Otvaram temu u nadi da će se skupiti iskustva o ovom.Početnik sam - pa imam puno pitanja.
Ponukala su me moja prva iskustva, dlijeta sam brzo zatupio (ili tako samo mislim).
Imao sam već dvije nezgode sa pucanjem predmeta obrade pri radu (vrlo neugodno,na sreću bez posljedica). Možda je stvar u materijalu a možda i u neodgovarajućem prihvatu.
Kako oštrite alat i sa čime?
Da li koristite dlijeta iz trgovine ili pravite svoja ( od čega i kako)?
Da li je netko radio sam glavu za prihvat obratka, od čega, kako ( gotove su stvarno skupe) ?
oštrenje i izrada alata za tokarenje
- Login or register to post comments
- 25935 prikaza
Za printanje
Hvala na pomoći i slikama. Danas sam u posjeti kod kuće imao stolara, pogledao je stroj i dlijeta ( poslao mi poslije za poklon desetak orahovih letvica ) .
Dobio sam savjete o brušenju i praktičnu demonstraciju gdje griješim (za neznalice kakav sam ja - ravna oštrica se mora brusiti odmah cijelom dužinom inače se ne može dobiti ravan rub, bez toga ne treba ni pokušavati) . Dlijeta mi se tupe zbog lošije kvalitete materijala i jedino što mogu je tražiti uokolo druga ( ova sam kupio predzadnja u trgovini - nemaju ih više i neče naručivati ). Kaže da se neče baš tako brzo potrošiti kako sam ja prognozirao. Pokušaću nešto napraviti po uzoru na Perudetlića kad pronađem materijal.
Za glavu ( veće debljine) imam ideju ali čekam da naiđem na odgovarajući dio - razmišljam o ploči ( kao brusna samo od čelika ) sa izbušenim rupama kroz koje bi vijcima očvrstio obradak.Za sada će pričekati dok ne steknem iskustva i vještine. Za tanke obradke ideju, ni za prihvat ni za obradu nemam.
Pogledaj u temi Izrada struga za drvo kakve sam ja stvarcice pravio za prihvat tankih obradaka. Ima tu i jedna slika sa nozevima koje sam pravio. Sutra cu detaljnije da slikam nozeve , pa ces da vidis kako, sta?!
Ne znam da li vam može pomoći informacija za pravljenje dleta ali podeliću je sa vama 
Svojevremeno sam nabavljao opruge od automobila po otpadima i onda mi je kovač od njih pravio dleta za kamen. Prvo je morao da ih ugreje i ispravi pa posle oblikovanja da ih okali. Materijal je kvalitetan i zahvalan tj. ima ga ohoho u jednoj opruzi. Jednom naleteh i na neku od vojnog 'Pinca', podebela.
Možda valja probati, kontam da je opruga žilava i da trpi udare, vibracije pa da bi mogla i za strug da se koristi.
Eto
može opruga
samo kod njih je jedan problem dosta su oštećene od rđe pa mora kovač da ih obradi da bi bile super
imam i ja par dleta od gibnja od fiće
Evo nozevi, u naslovu slika sam napisao od cega su pravljeni, ima tu svega samo moras da biras tvrde materijale, najbolja je stirija. Proguglaj malo kako se ostre nozevi za tokarenje, pod kojim uglom, itd...ima finih slika. Ja sam tako radio. Ovaj veliki noz, polukruzni (roughing gauge), njega sam pravio od kosuljica od lezaja tako sto sam ih isekao na cetiri dela (zavisi kolika je kosuljica), poredjao ih na parce lima savijenog po radijusu kosuljica i zavario ( ima na slici). Turpiju sam ugrejao pa je iskrivio (vide se na slici otisci od cekica) nije smeksala kad se ohladila.Stiriju sam obradio brusilicom, razvrtac isto. Uglavnom kada dodje ostrenje na red moras polako (na kamen naravno), i sa cestim hladjenjem u vodi. Npr. pravis skew chisel, prodjes 5-6 puta preko tocila pa u vodu, i bez pritiskanja. Materijal mora da zadrzi svoju boju kada zavrsis sa tocilom, nikako da pozuti, ili da dobije braon boju, ne daj boze da poplavi. Sto tanji materijal (sto se vise blizis ostrici) to cesce hladjenje i slabije pritiskanje. To traje dugo, naravno, ali ako hoces rezultate moras polako. Drske su isto vazne, njih mozes sam da napravis na strugu ima na You tube-u sijaset klipova (woodturning tool handles)...vazna je duzina i oblik. Treba imati oblik tako da ti lepo lezi u ruci, da mozes lepo, komotno da je uhvatis, obuhvatis, drzis ili sta vec. Duzina drske je isto jako vazna, nikako ne treba da bude prekratka, kako ces da je naslonis na kuk ako ti je drska kraca od noza, to pricam za ovaj roughing gauge koji se koristi kad komad na strugu nije cilindrican. Naravno, ne valjaju ni predugacke...izguglaj malo, izjutubuj, pa ces videti kako sve to ide.
