Ok to za proizvode razumem ali me intereuje metodologija injektiranja , dli ste koristili "papuce" i visoko pritisak ili je radjieno princpu bezvazdusnog utiskivanje mase . Kod nas se vrlo malo primenjuje ovakve tehnologije na malim objektima , pa me svacije iskustvo interesuje .
A ostecenja volim ko onaj papir na kome na vrhu pise :" Otadzbina te zove "
Ali mi je posao takav da se i previse bavim ostecenjima
Problematika, metodologija, materijali u hidroizolaciji
tenzor wrote:
Ok to za proizvode razumem ali me intereuje metodologija injektiranja , dli ste koristili "papuce" i visoko pritisak ili je radjieno princpu bezvazdusnog utiskivanje mase . Kod nas se vrlo malo primenjuje ovakve tehnologije na malim objektima , pa me svacije iskustvo interesuje .
A ostecenja volim ko onaj papir na kome na vrhu pise :" Otadzbina te zove "
Ali mi je posao takav da se i previse bavim ostecenjima
Што се тиче материјала не треба измишљати топлу воду и све правити, поготово када то људи направе боље, али некад се мораш довијати како би уградио што боље дате материјале. Од алата смо користили медицинске шприце и катетер, напиши нешто о тим папуучама...
Оштећења (рупе од сира) у зиду настају хемијским путем, водена пара се кондезује у стропу је на неки други начин присутна, у присутву угљен и сумпор диоксида стврају се киселине које отапају калцијум, тако да долази до испирања везива и разградње зрна, када се појаве мале шупљине у њима се вода дуже задржава и зидови шупљине се топе, она постаје све већа ... Пресјек такве шупљине обично не можеш видиш али зидови шупљине су скоро исти као и код неког спољног оштећења, прашина ослабљен малтер велика порозност.
И требаш урадити нешто да то учиниш стаблим без уклањања јер то подразумјева рушење, Вода и раствор неког везива ће са опере и консолидује зид шупљине ,а везиво и неки пуниоц ( мале гранулације и масе) ће да испуни шупљину или је учини стабилном.
Е сад долазе на ред облици оштећења , гдје треба мало да се размиља како би се пружио максимум.
...
П.с Овај калцијум који се испира (еродира) може на другим дјрловома поново да се поврати у карбонат и да очврсне и чак буде заштита и консолидант, док непрезисти и постаје крт, иначе тако се веже чађ и друге материје из атмосфере на површину...
Моје интересовање и истраживање је управо синтетизација тог процеса и његова примјена у сликарско конзерваторским рецептурама.
Zemljani je opet u akciji...
http://www.plovidba.info/forum/restauracije-prepravke-odrzavanje/projeka...
Korito je betensko i ima ljepih oštećenja, situacija na plovnom je gotovo ista kao i na arhitehtonakom objektu koji je kao nasukan, ali prodor vlage izaziva ista oštečenja , štetu i neku vrstu potunuća.
Koristićemo isti konzervatorski program uz povećanja koncentracija i dodatnu zaštitu.
cao svima,prosle godine sam uradio garazu i kanal u njoj,kanal je izliven od betona,premazao sam ga kompletnog hidroizolacijom penetratom isomat aqvamat,ali se voda i dalje pojavljuje u velikim kolicinama,probija po ivicama u dnu kanala,premazivao sam oko sest puta i opet je sve isto,pa vas molim za savet kako da zaustavim dalje nadolazenje vode.unapred zahvalan igor
Tako kako si namislio nema sanse da zaustavis prodor vode .
Ajde nam malo pojasni sta se desavalo pre premazivanja kanala i kada se voda javljala ...
Dal su podzemne vode , atmosferske i slicno .
voda je probijala na sastavu betona poda i betona zida napocetku kanala,vode su podzemne,a zid je duzine 900mm,na nekih 100mm duzine voda lagano izvire
Dobro to je vec nesto
Jel pod od armiranog betona i jel spajana armatura poda i betonskog zida i dal je mozda beton ima u sebi aditiva za vodeonepropusnost ?
jeste pod je od armiranog betona i spajana je armatura poda i zida ali nismo koristili aditive za vodonepropustivost
E sad
Ima dva nacina da se to resi
Jedan je da sve to polupas pa ponovo da radis kanal al sve po propisu .
A drugi je da na spojevima horiznotale i verikale zida postavis TRAKU , pa je premazes hidroizolacijom . pa preko nje izlijes holkere , pa sve to premazes hiroziolacijm stim da u prvi sloj utisnes i mrezicu
hahaha ovo prvo nikako,pre cu da ga zatrpam skroz i izbetoniram,a ovo drugo mi se svidja samo mi reci kakva je to traka i mrezica 
Mrezica je staklena kao sto se koristi za demit fasade , a a traku klikni na to gde pise "TRAKU "
batice hvala puno mnogo si mi pomogao..........
tenzor wrote:
E sad
Ima dva nacina da se to resi
Jedan je da sve to polupas pa ponovo da radis kanal al sve po propisu .
A drugi je da na spojevima horiznotale i verikale zida postavis TRAKU , pa je premazes hidroizolacijom . pa preko nje izlijes holkere , pa sve to premazes hiroziolacijm stim da u prvi sloj utisnes i mrezicu
Volio bi da je bila fotka, ako sam dobro shvatio... Mogao bi da malo polupa (hiltijem, izreže brusilicom, zabuši pa isčeklića,,)po toj liniji gdje pušta recimo dva-tri centa, a onda na toj dubini da napadne i zatvori liniju prodora polimerom i cementom, potom da polimer cementnim malretrom zatvori to što je polupo i time ostane u ranijim gabaritima i utroši manje materijala, ali kako hoćete.
mogao bi i da zabuši koju rupu i da ušpricava u dubinu pukotine, ja nekako volim da što dublje penetriram u pukotinu, da sam što bliži izvoru, ali nekad su i nove betonske gaće pravo rešenje, posebno ako im je traka gumirana i markirana.
Skontajte mi kako da kuvam polimer za sebe, neću korporacije, neću proizvode, nedam im pare!
Mnogo mi ga treba !