Plastifikacija metala

ugrubo
treba 2 -3 cevi
treba ti dve - tri table lima
treba ti 2 grejaca od sporeta
nesto staklene vune

napravis sanduk i oblozis ga vunom, preko njega opet lim
unutra ugradis grajace, vani sklopka i jedan termostat
to je to

Malo generalnih informacija o premazima u prahu, možda će nekome biti od koristi. Kod nas su najzastupljenija dva tipa ovih premaza – poliestarski i epoksi-poliestarski. Prvi su otporni na UV zračenje i ostale atmosferske uticaje, pa se koriste za zaštitu elemenata u eksterijeru (tipična primena je aluminijumska stolarija). Epoksi-poliestri nisu postojani na UV zračenje (posle izvesnog vremena gube sjaj, dolazi do promene nijanse i ispraškavanja), tako da se koriste isključivo za zaštitu predmeta u enterijeru.

Prah se na metalni predmet može naneti elektrostatskim prskanjem, tribo-električnim prskanjem, uranjanjem predmeta u fluidizovani sloj praha, elektrostatski fluidizovani sloj praha... Najtipičniji vidovi aplikacije su prva dva, koji podrazumevaju nanošenje pištoljima. Kod elektrostatskog prskanja, poznatog i pod imenom „Corona“, na izlazu iz pištolja se nalazi elektroda koja je pod visokim naponom (uobičajeni radni napon je 80-100 kV) tako da jonizuje vazduh, a ovako nastali slobodni elektroni (negativno naelektrisanje) bivaju privučeni na površinu čestica praha koji se raspršuje iz pištolja i na taj način im daju negativno naelektrisanje. Ovako naelektrisan prah se „lepi“ za metalni predmet koji mora biti uzemljen. U slučaju da predmet na koji nanosimo prah nije uzemljen, neće doći do „lepljenja“. Kod tribo-električnog postupka koristi se malo drugačiji tip pištolja. U njemu nema elektrode, već se unutar cevi pištolja nalazi podloga sa visokim koeficijentom trenja, prah se pod visokim pritiskom propušta kroz pištolj (uobičajeni pritisak transportnog vazduha kod corona postupka je 3-5 bara, a ovde je mnogo veći), usled trenja gubi elektrone, postaje pozitivno naelektrisan i kao takav se „lepi“ za uzemljen predmet. Oba postupka imaju svoje prednosti i mane: corona omogućava veću brzinu rada, ali zbog snažnog el. polja na izlazu iz pištolja, kod predmeta komplikovanije geometrije dolazi do pojave Faradejevog kaveza, tako da uglovi mogu ostati nezaštićeni. Tribo postupak je sporiji, ali zbog odsustva el. polja nema pojave Faradejevog kaveza, pa je ova tehnika bolja za malo složenije oblike predmeta. U oba slučaja je za kvalitetnu aplikaciju, pored kvaliteta samog praha koji se koristi, veoma važno obezbediti dobru fluidizaciju u posudi iz koje se prah usisava (rad direktno iz plastične kese treba izbegavati), suv komprimovani vazduh u kome ne sme biti tragova ulja i dobro uzemljenje predmeta koji se štiti – to znači da periodično treba čistiti držače na kojima su okačeni predmeti tokom aplikacije, bilo spaljivanjem umreženog praha koji se na njima nalazi, bilo njegovim skidanjem nekim od hemijskih sredstava. U našoj zemlji se već godinama unazad mogu kupiti originalni pištolji (za oba tipa aplikacije) proizvođača Gema, Wagner i Nordson. Kvalitet pištolja je u ovoj vrsti aplikacije jako bitan, tako da ovde ne bi bilo poželjno raditi sa nekim improvizovanim „alatom“, kakav takođe može da se nađe u ponudi.

