Vec duze vreme se kanim da otvorim ovakvu temu .... Iako je fenomen kapilarne vlage prisutan od nastanka civilizacije i dan danas taj problem je prepusten slucajnom ili jos gore sporadicnom i stihijskom resavanju. Ukratko receno u svakom objektu bez HIDROIZOLACIJE vlaga ce se pojaviti , i to nema veze ni sa podnebljem , visinom podzemnih voda , a ni sa vrstom materijala od koga su temelji .. Kapilarna voda i ne pravi neku narocitu stetu , ali soli koje su rastvorene u njoj su ono sto pravi problem . Kod objekata kod kojih nema hidroizolacije stvar je vrlo prosta , takav objekat se mora preseci i ubaciti hidroizolacija . O tome mozete pogledati vise na linku http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/hi...
Ali kod objekata koji su relativno noviji i imaju hidroizolaciju , pojavljuje se vlaga i kondenz . To cesto ima veze sa termikom objekta , ali vrlo cesto i sa lose uradjenom ili ostecenom hidroizolacijom .
I to je jedan od najvecih problema za koji postoji mnogo resenja.... Generalno postoji 15 sistema za problematiku kapilarne vlage i moze se reci da je 13 obicna prevara po sistemu drzi bure vodu ...
Na prvoj slici ovde se vidi problem sa vlagom , u pitanju je objekat iz 1990-ih , vlasnik objekta je 10-ak godina resavao i pokusavao da maskira problem , ali bezuspesno ... Svi koji su se bavili sanacijom su resavali posledicu a ne uzrok .... I niko nije ustanovio odakle budj i vlaga po zidovima, predpostavkije bilo mnogo , resenja nijednog
Sanacija vlage i kapilarna vlaga
- Login or register to post comments
- 12949 prikaza
Za printanje
Da nastavimo . Posle oslobadjanja '' zarobljene '' hidroizolacije u zidovima , na red dolazi sanacija. Prpreme se svode na ciscenje i otprasivanje , ali do detalja uz koriscenje usisivaca velike snage . Zatim sledi nanosenje podloge , kao na prvoj slici . A zatim se nanosi polimer cementa izolacija u sve kanale i premazuje se ceo pod , i tako dva puta , slika 2 i 3 .
Posle toga se otvori u podu zatvaraju betonom sa vdp aditivom , a zidovi malterom sa namenskim vodonepropusnim aditivom . Posle toga se getuje i zidovi se boje .
Ovo je samo jedna od mogucih situacija sa pojavom kapilarne vlage , i pojavom kondenza kao posledicom te vlage . Postupak je primenljiv samo na objektima koji imaju hidroizolaciju .
Koliko sam shvatio covek je imao postavljen kondor ispod zida ali je bio kratko ostavljen i kada je omalerisao zid onda su malter i betonski pod su bili u direktnom kontaktu.
Da bi odvojio plocu od zida napraviio si kanal ispod kondora i taj kanal i celu plocu namazao hidroizolacionim premazom tako da je taj novi hidroizolacioni premaz bio ispod kondora. U sustini to bi trebalo da resi problem ali si dodatno stavio u malter i beton vdp aditiv iako bi zid bio suv. Ako je tako onda taj vdp aditiv izgleda kao visak mada mislim da bi ga svakako trebalo stavljati jer povecava cvrstocu betona i maltera, obradivost i pri tome ako slucajno dodje da se prilikom poplave ili nekog prskanja, tj zid i beton pokvase onda ce se pre osusiti.
Koji polimer cementa si koristi i kolika je cena i potrosnja bila po m2?
Najcesci problem kod ''premostenih '' izolacija su u stvari dva problema , prvi je premostena hi . a drugi je ili neizveden spoj sa podnom hi , ili nepostojanje podne hi .
Vdp aditivi su samo dodatno obezbedjenje . U principu koristim Dramin ili Isomat proizvode .
Lepo. Prijatelj mi ima isti problem samo mnogo manje izrazen. Vlaga mu se pojavljuje na mozda pola metra duznih 10-15 cm sirine i predlozio sam mu ovo resenje ali mu je velika investicija a problem sa vlagonom nije tako velik. Mada to je vidljivo a ko zna sta je ispod laminata....
Da nastavimo dalje ..
Kapilarna vlaga je u sustini jedna cudna '' boljka'' a njenoj mistifikaciji doprinose obicni ljudi , strucnjaci i majstori .
