Zdravo svima!
zelim da postavim rigips ploce na unutrasnje zidove buduce dnevne sobe. Naravno, umesto klasicnog malterisanja.
Moji razlozi ZA: mogu ih sam postaviti, zatim jeftinije su a i bolja je izolacija. razlozi PROTIV: neravan zid, a i citao sam da nikako nije preporucljivo da stavim mineralnu vunu (bice spoljne izolacije).
Moje pitanje je, da je bolje staviti vece i neravnomerne kolicine lepka (zbog bas neravnih zidova, majstor ih je radio sa starim ciglama velikog formata i bas je neravno ispalo, a potom je samo ovlas nabacao tanki malter) ili staviti podkonstrukciju od drvenih letvi, pa na njih GK ploce. kontam da su celicni profili bolji, ali, malo ustede, a da se ne narusava kvalitet, dobro bi mi doslo. bas kao i saveti na ovu temu...
hvala i pozdrav jos jednom!
Rigips ploce na unutrasnjim zidovima
Na lepak je teze raditi tj teze je izvesti da zid bude perfektno ravan ali dosta jeftinije i brze ...a na profile ces lako dobiti zid kakav nema sanse majstor da ti izmalterise... sa drvenim profilima ima kraci vek trajanja, ako tako moze da se kaze ...nego sto da ne stavljas vunu, ko to kaze da ne valja? Bas se tako i radi - prelistaj npr knaufove prospekte ima da se nadju i video klipovi ...oni savetuju kamena vuna ali moze i mineralna jer je kamena dosta skuplja pa preko toga bi trebao najlon, ali i ne mora ...ja sam odradio sa mineralnom vunom u medjuprostoru i rezultati se itekako osecaju ... toplotna izolacija se kad tad isplati, a sve nakon toga si u plusu si sto si je odradio.
hvala na odgovorima!
zid je vrlo neravan. odstupanja su i do 5cm. tako nesto samo pocinkovani profili ne mogu lako podneti. sa lepkom ne bih, vise volim da podmerim i da srafim na podkonstrukciju, nego da pritiskam i odvajam svaki put kad nije ravno.
sto se tice drvenih letvi, imah ih enormno puno (ostalo od rusenja neke stare kuce) i suve su kao barut - stare preko 50 godina. ako ne dodje do vlage, nece se dalje kriviti. bar je to moje misljene. imam i par profila, pa cu njih staviti preko letvi, a letve cu negde ustemati, negde podupreti (zbog neravnog zida). negde cu i dodati lepak, gde je vece udubljenje. da li moze lepak za keramicke plocice ili mora bas taj neki za rigips?
pocetnik sam u ovim stvarima, a trudim se da uradim posao kako valja (usteda na majstorima), sa onim cime raspolazem (usteda na materijalu)!
za sve sugestije, unapred hvala!
za milosv:
ima na forumu detaljno objasnjenje zasto nije dobra obostrana izolacija - termos efekat!
Koliko sam ja nesto izucavao to , bitno je da sa unnutrasnje strane ne bude paronepropusna barijera ... tj da ne bude najlocina ona 25 din kvadrat zbog "disanja zidova" kako kazu tj da se ne stvara kondenz na unutrasnjoj strani, al sta je taj termos efekat ne znam ... meni se svidja efekat tople sobe koji postizem sa minimalnim grejanjem a probleme nikakve nisam uocio.
Баш ако се не постави паронепропусна брана ствараће се конденз на хладном зиду. Поента је у томе да водена пара не дође до хладне површине.
Letva za konstrukciju moze, ali da je ravna, suva i bez cvora.Stare krovne letve nikako.
Bez obzira sto radim u drvetu i sa drvetom(vise od 30godina) pristalica sam metalne
konstrukcije jer se sa metalnim profilima lakse i kvalitetnije odradi i konstrikcija je jaka.
