Nasledio sam staru dedinu kuću zidanu 1912g.Konstrukcija je drvena ,pa je oblebljena blatom.Pokrivena ne sa ćeremidom,koja je zbog vremena popucala,nekoliko puta smo je popravljali ,ali više ne može da se nadje ćeremida. Zato razmišljam da kuću prekrijem crepom,kojeg imamo sa stare štale.
Moje pitanje je da li bi stara konstrukcija mogla da izdrži crep.Da kažem da je krovna konstrukcija u odličnom stanju(nigde nije trula).Bojim se da dok zakivamo nosače za crep ne rastresemo kuću.Ne znam koliko je crep teži od ćeremide.Možda bi bilo najbolje da je pokrijemo sa salonit pločama.Lagane su ne treba zakivati ništa,a za vijke bušimo rupe.
popravak kuće čakmare
- Login or register to post comments
- 7187 prikaza
Za printanje
Hvala na odgovoru,još kada bi mi rekao kako zidove od blata da sredim,ali da ne koristim opet blato.Da li bi krečenje sa fasakrilom pomoglo?
Pa sad ne znam sta smatras pod sredjivanjem zidova , ako mislis na bojenje to je najbolje uraditi obicnim krecom .
Na nekom mestima sa spoljne strane se blato odvojilo a negde i otpalo.Zvao sam majstore koji su rekli da mora ceo stari sloj da se obije i da se nanese novo.Ali ovo malo majstora zna da radi ,a i cena je previsoka.Zato sam mislio da ostavim kako je sada, ali da na neko način zaštitim od daljeg otpadanja.Nekoliko majstora mi je reklo isto kao i ti da samo dobro prekrečim.
Šaljem sliku da se vidi kako to izgleda.
Pa sad imas tu vise varujanti krpaze
Moze malterisanje blatom , moze i obicnim malterom sa rabic mrezicom , a mpze i lepak i mrezica (fasadna )
Jer pored vizuelnog efekta ovo moras uraditi i zbof toga da se zid ne bi "topio " od padavina . Pa posle obavezno krec .
Razmišljao sam o mrežici i malteru,ali opet,batemkako kažu majstori,treba obiti blato .Tek onda ukucati mrežicu pa malter.Nisam siguran koliko ovo opterećuje zidove.
Razgovarao sam sa čovekom koji je imao sličnu kuću i on je unutrašnje zidove pregletovao gipsom sa dodatkom lepka ta pločice.A spoljne je samo zatvarao baš velike rupe sa lepkom za pločice,tamo gde je samo malo otpalo nije ni dirao.Onda je udario podlogu za fasakril,i na kraju fasakrilom završio.Kaže da je izdržalo 10 godina.
Postavio bih još jedno pitanje,mislim da o tome nije pisano.
Da li temelj može da se nastavlja.Naime postoje temelji koji su jako dobri,široko su 40cm,imaju oblik ćiriličnog slova g.Razmišljam da dodam još dve strane i da na njemu ozidamo kućicu.
Neki mi kažu da se temelj ne može nastavljati,a ovaj ne bi ni tenk razvalio.Šta da radim sa njim ako su u pravu?
Ako je temelj armiran, onda treba povezati armaturu sa novim delom temelja i koristiti aditive za spajanje betona po principu staro sa novim.Ako nema armature onda uraditi nastavak temelja istih dimenzija kao što je postojeći, pod uslovom da je zemljište identičnog kvaliteta, da nije neki nasip u pitanju ili nešto slično.
Ako se dobro sećam nema armature,visok je iznag zemlje 50cm i u njemu ima puno rečnih oblutaka.Nisam shvatio kako povezati stari i novi bez armature ?
Spoj se premazuje aditivima koji poboljšavaju adheziju starog i nog betona, a sem toga stari beton se zabuši i u njega se ubaci nekoliko šipki armature koja se nastavlja u novom betonu.
Poštovani, Kosta61 i ostali,
Kako se završilo sve što je bi vezano za obnovu kostine čakmare. Kako su se pokazali novi materijali i kombinaciji sa osušenim blatom ?
Ja imam kuću koja je građena u vreme Aleksandra Obrenovićai to dok je bio maloletan 1891/1892.godine, majstori tzv Bugari , verovatno Crnotravci ali u selu je ostalo predanje da su tadašnji mastori bili Bugari.Rukops je prepoznatljiv: kameni temelj bez maltera, blata ili kreča, grede na kamen 13 x 13 ili malo jače , vertikalni stubovi / 12 x 12/
na oko 90 cm odstojanja, za prozorske otvore i vrata obavezni stubovi na međusobnom rastojanu oko 75 cm za prozore, a za vrata 80 - 90 cm. Na ćoškovima kuće obavezni kosnici, negde su kkratkim horizontalnim "pojantama" povezivani vertikalni stubovi i to uglavnom 2 ili tri stuba su tako uhvaćena.
Visina stubova 2,5 metara u mom slučaju ali ima i nižih. Na tako podignute stubove ssu nasađene grede koje su naravno paralelne sa temeljnim gredama i na tako formiran kostur dolaze grede tavanjače pa onda dolazi još jedan red greda koji se slaže preko onog prvog serklaža i verovatno ima funkciju da ojača veze tavanjača sa onim prvim prstenom greda. Postavljanjem tog drugog prstena formiran je okvir i dobili smo venčanice.
Prostor između vertikanih greda negde je ispunjen deljanim ljuskama, ja sam ufiksirao da smo ih zvali ćuskije a možda je to moja fikcija, no, to su komadi drveta debljine 2-3 santimetra nekako su upleteni između stubova, dakle ćuskije su slagane kao povija kod plota horizontalno ali moralo je biti da su postavljane i neke vertikalne da bi bilo moguće da se ćuskije upliću. sve je ispunjeno blatom ( glina i pleva ali vidim da ima i slame). Tamo gde je stavljana krta zemlja dakle nije čista glina " smonica" (lokalizam) slabije drži i kruni se, odlepljuje, otpada.... Bolje stojeći domaćini ( investitori) su turali pečenu ciglu kao ispunu ali bilo je i cigle istog formata - nepečene. Vidim da neki to zovu čerpić. Ja sam (opet ufiksirao) da je čerpić nešto drugo: kada se radio završni sloj blatnog premaza utiskivani su komaddi lomljene ćeramide i dobija se neki vid mozaika od pečene zemlje pa je neko ostavljao to kao završni sloj fasade a neko je preko toga radio još jedan premaz blatom ili mešavinom kreča i blata.
Plafon odnosno tavan je rađen tako što su se pravili V ALJCI od blata, na drvenu osovinu debljine 3-4 santimetra namotavala se smeša blata i slame ( mislim da je korišćena slama RŽENICE , valjda je to u zemljama sa razvijenom demokratijom RAŽ, jer ta slama je malo žilavija, tanja, kad se ukvasi bolje se savija, a osim tada nije ni bilo u vreme Obrenovića pšenice osim kod tadašnjih tajkuna. Tako napravljeni valjci čija je osovina oko 70 - 80 sntima slagani su horizontalno između greda tavanjača 90 stepeni u odnosu na gredu, jedan uz drugi, recimo destak komada popuni jedan dužni metar tavana i tako redom. Na sve to i odozgo i odozdo ide blato kao završni sloj.
Ja sada nailazim na taj prvi loj blataa koji je bio od dobre gline, mastan , kompaktan i koherentan malter. Na njega sam pre 5-6 godina mazao lepak za ker, pločice pa utiskivao stakleu mrežicu pa na nju opet tanak sloj tog lepka a negde samurao i Izomat lepak za stiropor. To drži, ne puca a preko sam namazao obično krečno mleko u 2 - 3 sloja. Rrekao bih da to može da prođe kao minimalni, sad vole da kažu : algoritam, za sanaciju blatnih površina na čakmarama.
Pored stubova, vratai prozora ima velikih zazora i po 2 - e4- santimetra jer se sve to sušilo, raušivalo, razilazilo, krivilo ( nailazim na stubovesa korom i ubeđen sam da je stavljana sirova deljana građa) i jedan zid sam radio glinom i to bez pleve. Ipak bio sam lukav pa sam metnuo staklenu mrežiciu i nju opet namazao tankim slojem blata.Trudio sam se da je dobro nabijam u šupljine. kad se osuši ispuca napravi se neki površinski mozaik pukotina, ali ja se ne prerdajem, razmutim glinu u vodi, napravim kašu kao jogurt pa onda četkom mažem po onoj osušenoj glinenoj površini. Trljam, utrljavam, menjam pravc,menjam smer, menjam i pritisak i ispade to sasvim solidno. negde sam ubacivao i lepak za drvo, negde sam umesto vode dodavao neku podlogu koja nalikjuje na mleko ili jogurt. Sve u svemu nije neki trošak, ali drži već nekoliko godina.
Sada sam počeo daradim spolja i to pre svega da popunim silne rupe, pukotine, isprane delove fasade koje je kiša za 130 godina deformisala. Ima tu svakojakih deformacija.... Injektiram ručno , "zalogaj po zalogaj" špahtlom, Nemci bi rekli :lopaticom, Uzgred nigde ne nađoh ručni injektor za malter u ovolikoj Srbiji ali vidim da ga ima oko Zagreba i Ljubljane za dvadesetak evra. Štzo bre niko to ne prodaje ovde kad Kinezi prave za sve nas ?! Baš mi treba! Dakle, injektiram u rupetaj lepak sa tzv vlaknima 8 kakva vlakna, lažu, ali 'ajd, Da. da, prethodno sam dobro namazao nekim prajmerom Izomatovim koji u sebi ima kvarcni pesak ( trgovačka žvaka za taj kvarc jer svaki pesak je valjda kvarcni najvećim delom, osim dijamantnog) i to radi radnju!!! kad umažem ove moje zidove to posivi, ili pobeli u prvi mah, prašinu zalepi, neutrališe je, postaje hrapavo i prima epak za stiropor kao rod rođeni !!!! Mazao sam i preko delova gde nisam skidao sloj kreča jer mi je izgledalo zdravo, videćemo šta će biti jer mi se nešto javlja da kreč ne voli preko sebe nikakva dodatna mazanja.
Nailazim da su moji preci dodavali blatni namaz da bi podebljali zidove pa na okrečeno novi sloj blata pa opet krečili ali upadljivo brćže otpada taj "nakalemljni" sloj fasade nego na onim delovima gde je novo blatzo dodavano na staro bčlato koje nije imalo sloj krteča.Dakle kreč na blato ume dobro da drži, blato na kre kad se namaže slaba je vezivna snaga.
MOJA NEDOUMICA jekako da rešim lepljenje lepka za stiropor na drvene stubove? sada ih masžem podlogom pa tanko lepak za stiropor pa utisnem mrežu pa je tu i tamo heftam a kad se od lepka pokvari , zaglavi heftalica, zakivam nekim ekserićima pa opet sloj lepka, a negde gdemoram da postignem ravnanje debljim slojevima turam i dva sloja mrežice. Izgleda da drži ali ne znam dokle?!?
Ima li neko nešto da doda, kaže, predloži, upozori, poduči, pita, da se začudi. Braćo majstori amatzeri i vi pobratimi profesionalci javite. ČEKAM Imao bih još šta da kažem ali preterao sam i sa ovim, nastaviću i to višepitanjima, sada sam opisao slučaj možda nekome bude od vajde.
Ceramida spada u najteze krovne pokrivace , tako da mozes slobodno da je zamenis crepom pogotovo ako je gradja zdrava . I obavezno postavi oluke
https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw