ja tu stedim poprilicno para a istovremeno me inzinjer ubedi da je bolje bez dascanja. Zovnem ja majstore da dodju i da se vide sa inzinjerom iz Kanjize a oni nece jer je toga dana, molicu lepo, praznik tj. crveno slovo pa oni, je l' te molicu fino, ne rade kad su takvi dani. Dobro, kazem ja i ispratim lepo inzinjera. Ujutru kada dodjose majstori gazdarica skuva kafu kako je i red a ja im saopstim izmenu plana da nece biti dascanja, naravski to sam cinio malo izokola jer je u pitanju umanjenje njihovog rada pa samim tim i primanja. Oni rekose da nije problem i da ima dovoljno vremena dok se ne stigne do dascanja krova. Prodje i tih par dana i onda nastaje pritisak na mene kao smrt na babu. Ali ja se ne dam, sto oni vise pritiskaju da se krov dasca ja jos tvrdoglaviji. Ubedjivali me nekoliko dana pa cak pokusali i preko gazdarice. Popustio sam samo u delu krovica na badzama a i tu su podascali sa razmakom od 5 cm izmedju dasaka sirokih 10 cm. Kada su zavrsavali posao ubedjivali me da sam strasno pogresio i da bi mi krov bio mnogo cvrsci da sam ga podascao. Pustio sam ih da pricaju ali se nisam vise ubedjivao. Kako se nisu bas odmah stekli uslovi /citaj nije bilo para/ za zavrsetak tj. za izolaciju i ostalo potkrovlja stajalo je sve ali nigde nema ni pomena od vlage ili slicnih stvari.
Kada sam tih dana / i noci/ leta 2009 citao sve do cega sam mogao doci oko potrebe ili bespotrebnosti dascanja krova dosao sam i do jednog vrlo interesantnog podatka iz Austrije. Posle velikog broja sudskih sporova izmedju investitora s jedne strane i projektanata i/ili izvodjaca s druge strane na temu izgradnje i uredjenja potkrovlja Austrijski parlament je doneo zakon 2000 godine koji otprilike govori o sledecem> Svaki projektant i izvodjac radova je duzan da pismeno upozori investitora da je neophodno da se u potkrovlje ugradjuje iskljucivo gradja koja ima max. 18 % vlage kao i da je obavezno postavljanje parne prepreke sa toplije strane i paropropusne folije sa hladnije strane spoljnih zidova tj kosina potkrovlja. Ukoliko projektant i/ili izvodjac nemaju dokaz da su pismeno upozorili investitora o potrebnom kvalitetu /max. dopustenoj vlaznosti/ upotrebljene gradje sav trosak eventualnne popravke usled natapanja izolacije i ostalih slojeva konstrukcije vlagom tj. vodenom parom tj. vodom ide na teret projektanta i/ili izvodjaca. Austrijanci su ovo morali da urade i da donesu takav zakon jer su u nekim vremenima njihovi sudovi bili prosto pretrpani sporovima na temu potkrovlja. Kod nas je tako kako jeste, para imamo malo pa i to sto imamo pogresno i naopako utrosimo...

Daščanje krova može,ali da daske budu suve i da se podaščava sa razmakom od najmanje 3-5 cm. E sad ko voli da sve to plati - i dasku i čekanje dok se daska osuši i eksere za zakivanje i rad majstora - neka plati a verovatno bi bilo lakše i jeftinije i bolje da se kupi kvalitetna paropropusna folija i kraj priče.
Ima smisla daščati potkrovlje ali skroz sa druge strane - neposredno ispod ili iza /gledano sa sobne strane/ završne sobne obloge /gipsana ploča, tarolit ploča+malter, trska+malter.../ radi postizanja što veće toplotne inercije i povećanja mase a to direktno utiče na komfor u letnjem periodu.
Ali, u principu, daščanje krovova onako kako je uobičajeno kod nas ne treba raditi.

Ali cemu sluze daske u prvom planu, ako zanemarimo ventilaciju?
Za cvrstinu krova?

Moj krov ih npr. nema, pravljen je 1922. godine i jos uvek stoji, a bilo je od tada i vetrova i snegova. Ledio je Dunav, vozili sanke po njemu.

Mene interesuje da li je @Cikman resio svoj problem ?

i sta mi preporucujete unutrasnju ili spoljasnju izolaciju posto mi crep nije uklopljen bas kako treba...citam na forumu da moze prvo folija spod crepa pa se unutra stavlja staklena vuna pa parna brana i na kraju gips ploce?

i.m,
daj prilimaj sliku tvoga krova- iznutra, da se vidi dejansko kako izgleda.
Zašto je nastala težava kod investitora gore, je napisano .

Projektantu reći da nećete podaščavanje krova. Kratko, jasnoi i direktno.
Zašto? Da li ja, investitor, treba vama stručnjaku da objašnjavam???!
Ako ne veruje, pokazati mu slike sa početka ove teme i promeniti projektanta a istovremeno mu reći da ćete izvestiti komoru o njegovim biserima radi oduzimanja licence.
Koji je motiv da kupujem OSB ploče i da ih posle bušim k'o švajcarski sir radi ventilacije??? Imamo para za bacanje?

Ajde da dulpo ventilisani sistem i prođe nekako kako koncept iako u izolacionom smislu i nema mnogo efekta, da ne kažem da je besmisleno, onda tu ima više grešaka.
Mineralna vuna nikad ne ide direktno prema ventilisanom prostoru-kanalu za strujanje vazduha, uvek se odvaja adekvatnom branom, folijom koja sprečava cirkulaciju vazduha kroz izolaciju. Ako toga nema efekti izolacije se drastično umanjuju. Tih 2 cm razlike su po mom mišljenju čist propust projektanta, bilo bi dobro da ponekad ustanu od ekrana i odu malo na objekat koji su projektovali da vide kako to izgleda uživo.
Ako OSB nije konstruktivni element krova već je tu tek koliko da ga ima, slobodno nemoj da ga staviš i dodaj ta 2 cm vune da tačno upadne na visinu rogova, biće lakše za rad. Jedino što krovopokrivači neće moći da gaze bilo gde nego samo po letvama ali to tako ide.
Krovna folija će onda ravno da legne preko rogova i vune i tu samo treba obratiti pažnju na detalje - zaptivne trake ispod konta letvi i lepljenje preklopa, a naročito korektno spajanje sa vertikalnom izolacijom na zidovima kako bi se dobila neprekinuta ovojnica cele kuće - vazduh ne treba da prolazi kroz izolaciju nigde.

TwisterMJ: Ne znam da il je OSB konstruktivni element krova. Ovako to piše u projektu архитектуре:

Кров: Кровна конструкција објеката је класична дрвена конструкција од четинара класе
чврстоће C22 и функционише под условима експлоатационе класе 2. Рогови се ослањају
на дрвене конструктивне елементе који преносе оптерећење на армирано-бетонске греде
и зидове. Рогови су димензија 12х14 цм. Као завршни слој кровног покривача предвиђен је
фалцовани цреп који се поставља на поткоснтрукцију формирану од летви (50 x 30 mm) и
контра летви (30 x 50 mm) након чега је постављен слој паропропусно-водонепропусне
фолије, ОСБ подашчање од 12 mm, камена вуна у слоју од 10 cm, стаклена вуна у слоју од
20 cm и парна брана – ПЕ фолија.

Dok se u Projektu konstrukcije gde je rađena statika OSB table i ne spominju.

Vunu inače neću stavljati odmah, već ću to ostaviti za završne radove. Ove godine samo gruba gradnja.

Ako se dobro sećam to je promenjeno na moju inicijativu. Nego to je najmanji problem.