Pravljenje mola

Molovi se uglavnom prave na vodama gde se ne očekuje potapanje istog . Dakle to je prva i bitna stvar vezana za trajnost . Sledeća bitna stvar je izbor materijala za stubove , a zatim ništa manje bitno je i način pobijanja stubova . Pošto se u 99 % slučajeva pobijanje svodi na "oruk " varijantu zašiljen stub i poveći čekić metalni ili drveni . Najčešče se stubovi pobijaju u obali a sledeći red ili redovi su već u vodi . Prvi izbor za stubove jeste bagrem recimo da je debljine do fi 200 mm , zašiljen na vrhu . Jedan od boljih sistema je zabijanje stubova pa se posle pod vagresom skrate na potrebnu visinu . Zaštita samimh stubova se uglavno ne vrši ali svakako da neće škoditi , naravno bez upotrebe nafte , piralena i sličnih budalaština . Stubovu se pri vrhu skrate a onda se stub zareže do pola i napravi se ležište za noceće štafle ili grede na koje će ići gazišta od fosne . Nije loše da stubovi budu duži bar 50 cm od potrebneo dužine i da se opašu flahom koji će sprečiti pucanje ili cepanje prilikom ukucavanja . Noseće grede i fosne za gazišta se već moraju dobro zaštiti i ako se konstrukcija uradi pristupačno i za naknadnu zaštitu ima da potraje bar 20 -ak god . Naravno da mol nećete praviti tamo gde postoji opasnost od udara nekog plovila i slično . Daske za gazeći sloj se obradjuju u zavisnosti od namene mola ako je recimo samo za pecanje onda nije ni bitno , ali ako je i za kupanje , onda ne bi bilo zgdodno da se iver sa mola zabije nekom u nogu . Povezivanje se vrši klasično , brezoni , ekseri ili šrafovi i svakako da je tu inox u prednosti nad pocinkovanim elementima . Ako recimo postoji ozbijnija logistika za izradu mola , onda se mogu šipovi praviti i od debelozidnih cevi , npr od bušaćih cevi "tubinga " ali to već zahteva i veće troškove i organizaciju . Pa ako recimo imate dodira sa ladjarima koji imaju bagere ili hidrauličke dizalice" mačke " onda se stubovi mogu i utiskivati mnogo dublje . Zaštita drveta koju je dobra je stara klasika vruć firnajz i neki običan lazur , ili novija varijanta sa vodenim zaštitama . Ima jedna dobra fora da se prilikom korištenja mola za kupanje na isti postavi komad tepiha , pa se po završetku kupanja skloni sa strane . On obezbedjuje neklizavost ali kontakt drveta i stopala . A molovi se mogu praviti i od metala a gornji postroj od abs profila , pa je to onda maltene večito . Neki osnovni alat za pošeatk jeste čamac , poveći čekić , motorna testera , dobra aku šrafilica i dva tri dobra drugara ili neka profi ekipa . . Ranije se po oglaisima oglašavala neka ekipa koja je od grubo sečene bagremove daske pravila molove na licu mesta , naplata je bila po m2 . Eto toliko za početak . Ako bi moglo malo više informacija , mogao bih dati i konkretniji odgvor