Problemi sa vlagom su česti, trgovci često kao da imaju proizvod za sve, maistori ponekad mistifikuju, a sama problematika ostaje po strani.
Tada dolazi do nemogucnosti razumjevanja stanja i procesa , programa rada i odabira optimalnih materijala i intervencije.
Ovo izrazito utice ne samo na cjenu nego i na uspjesnost intervencije, jer ono sto je u jednom slucaju dobro u drugom čini štetu, bezbrojni su primjeri.
Odlučio sam da podjelim dio svoje dokumentacije i iskustva smatrajući to neophodnim za sopstveno napredovanje i najboljom propagandom u svome poslu, za početak evo foto dokumentacije i ljubaznog poziva na dijalog i saradnju.
na svakoj kritici bicu narucito zahvalan
Petrović hadzi Vladimir
diplomirani konzervator
http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/page10/
ima preko 200 fotki
pozdrav
Problematika, metodologija, materijali u hidroizolaciji
- Login or register to post comments
- 8747 prikaza
Za printanje
Pa dok ne krene prica koji metodi kako i sta ostaje nam da cekamo zemljanog da se javi
Evo jos pratece dokumentacije u tekstu sa ovog terena, kasnije cu postaviti nesto sa kamenom, pranjem, upotrebom silikona, injektiranjem, fiksiranjem ukolkiko bude zainteresovanih.
Затечено стање
У полукопаном стану је било појачано присуство влаге која је навирала из зидова испаравала се са њихове површине и опет кондезовала по ћошковима, раније се већ интервенисало са спољне стране као и са предње јачим малтером но након неколико година било је по страром , обкелат је зидан тридесетих година прошлог вјека.
Као што се види из приложених фотоографија малтер је на одређеним мјестима изузетно ослабио па смо приступили рушењу (јер није било потребе чувати га), брзо се показало да ће већина малтера бити уклонјена.
Фуге су такође биле у порозном стању и мирасале на буђ, цигла очувана мада ослабљена била заједно са зидом изуетно (хидроскопна) упијала воду, Инвестирору је ради цјене понуђене опције хидроизолације консолидацијом, и конзервацијом фуга кроз које се већим дјелом одвијао транспотрт воде и консолидације и хидроизолације површине цигле, чиме би се влага задржала у зиду а спрјечио продор у просаторију
Понуђена му је и варијанта спрчавања дотока влаге у зид, прихватио је обадвије.
Пошто је зграда полукопана отворен је зид и нашли смо изолацју (кондор са вањске стране очувану) потом је нађено да је хоризонтална изолација међу темељем и зидом уништена , а била је бази катрана поставлјена 30тих година.
Постваили смо нову наизмјенично отварајући лучне рупе у зиду и затварајући их
Потом смо морали и вертикално дасјечемо јер је заједнички зид са комшијом нетретиран па се спречаванјем дотока капиларне влаге „наш“ зид осушио и почео да вуче капиларну влагу бочно.
Фуге су рушене до дубине између 1 и 2 цм, потом отпрешене, опране, дубински пебетриране и консолидоване раствором акрилног везива 5 и 10% потом премазане са 100% те мјешавином акрила и семента, нашта је наставлјен малтер појачан акрилним везивом.
Акрилно везиво је кориштено због приступачне цјене, умјесто њега се могу користити разни полимери, али и органска везива, већ зависно од потребе.Читав зид је такође натапан раствором, да би се смањила, али ипак одржала хидроскопност.
Цигле које су вађене су консолидоване потапанјем, а приликом њихове уградње кориштен је акрилни малтер, дио зидова је на послјетку пресвучен слојем малтера а дио је по жељи наручиоца остао у цигли.
Samo me interesuje cime ste sekli zid is ta se koristili kao hidroizolacioni sloj
http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5156948778/
http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5156340321/in/photostream/
http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5156340897/
http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5156340321/in/photostream/
http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5156341319/in/photostream/
http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5156956900/
Mislili ste na kondor?
Jeli sljedeće pitanje zašto sve to?
Ma ponadah se za momenat da ipak koristite neki ozbiljiniji sistem za presecanje zidova i prekid kapilarne vlage . Ovo sa rusenjem delova zida, uvlacenjem kondora i podzidjivanjem spada u "sladoledzijske" metode a ne u ozbiljne zzhvate na sanaciji nekog objekta . Mogu samo da zamislim sta se desava sa statikom zida koji se tako preseca . Pa jos i uotreba stare cigle koja podlegla uticaju vlage , iskreno da ti kazem imali ste srece pa niko nije nastradao . Ali kako kazu svrsenom posju mane nema .
Ajd pa tako
Ma ponadah se za momenat da ipak koristite neki ozbiljiniji sistem za presecanje zidova i prekid kapilarne vlage . Ovo sa rusenjem delova zida, uvlacenjem kondora i podzidjivanjem spada u "sladoledzijske" metode a ne u ozbiljne zzhvate na sanaciji nekog objekta . Mogu samo da zamislim sta se desava sa statikom zida koji se tako preseca . Pa jos i uotreba stare cigle koja podlegla uticaju vlage , iskreno da ti kazem imali ste srece pa niko nije nastradao . Ali kako kazu svrsenom posju mane nema .
Ajd pa tako
Zahvaljujem se na dodjeli kvalifikacije " sladoledzijski", volio bi da čujem i Vaše kvalifikacije i kompetenciju, kao i kako bi ste sjekli ukopan zid na visini poda? Što se tiče same cigle ona je "izlječena" i postupak je optimalan, a kad smo kod statike pogledajte i ovaj moj rad pa se konačno frapirajte.
http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5165375972/
Problem je rjesen i bez kondoora i nije samo to, mogli smo da ugradjujemo i bolje maltere , da pecemo cigle jer se u toj velicini neprave, da srusimo zgradu i ozidamo novu vecu i ljepsu, ovo je bilo po mome misljenju optimalno. Ozbiljno je koliko bude drzalo, a da sam mogao problem rjesiti zvakacom gumom rjesio bi ga ili sladoledom jer nekad se problemi rjesavaju i tako. Zavisi kakvi su problemi i kakav je pristup.
Porediti lucni zid koji se zida nov i izibjanje cigli iz noseceg zida su sasvim dve razlicete stvari . Sto se statike tice tu neverujem da imamo o cemu da se sporimo . Lecenje cigle je vrlo diskutabilan postupak u gradjevini pre svega zbog cene, za neke konzervatorske radove je to mozda jedino resenje . A ne znam cime je moguce izleciti ciglu koju je unistila vlaga i to pogotovo u statickom smislu
Da mnogo ne sirimo pricu jedini siguran metod za naknadnu hidroizolaciju je secenje zidova a jedan od njaboljih svetski metoda je HIO postupak .
Postupci za secenje zidova u bilo kom nivou su itekako izvodljivi a zbor alata i postupaka je velik pocevsi od motornih testera preko dijamantskih cirkulara pa do dijamantskih sajli i lanaca . A kako se to u praksi izvodi necu da ti kazem jer ces posle i ti da znas :hh :hh
Rucno izbijanje cigala pa ubacivanje kondora spada u najprimitivnije postupke sa vrlo losim karakteristikama . A slika lucnog zida je odlican primer samo je neizvodljivo posle zavrsenog zida recimo izbiti dve cigle iz donjeg reda pa ih zamenitii .
Iskren da budem ocekivao sam vise kad sam procitao tvoj prvi post
Proizvoljno ste uzeli da je cigla unistena u statickom smislu, ona je zvonila, a ciglu mozete ocvrsnuti bilo kojim vezivom ko je kompatibilno sa materijalima koje ugradjujete. Moguce je ocvrsnuti i ciglu koja se pretvorila u zemlju, ali pitanje je cemu. Niko nespori sjeceje zida HiO postupkom, ali pitanje je čemu? kao i sve ostalo to se nekad isplati nekad ne. Problemi su razni, razni objekti, razne metode, i razni poslovi i razliciti ljudi razlicitih racunica. Meni se isplati da ti znas i da je sa moje strane sve otvoreno, a Vi me cak uskracujete za kompentencije a nastupate tako sa visine.
Da u pravu ste da je postupak primitivan, primitivna je i mistrija. To je bio samo jedan dio posla i mi smo i to obavili jer nije nam strano, a angazovati nekog drugo za to nije bilo neophodno, da je trebalo samo sjeći zid mi ne bismo ni radili.
Stekao sam utisak da prebrzo i proizvoljno izvodite zakljucke, budući da ne znam koliko ste radili i šta, ostavljam mogućnost da imate kredit za to. Ali znao bi Vas jer sam ucestvovao u konzervaciji najstarijih spomenika Beogradu i šire.
Osim toga stičem utiisak da znate bolje koliko su čvrste cigle koje sam ugradio, kakva je statika zida...
Slažemo se da je statika lučnog i ravnog zida drugačija i to za svaku ciglu po na osob, i jedno i drugo sam pokazao u praksi. Ali razvoj tih principa je lučni otvor u zidu što sam radio i ravni zid sa lučnom statikom - ako razumijete?
A i što dumati da bi bio usplešan u poslu potrebno je da znaš napljuvati drugoga i potplatiti činovnika i da vidiš kako poso ide. Koga zaista zanimaju dubinska penetracija, konsolidacija, obnova i očuvanje ko ima problem sa tim kupiću mu sladoled od pošteno zarađene love.
Nije nista licno i svako radi onako kako najbolje ume i zna ,ali naknadne hidroizolacije objekata deluju kao vrlo prost posao . A nije ni blizu tako .
Osnovno pravilo kod bilo kod snacionog postupka je uklanjanje uzroka a samim tim nestaju i posledice .
Ne bavim se konzervatorskim poslovima , neke postupke iz te branse poznajem a neke ne . Ali sam radio na mnogo objekata gde su se izredjali i raznorazni majstori i ozbiljne firme i primenjene su mnoge metode peneteracija i slicnih postupaka i svi su listom izdzali par godina i opet je vlaga pocela da pojavljuje .
Kada se pogleda malo sire , cini mi se da se kod nas generalno uvek primenjuje neki postupak koji uvek mora da ponovo da se radi . Iako postoje metode koje trajno resavaju problem .
Sto se tice potplacivanja i slicnih rabota nema veceg obima mucki i korupcija od onih gde je umesan neki zavod za zastitu spomenika . Samo kod takvih institucija moze da se desi da neki objekat padne i da niko ne odgovara za to . Jedan od najboljih primera za to je crkva Svetog Save u Konaku . Tu su strucnjaci zavoda za zastitu spomenika odredili i nacin sanacije i vrstu radova .
Nije nista licno i svako radi onako kako najbolje ume i zna ,ali naknadne hidroizolacije objekata deluju kao vrlo prost posao . A nije ni blizu tako .
Osnovno pravilo kod bilo kod snacionog postupka je uklanjanje uzroka a samim tim nestaju i posledice .
