Mislim da bi ovaj tekst mogao da ide ovde, a ako vam se ne svidja, mozete da ga premestite. Imam jos jedan vezan za presu za grozdje i postavicu ga cim ga prekucam.
ODRŽAVANJE BAČVI
● Iskustva Rajačkih vinogradara
Za visok kvalitet i prirodnost domaćih vina od velikog značaja je znalačka nega i održavanje sudova za grožđe i vino.
Kada smo čuvene vinogradare iz Rajca kod Negotina upitali u čemu je tajna prirodnosti i visokog kvaliteta ovdašnjeg domaćeg vina, na prvo mesto su stavili podrume u kojima ih čuvaju. To su poluukopane kamene kućice, podignute na šumovitom proplanku iznad sela, u kojem temperatura, ni za vreme najveće žege, ne prelazi 12 oC. Ovaj ''grad vina'', odnosno ''Rajačke pivnice'', odavno su poznate i posećuju ih ljubitelji dobre kapljice iz celog sveta.
Ipak, ma koliko da su ponosni na ove pivnice i svoju vekovnu umešnost u spravljanju vina, mnogi ovdašnji podrumari tajnu kvaliteta i prirodnosti svojih vina vide prvenstveno u tradicionalnoj istrajnosti i ustaljenim postupcima nege i održavanja zdravstveno-higijenske ispravnosti bačvi.
● OSNOVNO - Održati zdravstvenu ispravnost
Kako ističu iskusni podrumari, Dragiša Milenković i Dragiša Mihajlović, onoliko koliko ima posla pri spravljanju vina, približno toliko ga ima i u redovnom održavanju sudova. Kada se bačva isprazni i ispere od taloga, prvo se pregleda njena unutrašnjost. To se najčešće čini pomoću baterijske lampe koja se provuče kroz otvor za vranj i žicom - držačem pokreće levo-desno, gore-dole, uz osmatranje unutrašnjosti. Ako se pregledom ustanovi da je sud čist, proverava se zadah iz bačve. Najbrže utvrđivanje prisustva nepoželjnog mirisa u manjim bačvama je da se šakom snažno udari po otvoru za vranj, a potom pomiriše vazduh koji iz suda izlazi.
Pošto je bilo kakav zadah iz suda nepoželjan, njegovo prisustvo se proverava i pre ponovne upotrebe bačve nakon dužeg stajanja. U čistu bačvu naspe se nekoliko litara zagrejanog vina, bačva se dobro provalja, a potom se degustira miris i ukus vina. Ako je u bačvi prisutan zadah, to će se odraziti na vino, pa je pre upotrebe potrebno sterilizovati sud.
Kako ističu rajački podrumari, neprijatan zadah, koji označava i početak ''obolevanja'' suda, javlja se u onim bačvama u kojima se ne uklanja redovno nahvatani vinski kamenac. U pukotinama između kamenca i duga bačvi dolazi do razvoja plesni, čiji miris duge upiju, bez obzira na to što je stres (kamenac) kasnije odstranjen. Kamenac iz unutrašnjosti bačve mora se redovno uklanjati. U buradima manje zapremine streš se uklanja uz pomoć vranj-lanca. U većim bačvama sa vratancima naslage streša su veće, pa se uklanjaju pomoću čekića, čelične četke i premazivanjem jednopostotnim rastvorom sumporne kiseline. Posle uklanjanja kamenca, sudovi se dobro isperu hladnom vodom, provetre i sumporišu.
● Sterilizacija bačvi
Zdravu bačvu je najlakše održavati, zato se ne sme dozvoliti da u njoj dođe do razvoja bolesti. Redovne mere održavanja svakog otpražnjenog suda su: skidanje kamenca, pranje hladnom vodom uz valjanje buradi, ispiranje, provetravanje i sumporisanje. Ako se opran i sumporisan sud duže ne upotrebljava, sumporisanje bi trebalo ponavljati svakih 30-40 dana.
Za redovno održavanje bačvi najbolje je koristiti običnu ribaću četku i čistu hladnu vodu, kako ističu rajački podrumari. Tada povremena sterilizacija bačve protiv bakterija i nepoželjnog zadaha može da se svede samo na zaparivanje ili ispiranje vrelom vodom i sumporisanje.
Pravi podrumar neće dozvoliti da se u njegovim sudovima razvije buđ i da njene spore prodru u spojna mesta duga. Ipak, u starijim bačvama, vremenom dolazi do neprijatnog zadaha na plesan. U takvim slučajevima, u zavisnosti od starosti i dalje upotrebne vrednosti suda, ovdašnji podrumari ih ''leče'' gašenjem živog kreča. U težim slučajevima, bure se rastače, svaka duga se posebno sastruže, delimično nagori, a zatim ponovo sastavi. Upotrebljivost ''izlečene'' buradi proverava se spomenutom metodom - sipanjem nekoliko litara zagrejanog vina.
Interesantna su iskustva ovdašnjih podrumara o čišćenju bačvi od bojenih materija crnih vina, da bi se upotrebile za čuvanje belih vina. Da bi se sprečilo prelaženje ostataka bojenih materija iz crnih u bela vina, najveći deo ovih materija odstranjuje se prilikom uklanjanja streša. U bure se zatim stavlja krečno mleko i dobro se provalja. Posle ispiranja vodom, u buretu se mogu čuvati bela vina.
Za printanje
Malo pojasnjenje prese za grozdje
Značaj vinogradarske muljače
Ako se rukovodimo principom jeftino, a korisno, prioritet u nabavci podrumarske opreme imala bi ova minijaturna vinogradarsko-voćarska muljača koju je Ratko napravio. Njene dimenzije, a i cena prilagođene su okućnici i posedu. Za one manje upućene nije na odmet da spomenemo i njene namene. Upotrebljava se za muljanje, odnosno gnječenje grožđa i voća kako bi ono što brže i uspešnije otpustilo sok. Brzina otpuštanja soka (samotoka) ili prikupljanja preševine (presanjem na vinogradarskim cednicama iz izmuljanog kljuka isceđenog soka), ima veliki uticaj na budući kvalitet vina ili rakije dobijene iz grožđane ili voćne šire. Naime, dužim dodirom obranog grožđa i voća sa vazduhom dolazi do oksidativnih procesa koji su štetni po kvalitet spravljenih vina. Proces muljanja koristan je i za voće, naročito koštičavo, od kojeg se spravljaju rakije. Nakon muljanja, lakše se odstranjuju koštice iz rakijskog kljuka, iz kojih se inače, tokom vrenja i čuvanja, iz neodstranjenih koštica prevrele komine izlučuju zdravstveno opasne količine cijanovodonične kiseline. Ovo izlučivanje je utoliko veće ukoliko je duži period od završetka vrenja do destilacije i ukoliko je veći procenat izlomljenih koštica.
Otuda je i velika prednost ove mini muljače u tome što se valjci za muljanje razmiču i što su obloženi plastikom. Na taj način sprečava se lomljenje koštica, a ujedno i onemogućava razarajući i po vina štetan dodir voćnih kiselina sa metalom.