Grnčarsko kolo

i nekošta 150e nego 900e minimum,barem po izgledu je savršen,a sve što izgleda ovako dobro je i dobro skupo,kao i sve lepe stvari a pogotovo mašine ovo je ferari točak,mislim nije yugo sigurno,ako razumete.mad nisam baš stručnjak za ovu vrstu točkova,mislim grnčarskih,a onaj sashamov točak je čak ružniji od onih što onaj čika pravi,ali je od tog čike bolji točak ,,ljepši,,se podrazumeva i nemora da se stoji za njim ko u fabrici po -8h,nego sedneš lepo ko čovek pa lagano,a da ga je lako napraviti jeste,ali ja nisam jedan od onih upornih za ovakav točak,ali sam još uporniji za nešto kvalitetnije,a da nije skuplje od 200e to je plafon za točak po mom mišljenju,e sad ko hoće i ima pare može i onaj lepi da kupi,ali če mu stoji ko i ovaj ružni,jer čisto sumnjam da ima od tog neke fajde sem zadovoljstva,a može bit i neki kinez hibrid od onog materijala za rakete ,ako nemaš para za njega,
dobar je i onaj ružni...

Tenzor-e nisam baš siguran da sam shvatio tvoj komentar, majčice mi je konfuzan, al ne mari deder da kašem koju reč o motorima na grnčarskim točkovima.
Nije isto raditi grnčariju i baviti se keramikom. Prvo grnčar svoje proizvode nudi za pristupačne pare, pa mu je i trud adekvatan, a ja ću vam dati lični primer. Dakle, 1000 reklamnih kasica za ugledno Beogradsko preduzeće po 8€ komad, pa je računica jasna. Ako 150 isparivača izvrtiš i svaki ti plate 15€ onda se ulaganje isplati. Ali ne ide to tako da kupiš, ili napraviš točak pa se sve desi samo. Mora ipak da se vežba i da umeš da izvrtiš 150 istih a da su klijentu lepi i dobro dekorisani, a opet tehnički izvodljivi. Ali ajde, ja sam, kao, profi. Evo primera, uslovno, amatera. Dakle, čovek koji je završio kurs i sada vrti keramička zvonca i to 6000 kom godišnje, pa svaki po 1€... a ima i ostali veoma široki proizvodni program. On odavno nije amater, mada mu je obrazovanje takvo. Njemu se svako ulaganje isplati do u dinar. Konkretno on je menjao točak na svakih šest meseci, a onda je uzeo Shimpo.

Kada treba da se precizno vrti nažalost potreban je i precizan točak, onaj koji stvarno može da reguliše brzinu od 0-250 o/min. Ne treba vam brže okretanje tabančeta jer bi se inače sve razletelo i dobili bi ste Bejrut! Uzgred moj atelje ima skoro 50m2 i moram da ga redovno čistim i lickam inače bi za svakog učenika imao po par čizama. A u njemu se rade i veliki poslovi.

Kod modela koji su na nožni pogon (kick wheel) jednom nogom se oslanjaš, a drugom nagoniš točak da se okreće. Moram reći da nije baš model za žene, ali nije toliko teško kada se stekne malo kondicije. Kuglageri i ležajevi nisu presudni jer to ipak nije rotor nekog motora, ali je bitno da je sve dovoljno čvrsto kako vam se ne bi sve drmusalo i na kraju raspalo. Zato se često ti modeli pričvršćuju za zid. NAJVAŽNIJA stvar (da viknem!) je da vam je tabanče u idalnoj horizontali, da ni malo ne igra gore dole, jer će centriranje u tom slučaju biti praktično nemoguće. A bez centriranja nema daljeg rada, barem uspešnog. Naravno uigranim igračima to neće biti problem, ali je to savet za one koji sa ovim započinju. Neko će reći da to nije problem vredan spomena i da to svako ko vari može, ali ipak veoma je bitno da bude idealno. A ko proba videće da nije lak zadatak. Ako vam je, naravno, bitno i šta ćete izvrteti.

