Plesan na OSB plocama

milan_despot,
kako se vidi , bar sa moje strane, je prerez KK-1 primjerno načrtovan - korektan. Da treba da se izradi drugi zračni kanal, nema označeno/narisano dole-desno u detajlu; ako je drugi kanal, onda se označi i smjer vijetra u kanalu, zajem vijetra na kapu( dole ) i sam izpust zraka u sljemenu.Dali tei je projektant rekao, da imaš drugi zračni kanal? Ili si ti sam skontao da treba da se izradi, jer imaš 14 cm visoke rogove in 10 cm kamene vune?
Prerez KK-2, treba vidjeti dali imaš ventilisan i taj mali trokut ; ne samo ventilisanje u sljemenu nego i sa strane. To zadnje, jer ne znam tip striješne cigle. Nema ni samog detajla , kako je projektant zamislio/zahtjeva izradu u sljemenu. Ako nalimaš detajl, bi pokomntirao. Kako je napisao se mi ne sviđa. Tvoj crijep mora imati same slemenjake , da budi " aero slemenjci "!!. Počekajmo detalj, milan.
Prerez KK-3, je u redu; manjka oznaka dali je zajem zraka tu ispod za drugi kanal.

OSB ploče kao konstrukcijski elemenat: ako je statik uzeo u obzir , da se upotrebijo i za stabilizaciju rogova/krova ( zavetrovanje ) onda su elemenat strijehe. To treba njega pitat, ne arhitekta. Aku ne, onda........................
Možemo se složiti, da se najviše kregamo zbog nepravilno izrađenih detajla. Zbog toga i prave greške na kuči.

Kako je zapisano/opomenuto , kako izgledaju slike sa početka ove teme, se slažem; ali samo na pola. Da dodam: greška je u parni zapori = parni brani. Ove godine sam bio na montažni hiši, koja je imala isto tako veliko greško = u samo 6 meseca pozimi je bilo mnogo plijesni odnosno elementi strijehe si bili pljesnivi. Pozor: to je bilo ne samo na toj kuči, na koji sam došao, nega i na ostalih 5 kuča!! Zanimivo, da se preostali investitori nisu uzbuđivali iako su imali jš mnogo puta više plijesni ; da kažem prava katastrofa; primnej iz jedne: otroški sedež za u auto je sav izpljesnio - požrt!! Ljudi za popizdit. Greška , koju sam na toj kuči napomenuo i obrazložio na sastanku sa projektantima, izvođačima, nadzornikoma i izvedencima je bila kriva za takvo sranje. Na ovoj kuči smo posanirali parnu branu u cijeloj Mansardi + razkrili strijehu i zamjeili pljesnivu toplotnu izolaciju ( kamena vuna) i prezračevanje u samom sljemenu + izadili zračenje podstrešja ( rupe sa čela kuče + ugradili ventilator). Samo na toj kuči!!
Ako koga zanima mogu i slike pokazat.

p.s. Astrea, tenzor, molim za pomoč , ako koja beseda nije pravilna i prevod!

Zanimljiv video vezano za jednostruko ili dvostruko provetravanje između termoizolacije krova i krovne folije kod krova koji nije podaščan, minut 3:20
https://www.youtube.com/watch?v=2E9cDsQsqdA
gde se kaže da ako se koriste paropropusne folije onda se bira metoda jednostrukog provetravanja, gde se kamena vuna između rogova pritisne ka krovnoj foliji. Tj. krovna folija praktično legne na kamenu vunu.

Video je doduše iz 2011 godine. Mada mi je moj nadzorni organ to i rekao da se tako uradi, ako ne budem hteo da popločavam krov osb tablama.

