Letos smo se preselili u novi stan.Bili smo odusevljeni ,stan je prostran ,lep ,sve novo ,ma full ... Medjutim sad kad je krenulo hladnije vreme na prozorima se stvara kondenzacija,bukvalno se sliva voda niy zid koliko se prozori znoje. I verovatno od prozora nakon nekoliko dana se u coskovima pocela pojavljivati i vlaga,one crne tackice. MM je nasao nekog coveka da pogleda prozore i rekao mu je da mu za taj problem( da konkretno nanese neki silikon izmedju stakla i drveta na prozoru da bolje dihtuju prozori)treba da izdvoji oko 70e da dodje i namesti to.Mnogo za tudji stan a ne znam da li bi pristao on da plati to a nisam sigurna ni da li bi to resilo problem. Sta da radim?
znojenje prozora
- Login or register to post comments
- 1982 prikaza
Za printanje
majap wrote:
... Medjutim sad kad je krenulo hladnije vreme na prozorima se stvara kondenzacija,bukvalno se sliva voda niy zid koliko se prozori znoje. I verovatno od prozora nakon nekoliko dana se u coskovima pocela pojavljivati i vlaga,one crne tackice.
Treba pojačati grejanje u toj prostoriji i istovremeno, ali stvarno istovremeno povećati pravilno provetravanje. Plastična stolarija ne dozvoljava prolazak vazduha i vodene pare. Držanje prozorskih krila na tzv. 'kipovanju' tokom hladnih delova godine ne provetrava već dovodi do pothlađivanja prostorija i stvaranja još boljih uslova za kondenzaciju i buđ.
O svemu ovome je pisano mn ogo puta na ovom forumu, samo treba pročitati.
majap,
za samu kontrolu nabavite si vlagometar.
Kakvo je vaš sistem ogrevanja? Radijator? Talno? Kurite na drva / premog / lož ulje/ plin? Temperatura u prostoriji?
Glavni problem je u prijašnom postu odgovor. Zračenje i višja temperatura u stanu.
Ni drvena stolarija ako je napravljena kako treba ne dozvoljava prolazak vazduha i vodene pare. Ako prolazi vazduh onda nije dobro napravljena a ako prolazi vodena para onda brzo propada. Prozor se zasticuje raznim premazima bas zbog tog razloga da ne bi mogao da uvlaci u sebe vlagu i samim tim duze traje. Sem toga povrsina drvenog dela prozora je toliko mala a "disanje" jos manje da ne moze ni 0.01% vlage da prodje. Jedno otvaranje vrata na par sekundi pri ulasku u prostoriju resi mnogo veci procenat vlage u prostoriji nego disanje kroz drvenu stolariju. Jedino ako se pod disanjem prozora ne podrazumeva lose dihtovanje i pukotine.
Ako se susi ves u prostoriji, kupa ili kuva onda je normalno da se pojavljuje vlaga na prozorima i tu je neophodno stalno provetravanje.
Ako se boravi u prostoriji puno onda je potrebno cesce provetravanje.
Temperatura u prostoriji ne igra toliku ulogu.
Imam PVC stolariju i prostorije gde je 23 stepena i neprovetravane prostorije gde je 15 stepeni i nema vlage.
Jedina vlaga na prozorima sa javlja u kupatilu za vreme i posle kupanja, pri kuvanju i pri susenju vesa.
Kao bivsi podstanar koji je promenio 6 stanova i kuca mogu da kazem da ako susim ves u sobi prozori "placu", curi voda sa njih, cak i ako lose dihtuju iako su drveni i ako je u sobi 23 stepena.
vlado107 wrote:
...
Temperatura u prostoriji ne igra toliku ulogu. ...
.
Neće moći baš da se ide protiv fizike. Temperatura vazduha u prostoriji je itetako važna - što je temperatura vazduha viša zadržaće se znatno više vodene pare u gasovitom stanju što znači da neće doći do rošenja odnosno pretvaranja te vodene pare u tečno stanje.
Drugo, drvo je takav materijal da upija u sebe vodenu paru i kasnije je u stanju da je polako otpušta radi izjednačavanja vlažnosti sa okolnim vazduhom. Plastika ne upija. To što se problem kondenzacije obično javlja posle zamene prozora je zato što bude izbačen prozor koji nije ispunjavao ni minimum zaptivajućih svojstava i onda dolazi prozor koji drastično menja tj. poboljšava tu karakteristiku. Tada smo najčešće skloni da kažemo da je plastični prozor 'zakon' a da drveni ne valja.
Generalno, prostori novije gradnje ili termički sanirani su bolje izolovani i bolje zaptiveni a to stvara drugi problem - neprovetreni. Ljudi su u stanju da sede u neprovetrenim prostorijama jer ne registruju da treba izmeniti vazduh a često smatraju i da je to bacanje para. Sve to dovodi do ovoga. Treba očekivati da će sledećih godina ovoaj problem samo da se poveća - izolacija i zaptivenost su dobra stvar ali samo dok je svež vazduh.
Susenjem vesa u sobi, disanjem, zalivanjem cveca itd oslobodi se 5 litara vode za 24 sata.
Jedan prozor ima 0.1m3. Prozor se lakira da ne bi upijao vlagu iz vazuha i tako duze trajao.
Jedan kompletno vlazan prozor i jedna kompletno suv prozor moze da ima razliku od recimo 30 litara vode ali ta razmena od 30 litara vode pod uslovom da nije drvo premazano zastitom se odvija u periodu 5-10 godina.
Zimi se u prostoriji svaki dan stvara vlaga i retko i kratkotrajno dolazi do isusivanja (porovetravanje). Prosto je nemoguce da drveni prozor upije dnevno 5 litara vode iz vazuja. Nije moguce ni 0.5 litara, nije moguce ni 0.005 litara dnevno da upije. 5 litara vlage iz vazduha u sobi nestane sa jednom provetravanjem od 2 minuta.
5 litara nastaje svaki dan. Jedno provetravanje od 2 minuta je najmanje milion puta efikasnije nego da cekamo da drvo upije vlagu iz vazduha.
Takodje zidovi upijaju mnogo vecu kolicinu vlage jer zidovi imaju najmanje 100 puta vecu kubikazu od drevnog prozora i vecu moc razmene vlage jer uglavnom nisu zasticeni premazima kao drvo.
Sve u svemu zbog male kubikaze drveta u prozoru, spore razmene vlage sto zbog toga jer je priroda drveta takva sto zbog zastitnih premaza... njegova uloga u odrzavanju vlaznosti prostorije je nikakva tj procentualno toliko mara da se ni ne uzima
Kao sto ste rekli kod losih prozora su postojale jedne navike i sada te navike ne vaze kod dobrih prozora bilo oni drveni ili PVC ili unutra bilo 20 ili 23 stepena.
I sta je na posletku meni ciniti? Da provetravam koliko cesto i koliko da drzim prozore otvorene nekolikiko minuta ili duze? I da li sam dobro razumela,u prostoriji treba biti veca temperatura ili niza? Inace da odgovorim ,grejem se na ta pec.
Koliko cesto provetravate i na koliko dugo? Da li promajom? Koja je velicina prostorije i temperatura ? Da li zalivate cvece i koilko i da li susite vec u sobi?
Da li se stalno to desava ili samo par dana nedeljno? Da li od kuvanja vlaga ide u sobu?
Ja provetravam najmanje tri puta dnevno po minuta sa promajom dok ne osetim da vazduh usao u svaki cosak sobe.
Ako ostavimo preko noci vec da se susi onda obavezno ima vlage a inace nikada. Tada moram i nocu jednom da provetrim ako se probudim.