Dalje, motor ne mora da bude skinut sa tenkova da bi radio posao. Ideja sa suvim kvačilom je dobra i radi, video sam, jedino je teško regulisati brzinu, tačnije nemoguće je. Postoji samo mogućnost da se kvačilo manje stisne i da se time onemogući kompletan prenos snage na tabanče, ali kada rukama radite nešto fino a nogom mikirite pritisak, dođe mu kao popravka zuba dok nogom pimpuješ loptu. Ali ipak sistem radi, samo mu fali preciznost! Ako ste veštiji možete da sovinu preradite u stilu bregaste osovoine ili osnovu osovine zamajca odignete od zemlje i na to dodate pedalu kojim ćete točak okretati, a sve u stilu stare dobre Singerice. Verujte nije loš sistem, ali iziskuje malo mašinskog konstruisanja.

Postoji varijanta da se na nožni model doda motor, tako što će se na osovinu motora dodati gumeni točkić i onda namontirati tako da se slobodnom nogom pritiska po donjoj ploči, takozvanom zamajcu. E sada, ako još omogućite da se motor osim gore dole radi kontakta sa zamajcem pomera i normanlo u odnosu na smer okretanja, dakle od i ka centru, dobićete i regulaciju brzine. Tu vam ne treba mnogo jak motor, dakle ni veliki, jer vam snagu obezbeđuje zamajac svojom masom. Savetujem vam da dodate i kočnicu kao papušicu na čijem će donjem delu biti guma jer ćete u protivnom zahuktali točak zaustavljati golim rukama, a to baš i nije zgodno kada su neko vreme bile u vodi i glini!

Ja nalazim da je upotreba trofaznih motora nepraktična jer točak mora da vam je pozicioniran blizu trofazne utičnice. Iako kabl nije problem produžiti postoji mogućnost da u ateljeu nemate trofaznu struju, jer vam je i peć monofazna ili ako trofaznu struju i imate da ne možete da koristite točak dok vam je peć uključena jer vam je utičnica zauzeta.
Hajde ovde i bitan savet za peć. Ako je napajate preko klasične trofazne utičnice i trofazne viljuške nemojte je stalno vaditi iz zida jer vam je najveće zagrevanje u napajanju upravo na kontaktima unutar utičnice, a pogotovo ako taj spoj popusti usled stalnog vađenja i ponovnog ubacivanja. I eto dima!
Monofazni motori mogu da daju dovoljno snage iako su recimo samo 400W! Točkovi koje ja koristim su izrađeni na dva načina, prvi preko reduktora i sa direktnim vezivanjem osovine motora na tabanče. U ovom drugom slušaju moje je zaprepašćenje bilo ogrono kada sam, otvorivši točak, ugledao skoro prazno kućište i u njemu Teslin indukcioni motor jednosmerne struje, dakle bez četkica i kontaktnih delova osim osovine rotora. A dimenzije su mu 50cm širine i samo desetak santimetara debljine! I sa svojih 400W u stanju je da omogući dovoljno snage da se ucentrira 50kg gline. Naravno da ne znam kada će to i meni biti potrebno, ali sam siguran da će sve ostale zadatke koje mu postavim jednostavno oduvati! A sada ako radite skoro svaki dan, pa vam je točak uključen satima nije isto ako trošite 400W ili skoro 2KW koliko mogu budu trofazni motori!

... dakle slicica ...

Da rezimiram, iako su trofazni motori prikladniji za potrebe samoizgradnje keramičkog točka mana ima je veličina, potrošnja i povezivanje na električnu mrežu, dok je sa monofaznim motorima malo teže obezbediti potrebnu snagu. Preporučujem svima koji se kane da započnu samoizgradnju grnčarskog vitla da probaju prvo sa nožnim modelom, da mu naknadno dodaju motor, a nakon toga se upuste u zahtevnije projekte. Na kraju, ako vam treba nešto za ozbiljniji rad kupite, ali najbolje! Englezi ne govore za džabe: nisam dovoljno bogat da kupujem jeftino!

