Nova kuca na staru komsijsku kucu

Ne bih da pametujem, ali zar nisi mogao kucu pomjeriti za jedan metar makar od komsijine, mada ne znam ni kako dopustaju zidanje zid na zid, kad su kod mene po urbanistickom planu trazili minimum 2,5m da kuca bude udaljena od ivica placa.

Za temelje ne znam, ali napaticete se sa fasadom samo tako, i to koliko vidim morace da se radi fasada zajedno sa zidanjem, uz gomilu problema, kako zasalovati, i skinuti salunge sa stubova, a i kamena vuna koja bude na otvorenom izmedju tvoje i komsijine kuce ce primiti vlagu i mislim da je takva izolacija uzaludno bacanje para. da si bar metar odvojio kucu od komsije, mada i to je malo, moglo se nekako skelom prici pa postaviti fasada kako Bog zapovijeda, i da nemas problema.

Temelje mozes uraditi da budu i 2 metra sirine, nista ne skodi, samo se ne radi, jer je to bacanje para. a mogu da odstupaju dimenzije, samo da ne idu na ustrb dimenzije cokle, tj da cokla cijelom duzinom stabilno nalijeze na temelj. Dosta kuca po Vojvodini i nema temelje uopste, jer temelj sluzi da ima tezina kuce na sta da se osloni, i zadrzi kucu da ne krene kliziste, sto u ravnici nema ni teoretske sanse da se desi.

Sav beton i armatura na kuci sluzi samo i iskljucivo samo da drzi konstrukciju objekta u slucaju potresa, klizista ili ulijeganja, ranije se ni armatura nije ubacivala u beton, pa izgurase kuce i po 100 godina. Jedini problem je ako krene da se mrda tlo, onda dodje do situacije, kao sto sam vidio zanimljivost u mjestu Skala, na Kefaloniji, da citavo selo bude bukvalno otreseno i sravnjeno, prilikom zemljotresa, kao da je neko uzeo kuce i otresao sa njih materijal.
Bez serklaza i stubova moze da se desi recimo da posle x godina dodje do utanjanja tla i da se otkine dio kuce, obicno cosak, da pucaju zidovi mnogo laske, jer zemlja radi, krtice kopaju tlo, voda ispira, ima tu mali milion faktora koji se desavaju.

Sto se stuba tice ispod terase, ako se dobro armira i uradi ojacanje, mozda i mala upustena greda, mislim da ne bi trebalo da bude problema da nosi tu tezinu, opet ima strucnijih ljudi pa ce te sigurno posavjetovati. Ali svakako mozes kad zavrsis sve, dodati taj stub, ukoliko bi bio potreban.

Imate pravo da smanjite debljinu vertikalnih i horizontalnih serklaža za debljinu izolacije do 5cm sa spoljne strane. Možete da ih uradite u minimalnim dimenzijama 20/20 ako idete na opeku ili ako je na modularni blok onda 19/19cm. Ako se radi na ciglu i po onda se ostavlja u slogu rupa za VS. Mada nemate pravo da menjate ono što vam je u projektu što se tiče TI jer nećete moći da izvadite upotrebnu dozvolu. Serklaže smanjite heraklit pločama ili stirodurom koji se postavljaju u šalungu pre betoniranja (stirodur mora da se rabisira ako se ide na malterisanje). Mogu da se upotrebe namenski blokovi kao izgubljena oplata. Postoje ploče od liopora kojima se termički obrađuju serklaži. Mada sve su ovo zastarela rešenja od pre par decenija kada se i nije stavljala TI pa je posojao problem termičkih mostova. Današnje kontaktne fasade prevazilaze uspešno sve probleme.
Što se tiče temelja prema komšiji bitnije je da ste na istim ili približnim dubinama fundiranja. Ako je velika razlika onda morate da se prilagodite prema njemu. Vaš temelj dilatirajte od komšijinog minimalnom deblinom. Kakvi 12cm? manite se toga. Temeljne trake treba da uradite prema projektu. Zašto bi menjali. TI temeljnih zidova oslanjate na temeljne trake i idete na gore. TI prema komšijinom slepom zidu se ne radi vunom. Na nepristupačnom delu upotrebite stiropor. Obično se samo poređa na suvo i tako stoji dok komšija ne sruši kuću a onda iskoristite trenutak pa "dopravite" slepi deo. Inače i taj slepi deo može da se reši upotrebom heraklit ploča koje se vezuju pocinkovanom žicom i utežu prema zidu a spojnica prema blokovima ili opeci se ispunjava malterom. Ovo je skupo, sporo, ide puno materijala,... Retko ko ovo uzme da radi ovo.