Mozda nijedna druga gradjevinska mana nema toliko tumacenja i gotovo da ne postoji gradjevinac koji nema neko misljenje i znanjeo njoj , a vrlo cesto imaju i '' znanje''
Kapilarna vlaga je tihi ubica objekata i obezvredjujedo besmisla svaku adaptaciju i renoviranje ukoliko ona ne bude sanirana . No o tome je vec pisano mnogo puta.
Akcenat je u ovoj temi na jednom velikom problemu koji je zajednicki i za objekte sa novo ugradjenom Hi kao i na onima gde je saniranapostojeca Hi . U oba slucaja se mora resiti i pitanje podne Hi . Jer u slucaju kada ne postoji podna Hi opet se dolazi do situacije ''dzaba smo krecili '' .
Kod objekata koji su betonirani dobro resenje jesu polimer cementi materijali . U situacijama gde je potrebno raditi nove podove , situacija sa Hi je izvodljiva na vise nacina od klasicnih bitumenskih resenja , pa do bentonitnih brana.
Premostena zidna Hi i nepostojeca podna Hi vrlo cesto se manifestuju u vidu budjanja zidova , pojave kondenza i time vrlo cesto vlasnike takvih objekata u zabludu, jos ako tome kumuju ''majstori'' rezultat je predvidljiv ...
Пре пар дана, ангажован сам за преглед неког објекта због проблема са капиларним влагом. Како се ради о објекту који споменик под заштитом прве категорије, невољно сам прихватио посао. Наиме зграда је под заштитом, а власници приватна лица... Фасада објекта је санирана пре 10-АК година под свим могућим надзор има. Преглед је трајао мање од 10 минута.... ''Мајстори'' су елегантно премалтерисали хидро изолацију а сви надзори су то ''аминовали '' да човек не поверује...Ево и слика
Molim Vas zamisljenje. Radi se o kući staroj oko 70 godina, zidana ciglom. Pre 20tak godina uradjeno presecanje zidova i postaljena hidroizolacija. Ranije su se sobe vise koristile. Mi zivimo tu oko 5 godina i nismo 2 sobe koristili i grejali zimi. Ili sto je još gore, manju sobu smo koristili tako sto smo uveče otvorili vrata od sobe koja se greje da bi je smlačili i u njoj spavali. Od pre 2 godine pojavila nam se vlaga u 2 sobe koje redje koristimo i nismo ih grejali zimi. U manjoj sobi, 1 zid je mokar u visini do 1,5m, a i drugi su mokri visine do oko 1m. Na 2 zida nam se odvaja glet i kreč, ali ne dole, nego na visini od oko 1m, na par mesta se podklobučilo. Malter nigde ne otpada. Sada sve izgleda skroz suvo, i nema nikakvih fleka, ali tako je bilo i proslog leta, a cim je zahladnelo, zid je ponovo bio mokar. Iako smo planirali da sobu koristimo - nismo. U drugoj sobi imamo vlagu kod odzaka - ali tu nije stavljena hidroizolacija, tako da se tu na dnu - od poda do visine oko 30 cm, velika fleka, i malter otpada. Kako odzak nije bio zatvoren na kroju (nije bio zastićen od kise), simo sigurni da li je vlaga zbog toga ili zato što nema hidroizolacije. Napominjem da se i ova fleka javila pre 2 godine. Takodje su i 2 zida mokra, ali se fleke uglavnom vide po sredini zida (ne na dnu). Nigde se nije ni podklobučilo, niti sta otpada. U obe sobe se zimi oseća miris vlage. Leti ne - mada ponekad kad udjem u kucu osecam neki blagi miris.
Spolja izolacija - DEMIT fasada je stavljena pre 20tak godina. Zidovi koji su mokri su pregradni zidovi sa komsijama, ali tu niko ne zivi 7-8 godina.
Planiramo da renoviramo kuću i stavljamo unutrasnju izolaciju. Medjutim, nismo sigurni da li se radi o kondenzaciji ili kapilarnoj vlazi. Ako je kapilarna vlaga, ne bi bilo dobro zatvarati zid. Mislili smo da za svaki slučaj uradimo presecanje tih mokrih zidova. Da li je to dobra ideja Ili imate neki drugi savet.
Unapred hvala na odgovorima.
Kako postupiti sa malterisanjem, kada je zid presečen zbog hidroizolacije?
Ostaviti kondor da bude u ravni sa zidom, odnosno vidan?
