Moze li neko da mi opise kako bezbedno da odradim otvor na zidu u koji ce ici dvokrilni prozor od 120 cm? Da li da probam sam ili da prepustim majstoru?
Otvaranje otvora za prozor
- Login or register to post comments
- 8004 prikaza
Za printanje
Zid je od klasicnih giter blokova i omalterisan je sa obe strane. Prozor bi bio na standardnoj visini, tj. u visini sa ostalim prozorima tako da pretopstavljam da se mora uraditi betonska greda iznad njega.
U tom slučaju najpre uraditi natprozornik, pa tek onda otvarati otvor za prozor.Srednji deo grede obavezno šprajcovati.
Evo ti kako sam ja to uradio u tri slike. Doduse u pitanju je bio trokrilni balkonac sirin 2,1 m, ali princip je isti.
Ovo je za slucaj da ti iznad prozora bude natprozornik visine jednog reda blokova i jos jedan (ili dva reda) blokova (zavisi koliko ti je visoka prostorija).
Kratko objasnjenje:
Slika 1. Dakle prvo se radi nadprozornik sirine vece od prozora za po 20 cm sa svake strane (za 1 blok levo i desno). To ti je najsigurnije da radis na sledeci nacin.
Slika 2. Izbijas jedan po jedan blok natprozornika i tu na dno postavis najlon i jedan mali T podupirac koji pridrzava dva gornja bloka. Njega mozes napraviti od parceta flaha 10ak cm duzine i sipke 20x20, 30x 30 ili neke cevke koju verovatno vec imas negde u budzaku. Nije potrebno varenje, al se moze potkajlovati odozdo sa tankom drvenom kajlicom (ili dve). To uradis za svaki blok koji izbijes. Na kraju ces imati te "sprajceve na svakih dva bloka duzine, i najlon preko cele donje povrsine.
Slika 3. Tada radis armiranje, i to tako sto prvo povezes samo tri sipke armature (jedna gore i dve dole) sa uzengijama. Onda ovu poluarmiranu konstrukciju ubacis u do sprajceva i sa druge strane dodas jos tri sipke armature (dve dole i jednu gore) kao na slici i povezez ih sa uzengijama na licu mesta. Zatim uradis salung od tri daske. Tu ti je bitano da ostavis levak sa jedne strane (najcesce spoljne posto se lakse puni - ne smeta ti plafon) i napunis betonom koristeci sljunak sitnije manje granulacije. Kada budes pri vrhu sa punjenjem dobro je da ides sa razredjenijim betonom i plus kojom lopatom sejanca mesto sljunka, kako bi se popunilo sve po dubini uz suprotnu dasku. Bitno je da dobro kuckas i nabijas beton tokom livenja. Beton izlijes da ga u levku bude za 3-5 cm iznad gornje ivice natprozornika kako bi hidrostatika odradila svoje i napunila unutrasnjost do vrha.
Vec nako 24 h mozes skinuti salung, i tada lako mozes da stemajzom i cekicem skines "zub" koji je ostao od levka.
Nakon 3 nedelje stemujes blokove ispod nadprozornika u velicini prozora.
Nadam se da je jasno.
E da i kada budes stemovao za prozor ispod, skines najlon, posto je njegova osnovna funkcija bila da ti se beton ne "zalepi" za donje blokove.
Ovo sve se moze u tri dana zavrsiti bez da ti zjapi rupa dok ti ne stigne prozor.
1. dan nadprozornik kako sam opisao
2. dan skidanje salunga i stemovanje "zuba"
3. Dan tj. 23. dan stemovanje otvora i ubacivanje prozora.
Hvala! Izgleda da tu nema nista komplikovano. Ja sam nesto malo kontao i sad me interesuje da li je i ovo izvodljivo? Sa jedne strane zida (npr. spoljne) istemujem jedan red do polovine debljine zida, postavim armaturu, isalujem i nalijem beton. To sve odradim i sa druge strane posle 20-ak dana. Kada nadprozornik ocvrsne, onda istemujem otvor za prozor. Moze li ovako? Nekako mi deluje sigurnije nego da postavljam podupirace.
Ne znam za tu varijantu, ali je meni moj matori (inace gradjevinac u penziji - staticar) cak rekao da mogu da poduprem plafon fosnom i sprajcevima paralelno sa zidom - na 5 do 10 cm odstojanja od zida (koliko da ne smeta salovanju), i da mi onda ne trebaju podupiraci unutar grede, i da oni gornji blokovi nece da popadaju (ko paradenticni zubi), mada je meni ispalo i ovako extra. I kao sto rekoh, imas kompaktnu gredu i prozor za cca 23. dana.
Ovako prema tvom planu sve bi se rasteglo na preko mesec dana...
Beshla,moje misljenje je da bi metodom o kojoj si kontao,vec dovoljno rastresao zid,a stemovanjem 1/2 njegove debljine ga vec toliko oslabio da ne bi bio ni malo siguran.Ne bi bilo u redu ni armiranje i betoniranje sa prekidom.. BaneM75 je bas lepo opisao kako bi se to najbolje i najpravilnije izvelo.
Ako iznad reda blokova koje bih izbio ostaje samo jos jedan red do plafona, onda je ova opcija sa podupiranjem plafona mozda i najjednostavnija!
Ja sam kod mene radio letos nesto slicno.Prvo sam istemao red blokova u visini gde dolazi natprozorna greda,a zatim u kanal uglavio gotovu gredu koju sam kupio.Pre ubacivanja grede,naneo sam na nju sloj maltera,ubacio je u kanal i odole podsprajcovao.Sutradan kada je malter stegao,istemao sam rupu i ugradio prozor.Kanal za gredu sam pravio 20 cm siri od prozora sa svake strane.Cena gotove grede duzine 180 cm,sirine 25 cm i debljine 10 cm,armirane armaturom fi14 i fi 18 je bila oko 1200 dinara.Mnogo jednostavnije i lakse nego livenje grede,bar meni posto je prostorija bila useljena,a nalazi se na spratu.
Da, ali sta ako popuste gornji redovi blokova dok se priprema ili ucvrsti greda? Stemanjem se sigurno rastresaju, a zavisi i od cvrstine veziva.
Kolika je bila tezina te gotove grede.
Ja planiram da otvorim prolaz izmedju 2 sobe sirine 3m i ovo mi je dosada najbolji nacin koji sam nasao na netu, sa kojim sam zadovoljan da ce zid ostati u "naponu" dok se izlije greda i dobije potrebnu cvrstinu da nosi zid i ploce inad.
Ovo deluje jednostavno kada je u pitanju rupa za jedan prolaz, ali ja imam takoreci prolaz kroz 2 zida. Neznam kako je kuca zidana, ali sudeci po debljini zidova, pretpostavljam da je radjena iz dva dela. Na slici 1 sam nacrtao presek kuce. Plavi deo je prvi radjen i nosi osim 2 ploce i srednji deo krova, a zaleni je dozidan i nosi 2 ploce ali samo nizi kraj krova.
Mesto gde treba da bude otvor sece 2,5 cigle (ima vise od 65cm). Planiram po ovom sistemu da otvorim 3 metra sirine sa gredom, tako da hvata oba zida. Prepustio bih po 0,5m sa oba kraj gredu, tako da bi ona imala ukupno 4m. Sa obe strane bih podupro ploce iznad sa fosnama i gredama kao dodadno ojacanje, jer ipak ima puno tezine iznad. I onda poceo da izbijam blok po blok i podupirem kako je opisano, sa jedne, pa sa druge strane.
Sa leve strane (zeleno) ima 2 ploce i ceo zid, a sa desne (plavo) 2 ploce, 2 zida i tezina pola krova. Dakle ova desna strana je skoro duplo opterecenija. Zato bih na desnoj strani uradio visu gredu (30cm). Na levoj bih isao na 20cm zbog visine samog prolaza (onda bih imao 1,8m visine od poda do grede, visinska razlika podova levo i desno je 1,2m).
Na drugoj slici sam nacrtao poprecni presek same grede i kako sam zamislio armaturu u njoj.
Ono sto me najvise zanima je sa koliko armature i koje debljine da ovo radim. Saveti?
Na skicama se ne vidi da li postoji armirano betonska skeletna konstrukcija i nije mi jasno kakvi su blokovi u pitanju.Ako je samo ispuna onda nije problem praviti predvidjene otvore, ali ako su to noseći zidovi ja se ne bih igrao i radio po savetima sa foruma.Za taj slučaj bez konsultacije sa statičarem i proračunatom armaturom ne bih ulazio u posao..Možda se u toku samih radova neće ništa desiti, a šta ako - ne daj Bože - jednog dana malo zadrma šta će biti sa statikom zgrade ako se tako buši po savetima sa foruma.
Na dva coska sam siguran da nema betonskog stuba, jer sam busio rupe za tiple, tako da pretpostavljam da je cela kuca uradjena tako.
Odgovor kao da sam i ocekivao da ce da bude "kontaktiraj statisticara" barem je skoro vecina slicnih tema bila na taj nacin. Ajde kada smo kod toga, ima li neka okvirana cena za ovakav tip proracuna (jedna greda)? I da li neko moze da mi da kontakt nekog statisticara u okolini Temerina na PP, pa da vidim koliko bi kostalo to zadovoljstvo.
Ne znam cenu, jer se time ne bavim, ali svaka projektantska firma ima licenciranog inženjera za statiku i takva usluga ne može koštati ne znam koliko.Moja procena je da je do 50 evra - verovatno.Kad se uradi stručna procena onda se čovek osigura od mogućih neugodnosti i nepredvidjenih troškova.Sve posle je daleko lakše u donošenju odluka da li raditi po principu ssm, mobe, angažovanja kvalifikovanih izvodjača itd.Sa statikom se nije igrati.Na kraju može se potražiti savet i poznanika ili prijatelja ako je iz te struke.Na forumu se još ni jedan gradjevinski inženjer se nije oglasio da se ovlašćeno bavi statikom - bar meni nije poznato.
Dobro, ako pretpostavljas da je do 50 evra, toliko bih verovatno skrljao vise armature....da bude sigurno 
Na kraju krajeva, i kada odradim posao mogu totalno mirno da spavam, jer onda znam da je stvarno sve po PS-u.
Nego ajde kada smo kod cena statisticara, reci mi koliko mislis da bi kostao proracun za cetvorokrako stepeniste sa tri pedostola. Ja bih izracunao dimenzije stepenika, jer moram da se prilagodjavam silnim nivoima i da bi mi vrata izasla na "razne strane" i ispalo tamo gde hocu da bude. Sada su tu neke mini-metalno-drvene-okrugle stepenice koje em sto su male, moras polako po njima da se ne bi ubio, a i vode samo do prvog sprata. Tako da to moramo da zamenimo za neke normalne (siroke, sa normalnim gazistima) betonske i da odmah uradimo do druge ploce, pa onda mozemo da koristimo i tavanski prostor, do kog se sada nemoze stici.
To me zanima, jer tu tek nevidim "standardizaciju" ako ni ova greda sto sam je spomenuo nije "standard".
Napisao sam u predhodnom postu da ne znam cene, jer se ne bavim projektovanjem, ali tokom rada na raznim poslovima bio sam u kontaktu sa gradjevinskim inženjerima i zapamtio sam da se neke stvari, koje se tiču statike i sigurnoti zgrade, ne smeju prepravljati po šac metodama.Ja kad sam bio u prilici nešto da radim od gradjevinskih radova po ssm metodi nisam ništa radio što zadire u statiku a da nisam konsultovao stručnjake.Sad imao sam sreće da su to bili moji poznanici ili prijatelji mojih prijatelja pa me nije koštalo po nekoj tržišnoj ceni, ali na kraju krajeva cena u tim poslovima nije ni bitna - bitno je da se posao uradi, da se nešto ne sruši posle i ugrozi nekog, ne daj Bože.Često može da pomogne i savet majstora armirača i zidara koji su aktivni u poslu pa već znaju na osnovu iskustva šta se može, a šta ne može i šta je bezbedno, a šta nije.
zvukoljub wrote:
Često može da pomogne i savet majstora armirača i zidara koji su aktivni u poslu pa već znaju na osnovu iskustva šta se može, a šta ne može i šta je bezbedno, a šta nije.
E bas na ovo sam mislio kada sam pitao za potrebnu armaturu. Da mi neko kaze iz iskustva. Al' ajde, vidim da odgovor necu dobiti na netu i da cu morati naci ili majstora (da mi kaze iz iskustva na licu mesta) ili nekog arhitektu da izracuna.
Kada budem radio ovo krajem leta, zakacicu koju fotku, da se upotpuni ova tema sa slikama izvodjenja radova, pa da moze da se vidi deo po deo radova kako ga je opisao i nacrtao BaneM75, jer mi i dalje ovo deluje kao odlicna metoda da se naknadno ubaci greda i napravi otvor ispod nje, a da se pritom ne oslabi konstrukcija, jer ako se oslabi konstrukcija iznad grede onda se vremenom polako sve sleze dok nelegne i tada nastaju pukotine...
Nastavljam ovu temu posle 8 god. ... Pregradio sam jednu veću prostoriju u potkrovlju sa namerom da dobijem hodnik i garderober. Sada imam prostoriju od 4 x 2m bez prozora u kojoj je veći deo godine pretoplo i zagušljivo. Šta bi mi bilo jednostavnije i jeftinije, da ugradim krovni prozor ili da otvaram otvor na zidu? Na plafonskoj kosini je rigips+mineralna vuna+folija i crep. Zidovi su od bloka+ malter+ stiropor 8cm + završna fasada.
Uopšte ne gledaj šta je lakše već šta je bolje! Što se tiče krovnih prozora tu važi sledeće pravilo 'Nije pitanje da li će krovni prozor da procuri već je samo pitanja kada će da procuri'. Inače, zid ćeš moći da otvoriš sam - 2/3 dugačka letnja poslepodneva i posao je gotov.
Potpisujem ovo sto je astrea napisao
Давно апсолвирана тема, тако да је логично определити се за дуготрајно решење, да после не буде главобоље.
Dosta sam radio sa majstorima na adaptaciji kuće i razmišljam kako što manje oštetiti demit fasadu kad se bude otvarao otvor. Posebno kod izrade nadprozorske grede.
То је данас бар једноставно. Брусилица са дијамантском шајбном и лепо се исече отвор који треба да се избије и биће све без икаквог оштећења.
Fasadu treba seći i uklanjati sa lica tj. spoljne strane a zid izbijati sa unutrašnje strane. Brusilicom svakako obeležiti dokle se reže kako ne bi bilo lomljenja gde se ne želi. Prostor za natprozornik stvoriti pažljivim uklanjanjem odnosno rušenjem zida sa unutrašnje strane i tu sačuvati i izolaciju i fasadu. Ispitaj mogućnost da ti naprozornik bude neki odgovarajući metalni profil. Za popunjavanje prostora između nadprozornika i zida koristiri pur-penu, ali u više radnih koraka. Ne žuriti u radu!
Od cega je napravljen zid, je li omalterisan iznutra i spolja, i gde je cerklaz, tj, da li se prozor pravi skroz do plafona ili ispod, i ako moze fotka.