Ako vec oces da koristis letve, pravi vertikalne kanale za njih na svakih pola metra i utiplaj ih.
jedno pitanje, a puno odgovora,... razlicitih...
dakle, ako moze pomoc ( a ne zbunjivanje hehe)
rec je dnevnoj sobi. povrsina je oko 40m2, orijentacija jug - zapad, na iste strane tri prozora, sa istocne strane zid od salona (puna opeka, sirina 40cm), a sa severne su dva velika lucna svoda ka maloj trpezariji pa jos dva svoda ka velikoj kuhinji. u kuhinji, na severnoj strani, je sporet na etazno grejanje, 25kw. e sad, mene zanima zdrav prostor i zdrav vazduh u sobi. spolja, na zidovima, cu uraditi demit fasadu ( u donjem delu striropor 10cm, u gornjem delu mineralna vuna 10cm ). elem, iznutra ne zelim klasicno malterisanje - hocu da stavim rigips ploce 12.5mm.
polovina vas na forumu kaze da stavim mineralnu vunu (npr.5cm), pa onda rigips. drugi kazu ne (samo profili ili letve na zidu, pa ploce), a neki opet, kazu da stavi paronepropusnu foliju, pa onda sta?
ako stavim samo ploce, na profile, npr, sta sa onim supljim prostorom? da li se necim popunjava? da li je u redu, kada se tako postave (zasrafe) ploce, da se u te supljine, odozgo, koliko uopste to i moze, nalije obican malter?
ako ima konkretnih i dobronamerni saveta, unapred zahvaljujem!
Ако ће споља већ доћи демит фасад, онда је обрада унутрашњих зидова, сем малтерисања велика грешка, јер се на тај начин искључује маса зида као акумулатор топлоте, а осим тога се и смањује користан простор.
ok, znaci akumulacija toplote pod obavezno.
znaci, preporucuje se samo klasicno malterisanje, cak ni najprostije oblaganje zidova rigipsom?
insistiram na tom pitanju, jer bih sam to uradio. cast izuzecima, ali jeza me hvata od nazovi majstora ( u mojoj okolini, a to je botos, zr ).
hvala zvukoljube!
Није малтерисање баук, ја нисам зидар по струци па сам сам измалтерисао цео свој објекат и споља и унутра. Вероватно би мајстор то урадио далеко брже него што сам ја урадио, али ја имам то задовољство да сам то урадио сам, немам сада никаквих проблема са изведеним радовима, ништа не отпада, не круни се и није попуцао малтер. Оно што је најбитније немам кога ни да псујем, ако ми се нешто не буде свидело засучем рукаве, лопату у шаке и ајд поново.
malter koji? 1 cement 4 krec 9 pesak ili nesto drugo?
ili multibat (cist multibat ili sa peskom i koliko) ?
malter ce i biti, a rigips ploce cu sacuvati za pregradne zidove na spratu, a i za tavan od potkrovlja.
tu je i drugo pitanje, u potkrovlju, pod crepom su letve, podletve, paropropusnavodonepropusna folija, qsb 15mm, e sad, da li tu izmedju rogova staviti mineralnu vunu 10cm, pa rigips ili treba prvo opet folija i koja i kako... pa onda rigips?
kontam da sam "malo" dosadan, ali sta cu.. kucu moram ( i hocu! ) zavrsiti
За унутрашње малтерисање је , по мом мишљењу, боље радити са продужним малтером, са малим процентом цемента, да би зидови могли да "дишу" што се каже. Другим речима са мултибатом или јачим цементним малтером добићемо ситуацију да зидови теже упијају влагу из просторије (то се види нарочито зими) што има за последицу појаву буђи. Добро, томе доприноси и лоша термозолација зидова, али већи садржај креча у малтеру није добра подлога за развој буђи.
Како је описан састав крова тај први део је у реду. Ако ће у том кровном простору бити и стамбени део онда треба термоизолациони слој да буде што дебљи, бар 15 цм. У осталом, да не би било нагађања, данас постоје грађевински инжењери који се већ баве прорачунима термоизолације, па мислим да је најбоље потражити стучни савет неког од њих.Иза термоизолационог слоја долази парна брана, значи паронепропусна и на крају гипс-картон плоча.
