folija da ili ne

92 poruka / 0 new

Poslednja poruka

Fri, 17/02/2017 - 14:42

folija da ili ne

velimir46

Offline

Registrovan dana: 17/02/2017

Poruke:

Postovani.
Postoji mnogo tema vezanih za izolaciju potkrovlja ali nijedna ne moze resiti moju nedoumicu.
krov je uradjen ovim redosledom:
1 Crep
2 Letva
3 Stafla 5*7(na kant)
4 Ter papir
5 Daska 2.5cm
6 Stiropor 5cm 17grama
7 Mineralna vuna 10cm
8 Kasirana vuna 5cm (mineralna sa papirom)
9 Konstrukcija ud cd na 40cm (0.6mm debljina profila)

Planiram da stavim na kraju gips ploce 12.5mm. Ovako mi stoji vec dve godine nema vlage i temperaturno je dobro izolovano . Zanima me da li da stavljam neku paropropusnu foliju ili ne i ako je stavljam kako da bude okrenuta ? Unapred hvala na odgovoru i izvinjavam se sto sam bio detaljan.

Fri, 17/02/2017 - 14:45

U obzir dolazi i alu folija

velimir46

Offline

Registrovan dana: 17/02/2017

Poruke:

U obzir dolazi i alu folija ako mislite da je to najbolje resenje

Fri, 17/02/2017 - 21:43

Ovako sam ja uradio pa sam vidji

Sole2016

Offline

Registrovan dana: 05/08/2016

Poruke:

Ja sam isao ovim redosledom
1. Lim (u obliku crepa)
2. Horizontalne letve 30dubina x50 sirina
3. Vertikalne letve 30dubina x50 sirina
4. Paro-propusna vodonepropusna foilija
5. 10 cm izolacije mineralne vune izmedju greda tj. 2 puta po 5cm (grede su 12 dubinax10cm sirina)
6. Vodoneprousna folija paro NE propusna folija
7. Gipane ploce ( u dnevni boravak i kuhinju sam stavljao vodo-otporne zbog pare pri kuvanju) ( a po spavacih soba i hodniku obicne)

Ovako sam ja uradio i top je..
Zima je blaga a ljeti se manje znojimo

Fri, 17/02/2017 - 21:50

Da dodam

Sole2016

Offline

Registrovan dana: 05/08/2016

Poruke:

Obavezna je paro NE propusna vodo NE propustna folija na kraju izolacije.
Ja sam kosinu sarafio gipsane ploce za grede a plafon sam radio drzace od letava i cantinjela, i za njih sarafio gip. ploce.
Nesto nisam ubijednjen u kvalitet onih rebrastih limova ( drzaca )

Sve folije se stavljaju HORIZONTALNO, POCEV ODOZDO PA SLEDECA DA PRELAZI 10 cm PREKO DONJE..

Fri, 17/02/2017 - 22:11

velimir46 va[ sistem je

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

@velimir46
Vaš sistem je tipičan primer kako ne treba raditi potkorovlje . Ali svršenom poslu mane nema . Inače se gledano iz životnog prostora postavlja parna brana da bi se sprečilo prodiranje vlage u sloj termoizolacije , naravno koliko god je to moguće .

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Fri, 17/02/2017 - 22:24

Paronepropusna folija ne bi

velimir46

Offline

Registrovan dana: 17/02/2017

Poruke:

Paronepropusna folija ne bi dozvolila da se u slucaju vlage susi taj prostor jer imam i stiropor zato nju nemam nameru staviti. Zanima me zasto mislis da je obavezna?
Sto se tice profila cd i ud mogao si slobodno u debljini 0.6mm jedino sto je skuplje od letvi ali nema problema oko pucanja sastava.

Fri, 17/02/2017 - 22:28

Vaš sistem je tipičan primer

velimir46

Offline

Registrovan dana: 17/02/2017

Poruke:

Vaš sistem je tipičan primer kako ne treba raditi potkorovlje . Ali svršenom poslu mane nema . Inače se gledano iz životnog prostora postavlja parna brana da bi se sprečilo prodiranje vlage u sloj termoizolacije , naravno koliko god je to moguće .

Postujem tvoje misljenje samo mi obrazlozi zasto tako mislis i koji deo ne valja?

Fri, 17/02/2017 - 22:35

Ter papir nema šta da traži

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

Ter papir nema šta da traži na krovu
Daska takodje
Stiropor nema nikakvu svhu u izolaciji potkrovlja .
Drugi problem je u praktično zaustavljenom protoku pare iz sloja termoizolacije u atmosferu . Ajde što ste bacili novac i izgubili moguće performanse krova , vi ste ga još učinili poencijalno opasnim mestom .

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Fri, 17/02/2017 - 22:35

Jednostavno

Sole2016

Offline

Registrovan dana: 05/08/2016

Poruke:

Da kondezacija koja se stvori izmedju rogova ne prodire do gipsanih ploca, vec da se zadrzava u sistemu izolacije a posle da isparuje kroz gornju foliju i da vjetar provjetrava krov..
To je moje neko logicno misljenje, a trebalo bi da sam u pravu..
Mada mi je jedan covjek demonstrirao da je najbolje stavljat kamenu odma ispod folije zbog gustine i polivao je vodom sa crijeva, tek posle minuta (punim mlazem) je dosla voda do sledece ploce tj. probilo 5cm kamene vune.

Fri, 17/02/2017 - 22:44

Najveći izvor vlage u

#10

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

Najveći izvor vlage u životnom prostoru je čovek i njegove životne navike i radnje . Svakako da će deo te vlage i pored parne brane , prodreti u sloj termoizolacije , ako iz termoizolacije ta nagomilana vlaga , para i voda nemaju gde da ispare eto problema . S druge strane primena loših temoizolacionih materijala dovodi do toga da sami uticaji vremena i klime dovedu do vlaženja termoizolaicje , pa eto novog problema i tako u krug . Drvo je higroskopno i hidrofilno , kao i velika većina termoizolacionih materijala .

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Fri, 17/02/2017 - 22:57

Najbolje objasnjeno

#11

Sole2016

Offline

Registrovan dana: 05/08/2016

Poruke:

Najbolje objasnjeno, fino, sadrzajno i poucno

Sat, 18/02/2017 - 03:05

Jasno mi je sta ste hteli

#12

velimir46

Offline

Registrovan dana: 17/02/2017

Poruke:

Jasno mi je sta ste hteli reci ali da skidam ter papir je neizvodljivo. Nasao sam neke folije pa mi recite sta mislite o njima
U pitanju je 1 Unutrašnja krovna folija Eurovent AKTIV
2 isover vario KM

Sat, 18/02/2017 - 07:23

Ако се не скида тер папир

#13

zvukoljub

Offline

Registrovan dana: 05/09/2007

Poruke:

Ако се не скида тер папир онда је свака даља дискусија, на тему правилне ходро и термоизолације кровишта, узалудна. Дата су решења како треба, а да ли ће се то применити или не то је ствар инвеститора, као и све грешке које се касније испољавају и о којима је доста писано на форуму уз предходно питање појавио се проблем, шта сада.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

Sat, 18/02/2017 - 12:08

Jel to znaci da krovove

#14

velimir46

Offline

Registrovan dana: 17/02/2017

Poruke:

Jel to znaci da krovove napravljene do 2005 god treba srusiti ?

Sat, 18/02/2017 - 14:23

Ne bree!

#15

Sole2016

Offline

Registrovan dana: 05/08/2016

Poruke:

A ne treba ih srusit, vec samo remont uradit..
12 godina nije dug process, ali izolacija je 2 godine prisutna, dakle freska je..
Dobro ti je rekao Zvukoljub I tenzor..
Brate daj sve of sebe:
skini pokrivac,
letve,
daske,
i ter foliju.
Stavi Tondah ili neku drugu VODO NEPROPUSNU, PARO PROPUSNU foliju vrati letve bez daski I tigle I zavrsio si sa spoljne strane..
Iskerno meni je bio klasicni krov samo horizontalne letve na grede I mala kikinda tigle I planirao sam samo da stavim stiropol I dobro je to..
Ali ne mozes brate voda I vlaga covjeku zglobove slome a ne tvrdu gradnju..
I makni stiropol stavi mineralnu vunu 10-15 cm kolko ti je greda dubine ne moras stavljat horizontalno izolaciju nogipsane za grede zasarafis I cao
A stiropol mozes upotrebit za pod bas ono sto sam ja napisao, taj visak izolacije pa I daske mozes stavit ispod laminate ili parketa I tu si u plusu nisi kiksao..
Mozes uradit I finu kapiju ili ogradu of tih dasaka, sve se moze iskoristit..
Slaze li se ko sa mojim argumentima???
Ja kad sam pomislio QQ ko ce micat 2700 tigli
Jedan lijep proljecni dan skines tiglu, sjutra dan letve I ter foliju I oradis sve opet, jos je meni bio nagib krova veliki a visina 8 metara na kosinu kod simsova..
Vjeruj nije mi sve jedno bilo ali uzivao sam, obozavam da radim..
Srecno brate I poslusaj ove gore savjete jer su meni pomogli a zamalo sam I sam kiksao, pola tih para..
Srecno brate

Sat, 18/02/2017 - 15:19

Meni je svaki crep usrafljen

#16

velimir46

Offline

Registrovan dana: 17/02/2017

Poruke:

Meni je svaki crep usrafljen sve letve i daske . Svaki zljebnjak ili kako se vec zove i svaki snegobran. Sacekacu jos koji komentar .U principu sam se odlucio za aktivnu parnu branu sd vrednosti 2 do 5. Pa daj da testiram. Izmericu vlaznost tog prostora i videcu za god dana sta ce se desiti jer spojeve necu bandazirati pa ce biti lako odsrafiti jednu tablu.Sto se tice izolacije ove zime nije bilo ispod 7 stepeni u potkrovlju.

Sat, 18/02/2017 - 15:31

Možete da čekate do sudnjeg

#17

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

Možete da čekate do sudnjeg dana , ali možete dobiti samo odogvore koji su već napisani . Parna brana koja je sad Vama trilema ili polilema je maltene nebitna , svaka će Vam završiti posao uz pravilnu ugradnju . Sve ostalo manje više gotovo .
Imate samo jednu lakšu varijantu a to je da svakako skinete crep i letve , ali da dasku ne skidate komplet već svaku drugu , a onda postavite namensku krovnu foliju , kontra letvu , , letvu i crep i izvedete venitlisan krov .
Sve ostalo što planirate da uradite je umirivanje savesti a nikako nije uradjen i završen posao .
Što se tče samih radova , vrlo često je moguće odraditi sanaciju krova , bez da se maltene išta spušta sa krova dole .

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Sat, 18/02/2017 - 15:37

Temperatura u potkrovlju

#18

Astrea

Offline

Registrovan dana: 25/04/2010

Poruke:

Nije neki problem stvoriti uslove za dobro grejanje potkrovlja zimi već je majstorija održati prihvatljive uslove leti. Paropropusna folija služi da upravo tokom toplijeg dela godine vlaga iz izolacije može da nesmetano ode u atmosferu. Podaščan krov, ter papir i slične stvari u znatnoj meri otežavaju a često i onemugućavaju provetravanje. Npr. - koristite uobičajeno kupatilo a nemojte da ga uopšte provetravate i da vidimo šta će da se deso posle najviše 4-5 dana? Primer drugi - kada uđete u neke od ovih modernih, sveže renoviranih radnji koje su opremljene modernim i naravno energetski efikasnim klima uređajima (koji rashlađuju a ne dovode i svež vazduh) da li ste osetilio miris tj. smrad memle i buđi?

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

Sat, 18/02/2017 - 19:08

#19

Sole2016

Offline

Registrovan dana: 05/08/2016

Poruke:

Velimir46
https://www.youtube.com/watch?v=b4YVNVHJggQ&t=172s
Nadam se da ce ovo pomoci, meni jeste..
Zvukoljub I Tenzor su mi pomogli bili oko teme izolacija kosog krova ali vidim da topica nema :/

Sat, 18/02/2017 - 19:52

Na slicnu pricu covek je

#20

velimir46

Offline

Registrovan dana: 17/02/2017

Poruke:

Na slicnu pricu covek je bacio 50 000 za hidroizolaciju prostorije 2*2 koja ce sluziti kao ormar . CAk je ostavio rupe za ventilacije gore i dole zbog strujanja vazduha. A prica je bila kao da obuces bundu a dole si go. Reklame su cudo.

