Termo blokovi - iskustva, poredjenja kvaliteta i cena

Upravo to, svaki materijal ima neke mane i neke prednosti a pronaci optimum nije lako.

Sama tabela ima sustinsku nepravilnost, sistemsku.

Ako se vec zeli objektivno porediti neka 2 ili 3razlicita materijala prvo treba odabrati koja se karakteristika poredi.

To bi znacilo da se moze porediti blok A prema bloku B prema bloku C prema xx materijlau po kriterijumu
- jednaka cena sta nudi
-jednaki termicki ukupni efekat, koliko kosta

-jednaka debljina zida, koliko kosta i koliko se dobija u osobinama zida

Ovako porede se jabuke prema narandzama i onda na bazi pogresnih postavki iznose preporuke.

Pre nego sto razradimo temu, nista se bitno nije promenilo zadnjih 40 godina sto se ticematerijala koje nalazimo u prirodii koje posleobradjujemo.
Ni sama tehnologija obrade se nije bitno promenila.
Ono sto se promenilo je marketing, cak i u temama cisto tehnicke prirode gde su brojke dovoljne za sebe za objasnjenja.

Kad vec pricate o bruto merama obkekta . Poresla uprava odnosno njihove sluybe uglavnom koriste aerofoto snimke pa na osnovu toga obranucunavaju gabarite objekta a samim tim i poresku osnovu .
A to sta se yasta i gde koristi i koja debljina yida je vrlo diskutabilno . A sem toga odavno postoji izreka da zid od jedne cigle i nije zid , a sad sta ko voli

Ako nam je mera recimo Porotherm od 380mm imamo 2 posledicna podatka, takodje mere za poredejenje.
A to su debljina zida od 418mm, i
cena od 50 eura/m2

( ne ulazim u tacnost podatakakao takvih)

Korektno poredjenje je uzmemo recimo zid sa klasicnom giter blok opekom ali od tacno 418mm ukupne debljine.
To znaci debljina sloja stiropora od tacno 125mm. (kao sto se u praksi i radi, 100-150mm je prosecna vrednost u Evropi).

Dakle, imamo Porotherm monolitni zid od (u idealnom slucaju, bez termo mostova koji nastaju usled maltera) sa vrednosti od U=0,33

i imamo kompozitni zid iz vise slojeva, identicne debljine cija je vrednost U=0,27

Matematika je jasna, za identicnu debljinu zid od Porotherma ima losiju osobinu termicke provodnosti od slojevitog zida sa klasicnom opekom.

I to jos u varijanti gde je opeka slagana sa 25cm debljinom, umesto sa 19cm kako se inace treba slagati.
Ako se optimalno upotrebi klasicna blok opeka, znaci noseci deo zida od 19cm debljine, tada imamo za zid od 418mm debljine U=0,19.

Monolitni Porotherm zid ima U-0,33 (ili vise usled termickih mostova maltera koje smo kao zaboravili) a slojeviti zid sa klasicnom opekom+ termo izolacija ima U= 0,19 (ili vise, zavisno od tacnog odabira materijala, i nacina slaganja cigle).

Obe vrednosti termike vaze za potpuno identicnu debljinu zida.

Slicni rezultati se dobijaju i pri poredjenju porobetona (recimo Ytong) sa klasicnom opekom.

Jednostavno, porozne cigle/ betoni jesu mnogo bolji pojedinacno od klasicne cigle (suplje ili pune) ali i mnogo losiji od bilo kog materijala namenjenog termo izolaciji.

Sto je jaci zahtev za boljom termikom to je sve vece zaostajanje poroznih i poroznih betona.

Drugim recima, porozni monolitni zidovi su najpogodnoji za primenu u podrucjima sa blagom,vrlo umerenom klimom poput mediteranske.
Tu sve njihove pozitivne osobine dolaze do punog izrazaja.
Za hladnu kontinentalnu klimu su takvi zidovi nedovoljno dobrih termo izolacionih karakteristika pri iole normalnim dimenzijama.

Naravno, mogu se praviti i jako debeli monolitni zidovi, poput slaganja Ytonga na 625mm, tako da je spoljni zid debljine ukupno 65cm.

Odlicno termicki rezultati, odlicna akumulacija ali i odlicna cena.

To je bilo poredjenje kada je kriterijum zadata debljina zida.