То је моје виђење, што не значи да сам у праву и да је моја последња. Има овде на форуму грађевинских стручњака, па се надам да ће бити још коментара и предлога.
na zid je vec bacena "prva ruka", jos pre par meseci. tako da cigle nisu gole. nisam siguran da li je to 1:1 A frakcija:cement ili nesto slicno, ali to vec ima i suvo je.
za drugu ruku nabacao bih taj produzni malter, ili kako je to tenzor opisao (ovde na forumu) 1:3:8 cement:krec:pesak. krec koji imam je pakovan u vrece, 25kg, jelen do, pretpostavljam da je to hidratisani krec u prahu.
potom bih ponovio drugu ruku zbog vecih neravnina.
a na kraju, za tzv. perdas, sta da stavim? jasno mi je da treba veoma razredjeni malter, sa prosejanim, finim sitnim peskom. a da li je sastav isti, tj. 1:3:8?
evo i par slika unutrasnjih zidova.
pretpostavljam, bilo da je nabacan spric malter 1 cement : 3 pesak ili 1 A frakcija : 1 cement, da je u oba slucaja to bolje nego gole cigle i da ce se malter koji treba da usledi bolje drzati.
a ne valja sto ne znam sta, jer se po zakonu cuvenog marfija, tada uvek provuce nesto sto kasnije uzrokuje probleme...
ako neko moze da prepozna sta je na zidu, neka zbori
То је само тзв. шприц малтер, али лоше набачен јер је прегуст и то је продужни малтер. Кречни малтери су беличасти, а са већим садржајем цемента су сивкасти.Хидратисани креч препоручују да се пре употребе потопи у воду и да се ради са тако добијеном густом смесом. Што се тиче пердаш малтера не треба се томе превише оптерећивати, данас постоје глет масе којима се фино изравнавају зидови, тако да се и те мање неравнине могу успешно "испеглати". Треба за прву руку одабрати глет који се може набацивати у дебљем слоју, а за другу руку одабрати фини глет за извлачење. Приликом тих радова помажу алуминијумске летве којима се контролишу равнине зида, а такође и бочно светло, мада мислим да је то све већ у домену перверзије, јер не знам ни једног нормалног човека који уђе у неку просторију и испитује глаткост зидова. По оном систему постави алуминијумску летву на зид и ако између зида и летве прође новчаница од 100 евра онда то задржи инвеститор за себе, а ако не прође онда је то зарада мајстора.
hvala!
kad uradim, javljam!
Pozdrav drugari,
Imam jedan problem. U sustini jedan zid u sobi mi je zadnja strana pregradnog ormara iz hodnika, znaci drveni zid od nekih 10m2. Hteo bih da preko njega stavim gips ploce da bi to izgledalo kao pravi zid.. Izmedju sam razmisljao o stiroporu od 1cm cisto zbog smanjenja buke.
Mislio sam da jednostavno zasrafim gips ploce direktno za ta ledja ormara i tako napravim ovo pa me sad zanima vase misljenje. Inace nikada ovo nisam radio, znam da se stavljaju metalne konstrukcije ali nesto kontam ako imam drvo vec mogao bih da direkt zasrafim.
Hvala unapred za bilo kakvu pomoc.
pozdrav. interesuje me da li je oblaganje unutrasnjih zidova rigipsom bolje sa cd i ud profilima, ili sa cw i uw profilima kao konstrukcijom. hvala unapred
Профили за ГК плоче нису челични него од поцинкованог лима и то је свакако боље решење него дрвена подкоснструкција, која хоће да "ради" што може узроковати пуцање спојева. У том случају не видим где је уштеда, ако буде морало да се ради поново. А и цена дрвених летви је сад већ респектабилна.
Да ли лепак, само или подконструкција то зависи колико су зидови неравни. Дугачку алуминијумски летву у руке васер вагу (либелу) и преконтролисати какво је изведено стање. Измерити колика су одступања и на основу тога донети одлуку.
Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..