evo opet sam ja NAJGORI :tup :tup :tup al nema veze
prvo grncar kome sam ja pricao se bavi proizvodnjom predmeta opste upotrebe i prozvodnjom posudja. .sto znaci da nije umetnik .
posudje koje on izradjuje se koristi (serpe, lonci i tepsije ) naravno kvalitetna zemljana posuda kosta mnogo vise od kasice prsice koja stoji negde i skluplja prasinu . pa sad izvedite racunicu

lazar citat :
Kuglageri i ležajevi nisu presudni jer to ipak nije rotor nekog motora, ali je bitno da je sve dovoljno čvrsto kako vam se ne bi sve drmusalo i na kraju raspalo. Zato se često ti modeli pričvršćuju za zid. NAJVAŽNIJA stvar (da viknem!) je da vam je tabanče u idalnoj horizontali, da ni malo ne igra gore dole, jer će centriranje u tom slučaju biti praktično nemoguće. A bez centriranja nema daljeg rada, barem uspešnog. Naravno uigranim igračima to neće biti problem, ali je to savet za one koji sa ovim započinju. Neko će reći da to nije problem vredan spomena i da to svako ko vari može, ali ipak veoma je bitno da bude idealno. A ko proba videće da nije lak zadatak. Ako vam je, naravno, bitno i šta ćete izvrteti.

e sad kako lezajevi nisu bitni a pricas o centriranju . molim te objasni kojim drugim masinskim elementom se moze resiti centriranje i lakse obrtanje osovina . to zvuci ko kad bi ja sad reko nema veze koju glinu koristis za grncariju .sve je to zemlja to i nije tako bitno
i opet se reklamiras za djaba i opet smo ono sto ti prodajes ima najbolja resenja . nema saveta za pocetnike izbor materijala kako poceti sa radom . a da zaboravio sam za to ima skola koja se placa naravno . ono o struji i iskljucivanju utikaca ne treba trositi reci . to je smesno.
i za kraj za mene ova tema vise ne postoji i necu se javljati vise
urednici ako treba obrisite i ovaj post

Tenzore, mada si rekao da se više nećeš pojaviti na ovoj temi siguran sam da tako neće biti, pa tako prve rečenice posvećujem tebi.
Terminologija nas malo jb-e, jer na pomen centriranje mislio sam na centriranje gline na tabančetu i tom krucijalnom momentu, a ne centriranju osovine samog točka. Misleći da ležajevi nisu presudni mislio sam na proizvođača, marku ili tome slično, bitno je da su za tu rabotu i da u, ovom našem slučaju, mogu da služe nameni. A to sve iz razloga da se ne sećam da mi je iko nekada skrenuo pažnju da su upotrebili ”ovo” umesto ”onoga” ili slično, jer je ono drugo bolje!
Malo me sve to podseća na situasciju od pre dve godine kada mi se na kursu pojavila devojka u pratnji svog tadašnjeg verenika. Elem nju je to veoma zanimalo a njega ... pomalo, mada mislim da je došao više da ona ne bi išla sama kod novog profesora, pa još muškarac...
Dakle krenemo mi, ona sve lepo, redom, kako savetujem. Postoji plan, program pa da time prođemo sve tehnike rada sa glinom. A on na svaki moj komentar ima neku svoju zamisao, kako bi to moglo lakše, ili da on ima bolju ideju. On je čovek stolar, samouk, ili sam svoj majstor. Krenuo niizčega pa vremenom se izveštio i nabavio mašine (ne smem da kažem koje da ne bi reklamirao za ”dž”!) za sečenje pločastih materijala i sada ima svoju proizvodnju. Video sam šta radi i to je dobro, svaka čast, ali stav mu je: ma ja sam multipractic, čovek za sve, a sve je to tvoje sa glinom ”smoke of the pussy”! Ja njega i slične njemu pustim na miru, kažem šta imam i ostavim ga da mudruje svoje. Naravno da se smorio posle dva dolaska, i naravno smorio je i nju jer je sve vreme nešto gunđao i negodovao, izmišljao rupe na saksiji u stilu niko kao ja, jer ja kada uzmem nešto u ruke... Naravno da je to njegovo ličilo na isprdak, ništa mu nije išlo ali me uporno nije slušao! Uporno je mrljao obema rukama i mackao se, a sve sa istim izrazom lica u maniru negodovanja. Ona devojka, kako sugerišem proba na taj način i njoj je bilo zabavno i uspešno, koliko može to da bude za sam pošetak, jer na kraju to je bila njena zamisao samo se on tu utrpao u stilu posesivnog dečka.