Presecanje zidova je samo deo postupka sanacije kapilarne vlage. Kod prsecanja zidova tzv comer metodom je to malo komplikovanije .... Kondor iz zida mora biti spojen sa hidroizolacijom poda . Ukoliko je pod beton , onda se mogu koristiti polimer cementnj premazi . Ukoliko nije onda bi trebalo uraditi hidroizolaciju pa betonirati.
@pepa39 teskk je napamet dati valjan savet . Ono sto je kod vas definitivni problem jeste parcijalna hidroizolacija zidova i najverovatnije nepostojanje pode HI , ali i vrlo moguce premostavanje hi u zidovima.
Trebalo bi uraditi pregled objekta i potrebna sondiranja , pa tek onda odabrati metod sanacije . Sve ostalo spada u domen improvizacije
Urađena je HI poda i spojena je sa zidom. Nema vlage već 5g, tako da računam da je posao valjda odrađen kako treba.
Ali me zanimaju spoljni zidovi. Još uvek su neomalterisani spolja. Suvi su, ali ružni, jer se vidi kuda je rađena izolacija. Znači jedina stvar je pitanje estetike. Da li se taj sloj kompletno u debljini maltera radi sa vodonepropusnim malterom, a gore i ispod klasično?
Vodonepropusni malter je nuzno zlo... Bolje je uraditi tzv coklu ispod hi , a sam kondor nicim ne premostavati , vec samo uraditi maskiranje
Uradjena je Hi svih zidova. Samo sto su majstori rekli da ne treba kod odzackog kanala da se ne bi srusio, a mi nazalost nismo insistirali. Postoji i HI svih podova, ali nisam sigurna da je HI zidova i HI podaova spojena.
Da li je moguće da se ne radi o kapilarnoj vlazi, obzirom da nam se nigde (osim kod odzaka) ne ljusti zid pri dnu. Tu mi je i jasno zasto se ljusti. Na drugim mestima se zimi kad ne grejemo vidi dokle je vlaga. Sada sve izgleda suvo (i na dodir) i nema fleka. Što se tiče gleta sto se podklobucio, to se desilo kada smo hteli da gletujemo (pre 2 godine), a moler je utvrdio je da je zid vlazan i da se glet ne prima, pa se to gde je probao da gletuje podklobucilo. Ostali delovi zida nisu. Posle toga smo dosta luftirali leti.
U sobama koje grejemo nam se javlja budj u gornjim ćoškovima na unutrasnjoj strani spoljneg zida, sto su verovatno hladni mostovi.
Kako da utvrdimo da li se radi o kapilarnoj vlazi ili ne?
Mnogo je protivrecnosti u vasem pisanju ... Spominjete kondenzaciju i '' hladne mostove'' , a imate spolja ''demit fasadu '' . Zatim problematican komsijski zid , koji to nije. Zatim kazete da imate hi podova za koju ne znate da li je spojena sa onom u zidu... Kazete da je vlaga svuda ''presecena '' a nije...
Sumo sumarum sta vas konkretno zanima ???
Mozda nisam nesto dobro objasnila. poslala sam crtez. Zeleno označeni zidovi su zimi vlazni, a trenutno na oko i dodir suvi. I prosle godine je bilo tako, leti je zid izgledao suv, a cim je zahladnelo bio je vlazan. Te dve sobe ne grejemo. Kod komsija niko ne zivi godinama. Za te dve sobe bi da nekako utvrdim da li je kapilarna vlaga na tim zidovima ili ne. Posto planiramo neka pregradjivanja i postavljanje unutrasnje izolacije na zidove prema komsijama, zato sto su zidovi tanki. Ustvari planiramo da te sobe koristimo i zimi i hocemo da ih sredimo.
Po gornjim ćoškovima svih soba (prema spoljnem zidu) imamo fleke od budji. To je sigurno od kondenzacije.I soba 1 na skici se ima zajednički zid sa komsijom, ali se ona greje zimi i na tom zidu nema vlage.
Hi su radili moji roditelji pre 20 godina. Receno mi je da je uradjena HI svih zidova i svih podova. Provericu da li znaju da li su ove HI spojene. Izvinjavam se ako sam bila konfuzna. Nadam se da sam sada malo bolje objasnila.
Slika. Ne vidi se sto sam oznacila zeleno. U pitanju su malo podebljani zidovi u maloj i velikoj sobi.
