Termo blokovi - iskustva, poredjenja kvaliteta i cena

to 80 000 evra je naplaćeno za malo poveću kuću tipa onih vila po beogradu sto liče na neukusne dvorce,tu su obracunate i švabske ruke,svakodnevno kupljenje i najmanje kolicine smeca i odvoženje istog na deponiju koja je debelo skupa i placa se po kg materijala.znaci nije fer primjer bio sa moje strane ali ja nisma u tom trenutku znao za konkretan primjer koliko kosta samo fasada tamo pa sam naveo to sto sam direktno znao.sto fasada kompletan sistem sa 8 cm tog njihovog stiropora i sve ostalo ukljucujuci i lajsne za stolariju i ostala cudesa za normalnu kucu od 200 kvadrata fasade bi kostala oko 20 000 evra,to je onako ugrubo kako sam pokusao da sracunam,ta fasade se odplati cak i u nasim uslovima al za citav zivot,a mi toliko bogati nismo,bar ne obicni građani.sto se tice oovg da postavljaju i oni ko mi obicne stiropore i slicno,cisto sumnjam,vidio nisma sto posto nigdje nista sem STO i neke crno crvene firme sa I slovom al ne znam kako se zove,a viđao sam i svakakve stiropore,neki zlatno-zelenkaste boje sa kuglama velicine ljudske šake to ni nemam pojma sta je ni zasta sluzi al sam vidio na građevini složeno,nije radila moja firma sa tim neg neka druga. sve u svemu skupo je to za nas i ljudi trebaju da kombiniraju da iskombiniraju manje polovicno rjesenje onako kako im to financije omogucavaju,ali ne treba da prave sebi vecu stetu nego korist,po meni je stavljanje stiropora ispod 5 cm veca steta nego korist.ja licno cu da vidim sta cu nisam skroz siguran vise ni sam cime da zidam kamo li sta drugo

Žao mi je što sam tek sad naleteo na ovaj forum.Mogu da Vam prenesem iskustva sa neoporom, koji sam postavio pre 5 godina, preko stare kuće.
Sticajem okolnosti sada ću tu kuću da rušim i da zidam novu pa me ove teme izuzetno zanimaju. Na prm. zašto sendvič zid sa trskom kao izolacijom nije "trajno rešenje" (nebitan odnos cena/kvalitet,štedeo bih na drugim stvarima, npr. hidroizolaciji koju ću sam da uradim sa prirodnim materijalom koji za 100m/2 košta oko 100e). Inače Zorka je izbacila i termoblok od 50cm pa me zanima da li neko zna cenu i da li je neko u medjuvremenu zidao sa ovim blokovima.

naravno da cu ti dati preporuke
ono sto se u par poslednjih godina pokazalo kao dobro i rentabilno resenje u graditeljstvu , je po meni definitivno Ytong (siporex,gasbeton )
pored gomeile prednosti koje ima sam materijal , u to jos spadaju i brza i precizna gradnja , izuzetno mali dodatni troskovi tipa malterisanje , zidanje ..
sledeca preporuka je pun zid od cigle prednosti kod zidova od cigle su masivnost , kod vece debljine zida tu su i dobre temperaturne karakterisitike
dok recimo kod bloka postoji gomila problema . pocevsi od zidanja tj vezivanja redova , preko losih termickih karakteristika i slicno
eto toliko za pocetak

Meni ovde neke stvari nisu jasne, ako gresim molim vas da me ispravite.

Video sam gomilu proracuna koji idu u prilog termo bloku u odnosu na klasicnu ciglu (koeficijent toplotne provodljivosti: termoblok izmedju 0.18 i 0.33, cigla oko 0.47). Zanima me na osnovu cega tvrdite da je zid iste debljine od termobloka losijih termickih karakteristika od zida od klasicne cigle?

Zbog cega je zidanje termoblokom problematicno u smislu vezivanja redova? O kakvim se problemima radi?

Zbog cega je malterisanje zida od ytong-a jeftinije (i koliko jeftinije) od malterisanja zida od termobloka, pod uslovom da zelimo istu debljinu maltera u oba slucaja?
Koliko je meni poznato, ako je zid lose ozidan, od cega god da je zidan, malterisanje takvog zida ce bit skuplje.

Kazete da je prednost zida od cigle masivnost. Onda bi po toj logici zid od betona bio jos bolje resenje, a od celika jos bolje?

Kazete kod vece debljine zida tu su dobre termicke karakteristike. A da li je bolje praviti deblji ili sto tanji zid istih termickih karakteristika?

Molim vas ako imate konkretne odgovore da mi odgovorite na ova pitanja, posto me stvarno zanimaju vasi argumenti.
Takodje bih vas zamolio bez omalovazavanja, posto videh na ovom forumu da se dosta kontraargumenata svodi na omalovazavanje.

Hteo bih samo da zapazim da -15 realno na severu Srbije nikada ne traje duze od 10 dana, ako i toliko, pa je diskutabilno koliko se u tom kratkom vremenskom periodu moze ostvariti usteda. Da je u pitanju Novosibirsk, gde -20 i manje zna da potraje duze, tada su i ustede znatne.

Da li noseci il ispunski, to je vec stvar za gradjevinca da proracuna u zavisnosti od resenja samog zida u sklopu gradjevine. Meni ne smeta ispunski zid, ako je gradjevinac svojim proracunom obezbedio da gradjevina bude sigurna.
Ovo u vezi akumulacije bih uzeo sa rezervom, posto aumulacija, kako zna biti korisna, isto tako zna biti i stetna.

I dalje ostaje otvoreno pitanje, da li su termicka svojstva zida iste debljine od termobloka bolja od termickih svojstava zida od klasicne pune cigle?
Uostalom, koliko mi je poznato, pored klasicne pune cogle postoje i cigle sa supljinama, pa se pitam, zasto su dodate supljine ako ne zbog poboljsanja termickih svojstava?

Nažalost ne mogu Vam udovoljiti sa odgovorom . Za Vas je Vaš izbor najbolji i čemu onda bilo kakva polemika na tu temu . Navešću vam samo jednu sitnicu od 2000 ih godina pa do pre 2-3 godine je "standard " u dodatnim izolacijama bio 5 cm stiropora i teraj . Ta rešenja su propagirali svi počevši od struke i nauke pa do banaka koje su davale namenske kredite . A kako je danas bez dodatne izolacije od bar 10 cm nema ni gradjevisnke niti upotrebne dozvole . Pa nikom ništa . Jedini razlog proizvodnje šuplje opeke je bila jeftinija proizvodnja a veća prodajna cena .
O izvedbama ne vredi ni trošiti reči , da ne zaboravim i "radioaktivnost " gas beton proizvoda koja i dan danas služi kao "argument "

Zaista ne znam na osnovu cega ovo mozete da tvrdite, kada je opste poznato da je cigla sa supljinama skuplja od pune cigle.
Proizvodnja ne moze biti jeftinija jer su kalupi za proizvodnju cigle sa supljinama mnogo zahtevniji i slozeniji.
Takodje je rukovanje svezom, nepecenom ciglom tj polufabrikatom sa supjinama slozenije od pune cigle koja je homogenija.
Generalno, sam tehnoloski proces proizvodnje cigle sa supljinama je slozeniji a samim tim i skuplji.

Po toj logici bi BMX Z4 trebalo da je jeftiniji od starog FAP-a, jer eto manje materijala ide u njega.

I ne, nikako ne ide duplo manje sirovine. Mase pune i suplje cigle su priblizno jednake. Ako ne verujete, izmerite, valjda ste toliko sposobni.
E pa kako je to sad moguce? pa lepo, nit je isti sirovinski sastav nit isti postupak proizvodnje.

Proizvodni proces suplje cigle nikako ne moze biti laksi, jer zahteva komplikovane kalupe, drugaciju smesu sirovine, kako bi mogla biti obradjena kalupima, za razliku od homogene pune cigle.
Puna cigla se proizvodi od pamtiveka, a supla cigla ne. Pogadjate zasto? Zato sto u ono vreme nije postojala tehnologija za proizvodnju suplje cigle.
Pa kakve sad veze ima zahtevnija tehnologija proizvodnje necega sa cenom kostanja istog?
Ni meni zaista nije jasno u kakvoj su relaciji. Verovatno, rekli bi, zahtevnija tehnologija proizvodnje znaci jeftiniji proizvod na kraju?

Susi se kako se susi, nema lakse ili teze. Postupak susenja je propisan tehnologijom i kada se to postuje, nit je lakse nit teze.
Sto se pecenja tice, ista prica, postoji propisana temperatura na kojoj se pece i nema tu lakse ili teze. To su automatizovani procesi, kontrolisani od strane kompjutera, a kompjuteru sigurno nije teze ili lakse da sledi program koji mu se odredi.

I ja da dodam nesto za sve one koje se dvoume cime da zidaju,morate znati da nijedan materijal za zidanje pocevsi od Ytonga,Bloka.Termo Bloka,Klima Bloka,Cigle nije termoizolacioni materijal i bez dodatne termo izolacije materijalom koji za to namenjen nema ustede energije.Cak i kod ytonga koji ima najbolje termicke osobine bez izolacije nema ustede.U temerinu postoje tri zgrade koje su zidane Ciporexom i nemaju spoljnu izolaciju i katastrofalno izgedaju,na fasadi koja je omalterisana vidi svaki blok i to su najlosije zgrade u temerinu.kad budem stigao slikacu i okaciti ovde da svi vide.Nemojte pogresno svatiti neblatim ja ytong ali sustina da bez dodatne termo izolacije nema ustede.Masivnost zidova je dobra za akumulaciju toplote ali bez izolacije ta akumulacije se brzo izgubi.