Deo koji se odnosi na utičnice nije za zanemarivanje, ja sam samo elektrotehničar energetike po srednješkolskom obrazovanju pa mi i to malčice daje za pravo da komentarišem. Nije problem kada imate potrošače jačine oko 3-5Kw, ali kada na isto mesto ukjlučite peć za keramiku koja može da bude od 9 do čak 12Kw ( koliko na mišiće može da podnese kućna instalacija) onda nije za zanemarivenje kakav kontakt imate i koliko je labav!

Nije mi namera da budem grub i neprijatan, unapred se svima koji tako misle izvinjavam! Ali ja sam svoje rekao u najboljoj nameri. Čudno mi je što se očekuje da u par postova objasnim sve i o točkovima i o pećima o glini, a i o načinu rada sa samom glinom.
Lakomisleno je smatrati da to može da stane u dve rečenice!
Inače sugerisano mi je da otvorim novu temu koja se tiče tehnika rada sa glinom i keramikom, pa će tako i biti, ako se snađem.

Za sasham-a

Zamisao da koristiš šamotne cigle nije loša, ali one imaju svoja ograničenja i mane.
Prvo, iako su šamotne nisu za previše visoke temperature (za uspešno pečenje keramike potrebno je od 750 do 1300C) morao bi da proveriš kakve su te koje ti imaš.
Drugo, zamotne cigle su namenjene za zadržavanje toplote pa će se takva peć sporo hladiti, što može da bude dosadno, ali takođe i sporo zagrevati što znači da troši više struje.
Treće, šamotne cigle su teške, znači, ako je peć veća moraš da je praviš na mestu gde će i stajati i da praviš čeličnu konstrukciju. Takođe one zbog toga nepraktične za izradu poklopca jer će se desiti da ti se sve obruši unutar peći, ako se otvara odozgo.

Ako već sam motaš grejače, odredi kako će peć da ti bude zagrevana, preko trofaznog ili monofaznog napajanja, što u tom slučaju bitno ograničava snagu peći. Takođe ukoliko koristiš sve tri faze preporučujem vezivanje u trougao tj. 380V jer varijanta u zvezdu 220V znači da vušeš veću amperažu. Ja sam imao peć i sa samo dve faze, ali to malo neuravnoteženo opterećuje mrežu te nije za snage veće od ukupno 4-5Kw.

Takođe bitan je unutrašnji oblik peći zbog ravnomernog zagrevanja svih delova peći jer u protivnom imaš tačke gde temperatura i do 50C varira. To za prvo, biskvitno pečenje ne mari mnogo, mada hoće više da puca i imaš više stvari za bacanje. Međutim za glazuru je veoma bitno jer onda ona ne zatopi svuda isto ili negde čak hoće i da procuri. A to je, veruj mi najveći pakao koji može da ti se desi. Ako ti je prečnik veći od 50cm onda bi morao da staviš grejače i u pod.

Na kraju za poklopac možeš da koristiš termo izolaciju koja se koristi za izolovanje i ozida peći, a to je uglavnom keramička vuna. Ona se proizvodi i u presovanom stanju, kao table i veoma je laka, pa se poklopac lako skida i namešta. Mana je što se vremenom kruni i upada u samu peć pa se lepi po onome što pečeš. Naročito je krta kada se neko vreme izloži temperaturi pečenja i onda malom nepažnjom možeš da je slomiš.