Sat, 18/02/2017 - 21:32

Istina je da su reklame čudo

#21

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

Istina je da su reklame čudo .
Ali je takodje istina da je čeovek svašta spreman da uradi pa čak i naopako , a onda sam sebe a i druge da ubedjuje kako je to dobro ..

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Sun, 19/02/2017 - 01:42

Ne samo kod novogradnje već i

#22

velimir46

Offline

Registrovan dana: 17/02/2017

Poruke:

Ne samo kod novogradnje već i kod sanacije starijih zgrada postavlja se pitanje je li blokada prolaza pare ili parna brana bolje rješenje za izolaciju dijelova zgrade (naročito onih već izoliranih).

Blokada prolaza pare uopće ne propušta vlagu, dakle apsolutno je paronepropusna. Nasuprot tomu kod parne brane mala količina vodene pare difundira. U kontekstu blokade vodene pare i parne brane govori se o Sd-vrijednostima. Sd-vrijednost odnosno difuzijski ekvivalentna debljina zračnog sloja iskazuje koliko dugo treba vodenoj pari prilikom njenog prolaska kroz zrakonepropusni građevinski element. Ukoliko ta vrijednost iznosi recimo 3 m, to znači da vodena para pri konvekciji kroz zrakonepropusnu ravninu treba jednako dugo kao i za prolaz kroz zračni sloj debljine 3 m.

Kod blokade prolaza vodene pare govori se o Sd-vrijednostima preko 1.500 m, sve vrijednosti koje leže ispod ubrajaju se u pojam parna brana. Međutim koja od ovih folija bolje štiti građevinski element i toplinsku izolaciju od prodora vlage? U prvom trenutku skloni smo vjerovati da je blokada prolaza vodene pare ultimativno rješenje, jer u konačnici vlaga ne može prodirati u građevinski element.

Međutim iskustva iz prošlosti pokazala su da je blokada prolaza vodene pare često uzrok za masivna oštećenja od vlage. To je zato što je konstrukcija s blokadom prolaza vodene pare u rijetkim slučajevima apsolutno nepropusna, što je uglavnom posljedica izvedbenih nedostataka. Blokada prolaza vodene pare nije dobro postavljena (priključci su najčešće problematična mjesta) ili je oštećena (primjerice kod postavljanja utičnica). Rezultat toga je lokalno skupljanje vlage koja se više ne može isušiti. Čak i kada je blokada prolaza vodene pare postavljena ispravno dolazi do oštećenja uslijed nakupina vlage – i to uglavnom tada kada je toplinska izolacija već ugrađena vlažna. Građevinski dijelovi osušeni na zraku sadrže često više litara vode po metru kvadratnom zahvaljujući svojim svojstvima apsorpcije. Svatko si jasno može zamisliti što se događa kada blokada vodene pare sprečava vodenu paru da izađe iz konstrukcije.

Tamo gdje je to moguće u građevinskoj praksi se blokade prolaza vodene pare sve više izbjegavaju te se čak prihvaća da konstrukcija zimi jedno kratko vrijeme bude vlažna. Naravno svakako se mora osigurati da se u ljetnom razdoblju konstrukcija temeljito isuši.

Odustajanje od blokade vodene pare moguće je gotovo svuda-osim malog broja iznimki. Blokade prolaza vodene pare neophodne su tamo gdje je indicirano statičko opterećenje vlagom. Statičko opterećenje vlagom znači da vlažnost želi prodrijeti u građevinski element uvijek s jedne strane – i to s tople na hladnu. Kod hladnjaka vlažni topli zrak uvijek se giba izvana prema unutra, kod parne kupelji je obrnuto. Tu je blokada prolaza vodene pare neophodna i to uvijek na toploj strani. Kod uobičajene visokogradnje u pravilu nema statičkog opterećenja vlagom, tu vrijede dinamičke relacije. Bilo da je ljeto ili zima, dan ili noć, kiša ili sunce vlaga se uvijek kreće u nekim slučajevima prema unutra, u nekim slučajevima prema vani.

Problem zato predstavljaju krovovi i fasade koji su difuzijski nepropusni na vanjskoj strani. Najbolji primjer su nadstrešnice odnosno kosi krovovi pokriveni škriljevcem ili limom. Fasade obložene limovima ili plastičnim zaštitnim premazom također su difuzijski nepropusne. Teški prirodni kamen je materijal vanjskih zidova koji je isto difuzijski nepropustan te vodonepropusni beton i glazirani ili sinterirani klinker. U takvim slučajevima u prošlosti se blokada prolaza vodene pare generalno navlačila na unutarnju stranu uz sve prethodno nabrojane probleme.

Većina stručnjaka savjetuje u slučajevima paroneprosnih vanjskih strana uporabu blokada prolaza vodene pare na unutarnjoj strani. Korisna je primjena folija s varijabilnom propusnođću vodene pare. Tu sd-vrijednost varira u ovisnosti o vlazi u neposrednoj blizini folije. Takva parna brana zimi funkcionira gotovo jednako kao blokada prolaza vodene pare, dakle propušta malu količinu vlage u konstrukciju. Ljeti (ali i u drugim godišnjim dobima pri inverznoj difuziji uvjetovanoj vremenskim prilikama, to znači vlaga se giba prema unutra) takva folija je naprotiv ekstremno difuzijski otvorena tako da se vlaga na strani prostorije brzo isušuje. U takvom slučaju govorimo o parnim branama adaptivne vlage u suprotnosti prema kapilarno aktivnoj parnoj brani.

Kapilarno aktivne parne brane imaju konstantne moderatorske sd-vrijednosti od 2 do 5 metara. Transport vlage funkcionira kapilarnim djelovanjem s jedne strane folije na drugu stranu. Proces sušenja javlja se tok kod stvaranja jakog kondenzata, tako da takve vrste folije na zidnim konstrukcijama nisu adekvatne. Kod kosih krovova je formiranje kondenzata značajno jer se krov uslijed sunčevog zračenja jako zagrijava, a preko noći se naglo hladi. U takvom slučaju su kapilarno aktivne parne brane pravo rješenje.

Svoju granicu dosežu kod uporabe izolacijskih materijala koji apsorbiraju vlagu, jer i oni sprečavaju ljetno stvaranje kondenzata odnosno oni sami upijaju kondenziranu vodu. I kod unutarnje izolacije kuća s rešetkastom konstrukcijom treba koristiti parne brane adaptivne vlage. U kuće s rešetkastom konstrukcijom između fuga drvene konstrukcije i ispune još dodatno prodire i vlaga od kiše. Cijela konstrukcija pa tako i unutarnja izolacija moraju biti što je više moguće paropropusne. To se najbolje postiže varijabilnim parnim branama.

Sun, 19/02/2017 - 02:00

Kad kopirate tudje tekstove

#23

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

Kad kopirate tudje tekstove onda navedite izvor , jer ovako zvuči da ste vi autor teksta .
U samom tekstu je upravo i opisana "najnepovoljnija " situacija , kakva je najvećim delom kod Vas .
I ako ste primetili ja upravo pišem o parnoj brani , a ne o nečemu što je apsoluto parozaptivni materijal. Jer upravo kod parozaptvnih materijala je problem tih prodora i oštećenja prilikom montaže pa je moguća potencijalno veća šteta nego korist

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Sun, 19/02/2017 - 13:49

Kopirano sa sajta gradimo

#24

velimir46

Offline

Registrovan dana: 17/02/2017

Poruke:

Kopirano sa sajta gradimo .hr
Zato sam i hteo da idem na tzv parnu prepreku koja ima sd vrednost od 2 do 5. Ja ovakav tekst ne mogu da napisem jer da mogu ne bih ni pitao sta je pametno uraditi u postojecoj situaciji

Sun, 19/02/2017 - 14:11

Opet malko fizike

#25

Astrea

Offline

Registrovan dana: 25/04/2010

Poruke:

velimir46 wrote:

Paronepropusna folija ne bi dozvolila da se u slucaju vlage susi taj prostor jer imam i stiropor zato nju nemam nameru staviti. Zanima me zasto mislis da je obavezna?
Sto se tice profila cd i ud mogao si slobodno u debljini 0.6mm jedino sto je skuplje od letvi ali nema problema oko pucanja sastava.

