Pozdrav svima!
Živim uz rijeku Neretvu uz koju postoji izobilje topalovog drveta, kao i vrbe. Znam da nisu bog zna što za ogrjev. Zanima me dali se mogu koristiti u svrhu nekakvih greda u građevini ili slično. Znam da postoji u americi drvo topola koje se koristi u industriji ali ne vjerujem da je to ista vrsta. Ako netko zna više o tome??
Za printanje
Ranije su se ponegde u Vojvodini koristili kao gradjevinski materijal.Jedino se lipa ne koristi u te svrhe.
Topola moze za gradju ali je treba susiti kad se izreze
Pa tek isusenu postavljati znam dosta takvih kuca u okolini
Naprotiv, odmah se posle obrade koristi uglavnom za delove krovne konstrukcije.
Тачно тако, када сам куповао кровне летве (топола), директно са стругаре, рече ми власник да их постављам тако мокре и да ће се на крову осушити без кривљења. Тако сам урадио и све стоји како треба. Иначе, рече, ако их оставим сложене све ће се покривити и неће бити ни за шта.
Sve sto Vas zanima vezano za topolu,njena svojstva,nacin koriscenja kao i nacin secenja,mozete me ovde pitati.
dobra tema i napokon neko i njome da se zabavi...od oca koji je stolar naucio sam dosta o drvetu a on je ucio od njegovog oca koji je bio kolar...primena topole u gradjevinarstvu je ok pogotovo za dascanje kvovova pa cak i za podletve...sto se tice gradje od topole(grede) nisam nailazio da neko sada sa time radi ali ako pogledamo stare svapske kuce po vojvodini na njima su sve grede od topole uglavnom.....e sad ono sto mene direktno interesuje...posto zivim u vojvodini gde topole ima dosta pada mi ideja da pravim kucu brvnaru od topole...zamisao je da se uzmu stabla topole sto pribliznijeg precnika oko 25cm da se sa njih oguli kora nameste falcevi i tako slaze....slicno kao sto ameri prave njihove brvnare od trupaca...naravno topola bi obavezno morala da se posece u toku zime jer tada ima najmanje sokova u njoj....sta mislite o takvoj ideji..
Uz kvalitetnu spoljnu zastitu, zasto da ne.
problem kod amera oni balvani skoro istih dimenzija
jedno je građa od topole a brvnara već drugo
građa nije izložena vlazi kolko bi bio zid
da je to moglo kuće nebi bile nabijača kod nas u vojvodini nego brvnare
sad je trenutno aktuelna kuća od slame
gledao sam i kuce od slame ali meni se svidja kako drvo izgleda...jedno je sigurno za koji god nacin gradje se odlucis za 50 godina to zavrsava kao vecina objekata...totalna restauracija ili rusenje....
Ostavite bilo koju topolovu dasku napolje, nek je bije kisa i sunce pa ce te se iznenaditi koliko dugo traje.
Topolovina trazi dobru zastitu i nece biti problema, barem toga danas ima.Brvnare nisu karakteristika za
Vojvodinu iako je bilo dostupnog materijala za to, preovladali su uticaji sa strana, a zemlje u izobilju, drvna masa
manje zastupljena.
Topolovo drvo je sirok pojam.Kod nas postije cetiri vrste topole,od kojih se koristi jedna,eventualno dve.Opste pravilo je,da sto je belja unutra,to je bolja.Treba izbegavati trupce preko precnika 50 cm.Najbolja za koriscenje u bilo kojoj svrsi je,takozvana Kanadska topola ili ti tacne oznake "klon i-214".To je plantazna vrsta koju uzgajaju Srbija sume i Vojvodina sume.Treba izbegavati obodna stabla,tj stabla koja opkruzuju samu šumu.Ta stabla su izlozena svim losim vremenskim uslovima i razijaju izrazenu "robusnost" i kao takva veoma lako pucaju i krive se.Izuzetno je otporna na vlagu i vodu,a zbog kiselosti je ne napada ni žižak.Primena joj je siroka,od krovne konstrukcije pa sve do stolarske upotrebe.Sadrzi veliki procenat nevezane vlage pa joj tezina nakon susenja opada 3 do 4 puta.Meksa je od camovine a tvrdja od vrbe.
Lepo i dobro napisano.Ko zna zna.
da vazna stvar za mene je to sto na parceli ima oko 1500 stabala i dobijam sve stime da posecem i odnesem sa parcela cij je vlasnik jedan moj prijatelj a na njoj je sadjena kanadska topola...precnik je 20 - 25cm i pilane nisu zainteresovane za otkup jer kako kazu to je tanko za njih a on ima nesto na umu da radi na tom placu pa mu smetaju...dakle sirovinu imam po ceni secenja i prevoza i dovoljno za moju zamisao....
Po meni imas pravo blago,ali da je mlada za secu,mlada je.U zavisnosti od rastojanja izmedju stabala,potrebno je uraditi takozvanu "proredu šume"kako bi se stablima omogucilo da pocnu da rastu u sirinu.Obavezno je i okresivanje svih grana u predelu stabla kako ne bi ojacale i time smanjile vrednost prvih trupaca.Ako postoji mogucnost trebalo bi očuvati parcelu bar jos 5 godina,odraditi proredu odmah ako je potrebno pa onda postepeno rusiti sumu.Ako postavis sliku mogu ti dati i tacnije informacije
Neznam sta ste namerili sa tom parcelom ali mislim na Vam je unosnije da odgajate tu sumu do kraja.Dacu Vam jednu finansisku kalkulaciju.Rekli ste da imate 1500 stabala topole,kada bi ste odradili proredu sume,tako da isecete svako drugo stablo,ostalo bi vam 750 stabala.Posle pet godina imali biste stabla sa precnikom u proseku 35 cm,a sa tim precnikom svako stablo bi vam dalo oko 2m3 kvalitetnih trupaca + 2m prostornog drveta za ogrev.Jednostavnom kalkulacijom ako znamo da je cena 1m3 topolovih trupaca 50e a 1m prostornog drveta 15e,imate vrednost robe oko 75000+22500=97500 eura.Na to treba dodati i cifru dobijenu od prodaje trupaca koje ste proredili,a ni ona nije mala,recimo oko minimum 12000e.Ja posedujem proizvodni pogon za obradu topole tako da su vam ove informacije veoma pouzdane.Secu samih trupaca kao i njohovo obaranje u sumi mozete platiti i kompenzacijom,tj platiti je u trupcima u odnosu 1 prema 3,tj od 3 kubika isecena 1 ostavlhate onom ko je sekao.Ovo se odnosi na samu obradu u pogonu,tj na pilani.
Ovako prijatelji,potrebna mi je svaka pomoc ili informacija.Naime posedujem veliku povrsinu pod kanadskom topolom,otprilike uvek preko 1500 stabala koja se kontinuirano generacijski sade u mojjoj porodici.Pored reke ,idealno i sto se proizvodnje tice nemam nikakvih problema.Poceo bih sopstvenu proizvodnju drvenih gajbica,posto gradju vec imam.Interesuje me da li neko zna firme iz zemlje ili inostranstav koje otkupljuju gajbice.Moja ideja je da za pocetak radim poluproizvod , samo letvice ,tj furnir za patos gajbica.Ako neko ima informacju o firmama koje kupuju tako nesto bio bih veoma zahvalan.Cuo sam da Nemci i italijani uvoze ali ne mogu da nadjem koje su to firme...Unapred hvala.
Poštovani,
Trebalo bi sledeće godine da rekonstruišem krov. interesuje me da li bi bila dobra gradja od topole
Hvala
Користе је људи, али будите опрезни, топола зна доста да се извитопери кад се суши на крову.
Kao grede za konstrukciju krova je ne preporucijem, mozda samo u kracim dimenzijama ( do 3 metera).Za izradu oplate, daščanje ( ko hoce), letva i podletva se moze koristiti bez problema. Kod nas ima nekoliko vrsta topole.Samo se jedna moze koristiti u te svrhe.Rec je o kloniranoj vrsti sa oznakom I-214.Uzgajaju je Srbijašume i Vojvodinašume.Po strukturi je meksa od cetinara i to joj je jedina mana.Odlicna za obradu ako se odabere pravi trupac.Masovno se koristi u izradi pogrebne opreme.Mnogo otpornija na vlagu nego četinari.
Što bi moji banaćani kazLi ni za sanduk ne valja topola ... Crvena vrba je već druga priča za daske i panjeve za meso ...
Poštovani Aca549,
treba da pokrijem krov kuće šindrom. Čuo sam od jednog pilandžije da je jasika (Populus tremula) trajna i odlična za tu upotrebu.
Kakvo je Vaše mišljenje? Koristi li se kod nas za tu namjenu i koliko je trajna?
Pozdrav!
topolu ako se koristi za gradju na kuci. mora odmah posle rezanja postaviti na mesto i odmah poletvati tada nema problema oko krivljenja ili izvijanja,
svaki dan odlaganja znaci krivljenje izvijanje i bacanje mateijala,
kada se osusi jako je tesko ukucati ili izvaditi ekser iz nje, naj veci je problem sto se mora raditi brzo i teza je od camovine jel je puna sokova,
Испробано на мом крову и држи тамо већ скоро 30 година. Мада кад ми је човек, који је имао приватну стругару, рекао за тополу, мислио сам да ме зафркава. Међутим ради посао по саветима из предходног поста.
Momci, hvala na odgovorima! Imam još par pitanja...
Ako je topolu (jasiku) potrebno odmah ugrađivati po sječenju, da li je treba sjeći u januaru (kad se inače siječe drvo)? Mislim, malo mi je problem pokrivati kuću zimi. 
@zvukoljub: Može li preporuka za dimezije elemenata? Najbitnija mi je debljina šindre da ne bude pretanko ili predebelo. Da li si falcovao elemente ili si polagao kao biber crijep?
Hvala!
Ја сам користио летве, а не шиндру.
"vrbov klin" sinonim za pouzdan materijal