A da li će OSB da izdrži pomeranje sa radnog stola do objekta posle takvog bušenja?
Kao što je 'najbolji ravan krov kosi krov' tako isto i 'najbolji podaščan krov je onaj koji nije podaščan'.
E sad baš ... ko želi da skače u bunar ... šta ćemo ...

http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/zidarski-rad...
Imate dve slike: Druga je u momentu(2009) izrade krova tj. stavljanja folije, prva je iz (2018) kada su se stekli uslovi da se dovrši potkrovlje. Vidi se u kakvom je stanju folija posle 9 godina na nepodaščanom krovu.
Što se tiče količine vazduha za provetravanje treba se malo setiti nekih osnova fizike iz sedmog osnovne.
Zašto bi bile uvale ('iksne') problem?
Imam veoma komplikovan krov: tzv. lomljeni-mansardni krov sa tri pridodate nastrešnice i tri badže, više prodora ... ništa ne pričam napamet. Najvažnije je imati strpljenja i upornosti sa izvođačima i 'isterati' svaki detalj do kraja. A nikako, ali baš nikako ne dozvoliti da izvođači vode posao!!!

milan_despot,
Naravno da se šalim. Mislio sam da je očigledno. Stavio sami smajlija za svaki slučaj.

Nego, zašto mora OSB? Ako već mora nešto što ne može daska sa razmacima?

5. lamperijom opšiti sa donje strane

Kod mene na pomoćnom objektu je korišćena opcija 1. Usečeno za debljunu. Na licu mesta.

Grede su konstruktivni elementi krova i nije baš pametno smanjivati im proračunatu debljinu. Na stranu što to može da bude i komplikovano i neprecizno izvedeno.
Ukoliko se ide na opciju vidljivog roga onda se lamperija kuje sa gornje strane roga, rogovi moraju da budu prethodno obrađeni a svakako bi valjalo i da pri obradi budu dovedeni na istu meru iz tehničkih i estetskih razloga. Ono što se najčešće primenjuje - Obrada rogova na licu mesta kojekakvim šlajfericama i brusilicama ni u kom slučaju ne može ni da se približi pravoj obradi na stolarskim mašinama. U ovom slučaju se uobičajeno za opšiveni deo strehe koristi podletva tanja za debljinu lamperije (uobičajeno 12-19 mm). Da bi se ispunio tehnički uslov (debljina/visina podletve u cm=dužina roga u m) valja debljinu svih podletvi uvećati za debllinu lamperije.
Ukoliko se lamperija kuje sa donje strane rogovi se neće videti ali i u tom slučaju je potrebna obrada radi dovođenja istu meru svih rogova - sa donje strane je potrebno da postoji ravna površina radi ukivanja lamperije a sa gornje ravna površina radi postavljanja krovnih letava i ravnine crepa ... U ovom slučaju debljina podletve ostaje jednaka čitavom dužinom roga.

Bio sam veoma precizan: Ako se radi opšivanje strehe da budu vidljivi rogovi onda se debljina podletve proračunava tako štgo se vidi koliki je najduži rog i odredi se kolika će biti visina/debljina podletve pa se na tu vrednost doda debljina lamperija koja se koristi za opšivanje strehe,
Ne može da se koristi proizvoljna debljina podletve, već postoji pravili koje određuje njene dimenzije -napisano je u prethodnom pasusu.

som16 - Nije ista kontraletva za rog od 6 m i za rog od 3 m!.
U zavisnosti od dužine rogova određuje se i površina poprečnog preseka za ulaz vazduha. Zato je za rogove od 3 m dovoljno 3 cm kontra letve a za 6 m mora da bude 6 cm.

Taj dodatak radi kompenzacije visine za ugrađenu lamperiju mislim da je jedno od mogućih rešenja.
U principu podletva ne treba da bude niža (izraženo u cm) od dužine roga (izraženo u m).
Trem/nastrešnica je sa svih strana napolju tako da je i ventgilacija tu drugačija nego tamo gde je pokrivena prostorija što govori d aje moguće da se sama nastrešnica apstrahuje u smislu dimenzija podletve. Ali bi trebalo pokušati da se napravi dodatni ulaz za ventilaciju u delu gde se završava trem/nastrešnica odnosno gde počinje krov iznad zatvorenog prostora.

Astrea, milan_despot,
da napisal sem greško. Letva je 8 cm široka X 5 cm visoka. Kanal je tako visok 5 cm.
Bar običajno , do nekih 8-9 m dužine; kod klasičnih krovova. U posameznim situacijama pa izrabimo viši kanal.

LP