Ja koristim mnogo lakše puritne cigle koje su namenjene za izgradnju peći za keramiku ili drugu termoizolaciju. Ona je veoma laka i isto izgleda kao i cigle od gas betona, samo su dimenzije drugačije. Kada pravim peć za 1300C onda mi je cigla za 1460C i time nema dileme da li će peć to da podnese. Oko nje stavljam izolaciju u debljini od 5cm i time sprečavam da se toplota rasipa. Sa istom ciglom radim pod i poklopac jer je cigla laka. Izolacija koju stavljam sprečava da lim kojom je peć obložena vremenom korodira i raspadne se, ali i pored toga koristim prohromski lim kako bi sve bilo dugo na svom mestu. Grejači su od kantala A1 jer je on projektovan da na temperaturi od 1300C ostane ne promenjen 1000h. Peć ima grejače unutar zida i raspoređeni su od poda do plafona. Svaki grejač ima oko 2,8Kw te se time dobija ukupna snaga od nekih 8,5Kw što je taman da se postigne zadata temperatura sa laganim režimom pečenja za nekih 6-8h. Naravno takvu snagu i potrošnju morala bi da podrži svaka normalna instalacija nekog stana.
Uz to bitan ti je i termopar iliti sonda kojom meriš temperaturu. Naravno može i vizuelno, ali traži iskustva i eksperimentisanja. Baš kao i Pjer i Marija Kiri. Dakle, kod nas uglavnom imaš dve vrste termopara nikl-hromnikl i platina-platinarodium (od 10%). Prva sonda je za temperature do 1100C a druga do 1300C. nemoj da te neko loži kako može Ni-CrNi da se koristi za veće temperaturem, jer može i prst u oko. Može, ali će brzo da propadne! Varijanta da ručno uključuješ i isključuješ grejače je smaranje, ali može. Ne preporučujem da ti svaki črejač ima svoj keramički prekidač jer oni bršo propadnu već da ih sve povežeš na kontaktor, pa onda njega sa jednim prekidačem pališ i gasiš. Napisaću neki drugi put kako treba da izgleda režim pečenja ako se radi bisvit(i šta je biskvit uopšte) a kako za glazuru.
Da ne budem skroman, dakle, ja koristim digitalni upravljač Art-95 koji je dosta prisutan kod nas jer on upravlja kontaktorom tj. sklopkom a ona pak uključuje i isključuje grejače. Art-95 ti omogućava da isprogramiraš celokupni režim pečenja, klikneš start i odeš da spavaš, a da pritom namestiš i da ti se peć sama upali kada je niža tarifa.
Kod nas se mogu naći nekoliko modela Art-a. Art-95, Art-93 kji može da memoriše nekoliko režima pa se samo opredeliš koji ta tada treba i Art-2006 koji još nisam probao, tek treba da ga ugradim na svojoj novoj peći. Takođe postoji i neki Niški programator koji može da kontroliše dve peći u isto vreme, ali ja sam ga samo video, nisam se raspitivao gde može da se nabavi jer je tada bio duplo skuplji od Art-95 koji košta oko 170€.

Dosta ljudi za danas!

Da zaista, očigledno nisam dobro pročitao ceo tekst. To bi, u tom slučaju, trebao da bude nešto drugo. Na jednom takvom sam davno radio i korektno se pokazao, jedino što ne znam gde bi mogao da se nađe i koliko košta.
Kod njih je sistem sledeći: radi se prenos sa osovine motora na osovinu tabančeta najčešće pomoću kajševa i time se smanjuje brzina a povećava snaga. Presek konstrukcije istog sistema sam postavio u postu od pre koji dan. Regulacija brzine obratanja se postiže ili regulacijom napona ili regulacijom frekvencije. Ni jedan od sistema mi nije baš u malom prstu, ali znam da se prva varijanta radi pomoću tiristora, a druga...?
Pa eto prostora za nekog da doda na tu temu. Možda se i ja bacim na sklapanje svog čeda.

Znam tenzor-e, teško je biti na skoro svim temama aktivan, pa čovek mora da pravi izbor!

POzdrav svima, moje ime je Stefan. Zanima me grncarstvo (ako sam se dobro izrazio) kao hobi. pre mnogo godina isao sam na casove gline, i to mi se svidelo. Zeleo bih da nabavim svoj tocak za grncarenje, ali mislim da mogu da ga napravim uz pomoc dede. Mislim da iskoristim onu papucicu za prastaru masinu za sivenje koja ustvari okrece tocak, pa me zanima vase misljenje o mojoj ideji. Isto tako, posto zivim u kamenici, zanima me gde bih mogao da napavim glinu, mislim da smo koristili glinu iz dunava na kursu koji sam pohadjao. hvala unapred

http://www.geocities.com/rjsny/plans.html

Srecno i obavesti nas kako ide.

Pogledaj link kojisam poslao imas planove, ne trebaju ti zupcanici. Imas gornji tocak gde stavljas glinu i donji koji pokreces nogom. Tockove povezuje osovina sa lezajevima.Provereno, mnogi su majstori radili na takvim tockovima.