Uzroci kondenzacije
Postoje tri glavna uzorka pojave kondenzacije:
prostorije su ispunjene prezasićenim vazduhom sa vodenom parom,
postoji razlika u temperaturi u prostoriji i
savremena PVC ili aluminijumska stolarija i spoljašne fasade koje imaju veliku izolacionu moć i ograničavaju protok vazduha između unutrašnje i spoljašne sredine.
Razne vrste prozora različito se ponašanju prema ovoj pojavi.
Stariji drveni prozori su obično sa jednim staklom na kojem se vodena para vrlo kako kondenzuje na spoljašnoj strani, a zimi se često dešava da ovo staklo i zaledi.
Noviji drveni prozori sa termopan staklom imaju bolje izolacione karakteristike, drvo je laminirano, stavljaju se dihtung gume. Kondenzacija eventualno može da se pojavi na termopanu ukoliko nije dobro izveden.
Aluminijumska stolarija - aluminijum je metal, a to znači da je odličan provodnik pošto dobro provodi hladnoću i toplotu. Postoje dve vrste ALU stolarije: sa i bez termoprekida.
a) aluminijumski profili bez termoprekida nisu pogodni za izradu stolarije zato što nemoju dobru termo izolaciju i kod njih se javlja kondenzacija.
b) kod aluminijumskih profila sa termoprekidom situacija je bolja, ali su profili i dalje hladni i na njima je moguća kondezacija vodene pare.
PVC prozori imaju najbolje karakteristike toplotne provodljivosti, tako da kod njih praktično nema pojavljivanja kondenzacije na profilima. Ugradnjom PVC prozora sa dvostrukim i trostrukim staklom mala je verovatnoća da će se kondenzacija pojaviti na prozoru, ali je moguća u ostalim delovima prostorije pošto je vazduh “zarobljen” u prostoriji tj. nema cirkulacije.
Rešenje za kondenzaciju je jednostavno, prostorije treba provetravati kako bi vazduh koji je zasićen vodenom parom mogao da izdađe, a umesto njega da uđe novi koji ima manju koncentraciju pare.
-kondenzancija(znojenje prozora i ona budj na zidovima) se javlja kad je povrsina hladna a u vazduhu ima vlage.
-naprimer, imas kucu od 2 sprata
na drugom spratu je hladno, prozori hladni
na prvom spratu kuvas neku corbu, para se uzdize, odlazi na drugi sprat, dolazi u kontakt sa hladnim prozorom i ljepi se za njega i tako se pretvara u vodu
-ako susis ves u kuci, ta para iz vesa se isto dize, trazi hladnu povrsinu i ljepi se za nju
-mislim da kad znas kako se stvara ta kondenzacija odma je lako rjesiti
-silikon sigurno nece rjesiti problem, mislim kako ? ne moze silikon zaustaviti paru da se ljepi na hladnu povrsinu
mislim da sad svako vidi kako da se rjesi problem, jednostavno ne dozvoli pari da dodje u kontakt sa hladnom povrsinom
ili ugrij povrsinu, ako mene pitas tesko da je ovo uraditi
ili nabavi nesto sto skuplja vlagu il ije usmjerava vani
ili kad kuhas otvori prozor,
ves ne mozes susiti u kuci to odma prestati raditi, nabavi susilicu, ili drzi prozor otvoren dok se ves susi da ta vlaga iz vesa izadje kroz prozor, moja preporuka ne susi u kuci
imas i ovo
ne znam jesi ikad vidio/la ovo https://images.namjestaj.hr/image.php?id=115450&version=101 , vidis to sivkasto sto izgleda kao dimnjak iznad voca ?
e pa to odvodi paru vani, znaci bitno je samo da para ne dodje u kontakt sa hladnom povrsinom, sad na koji nacin to je na tebi
sretno
Lijep pozdrav 
Silikon ti sigurno nece resiti problem.Imas li neku sliku prozora posebno spolja kako izgledaju.