Ajde da vidimo kako stoji poredjenje kada je kriterijum identicna cena izgradjenog zida.

Tu vec matematika nije dovoljna za poredjenje, posto su cene moguce u dosta sarenom rasponu zavisno od toga gde , kada, koliko kolicinski se nabavlja a sto moze da utice na poredjenje.

Ali ako probamo da uprosecimo cene, mrtva trka tj relativno su male razlike.

Mada recimo poredjenje Porotherm zida za koji je navedeno da kosta 50 evra a zid od obicne opeke da kosta 46 evra daje naizgled malu razliku od 4 evra.
A tih 4 evra je recimo dobrih 14cm stiropora.

Tako posmatrano, kada se izjednaci cena na 50 evra, ispada da se dobije veca izolativna vrednost pri upotrebi klasicne opeke.

Naravno, i puna cigla ima svoje prednosti ali i mane sto se sporo sa njom radi jer je malog formata, potrosi se dosta vise maltera itd.

Sve u svemu i pri zidanju se pojavljuje mnogo dilema sta odabrati.
Na zapadnom trzistu se smatra da je dobitna kombinacija koja maksimizuje ulozeni novac slojeviti zid gde svaki sloj zida sluzi tacno odredjenoj nameni i za to koristi bas specifican namenski materijal.

Ima u tradiciji gradnje jos jedan nacin gradnje, debeli termomalter.
No to je danas prakticno nestalo iz prostog razloga sto za mnogo novca daje vrlo skromne termicke rezultate.

Sa same trajnosti i otopornosti na pozar porobeton i poroopeka su prakticno bez konkurencije.

E sad, u domacim uslovima ako Zorka opeka bude cenovno konkurentna kalsicnoj opeci njen izbro se gotovo sam namece kao optimalno resenje.

Jos jedna varijanta spoljnog zida u Evropi uzima maha a kod nas je gotovo nepoznata u praksi- stiropor blokovi koji se pune (nalivaju) betonom u srednjem delu. UNemackoj je dosta popularno u TV emisijama jer se izuzetno brzo gradi, pogodno je za SSM varijantu a postoje gotovi fazonski komadi pa se slze kao "lego"kockice.

Svako moze za sebe da izvlaci zakljucke sta mu se najvise isplati za ulozeni novac, no svi ti materijali uz pravilnu ugradnju imaju visedecenijski radni vek.

Ja nemam favorita, svaki spoljni zid napravljen prema praivlima struke i prema proracunu gradjevinske fizike je dobar i sluzi svrsi.

I obrnuto, niti najbolji materijal uz pogresnu primenu nece omoguciti ispoljavanje dobrih osobina.

Marketing je danas prateca pojava, a moje misljenje je da reklame bilo kog proizvojdaca ne treba uzimati zdravo za gotovo.

Evo pitanja koje sam postavio ljudima iz firme Beodom iz Beograda a tice se klimabloka 38

1. Da li se kod vezivanja i malterisanja klimablocka moze koristiti obisan malter ili preporucujete termomalter
2. Da li na klimablick 38 treba stavljati izolaciju
3. Kakav je tacan redosled upotrebe Baumitovih maltera pocev od zidanja pa do gotove fasade na zgradi

evo odgovora

Kod zidanja sa klimablokom upotreba termomaltera je mnogo manje važna nego kod porotherma koji ima seizmičke džepove.
Ukoliko koristite klimablok 38cm debljine nema potrebe za dodatnom izolacijom. Posebnu pažnju treba obratiti na betonsku konstrukciju koju treba izolovati da bi se izbegli toplotni mostovi.
Baumit ima termomalter za zidanje, i ima poseban sistem fasade sa termo malterom za tu namenu.