Momci imao bih jedan savet da vam uputim,ako niste radili,a sudeci prema slikama cinimi se da niste.
Ako se radi noz od kosuljice lezaja,turpije,gibnja i slicnog materijala nemoze se samo naostriti i to je to.Na taj nacin nista se ne dobija vec pa skoro da je samo gvozdje.Vidim da se pribegava raznom snalazenju,varenju kosuljica za kosuljicu i sl.Bez kaljenja to je nista.
A kali se na sledeci nacin.Ugreje se komad do temperature kada magnet prestaje da hvata,dogreje jos koi tren i kali u ulju ne u vodi,mada dleto moze i u vodu,ali je bolje ulje(staro motorno).Predhodno malo zagrejano do recimo 40-50 stepeni.E sada koliko je to malo vise od momenta kada magnet prestaje da hvata.Boja nemagneticnosti je otprilike tamno crvena,ali se ide malo vise od nje,malo svetlije crvena.Ili jednostavno uzmete 3 probna komada od koih cete da pravite noz.Prvi zagrejete do malo iznad nemagneticnosti i kalite,drugi jos malo iznad, a treci jos vise.Komade posle prelomite i gledate presek.On bi po pravilu trebao da bude vrlo sitne strukture,brasnaste.Prva dva bi trebalo da zadovoljavaju taj uslov,stim da je kod drugog za nijansu krupnije zrno.A treci bi trebao da bude previse krupan i samim tim los.Znaci,ne sme se ici do boje treceg komada.Posto su ovo dleta zakalite samo ,recimo 2 centimetra,ostalo ne.Znaci toliko zaronite u ulje i sacekate da se potpuno ohladi.Posle kaljenja,prebrusite da ostane cist metal(najbolje smirglom) i popustite na plin.Tj.zagrevate ga na plin i to da plamen bije do drske znaci,najmanje 2cm od dela koi je zakaljen i pratite napredovanje boje.Kada boja bledo zute slame dodje do dela koi ste kalili i pokrije ga celog prekinite proces zaranjanjem u vodu.I to vam je to.Tada ste dobili najvise od tog celika.I da ,pre kaljenja se oblikuje dleto,naostri ali tako da ostanje na rezu makar 1mm debljine i posle kaljenje.Posle popustanja ide pazljivo ostrenje da se ne odgreje komad,znaci uz stalno kvasenje i sl.Bez ovoga svi ovi celici su premekani za koriscenje,pogotovo na sturgu.
Nadam se da ce ovo biti od pomoci.
Pozdrav
gibanj ima otpornost na uvijanje a ne tvrdocu, lezaj je takodje jak ali po povrsini, kada se presece ili termicki obradi gubi tvrdocu.
za ovakve nozeve je potrebno imati alatni celik. ima ga svuda, samo treba naci i kupiti.
mogu i ostali metali ali nije to to. slazem se da kaljeni celik ima dobru tvrdocu ali recimo od hiltijevog stemajza za beton nema bolje alternative.
bitno je kad se ostri da se hladi dobro da ne izgubi svojstva.
celik za lezajeve 4146 t.j 52100 je extra materijal za nozeve-lovacke,za obradu drveta.....naravno kad se termicki obradi kako treba
Pozdrav svima od Stanislava!