U zavisnosti od tipa praha, umrežavanje može biti na različitim temperaturama, obično većim od 150°C. Postoje prahovi koji umrežavaju i na nižim temperaturama (120-140°C), ali kod nas ih još uvek nema. Bitno je znati da temperatura umrežavanja koju proizvođači navode, nije temperatura vazduha u peći, već temperatura metala! To znači da vreme umrežavanja treba meriti od trenutka kada je predmet dostigao preporučenu temperaturu, a ne od trenutka kada je unet u peć. Ovo je posebno važno ako se radi o gabaritnim predmetima koji se zbog svoje mase sporo zagrevaju. Peć ne treba konstruisati tako da grejači budu unutar nje, već tako da se u nju ventilatorom uduvava topao vazduh (preko grejača) i to ne snažno i direktno na predmet, jer će „oduvati“ prah, već blago i bez turbulencija, tako da topao vazduh ravnomerno cirkuliše oko predmeta i postepeno ga zagreva. Ovo je jedini način kojim se može postići ravnomerno zagrevanje celog predmeta, a samo time se može obezbediti i kvalitetna zaštita cele površine (naravno, ovde se ne misli na UV umrežavajuće prahove, kod kojih je sam kocept umrežavanja potpuno drugačiji). Princip uduvavanja toplog vazduha se koristi bez obzira na to šta je izvor toplote-el. energija, gas, mazut... Ako se grejači nalaze unutar peći u kojoj nema cirkulacije vazduha i ako je predmet koji se štiti prahom malo veće mase, kao što su npr. felne, vrlo je verovatno da će delovi predmeta koji nisu u neposrednoj blizini grejača, ili su zbog geometrije samog predmeta zaklonjeni i nisu direktno izloženi toplotnom zračenju, imati nižu temperaturu od potrebne. Na ovim mestima prah neće biti dovoljno umrežen, što drastično smanjuje njegovu otpornost na vlagu, so i ostale agense, a i adhezija neće biti na zadovoljavajućem nivou. Povećanje temperature ili produženje vremena boravka predmeta u peći bi popravilo stanje kod delova koji nisu bili dovoljno umreženi, ali bi se istovremeno oni delovi koji su bliže grejačima „prepekli“, što takođe nije dobro – dolazi do „žućenja“ i gubitka sjaja premaza, koji u isto vreme postaje krt i slabo otporan na udar, tako da usled udara kamena, što je za felne normalna pojava, dolazi do pucanja, a kasnije i do otpadanja sitnih delova premaza i stvaranja vrlo dobrih uslova za brzo napredovanje korozije. Sve ovo je još izraženije ako se u ovakvoj peći nalazi veći broj predmeta u istom trenutku. Ako se kao izvor toplote koristi el. energija, peć neke srednje veličine (100x100x170 cm, unutrašnje mere), trebala bi da ima grejače snage od bar 15 kW, a poželjno bi bilo 20-25 kW, kako bi brzina postizanja radne temperature bila iole pristojna, posebno kada se u peći u istom trenutku nalazi veći broj predmeta. O izolaciji peći bi stručnjaci verovatno mnogo toga mogli da kažu, a iskustvo iz prakse je pokazalo da dobru izolaciju ima ona peć, na čijem bilo kom spoljašnjem delu možete držati ruku bez ikakvih neprijatnosti, u trenutku kada je unutar peći dostignuta maksimalna temperatura vazduha – 230-250°C.

Da li bi neko mogao da mi posalje kontakt neke firme koja se bavi plastifikacijom metala, meni je potrebno da plastificiram kavez za papagaja koji je zavaren i ispeskiran, sad mi samo treba neko voljan da to uradi! Ne znam ni koja bi cena mogla da bude, mada mislim da ne bi trebalo da bude nesto skupo, nema tu mnogo povrsina da se plastificira! Hvala unapred!
Nalazim se u Novom Sadu!

amazonac pokušaj u DES-u, oni su to radili, a ima i privatna firma u Sr.Kamenici samo ne znam kako se zove vlasnik.

Zapaljiva je dok se ne osusi. Bolje je koristiti nitro razredjivac, a jos bolje aceton. Za boju valja skoknuti do nekog plasticara, i pitati ga koje se boje koriste za brizganu plastiku.

treba puno stiropora .poz

koliko mnogo?stavio sam mozda negdje oko saku stiropora i 10 ml acetona,samo se skupio i nista vise niti se rastopio...

U ovoj temi se nešto mešaju pojmovi.Plastifikacija metala je poseban postupak i posebna tehnologija, a ova mazanja rastovenim stiroporom su neke kućne varijante koje traju do ćoška.Inače, bi bile preporečene kao tehnologija koja se primenjuje kao sistem zaštite metala.Sem toga veoma je opasna priprema može lako doći do neželjenih posledica ako se upali smeša.Sem toga, pošto je u pitanju polistiren, koji kad se rastvori u nekom od pomenutih rastvarača, ne znam koliko je to otrovno ako se udišu isparenja za vreme pripreme.

kakva je razlika?uzeo sam onaj stiropor sto se stavlja oko necega kao ambalaza...

ne znam,rastvarao sam ga u acetonu za nokte,a stiropor je bio onaj od ambalaze...samo se skupio ,kao cvarak,a pokusavao sam dobrih 20-tak minuta...

pa pisi slobodno sve za sta mislis da je ostalo nedoreceno, sigurno ce se naci neko kome ce dobrodoci.

ima i u vojvode stepe,od pere zdere nekih 100 metara sa desne strane u dvoristu velika plava kapija,kad se ide ka a.komandi

....
pronasao sam link vrijedan paznje i citanja naravno ko je zainteresiran za samogradnju pecice za polimerizaciju odnosno zavrsni udarac oprasivanju..
http://www.powdercoatguide.com/2014/09/how-to-build-powder-coating-oven....