Meni su u zadnjem razgovoru rekli da imaju samo sirine 30 i 38 sa cenama od 299,37 dinara za 30 i 381,14 dinara za 38-cu. Za sirinu od 25 nisam proveravao. Ali na sajtu pomenutog Beodoma video sam da su sva mesta sazidana betonom a gde postoji mogucnost nastanka "toplotnih mostova" izolovali sa 5cm tarolita. E sad koliko je to dobro ili nije ne bih znao. Ima sigurno upucenijih od mene. Ja se opako dvoumimi oko gradnje kuce jer sam od montazne kuce odustao ( ne daju subvencionisani stambeni kredit ) sa termo blokom 38, ili 30 ili 25 ( sa izolacijom, kao sto stoji na sajtu Zorka opeke )

Na sajtu Zorke postoje dva dokumenta za Klimablock 25 od kojih je jedan Izvestaj o ispitivanju u okviru kojeg je ispitivana toplotna otpornost zida ( 1,01 ) ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti zida (0,248 )na srednjoj temperaturi 31,6 stepeni celzijusa, te koeficijent prolaza toplote zida ( 0,85 )

vukims
prijatelju koliko te je izasao temelj i da li si isao sa podrumom ili bez. Ja imam projekat kuce gabarita 9,42 x 13,65 koji je uradjen sa spoljnim zidovima debljine 25 i unutrasnjim nosivim od 25 te pregradnim 12. Ovako posmatrano projekat je prolazi sa klimablokom 25 ali Zorka predlaze da se ide na njega sa izolacijom. On je dimenzija 25 x 38 x 23,8. U 1m2 ide 10,5 komada, a cena mu je 113 din/kom sa PDV u Zorci. E sad 1m2 zida od ovog bloka, sa izolacijom i unutrasnjim malterisanjem dodje po mojoj proceni oko 3000 dinara. Rekose u fabrici da moze cena da ide dole za vecu kolicinu. Neka ostane ova cena pa imamo 10,5 x 113 + 1300 din izolacija + 650 din. unutrasnje malterisanje 3136 dinara. Giter daje priblizno istu racunicu. Naime uzmi da je njegova cena 35-40 din/kom. Ako u 1m2 zida staje 25 komada to je 875 + 1300 + 650 i to je 2825 dinara. E sad uzmi za koliko se podign zid od jednog pa od drugog posmatrajuci kroz rad radnika pa opet imas neku ustedu. Kod bloka 38 racunica je ovakva 119 dinara x 16 komada + 650 + 650 ( spoljno i unutrasnje malterisanje ) pa je to 3204 din/m2. Ali se zid od 1m2 podigne za 10 minuta i omalterise za jos nekih 10 i ti za 20 min. imas kompletan zid pa je drasticna usteda na dnevnicama za majstore.

moze, moze ali investitor mora da ima bic u rukama i da stoji iznad glave. :hh :hh :hh Salim se. Voleo bih da se neko od ljudi sa iskustvom javi pa da prokomentarise.

uradio sam neki proracun zorka opeke 25 sm i obicnog gicnog giter bloka na mom slucaju prizemne kuce dimenzija 13.5-10.5 i ispada ovako. ja imam 185 m2 zidova spoljnih sa pregradnim sa debljinom od 25 sm i 60m2 zidova debljine 20 sm . cena bloka zorka 113 din. po komadu cena giter bloka 30 din rumski ravan solidan blok . mnozenjem dobijemo cenu klimabloka od 1197.00din po m2 aobicnog bloka 750.00 din m2. konkretno za moju kucu gore navedenih dimenzija prizemnu ,potrebno je 299265 din. ili 3117e znaci samo za blokove bez maltera,a za skroz obicnu gradnju 184500 din ili ti 1921e naravno takodje bez maltera i bez majtora! znaci razlika je od 1195e u korist obicnih blokova. nije neka razlika s obzirom da nije racunat majstor cije ce se vreme prepoloviti zorka blokom. kad bih neko mogao da kaze kolika je potrosnja termo maltera a kolika obicnog maltera i cena istih?

hvala igorpet , to sam video ali nije uradjeno za termo blok 25dirine 38 duzine i 23 visine koliko njih ide u kvadrat i kolika je njihova potrosnja maltera po m2 ?

Baumit ThermoMorel 50 malter za zidanje cena 627,00 dinara bez PDV za vrecu od 40l, sa potrosnjom od 0.5kg za 1l. E sad kod Baumita je to neka pocetna faza kojoj slede malteri za malterisanje, spoljno i unutrasnje. Potrudicu se da napisem tacan redolsed proizvoda do gotove fasade.

Redosled Baumita:

1. Baumit ThermoPutz
2. Baumit Putz Spachtel
3. Baumit Universal Grund
4. Baumit Edel putz Extra
5. Baumit Silikat farbe