Da slazem se sa vama u potpunosti ali moje misljenje bez dotatne termoizolacije nema ustede

Cveks, ja nisam našao majstora koji ima iskustva sa ovim blokovima (inače opšti naziv za ove blokove je ICF - Insulated Concrete Forms). Blokovi imaju i prednosti i mane. Da sam našao projektanta i nekog majstora sa iskustvom koji su hteli da se upuste u ovo ja bih zidao sa njima. Ovako mogu samo da ti prenesem teoretsko znanje
Što se tiče grejanja, ne zavisi samo od blokova već i od poda, krova i stolarije, ali u principu: da, moguće je. Samo uzmi blokove sa više izolacija (thermo-block prodaje 3 vrste). Inače ovi blokovi sa linka se proizvode u Mađarskoj i prave se od 32-gramskog Neopora. Zid dobija oblik saća za razliku od punog zida (postoje polja koja nemaju beton između unutrašnjosti i spoljašnjosti). Možeš na tim mestima lako da probušiš rupu i sprovedeš nešto u kuću ili van, ali isto tako su me brinuli glodari i insekti da oni ne prošetaju unutra kroz stiropor
I obavezno projektant koji se razume u beton. Armiranje je drugačije nego kod klasične gradnje. A beton MORA da se armira ma šta god da ti kažu prodavci ovih blokova. U inostranstvu obično postave sve blokove sa vezanom armaturom i onda uliju beton pumpom. Zidovi se obavezno vibiraju prilikom ulivanja. Sve je dečija igra dok ne dođe do ulivanja. Tada mora savršeno da se odradi posao i ekipa mora da ima iskustva. To je ono što nedostaje kod nas. Postoje tehnike podupiranja zidova, dodatnog šalovanja, šta se radi kada beton izbije blok i slično.
Druga tehnika je da se uradi red ili dva pa onda da se ulije beton. Tada ti i ne treba pumpa, može i ručno mešanje pošto nije tolika količina betona odjednom. Tada neće biti monolitni zid već sa presecima, ali ne verujem da je to bilo kakav problem.
Ako se odlučiš za ove blokove prenesi nam iskustva. Zaista bih želo da znam iz prve ruke kako je prošlo.

Kasno se ukljucujem u ovu temu ali logicno je da je puna cigla (opeka) prevazidjena i da se se napretkom tehnologija koriste suplje cigle tj giter i klima blokovi.
Ali niko ovde ne spominje upotrebu kao unutrasnje pregradne zidove vec samo kao spoljen. Svi spominjete termo izolaciju a niko zvucnu izolaciju. Pa sta ti znaci takav termicki zid kada sve cujes oko sebe?
Moje iskustvo u kuci koja je gradjena punom opekom da je zvucna izolacija bolja od giter bloka gde cujem coveka kako sapuce ili sedne u fotelju... Bukvalno zbog obicnog razgovora i jednog smeha molim coveka da ne prima vise uvece posete. Sta bi bilo da puste i muziku? Tako da je giter blok NULA zvucni izolator.
Mislim da je puna cigla bolja za pregradni zid posto citam da i sa sendvic zidovima zbog kondezacija mogu biti razni problemi.

@laznen

Ja sam bas cuo da je beton odlican provodnik zajedno za gvozdjem zvuka. Verovatno se misli na udarnu buku.
Ja samo znam da sam ziveo u kuci od cigle (stara gradnja) i u novogranji od giter bloka, i znam da se vise cuje tamo gde je giter.

Веома је важно прилком градње обратити пажњу на дисконтинуитет простирања буке. О томе, иначе треба да брине грађевинска акустика. Међутим....

U svim montažnim zgradama koje su u IMS sistemu tavanica je kasetirana (znači ima rebra u oba pravca) i debela je oko 4cm. Ovo je za zvučnu izolaciju jako nepovoljno. Ovaj sistem je karakterističan za period masovne stanogradnje i tada se akustici malo pridavala pažnja.
Prodori su jako bitni za prenos zvuka i ne samo na instalacijama grejanja već i u instalacionim koridorima (oni idu po celoj vertikali zgrade) gde prolaze cevi od vodovoda i kanalizicije eventulano vertikala đubrare i drugo.
U zidu između blokova su bitne šupljine. U svim zgradama koje su u skeletnom sistemu svi zidovi su samo ispuna i po pravilu bi trebali da se zidaju sa blokom koji ima velike horizontalne šupljine i gde vertikalna spojnica nije ispunjena malterom da bi zid bio što fleksibilniji "mekši" (suprotno od individualnih kuća koje većina nas ima koje su u zidanom sistemu i gde ti zidovi nose i tu šupljine u bloku idu vertikalno, blokovi su veće nosivosti a od zida se zahteva da ima i krutost). Vertikalne spojnice bi trebale da budu potpuno ispunjene malterom izuzev kod zidova zidanih blokovima novije generacije gde se malterom ispunjava samo središnji dzep između blokova. Ovo sve se često meša ali je mnogo slučajeva da je vertikalna spojnica šuplja takav zid je jako loš izolator zvuka. Ovo je sve već jednom raspravljano u nekoj drugoj temi.