Ne bavim se konzervatorskim poslovima , neke postupke iz te branse poznajem a neke ne . Ali sam radio na mnogo objekata gde su se izredjali i raznorazni majstori i ozbiljne firme i primenjene su mnoge metode peneteracija i slicnih postupaka i svi su listom izdzali par godina i opet je vlaga pocela da pojavljuje .
Kada se pogleda malo sire , cini mi se da se kod nas generalno uvek primenjuje neki postupak koji uvek mora da ponovo da se radi . Iako postoje metode koje trajno resavaju problem .
Sto se tice potplacivanja i slicnih rabota nema veceg obima mucki i korupcija od onih gde je umesan neki zavod za zastitu spomenika . Samo kod takvih institucija moze da se desi da neki objekat padne i da niko ne odgovara za to . Jedan od najboljih primera za to je crkva Svetog Save u Konaku . Tu su strucnjaci zavoda za zastitu spomenika odredili i nacin sanacije i vrstu radova .
Kako god lično ili sručno potstičete me i na tome sam zahvalan. To što govorite ide u prilog jednoj otužnoj slici kakva je u branši i državi, razlozi su nestručnost i prije svega korupcija, čega sam se ja nagledo...posebno među konzervatorima koji često nisu u stanju da kažu nesto ljepo jedni za druge.
Ono što bih vama prigovorijo je da jedan dobar metod potencirate, vi meni kad ste rekli čime ste sjekli vlagu meni ni pitanje nije bilo jasno jer vlaga se neotsjeca samo presjecanjem zidova, ona se otcjeca kako kazete otklanjenjem uzroka, ili usmjeravanjem tokova, ili nepropusnim filmovima, malterima kojima je u mikrostrutiri onemogućen transport vode iz pore u poru itd, odnosno vlaga se nikad i ne uklanja nego ostaje uvjek prisutna u nekoj mjeri.
Kao i svaki metod i metod presjecanja zidova ima svoje mane, agresivan je, nepovratan. Treba odabrati materijal koji će da veže sa jedne strane plastični materijal a sa druge strane porozan malter (ovo otvara ljepu temu o nastavljanju raznih materijala malter,metal,drvo, plastika, kao i još suptilniju o nastavljanju istih materijala), nije pogodan za sve građevine i djelove građevina, ne možete recimo osjeći tarasu.
Postoje primjeri kada je adekvatna hidroizolacija napravila žestoke probleme recimo manastir Mileševa (Otprilike ovakva sitacija ,nakon hidroizolacije fuga na podu zidovi Mileševe počinju da piju vodu i samim time freske bivaju izložene ubrzanom propadanju...) Drugi primjer je jedan teren na kojemu sam i ja učestvovao novoizgrađena vila na Senjaku. U startu su na tarasu postavljene najbolje izolacije imala je izmeđuostalog i sistem grijanja za snjeg, vlaga je prodrla u unutrašnjost tarase vjerovatno kroz fuge između keramičkih pločica, potom je taj uzrok otklonjen i fuge zatvorene. I šta se desilo? Dobili smo sud u kojem je zarabljena neka količina vode, porast temperature ili možda uključivanje grejača za snjeg izazvalo je topljenje izolacionih materijala i njihovo da kažem kuvanje te otpadanje djelova tarase...
I da ne ostanem dužan u vezi sa podzidjavanjem, Vi ste htjeli ukazati na opasnost da se u toku izmjene djelova zida poremeti statika zida bilo u toku prenosa opterećenja koje građevina vrši na temelje ( kosih odvajanja) ili da prilikom završenih radova neki djelovi zida ostanu da vise na malteru vezali za gornje cigle, umjesto da se oslanjaju na donje. Takva opasnost postoji iprva se rješava opreznim prenosom opterećenja a druga urednim zidanjem i poklanjanjem naročite pažnje posljednjoj fugi pozide, dobrim nabijanjem maltera kako nigdje nebi ostalo prostora i kako bi se po očvršnjavanju zid oslanjo a ne visio, u suprotnom bi se na nekoj visini iznad vremenom pojavila pukotina. E sad ne postoji način na koji bih mogao izmjeriti smjer opterećenja u zidu, ali kao što vidite sagladevamo problematiku i posao radimo odgovorno.
Dali ste sebi za pravo da ocjenjujete, ali to dozvoljavam jer tako i sebe određujete, smatrate da je ovo malo i očekivali ste više iz dva posta, o jednom terenu. Malo Vam je? Dragi moj ako ti ovoliko budu znali reći ljudi koji rade trenutno skupštinu Srbije ili recimo zgradu generalštaba
oni znaju samo koja su stranka i znaju koga da potplate, pa se onda poslovi rade deset puta duže za 15 puta veće pare, a pare se onda djele sa organima uprave i to je to, i zašto da se uradi kako valja- treba opet!
Pogledaj im u lica nemaju bre osmjeh koji ima moja ekipa. A i ti okitio si se tim simbolima ko da si u najmanju ruku pripadnik dobrovaljčke jedinice iz Zrenjanina na Kosovu - a nisi.
Ma nit ocenjujem a jos manje me zanima bilo cije ocenjivanje .
I ne znam kakve veze ima Mileseva i i neki stambeni objekat . Vidi ako imas nameru da pi
es o konzervacijskim radovima to postujem u tu nema sta da diskutujemo to je tvoj teren . Ali kad imas nameru da pises o sanaciji vlage i hidroizolacijama u ajd da kazem "normalnoj" upotrebi e tu mozemo da polemisemo . O toj terasi na Senjaku to je tek prica za malu decu kazes da su postavljene najbolje hidroizolacije a opet prodrla vlaga koja se jos i kuva od niskotemperaturnih grejaca . A sta da napsiem o tome kad je tebi glavni postupak za staticku stabilnost i prenos opterecenja na podrusenim zidovima "nabijanje maltera " i "pazljivo zidanje "
"Kao i svaki metod i metod presjecanja zidova ima svoje mane, agresivan je, nepovratan."
Pa ja verujem da niko ne bi usao u posao naknadne hidroizolacije a da je to povratan proces tj da opet ima vlage u objektu . Mada i to moze vrlo lako da se resi osteti se izolacija i opet ima vlage ihaaaajjjj
O svemu ostalom i korupciji tu se slazem al to opet nije moj problem .
I za kraj ne znam cime sam se to okitio i koji to simbol ima veze s tobom , a na "Kosovu " nikad nisam ni bio a kamoli nesto drugo , a ako si mislio na nesto drugo evo malog pojasnjenja mene je Nato dva puta bombardovao prvo posluvreme je bilo u R Srpskoj a drugi put na KiM-u
Не оцјењујујете него говорите да причам причице за малу дјецу и на томе се обично заврши свака Ваша аргументација. ( о тарaси можемо кад нађем фотке од тамо)
примјер Милешеве је добар примјер како једна правилно урађена хидроизолација може изазвати већи проблем: вјероватно вода која се стотинама година испаравала између камених плоча на поду, по затварању фуга почела је да се капиларно пење кроз зидове - А није то чинила 7 вјекова.
Ви би сад наравно одмах исјекли зидове, а шта би се десило онда лутрија је. Зидови ни до дан данас нису исјечени, а влага угрожава непроцјењиво благо.
Ви сте се већ чудили зашто се то несјече, одговор вам је да је то агресиван (крајнји) метод и да тиме ви мјењате објекат. Понављам некад је то оптимално решење.
Процеси који владају у једној грађевини се крећу од изгледа, механике, статике, кроз разне материјале до молекуларне структуре одвијају се обично у присуству влаге и атмосвере. Интердисплинарни су и нису сагледиви до краја. Али радимо на што дубљем сагледавању и одатле извиру нове методе и примјењиве технике.
О Конѕервацији са Вама и не полемишем, него само о једном режњу о хидроизолацији, ако је ваша претстава о хидроизолацији таква да оно што познајете сматрате "нормалним" онда је оно што би евентуално требали да дознате држите у"ненормалној категорији".
Ви се тако и понашате да одбијате да сагледате и разумијете него сте се ухватили за неки кондор из све приче у којој је престављен један цјеловит и озбиљан и актуелан програм хидроизолације, од којег нећемо правити идеологију (као трговци од својих производа)него га сагледат. Некажем да је једини, најбољи, најтрајнији, најефтинији, најнеагресивнији, најпримјењивији, али ни да није. Него је актуелан.
Уосталом ни ја нисам хидроизилатер - него конѕерватор, а то је интердисплиа јер су проблеми интердисплинарни, треба се разумјети и са зидаром, вајарем, хемичарем, технологом, сликарем, и разно разним маисторима (на већем послу)и још боље бити што вичнији у свему( на мањем послу)
Не можете се поставлјати према проблему хидроизолације као да он почиње и заврсава се са методом старом 15 година,таква перспиктива осљепљује и бива узрок проблема.
Корупција јесте свачији проблем или је дајете или је примате или је плаћате, сви смо тиме захваћени. Ви плаћате нестручне људе 100 пута више. То је Ваш новац. А ако већ као аватар имате тај кичерасти кавзи ликовни склоп који скрнави елементе који су на њему несретно састављени, а нису Ваши него су општи симболи са којима сви имамо везе а тиме и моја малнкост , онда Вас то још више интересује обавезује и боли.
Што се тиче статичких проблема у позиђивању, рекао сам и урадио што сам имао, заиста не знам шта сам још требао учинити? Реците.
Поштујем Ваш рад и дјело.
Aman zaman
Prvo i odakle ta apriori tvrdnja o pravilno izvedenim hidroziolacijama i na to terasi a i u Milesevi , pa da je ista tamo uradjeno pravilno ne bi bilo posledica i daljih problema Tu ocigledno nesto nije uradjeno kako treba .
Stvar je vrlo prosto resiva da je ta terasa izlivena od VDP betona ili obicnog aditiviranog betona i da je na svezem betonu odradjen premaz npr Izolit penetrat mogla bi terasa da sluzi ko bazen . A ukupno ulaganje u sve to bi dodatnih 3-4 e/m2 . Sto se Mileseve tice pa i moj prandeda je znao da u objektu koji nema nikakvu izolaciju zidova , na pod idu samo materijali koji "disu " . Duboko sam ubedjen da je ipak neko skolovan radio taj projekat za sanaciju Mileseve , a po tvojim tvrdnjama stanje je tamo katastrofalno u sta naravno ne sumnjam . A glavni krivci za takve "snacije " sede po raznoraznim insitutucijma i zavodima . A verujem da imaju i istomisljenike i u crkvi .
Sto se tice podzidjivana i slicnih postupaka kao sto su raznorazne modifikacije "Comer " sistema sanacije vlage tu je jedan od najpoznatijih sistema za rasterecenje zidova i vracanje na neku relativno posnosljivu staticku ispravnost zida je postupak "kajlovanja " To se inace radi tako sto se u fuge starog zida iznad i novog zida ispod zabijaju kajle , drvene ili plasticne , upravo to kajlovanje donosi neku staticku sigurnost ali je vrlo nepouzdan postupak . Malo ozbiljniji postupci su ubrizgavanja materijala pod pritiskom , koji u velikoj meri dovode do toga da zid ponovo dobije prvobitne staticke karakteristike . U nekim slucajevima se i obicna pur pena moze primeniti kao sredstvo za razupuranje naprslih ili ostecenih zidova . Verujem da mnogim posetiocima foruma moze biti zanimljivo kako se recimo rade neki radovi na sakralnim objektima ali je za veliku vecinu to neprimenljivo . Pod pojmom "normalnhi objekata" mislim pre svega na kuce , stanove , ili delova objekta koji su zahvaceni vlagom .
A mene licno korupcija nit dotice nit zanima . Korupcija i opste stanje u zemlji je samo posledica onog "trazili ste gledajte " tj glasali ste sad trpite . A mito nit dajem nit primam , a svoje pare zaradjujem psoteno .
Sto se tice opservacije mog avatara , vrlo je moguce da si u pravu , ali opet napominjem da me to takodje ne dotice , jer o ukusima ne vredi raspravljati za mene je to samo jedan simbol sa kojim ima posredne veze a kod nas se kaze "krv nije voda " Inace se radi o grbu Dinarske Divizije i za mene taj simbol samo predstavlja samo to .
Evo i slika kako se radi sanacija i adptacija "normalnog " objekta . U pitanju je kuca koja je imala katastrofalnih problema zbog vlage . Primenjena je Hio metoda u kombinaciji sa Sika premazima i Dramin aditivima za malter i beton
E sad kad smo se vec dotakli statike zida . Cak i kod primene rezanja zidova i kondora znan kao "Comer sistem " kajlovanje je neophodno , na slici su plasticne kajle . Kod rucnog izbijanja cigle potrebne su vece kajle i jaca sila zabijanja a rezultati su uvek nepozudani . Kod crkve i Konaku je glavni razlog rusenje upravo to sto je statika zida poremecena padom delova zida iznad reza a kao metod rasterecenja je primenjeno kajlovanje inace je primenjen Comer metod
Затежеш без потрбе, да би причали о некоме терену морали би га потпуно сагледати, ја сам наводио те терене као примјере, а не да би ти понудио решење. Из много разлога, немам цјеловиту слику, а нисам ни одговорни, Фото и текстуална документација коју сам изњео даје цјеловиту слику, а и одговорни сам.
На опису технике кајлања се захваљујем, слично смо урадили са комадићима цигле и набијањем малтера.
Ако нађеш времена објасни ми како се обезбјеђује то убризгавање под притиском као и то како се обезбјеђује тај притисак када су фуге отворене?
Занимиљиво је што си овај проблем повезо са санацијом пукотина или расцјепа-расједа у зиду.
На то би се могле наставити и шупљине у зиду и ињекрирања у којима се користе материјали који стврдњавањем благо добијају на запремини.
Када смо већ код тога дали имам питање:
Дали неко зна, или има макар какву идеју како би се то могло добити код малтера?
Такође ме занима све што би неко знао о добаљачима течних полимера у Србији и шире, као и из чега се добијају дали и из гранула и како?
Колико утиче то дали је неки објекат (сакрални)споменик или не на процесе деградације? Већа врједност захтјева веће стандарде и то је то, али сваки дом има нешто од тога па и ту треба водити рачуна.
Што се тиче грба овај пут баш ја нисам водио довљно рачуна па се и извињавам.
E sad kad smo se vec dotakli statike zida . Cak i kod primene rezanja zidova i kondora znan kao "Comer sistem " kajlovanje je neophodno , na slici su plasticne kajle . Kod rucnog izbijanja cigle potrebne su vece kajle i jaca sila zabijanja a rezultati su uvek nepozudani . Kod crkve i Konaku je glavni razlog rusenje upravo to sto je statika zida poremecena padom delova zida iznad reza a kao metod rasterecenja je primenjeno kajlovanje inace je primenjen Comer metod
Сад те схватам, статички проблем када сјечеш зид равном линијом је другачији, кајле служе да се зид неспусти. Оне су као неки мали стубићи ( стуб као основни статички модул , ту су још лук и греда и обично се на томе завршава, зид можеш да посматраш као низ стубова, а куполу као развијен лук) које држе да зид не клецне- сваки и најмањи покрет је рушење (дјела објекта или цјелине)
Ми смо зид сјекли лучно (правећи лучне отвоворе и стубове - нешто као колонаде, не у декоративном него у статичком смислу, касније смо отворе затварали па правили нове - неизмјенично дакле зид нисмо ослањали на кајле него на стубове. Некада зидови нису ни постојали овако како се сада граде него су се градили стубови и лукови над њима који су се попњавали, стубови су били најприје дрвени...
Наводим примјер јер се на старим грађевина љепше уочавају статички закони, јер нису имали технику да се курче него су зидали како су морали по закону статике
Статика зида се најлакше описује као пут, може на њему да има рупа, али мора моћи сила да прође.
Да резимирамо проблем код позиђивања је управо такав да мораш да смислиш како да велики број тона премјестиш са једне ноге на другу.
Код сјечења зида равном хоризонталном линијом улогу ових стубава има много кајли па је то као нека стоногица, у смислу принцип је исти, јер се принципи не мјењају.
За сику ти могу рећи да се не користи у конзервацији и да је превазиђена, трговине су је пуне.
Дармин адитив шта уопште значи. То Дармин је нека фирма, откуд ја знам шта су они замутили, не кажем да није добро али ако не знам шта имам у рукама незнам ни како то све могу употрјебити.
То је као да правим графче нафче из двје компоненте, а кад ми треба нешто друго не могу добити из тога. Рецимо паприкаш.
О адитива шта рећи осим да их има разних за разне ствари, рецимо убрзивачи сушења, Ретардери- успоривачи, некад треба једно некад друго, разни полимери ( који праве независну структуру па имаш два материјала провучена један кроз други хемијски независна који један другом побољшавају својства, па се отвара читаво поглавље о њиховом комбинованју и компоновању прожимању и наставњању, прелазима) Да си ме о томе пито био би сретан.
Антифризи, Органска једињења( јаја, казеин...), као и разна хемијска једињена која утичу на постојаност или начин формирања кристалне решетке умјетног камена(малтера. бетона) или штагод што нисам помено, Заборавих пигменте-боје...
Тако да слабо се шта се може исчитати са етикете, рецимо уђем у једну фарбару изатражим ПолиЦем Првог маја из Чачка, требало ми за нешто полимер, продјау га у двије компонентефлаша полимером и обичан цемет. И то је Поли Цем, а трговац ми каже немамо то узи ово и показује на врећу неког пјеска, цемента и ко зна чега говерићи то је то, то је за влагу. А ја сам можда хтјео полимером да заљепим патике.
Или напишу паропропусност, па и паропропусност негдје треба негдје не. Елем људи продају своје производе окаче билборд и ај сад ти неком нешто објасни.
Slazem se ja da je izbijanje lucnih otvora najmanje los sistem za neke sanacione radove .Ali kako god da ste pazljivo radili taj zid je mehanicki rusene , cigle su izbijane a bez kaljlovanja je vrlo veliko pitanje sta se desava sa zidom . Kod statike zidova postoje raznorazne komponente sila pored opste poznatih , poostoje jos i klizne ravni , puzanja i slicno .
Sto se tice Sika-e ne znam na sta konkretno mislis da je zastaraelo pa jer ono imaju u ponudi preko 4000 artikala a po farbarama se nudi mozda 20-ti deo njihovog asortimana . Dramin je ime firme koja se bavi prozivodjom gradjevinske hemije . Sto se tice nacina primene i svega ostalog sve vece kompanije na trzistu Srbije Sika , Dramin , Isomat , Henkel , 1 Maj imaju vrlo dobru tehnicku podrsku sa sve hemicarima i gradjevinskim inzinjerima , tako da mozes dobiti sve potrebne informacije . Za mnoge stvari oko gradjevinske hemije l ovde na forumu imamo naseg uvazenog clana Ceremana koji je vrhunski strucnjak i tehnolog i mnogima je pomogao ukljucivsi ii moju malenkost .
Sto se tice injektiranja zidova to je malo veca tema da bi se ovde preko foruma mogao da ti napisem ista ozbiljnije . Potrebno imati specijalan alat i opremu da bi se taj postupak mogao koristiti i naravno staticki proracun
.Za osnovne informacije vidi OVDE
Sto se tice Policem-a jeste 2 komponentni prozivod ali je daloko od toga da je B komponenta obican cement .
A kad si vec spomenuo policem a pre toga Milesevu , upali mi se neka "lampica " . Ako se dobro secam neke silna vezbanja su vrsena na Milesevi
od drenaze koja nikad nije proradila pa do premnazivanja spoljasnjosti crkve policemom . A unutra vlaga sve razbija . Tako da ipak nije samo zatvaranje fuga na podu razlog prevelike vlage Kad se sve sabere i oduzme ipak su tamo bili i radili i Olivera Kandic (poznata kao jedae od najvećih štetočina u čitavoj istoriji srpske službe zaštite.) i G Omcikus a sa druge strane Vladika Filaret .
A kad si vec spomenuo policem a pre toga Milesevu , upali mi se neka "lampica " . Ako se dobro secam neke silna vezbanja su vrsena na Milesevi
od drenaze koja nikad nije proradila pa do premnazivanja spoljasnjosti crkve policemom . A unutra vlaga sve razbija . Tako da ipak nije samo zatvaranje fuga na podu razlog prevelike vlage Kad se sve sabere i oduzme ipak su tamo bili i radili i Olivera Kandic (poznata kao jedae od najvećih štetočina u čitavoj istoriji srpske službe zaštite.) i G Omcikus a sa druge strane Vladika Filaret .
Vec sam rekao da neznam tačno šta je rađeno i interesuje me problematika, ali bi izbjegao da ocjenjujem ličnost i stručnost. Tikako si kreno da pleteš možda postaneš ptavi konservator .
Slazem se ja da je izbijanje lucnih otvora najmanje los sistem za neke sanacione radove .Ali kako god da ste pazljivo radili taj zid je mehanicki rusene , cigle su izbijane a bez kaljlovanja je vrlo veliko pitanje sta se desava sa zidom . Kod statike zidova postoje raznorazne komponente sila pored opste poznatih , poostoje jos i klizne ravni , puzanja i slicno .
Sto se tice Sika-e ne znam na sta konkretno mislis da je zastaraelo pa jer ono imaju u ponudi preko 4000 artikala a po farbarama se nudi mozda 20-ti deo njihovog asortimana . Dramin je ime firme koja se bavi prozivodjom gradjevinske hemije . Sto se tice nacina primene i svega ostalog sve vece kompanije na trzistu Srbije Sika , Dramin , Isomat , Henkel , 1 Maj imaju vrlo dobru tehnicku podrsku sa sve hemicarima i gradjevinskim inzinjerima , tako da mozes dobiti sve potrebne informacije . Za Henkel ovde na forumu imamo naseg uvazenog clana Ceremana koji je vrhunski strucnjak i tehnolog i mnogima je pomogao ukljucivsi ii moju malenkost .
Sto se tice injektiranja zidova to je malo veca tema da bi se ovde preko foruma mogao da ti napisem ista ozbiljnije . Potrebno imati specijalan alat i opremu da bi se taj postupak mogao koristiti i naravno staticki proracun
.Za osnovne informacije vidi OVDE
Sto se tice Policem-a jeste 2 komponentni prozivod ali je daloko od toga da je B komponenta obican cement .
Mislim da je što se tiče poziđivanja dovoljno razjašnjeno. Off
Druga komponenta Policema je cement kako i samo ime kaže. Off
Imena preduzeća mi ništa neznače, to je kao da si mi rekao imena vrhunskih restorana.
To su sve gotova jela, kapiraš. Češće je potrebno da ugodiš problemu.
O injektiranju možemo učestvo sam u tom poslu na Nikolajevskoj crkvi u Zemunu.
Ma ne zelim da postanem konzrvator a i cenim svacije znanje i zvanje . Ali na jedno 50-ak gradilista sam imao prilike da moram saradjivati sa nekim iz nekog zavoda za zastitu spomenika , pa sam izmedju raznih komicnih situacija gledao svojim ocima kako "strucnjak " sa crno bele fotografije rekonstruise boje fasade inace je na fasadi po njihovom misljenju bilo 23 razlicite boje i to punih kolora . A Mileseve sam se setio zbog tog policema jer inace saradjujem sa fabrikom 1 Maj pa je tako dolsa informacija do mene
O strucnosti navedenih lica sam zakljucio na osonovu licno iskustva , naime radilo se o montazi klima uredjaja ( i to 48 ) na jednom manastiru ne mogu da se setim tacno na kom , ima negde slika fasade tog manastira ovde na forumu , inace sam ja slikao tu fasadu . A posao montaze sam naravno odbio .
A inace sam radio i krstove za 10- ak crkava pa sam i tako nesto malo upucen u desavanja oko sakralnih objekata .
U mojoj galeriji imas sliku gde montiram "mali kumovski krst " iznad ulaza crkve u selu Sutjeska
Ok imena kompanija su jedno ali ne mozes ocekivati da ja treba da znam cemu tacno sluze jedno 50 000 prozivoda i to iz glave .
A ako su nikolajeska crkva u Zemunu i crkva svetog nikole isti objekat onda ne znam o cemu se radi , jer je na crkvi svetog nikole u Zemunu radjeno kapilarno presecanje vlage 2004 i to HIO metodom pa ne znam sta je tu bilo potrebe za injektiranjem .
Ma okej šalio sam se , pošto ima takav nesretni običaj da svak svakog ocjenjuje i svakome sudi i naručito kudi, mada ima razloga za to, ali 90% toga lječi dokumentacija, ono što neko uradi nikakva priča neće zaista učiniti boljim ili gorim, ili možda hoće?
Ali ni većina ljudi neumije da čita i vidi dokumentaciju pa se priča opet svede na rekla kazala, naglabanja ni razglabanja.
To što govoriš ja se nebi usudio ne jer nesmjem, nego zato što su ti ljudi stariji i daleko iskusniji od mene. Čak i kad bi se bavio njima nisam siguran da bih uspio sagledati njiov rad, a ni tada ne bih ga ocjenjivao jer nemam ni nadležnost, ni kompenteciju, ni korist od toga.
Mene interesuje problematika.
Dokumentaciju namjerno objavljujem jer smijem, mnogi nebi. evo malo albuma ne mogu da se suzdržim ovo su neki od poslova na kojima sam učestvovao kao saradnik.
Crkva u Milanovcu
http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5175994750/
Stambol kapija
http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5175459669/
barjakli džamija
http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5175996734/in/photostream/
Od važnijih spomenika tu je još kamena plastika i živopis u Zemunu
Zgrada Tnjuga i Zgrada suda u Nemanjinoj oštećena u Nato bombardovanju. Koliko je iskustvo i znanje ja ne mogu ocjeniti. Autor sam nekoliko metoda i imam par objavljenih članaka iz oblasti restauracije i radim na jednom istraživačkom projektu koji se bavi problemom sintetičke litifikacije i njegovim primjenom.
- Naravno da je bilo potrebe za injektiranjem u Zeminu, radio sam na tome na stropu u pozadini živopisa.
Pa naravno da postoji 50 000 proizvoda kao sto postoji toliko jela, tih 50 000 proizvoda se prave od 50 komponenti. Doibro je znati šta ugrađuješ.
Recimo za program koji sam opisao mogao bi da napravim 10 proizvoda od tri komponete, Prajmer 1,2,3, malter, 1,2,3 konsolidant, aril-cem, a u stvari vrtim 3-4 komponente za razne stvar
Poli + Cem + Pjesk
pa je nekad više pjesk, nekad nema pjesk, nekad nema ni cem, nego samo poli. Nekad treba veće zrno pjesk, a nekad sporo suš jer je mali plomb , ili fug, ili veće zrno pjesk, a kad je mikro puk... E to ti je pasulj ali mirođije su već...
Ma ok mene ti ljudi i ne zanimaju a kao laiku vidim na sta se svodi nasa briga o objekitma od istorijskog znacaja . Pa ako je meni ko laiku jasno ,sta tek mogu da napisu ili kazu ljudi od struke . A mi imamo lepu istoriju rusenja nasih kulturnih spomenika samo jedan primer je grad Zrnov za koji bar 90 % obicnih ljudi i ne zna gde se nalazio .
Ja se inace vec dugo godina bavim probemima vlage vode i hidroizolacija ali se ne bavim a niti znam bilo sta konzervatorskim poslovima . Ali me jako nrevira kada se neko nekog resenja drzi kao pijan plota i forsira ga ne bili nesto zaradio od toga . Izmedju ostalog je i Comerov metod presecanja objekata . Posto je taj metod odavno u upotrebi znaju tacno sve njegove mane i prednosti i sad je vec sasvim jasno da taj metod treba napustiti ako treba i zabraniti ga . I opet cu da spomenem crkvu u Konaku jer to toliko drastican primer , kakve su posledice kada zakaze struka
Ok slazem se ja da je bilo metpd za presecenja kapilarne vlage bolji od nikakvog necinjenja . Ali se kod narusavanja statike zida , i to pocevsi od podrusavanja zida pa do kajlovanja , niko ne razmilslja sta ce se desiti sa objektom posle jednog slabijeg zemljotresa .
Bilo koji posao u gradjevini bi trebao da se radi tako da taj rad traj bar 50 godina . Gradjevina je takva . A kod sanacije objekata uvek se gleda da se karatkorocno otkloni posledica , a uzrok ako je moguce . Pa cak i kad se otklanja uzrok to se radi na neke neprimerene nacine a gotovo se po pravilu ne vodi racuna o statici .
A posto je iza mene bar 50 -ak objekta gde su radjeni sanacioni radovi mislim da imam neku tezinu da napisem nesto i sto je najbitnije uvek sam radio samostalno i uvek sam davao garanciju .
nemoj pogresno da me shvatis nema ja nista licno protiv tebe , ali mi se neke metode u sanaciji vlage koji se opisao jednostavno ne rade tako ili su primenjena resenja koja je najbolje izbeci . Eto samo se o tome radi
Ma ne zelim da postanem konzrvator a i cenim svacije znanje i zvanje . Ali na jedno 50-ak gradilista sam imao prilike da moram saradjivati sa nekim iz nekog zavoda za zastitu spomenika , pa sam izmedju raznih komicnih situacija gledao svojim ocima kako "strucnjak " sa crno bele fotografije rekonstruise boje fasade inace je na fasadi po njihovom misljenju bilo 23 razlicite boje i to punih kolora . A Mileseve sam se setio zbog tog policema jer inace saradjujem sa fabrikom 1 Maj pa je tako dolsa informacija do mene
O strucnosti navedenih lica sam zakljucio na osonovu licno iskustva , naime radilo se o montazi klima uredjaja ( i to 48 ) na jednom manastiru ne mogu da se setim tacno na kom , ima negde slika fasade tog manastira ovde na forumu , inace sam ja slikao tu fasadu . A posao montaze sam naravno odbio .
A inace sam radio i krstove za 10- ak crkava pa sam i tako nesto malo upucen u desavanja oko sakralnih objekata .
U mojoj galeriji imas sliku gde montiram "mali kumovski krst " iznad ulaza crkve u selu Sutjeska
Po pitanj boja razvio sam samostalno metodologiju dobivanja željene boje po recupturi, ( ne po slikarskom osjećaju kao što inače radimo, ovih dana potražiću dokumentaciju koja mi je zaostala u jednoj firmi)
Boja na jednoj fasadi koja je siva može da bude i više, jer je sve među bojom beskraj, kao šro možeš da staviš beskonačno nijansi izmedju 1 i 2, ali ovde gdje sam radio sveo sam na 4 ali sam morao da napravim dosta uzoraka za koji sam svaki znao recept ( Sve se radilo radi brzine na gradilišto) Naručitu pažnju treba obratiti na fotografisanje jer se boja svjetlosti mjenja.. imam o tome članak.
Onda je jako važno na šta stvaljaš boju , kako da ti približim, recimo ako jednu te istu crvenu boju namažeš na plavu bjelu, crnu i zelenu podlogu, dobićeš različite stvari. Ovo je poseban problem retuša plombe koji se odvija u agresivnoj sredini i potrebni su kvalitenti oragnski pigmenti, slikarstvo i vajarstvo i domišljatost da bi jednu malternu plombu učinio nevidljivom na kamenu...
Ajd molim te pojasni sta ste injektirali na plafonu i kojim prozivodima bes me to interesuje kao i razlozi . ako nije problem
Hoću
Šta bi mogli injektirat, nego šupljine u zidu i pukotine, razlozi zatvaranja bilo koje šupljine u zidu su jasni: Šupljine su mjesta gdje se zadržava vlaga, a što samo po sebi znači rekcije , degradaciju, ispiranje veziva.
Drugi razlog je statički, (ali ne "normalno" statički da ti približim u tvojoj terminologiji) nego statički u smislu da površina slike koja u pozadini ima šupljinu ne drži se leđima za zid, nego svojom strukturom, tako da može da otpadne (pogotovo ako se voda useli u tu šupljinu. Zamisli to ovako slika je omot na siru trapistu tamo gdje je rupa na trapistu velika omot će da pukne. Proizvode nismo koristili nego materijale, trgovačke nazive neću da navodim, a i ovde se udaljavomo o teme jer je ovo već konzervacija slike, presli smo na stranu zida gdje je slika i problematika vezana za nju.
Ali da te utješim bila je gore i jedna divna velika pukotinana lučnom krovu koja bi ti se svidila. Priznaj da voliš oštećenja?
Pozdrav "zemljani"....raspiši se!
Za improvizacije...nema garancije !!!