Problem sa kondenzacijom

80% jeste velika vlaznost vazduha kada je rec o objektima za stanovanje. Normalna vlaznost je između 30-70% a idelna izmedju 50-60%. Kondezacija na zidovima je funkcija temperature zida i tačke rose. A tačka rose zavisi od temperature vazduha i vlaznosti vazduha. Konkretno za tvoj slucaj tačka rose za 21 stepen i 80% vv je 17 stepeni, sto znaci da je sve povrsine ispod 17 stepeni postaju kritične za stvaranje kondenza. Problem dakle moze da se resi na tri nacina: povecavanjem temperature zidova (dodatnom izolacijom ili pomeranjem grejnih tela vise ka hladnim zidovima), smanjenjem temperature u sobi ili smanjenjem vlaznosti vazduha.

Na primer:

sa 21 stepen u stanu i 80% vlaznosti tacka rose (kondenzacije) je 17 stepeni
sa 21 stepen u stanu i 60% vlaznosti tacka rose (kondenzacije) je 13 stepeni
sa 21 stepen u stanu i 50% vlaznosti tacka rose (kondenzacije) je 10 stepeni

Tebi se verovatno vlaga nakupila u zidovima koji se ponasaju ka sundjer. Kad otvoris vrata i prozore u kucu udje vazduh koji ima vlaznost od 50% , medjutim po zatvaranju vrata vazduh poprima vlaznost koja vec postoji u zidovima i zato se penje ka 70 %. Ukratko, nije dovoljno samo par dana da bi se zidovi isusili. Probaj da stavis parce siporeksa (Ytonga) u kofu sa vodom i bice ti jasno koliko vode moze da popije. Ytong je u odnosu na druge materijale bolji termoizolator, ali je njegova najslabija karakteristika upravo to sto tebe muci.

Ако ти је за утеху Итонг не прима ни мање ни више влаге од других стандардних грађевинских материјала , углавном ветрењем и повећавањем температуре грејање проблем ће се решити . Мене само занима једна ствар да ли у кући има и негрејаног простора

Kopiraću tekst gde je to lepo opisano!

Šta prouzrokuje zamena stolarije?

Zamenom stolarije se pre svega dobija maksimalni komfor i sigurnost. Kombinacija profila za štok, izvanrednih dihtunga i funkcionalnog termo-stakla, čine vrhunski high-tech proizvod, koji ispunjava sve uslove modernog gradjevinarstva. Za razliku od starih prozora, koji nikada ne dihtuju u potpunosti i u čijoj blizini neprijatno duva, modernizovani prozori pružaju izuzetnu izolaciju. Nekada su prozori bili poznati kao rasipnici energije, dok novije generacije prozora u mnogo većoj meri doprinose termičkoj izolaciji. Time se smanjuju troškovi grejanja i doprinosi uštedi energije - što dalje doprinosi smanjenju zagadjenje vazduha, i očuvanju prirode.Uz pravilnu upotrebu novo ugradjena stolarija ne bi trebalo da ima negativnih efekata.

Mnogi kupci nove stolarije (bilo da je reč o PVC ili Aluminijumskoj stolariji) smatraju da se ugradnjom novih prozora i vrata rešava problem kondenzacije, međutim to utiče na bolja termička svojstva stolarije tj. povećanje temperature u prostoru, ali neće rešiti problem velikog procenta vlage. Čak naprotiv zamena stare stolarije novom stolarijom koja ima 100 % dihtovanje, može dovesti do povećanja vlažnosti vazduha u prostoru. Do toga dolazi jer vazduh koj je u prostoriji više nema gde da izadje (a smanjen je i dotok svežeg) i time počinje da se stvara povišena vlažnost. Taj problem se može rešiti dodatnim zagrevanjem vazduha ili pravilnim provetravanjem.

Koji je pravilan način provetravanja prostorije?

Veoma je važno pravilno provetravanje prostorija u toku zimskog perioda. U toku dugih grejnih perioda treba izbegavati luftiranje pomoću prozora otvorenih na kip. Svež vazduh se najbolje obezbeđuje istovremenim otvaranjem svih prozora u prostoriji u trajanju od 3-4 minuta, koliko je dovoljno da se vazduh izmeni u prostoriji, a da ne dođe do rashlađivanja zidova.

Dakle, otvorite odjednom u potpunosti sve prozore i vrata, i u kratkom vremenu napravite promaju tj. potpunu razmenu vazduha u prostoriji bez gubitka toplote u zidovima i nameštaju, kako bi se nakon toga brže povratla željena temperatura vazduha u prostoriji. Kako bi se smanjili energetski gubitci, isključite grejanje tokom provetravanja. Pokušajte postići "poprečno provetravanje" što znači da biste trebali otvoriti sobna vrata ili prozor na suprotnoj kako bi nastala promaja. Na taj način vlažni vazduh iz prostorije se meša sa svežim, hladnim i suvim vazduhom spolja. Nakon nekoliko sati vazduh ponovno upija određenu količinu vodene pare tako da se ponovo javlja višak vodene pare. Tada postupak provetravanja možete ponoviti ( zapamtite dnevno 3-5 puta). Znatno poboljšanje postiže se najčešće nakon dve do tri nedelje.

Prostorije koje se nalaze na severnoj strani bi zimi trebalo jače grejati i provetravati jer se one više hlade. Isti slučaj je i sa prostorima sa većim udelom vlage (kupatilo, vešeraj i sl). Efikasno provetravanje smanjuje gubitke energije i ostvaruje uštedu u troškovima grejanja.
Savremena istraživanja pokazuju da je u 54% slučajeva nekvalitetnog vazduha u unutrašnjim prostorima krivo nedovoljno provetravanje. U svakom domaćinstvu nastaje vodena para kako zbog obavljanja svakodnevnih poslova (kuvanje, tuširanje, pranje, itd.), bilo zbog sušenja građevinske konstrukcije, bilo zbog disanja – jedna četvoročlana porodica dnevno proizvede/pošalje u svoj životni prostor prosečno 10 litara vode u obliku vodene pare. Kondenzacija se pojavljuje na najslabije zaštićenim mestima na ivicama stakla, a ako takvi uslovi traju duže vrieme dolazi do pojave buđi. Nedovoljno provetravanje prostora znači ima više negativnih posledica, kao što su smanjeni ugođaj i zdravlje ljudi prostorima, previše vlage lako prouzrokuje nastanak buđi i s tim posredno štetu na izloženim delovima objekta. Posebno štetno je delovanje vlage na drvo i drvene prozore. Zato je jedna od prvih mera koju bi trebalo preduzeti u borbi protiv kondenzacije ugradnja PVC ili aluminijumskih prozora i vrata.

Kuća ne može biti "preizolovana" kako je u neko u prethodnim postovima nazvao. Ali može biti pogrešno izolovana. Daj nekom projektantu da ti izračuna građevinsku fiziku za problematične zidove. Time bi trebalo da se utvrdi gde je tačka rose u zidu za uslove u tvojoj kući i koliko je vremena potrebno za sušenje i videćeš šta ti je činiti. Problem sa kondenzom na zidovima se može rešiti na teorijskom nivou, odnosno lako je izračunati šta se u zidu, zapravo dešava i malo izvarirati parametre.

Sve ostalo je pipanje, pa ako imaš sreće, uspećeš. Suviše parametara utiče na to.

Još jedno rešenje ventilacije:
http://www.future-duco.com/products.php?kat=0
Pokretač teme je već uradio stolariju, pa mu sve ovo ne pomaže puno.

Staklo verovatno ne možeš skratiti, mora novi panel. Ali ipak proveri kod nekog od proizvođača staklenih panela.
Uz dodatna finansijska sredstva, ako je problem zasita velik, ovo je jedno od realnih rešenja.
Zastupnik je u Beogradu. Svake godine izlažu na sajmu građevinarstva.

Pozdrav ljudi nov sam ovde.

Problem sa kondenzacijom i kapilarnom vlagom imam u kuci, ali manje vise mi je jasno zbog cega je tako, jer sam citao dosta o tome, pa necu o tome pisati za sada.

Imam i stan novogradnja, 2011 cini mi se, ne zivim jos tamo svratim povremeno. Na tri sobe imam dvokrilna balkonsta vrata od PVC-a, a na kuhinju i ostavu normalan prozor.
Pre neki dan sam sasvim slucajno provalio kada sam bio u blizini balkonshih vrata u jednoj od soba, da ulazi hladan vazduh od spolja. Odmah sam detaljno pregledao ta vrata i ustanovio da ne dihtuju dobro na nekim mestima, ali nista strasno (to se oseti na 15-20cm od tog mesta), jer da se nisam sagnuo da pocistim nesto bukvalno ne bi ni provalio to.
Razmisljao sam da zamenim diht traku, tj da stavim deblju i time uklonim problem...ali sam trenutno odustao od toga i zato poceo da se edukujem po internetu vezano za vlagu i kondenzaciju.

Posto se dosa pisalo oko resenja problema kondenzacije, njenog nastanka i prevencije protiv nje, mislim da je sasvim jasno da ja imam vec gotovo resenje za to. Posto mi pusta vazduh od spolja na nekim mestima, samim tim prostorija moze da dise i verujem da necu imati problema sa kondenzacijom bas iz tog razloga. Zato mislim da ne stavljam deblju diht traku vec da ostavim ovako kako jeste da bi imao neku ventilaciju. Inace, posto ne svracam cesto, samim tim i ne grejem (svaki stan ima svoj gasni kotao) izmerio sam temperaturu u toj sobi oko 18 stepeni, sto je na blagom minusu napolju, bez grejanje i plus sa vratima koja ne dihtuju najbolje, super stvar.

Pitanje za sve, da li mislite da je dobro da ostavim tako kako jeste ili da sredim balkonsta vrata da dihtuju 100%?

Baki mislim da je jedno pitanje dovoljno, ako neko zeli da odgovori odgovorice...

Hvala na odgovoru. Ali kako to riješiti?