Evo alata za tokarenje:
Još jednom: alat SSM varianta / za tokarenje zdjela / HSS čelik ! /
evo da se pohvalim novim strugarskim nozem.
ako neko ima ideju kako se ostri noz a da ne pokvarim ugao ostrice.
dali ima neke veze ukoliko bih recimo promenio oblik vrha tj ostrica sa strane da bude pod manjim uglom
( da ne ide u spic )
ja to oštrim na tocilu iz ruke sa čestim hlađenjem u vodi
sad oštrica kolko je postojana zavisi šta se tokari nekad treba češće i da se oštri
Видим да је тема мало заматорила .Имам једно питање!Да ли ја то лепо видим прстење за стезанје алата у дрску су од неке бакарне цеви или ако грешим исправите ме:Хвала
ne grešiš može i od bakarne cevi ili neneke slične cevi šta se nađe
Pozdrav svima, prvi put ucestvujem na ovom forumu pa oprostite ukoliko nesto zabrljam. Pre neki dan sam pravio dleto tipa "scraper" za prijatelja od HSS materijala odnosno stirije za obradu metala (12x12x200)mm. Drsku sam pravio od belog bagrema susen oko godinu dana. Ukupna duzina dleta je 600mm drska na najsirem delu 35mm na najuzem 25mm. Drska osmirglana sa smirglom 320 na koju sam naneo parafinski vosak a zatim na 1400O/min ispolirao. Stirija je na delu gde ulazi u drsku zaobljena i tesno nabijena u drsku i ucvrscena sa dvokomponentnom epoksidnom smolom. Ostaje jos da vidim kako ce se dleto ponasati za mesec dana kada prijatelj planira da uzme strug jer ga ja nisam testirao zato sto moj strug za drvo jos nije gotov. Ovih dana cu slikati i postaviti moja dleta sa kojima sam ovo pravio.
Pozdrav
Evo i mojih dleta, prvo (skew) sam dobio od komsije starog strugara mislim da je u pitanju kosuljica lezaja, a drugo je moj rad zavarene caure od klipa motora zastave 128 Ovo od caura nije bas preterano tvrdo da drzi ostricu ali vrsi posao dok se ne snadjem bolje.
Pozdrav
Pozdrav svima! Molim za pomoć, jer ništa ne znam!
Imam strug starije proizvodnje "Pobeda" Novi Sad. Nema pločicu, pa ne znam koji je model. Ima 6 brzina, ima iberzecung. Problem nastaje kada hoću da režem navoj. Prema tablici koju imam (a nemam original, imam samo neki papir od prethodnog vlasnika). Kad režem navoj od 1,5 koraka, ne mogu da dobijem isti, već neki približan colovan. Nemam zupčanike, osim što je na njemu (35, 80,127). Ima levo, desno i sredina (ručica) i 6 rupa za navojno vreteno. Inače, strug je precizan i metar i po dužine.
Da li ima neko tablicu za zupčanike? Očito da fali još par zupčanika, ali ja ne znam koji su.
Hvala vam unapred na pomoći!
P.S. Pre dva dana sam napisao poruku, ali je izbrisana. Molim administratora da me uputi gde i kako da pišem ako već grešim, jer ne znam NIŠTA. Hvala!
trebao bi u delu foruma alati ovde piskaramo o tokarenju drveta
Imam jedno pitanje. Da li me mozete uputiti na nekoga ko pravi dleta za tokarenje? Treba mi jedno koso od 5mm kojim cu busiti rupe u drvetu. Hvala unapred.
ovo su moja dleta za tokarenje
uglavnom ih pravim od turpija najbolje one koje imaju oznaku deteline sa četri lista stare koje nađem po tavanima i buvljacima i otpadima to je super matrijal
isto tako stolarska dleta stara kvalitetnija su nego ova današnja
ili od košuljice od ležajeva
oštrenje oglavnom na kamenu (tocilu ) uz obavezno hlađenje vodom da dleto ne omekša
a glava za prihvat ja je nemam nejbolja fabrička jes da su skupa al ni ruka nije jeftina
ja imam onaj trn sa tri šiljka i mogu stavljati glavu od bušilice na mesto trna
jednom ću uzeti fabričku nadam se da mogu raditi tanjire mada u principu može strugarska glava da se preradi
http://peradetlic.hupont.hu/
http://kreativnost.4umer.com/