Stiropor je materijal sa izraženim reološkim svojstvima. Tokom vremena on menja svoje karakteristike. Kamena vuna je nedvosmisleno kvalitetniji materijal. Za slepi zid prema komšiji odradite što jeftinije jer ako je u planu i on da ruši i da zida moražete svoj taj deo izolacije da prepravljate. I bolje je taa uraditi skuplju i trajniju varijantu a sad jeftiniju koja je privremena.
To "šire" je temeljna traka i izvodi se najčešće bez oplate tj. sam iskop napravite da bude približno projektovanoj geometriji temeljnih traka i betonirate ih u prvoj fazi.u drugoj fazi betonirate temeljne zidove (to što je kod vas 25cm) i to se betonira u obostranoj oplati. Termoizolujte i temeljne zidove barem na obodnim zidovima. Sada kako je projektovno imate prekid u termoizilaciji.

Iskopa se tlo u širini temeljnih traka. Pa se zbije prvo to samoniklo tlo. Naspe se sloj nekoherentnog materijala (šljunak, iberlauf, tucanik,...) i takođe zbije. Po pravilu bi trebalo da se odradi i sloj 5-10cm mršavog betona i da tek na njemu vezujete armaturu. Mnogi ovo preskoče kada prave menje objekte - zbog uštede. U vašem slučaju temeljne trake su uske a visoke tako da nije moguće da na njima nastane lom savijanjem tako da ne treba računska poprečna armatura. Može da komotno prođe samo sa podužnom armaturom opasanom uzengijama u širini temeljnog zida umanjeno za debljinu zaštitnog sloja betona. Ovo omogućava da odmah postavite armaturne mreže sa strane armature serklaža u temeljnoj traci i da izbegnete postavljanje ankera između traka i temeljnog zida. Armaturne mreže krojite do visine temeljnih zidova. U kruni temeljnih zidova takođe se postavlja još jedan armaturni koš za HS. Na mestima VS postavljaju se koševi njihove armature.
I faza betoniranja je do gornje ivice temljnih traka a druga do krune temeljnih zidova. Postoji varijanta da se ne betonira do samog kraja nego da se nulta ploča izlije zajedno sa gornjim delom HS u kruni temeljnih zidova. Ovako je nacrtano kod vas i to je sasvim u redu.
U poslednje vreme retko ko temeljne trake armira na način na koji sma opisao iako je veše nego dovoljan. Većina što majstora što inženjera napravi armaturni koš trake u punim dimenzijama temeljne trake. Ode dosta armature više a kuće su neznatno jače.
Što se tiče termoizolovanja temeljnih zidova bilo je priče u okviru tema o fasadama. Najbolje je da odradite stirodurom i to pre betoniranja tako što oplatu temeljnih zidova napravite širu za debljunu TI i zabetonirate je. Ovo je neznatko komplikovanije za rad tokom pravljenaj temelja ali je učinkovitije jer kasnije izbegavate lepljenje. Na pozicijama temelja se preporučuje upotreba kupljenog betona proverenog kvaliteta, određene čvrstoče, otpornosti na mraz, soli i vodonepropustonost.

Ja obično okačim fotografije da bi ljudi lakše razumeli ali za temeljne trake na kućama nemam adekvatne svoje.
Moj vam je savet da ništa ne prepuštate majstorima nego da se informišete u što većoj meri i da sve vreme budete na gradilištu da kontrolišete i pitajte na vreme ako je vam je nešto sumljivo.
Nemam preporuku za izvođače u NS.

Dobro. Aj'd pa okačite po koju fotografiju kako napteduju radovi.