Lepo zamišljeno da se izostavljanjem paronepropusne folije omogući isušivanje izolacije.
Mada osnovni zakoni fizike kažu da vodena para uvek ide na gore (jer je lakša od vode) tako da ni ovo neće baš da može.

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

Sun, 19/02/2017 - 17:28

Poznato mi je odkale je tekst

#26

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

Poznato mi je odkale je tekst , zato sam vam i napomenu ono vezi navodjenja izvora
Čak i da jeste moguće protivno zakonima fizike , ovaj tekst je nastao kao pokušaj polurešenja sa parozaptivenim prostorima . Dakle sa svim onim prostorima gde nije ostavlejna mogućnost da se termoizolacija u letnjem periodu osuši i to u pravcu atmosfere . U slučaju da se sušenje tj kretanje pare omogući ka GK pločama , onda postoji da potencijalna opasnost da se ploče navlaže a samim tim i otpadnu sa nosača .
Kod objekata sa ravnim krvovovima npr na NBG je poznat ovakav slučaj da je sloj termoizolacije postao natopljen vodom posle više decenija . Delom zbog pucanja gornjeg sloja bitumenskih hidroizolacija , a delom od navlaživanja vodenom parom iz životnog prostora . Ovo je naročit problem kod obejkata gde u korištene vune kao termoizolacija . Tek odnedavno se pominje upotreba tzv otparivača koji se postavljaju prilikom sanacije takvih ravnih krovova , mada je i tu postavlanje otparivača uglavnom svedeno na to da se postavljaju na betonsku ploču a ne do same termoizolacje .
I kod vas bi postavljanje otparivača bilo neka vrsta rešenja , samo što se postavlja pitanje , koliko bi to bilo efikasno i koliko bi to koštalo .

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Mon, 20/02/2017 - 15:12

" U slučaju da se sušenje tj

#27

velimir46

Offline

Registrovan dana: 17/02/2017

Poruke:

" U slučaju da se sušenje tj kretanje pare omogući ka GK pločama , onda postoji da potencijalna opasnost da se ploče navlaže a samim tim i otpadnu sa nosača ."
Sta se desava onda sa parom iz prostorije kad dodje do parne brane?

Mon, 20/02/2017 - 15:23

Pa valjda ostane u prostoriji

#28

boleeve

Offline

Registrovan dana: 25/04/2010

Poruke:

Pa valjda ostane u prostoriji i na kraju izadje napolje, kada se proluftira prostorija.

______________________________________________________________________________

Mon, 20/02/2017 - 15:54

Cele ove prepiske ne bi ni

#29

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

Cele ove prepiske ne bi ni bilo " da je Pera otišao pravo u policiju " odnosno da na krovu nema daske i ter papira ..

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Mon, 20/02/2017 - 16:18

"Pa valjda ostane u

#30

velimir46

Offline

Registrovan dana: 17/02/2017

Poruke:

"Pa valjda ostane u prostoriji i na kraju izadje napolje, kada se proluftira prostorija."
Para se pretvara u vodu a onda znas i sam sta nastaje

Mon, 20/02/2017 - 17:15

Ostaje samo nejasno zašto

#31

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

Ostaje samo nejasno zašto se toliko mučite i tražite rešenje koje kakvo god bude bilo nikad neće biti onako kako bi trebalo da bude . Napravili ste par propusta prilikom izrade krova , sad možete da to ispravite , tako što ćete ukoloniti deo dasaka i terpapir i time sprečiti sve eventualne buduće probleme . A možete i da ne uradite ništa , pa da vidite šta će vreme doneti .
Nijedna folijia vam u sadašnjoj situaciji neće pomoći .

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Najpopularnije danas

Poslednje teme na forumu

Forum

folija da ili ne