Postoje postupci i metodi za utvrdjivanje problematike kapilarne vlage i posledica iste. No kako je kod vas specificna situacija , a to je sumnja na postojanje kapilarne vlage i pored izvedene naknadne hi . U tom slucaju bi trebalo odraditi pregled i izvrsiti potrebna sondiranja , pa bi ste jasno znali kakva je situacija
Nadam se da postavljam pitanje na pravom mestu da ne otvaram novu temu. Planiram da radim hidroizolaciju i ravnajuci sloj na nultoj ploci, kondor traku sam stavio ispod zidova, posle malteracije je palo malo maltera na kondor traku, da li treba da spaknom skinem taj malter ili mogu preko njega bitulit i kondor da lepim? Cuo sam da postoje premazi za hidroizolaciju tipa sika dramin pa me zanima koji su i da li moze u mom slucaju ta kombinacija, sta je bolje? Pozdrav svima na forumu.
Pa ja bih to očistio. To barem nije problem. Da kondor lepo legne na kondor, jer ako imaš kamenčića ispod postoji mogućnost da se probije ...
Ako ga ostetim malo nadam se da nece biti problem? da ce bitulit da popravi evenrualna ostecenja, da li mogu cekicem da polupam taj malter?
Trebalo bi da ti je ostao sloj najlona na kondoru i samo skines taj sloj pre nego sto hoces da lepis. Premazi su dosta skuplji od kondora.
Znaci ciscenje obavezno, cuo sam da ima i kvalitetnih premaza a da cenovno nisu preterano skupi, i kondor nije bas ni jeftin, u kupatilo obavezno cu raditi premaz a i za kuhinju sam citao negde da bi trebao? Ako neko ima volje i znanja da mi preporuci koji premaz i proizvodjac?
Tenzore da li moze za hidroizolaciju kupatila gde postoji kondor traka ispod zida da se koristi isomat sl-17, sika topseal 107 ili neki drugi dramin? kanalizacione cevi su pola u plocu pola van.
Isto me zanima dali da uradim hidroizolaciju pre ili posle ravnajuceg u kupatilo kao i da li da stavljam one pvc l profile ilu mrezicu izmedju zida i poda, svaku savet je dobro dosao kao i konkretno koji premaz uzeti.
A sto ne bi moglo...
I nisu premazi skuplji od kondora..
dali da uradim hidroizolaciju pre ili posle ravnajuceg u kupatilo
Драмин има средство које се сипа у бетон и малтер приликом мешања истих. То сам користио правећи базен за воду на мору пре доста година као и за изолацију једног потпорног зида. Нигде није процурило.
a sto se tice isomat sl-17 i sika topseal 107 jel mogu oni na kondor trake, da li su kompatibilni?
Sad bas gledam na sajtu austrotherm i pise da se za podnu izolaciju ispod kosuljice stavlja stiropor EPS A100? preko pvc najlon pa kosuljica. Ovde svi pisu da se stavlja stirodur.
Pa stiropor i stirodur su u principu isto sranje, da izvineš.
Za pod ti treba stiropor veće gustine, to je verovatno taj gore, ili stirodur.
Pogledaj termičke karakteristike, baš me zanima kakve su za stirodur, a kakve za taj "podni" stiropor.
kolko ja znam eps nije stirodur, mozda gresim bas cu da prenesem clanak ovde mada moze da se pogleda na sajtu austrotherm.
prethodnom postu je slika budjavog zida , a ovde na prvoj slici se vide i pokusaji maskiranja vlage stirenskim plocama . Naravno nikome nije palo napamet da potrazi uzrok . Na drugoj slici se lepo vidi ostecena i duboko premalterisana hidroizolacija , koja nije nikada ni spojena sa onom u podu . Najveci izazov kod ovakvih sanacija je osloboditi postojecu hidroizolaciju , ali je i nigde ne ostetiti . Cesto se mora seci i razbijati deo poda i deo zida.... Istemovati i iseci zid i pod nije nikakva nauka , ali kad imate kondor od 4 mm koji ne smete da ostetite , e tad vam treba i znanja i iskustva i dobrog alata , mnogo zivaca i malkice srece . Treca slika pokazuje oslobadjanje izolacije a globus u prvom planu je na mojim ramenima a u rukama Makita ubica zglobova
. Sledeca slika pokazuje sliceve u podu i zidu .
Iako ja zivim od ovoga podelicu ceo proces rada sa vama svima .
I da se malo pohvalim celu tehnologiju je osmislio celavi globus sa trece slike . Nastavice se...
https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw