Imam 4 solarna panela turskog proizvođača.Kupio sam to pre par godina i do pre neki dan bio majstor da mi pravi specifikaciju pa bih da vas upitam da li mi se to uopšte isplati.
Bojler prohromski Termorad 280 litara sa dva izmenjivača- 85.000 dinara. Ekspanzioni sud 18 litara- 3.300 dinara. Pumpna grupa-27.000 dinara.Odzračno lonče za panel- 1.300 dinara. Termofluid 20 litara- 11.000 dinara. Diferencijalni termostat sa displejem- 7.200 dinara. Usput bakarne cevi,izolacija za cevi i ventili. Majstoru za ruke 400 eura.
Postavljam iskusnijim pitanja da li mi se ovo isplati i koliko može da traje ili da i dalje koristim dva električna bojlera po 80 litara pošto imam dva kupatila. Uzgred, imam centralno grejanje koje bih koristio za grejanje sanitarne vode u zimskom periodu.
Isplativost solarnog sistema za zagrevanje vode
- Login or register to post comments
- 3462 prikaza
Za printanje
Pitanje korišćenja solarne energije, u našim uslovima, je stvar prestiža, tehničkog usavršavanja i ulaganja sredstava dobijenih na drugoj strani a bez potrebe i da se ta sredstva racionalno ulože i oplode. Jednostavno i prosto - to se nikako ne isplati. Država nikako ne pokušava da podrži korišćenje jeftinih, obnovljivih i čistih izvora energije tipa solarne i geotermalne jer su to premnogo "demokratski" izvori - ne postoji mogućnost da državni činovnici kasnije kontrolišu i nameću raznorazne dažbine a i oni sami ne mogu da se tu negde 'nađu'.
Lično, pre 7-8 godina, pri rekonstrukciji korva i još nekim radovima sam postavio kompletnu instalaciju (bakarne cevi, kablove, cevi za kablove, nosači kolektora i ostalo) i razvod i kada sam hladne glave izračunao koliko ulažem a šta dobijam lepo sam sve to 'konzervirao'.
U nekim zemljama EU je oporezovan svaki m2 solarnih panela . Tako ima i rešenja za te "varijante " 
Kod solarnih sistema vazi pravilo. Sto veca potrosnja, brzi je period isplativosti. Ako je potrosnja tople vode veca, normalno je da ce se i sistem brze isplatiti. Ako se sanitarni bojler preko zime greje na konvencionalna goriva (drva ugalj), usteda je veca.
U porodicnim kucama, sa 4-5 clanova, bez koriscenja ves masina i sudo masina koje mogu da koriste i toplu vodu, period isplativosti je od 5-10 godina.
U porodicnim kucama, sa 4-5 clanova, bez koriscenja ves masina i sudo masina koje mogu da koriste i toplu vodu, period isplativosti je od 5-10 godina.
Ne pune svi bojlere po jeftinoj tarifi. A i matematika je jasna kada se koristi i sistem grejanja na jeftine energente
Tihi2 možda može i da se objasni matematika kako bi sistem postao isplativ za 5-10 godina ali kako ja da objasnim ženi da joj ukidam veš mašinu i sudo mašinu. Da u narednih 10 godina ima da pere sudove i veš ručno jer će biti tople vode u izobilju... Nakon deset godina ja svoj doprinos očuvanju životne okoline sam dao ali sam zdravstveno upropastio ženu...
Jedno vreme sam se i ja zanosio solarnim sistemom, računao i računao ali bez 20 godina nema otplate. Dokle god je cena struje kod nas u Srbiji ovakva za individualne stambene objekte solarni sistemi su čista utopija.Ima opravdanja samo na večim objektima (vidim hoteli i hosteli ih ugrađuj) ili ako neko ima proizvodnji nečega pa mu treba topla voda u velikim količinama (mlekare, male radionice prehrambenih proizvoda i slično).
Jeste da mnogi drže bojler po ceo dan upaljen ali je to potpuno neracionalno. Ja sam u kuhinji stavio bojler od 80L umesto malog kuhinjskog da bi tih 2-3kWh/dan iz više prebacio u nižu tarifu. Zamenio rasvetu da bih mesečnu potrošnju više tarife spustio ispod 200kWh (jer značajno popravlja isplatljivost upotrebe el.energije) i sada svakog meseca idem do 1600kWh (koristim za grejanje) i to me košta do 53evra.
Poređenja radi tih 1600kWh bi me koštalo u:
Srbija 52.91 evra
Rep. Srpska 90.79 evra
Makedonija 110.58 evra
C. Gora 129.15 evra
Hrvatska 198.0 evra
U Danskoj i nemačkoj je 4,5 do 5 puta struja skuplja nego u Srbiji tako da je tamo sasvim druga računica još ako država subvencioniše ugradnju solarnih sistema potpuno je opravdano razmišljati u tom pravcu. Za sad u Srbiji od solarnih sistema u individualnim kućama nema ništa.
Tako ce ostati dugi niz godina jer struja je jako osetljivo socijalno pitanje i to vlast dobro zna i povećanje cene se radi jako oprezno. Da li se ljudi sećaju da je u Bugarskoj 2013 vlada pala posle protesta zbog povećanja cene struje, otpustanja i siromaštva...tada su se i neki ljudi zapalili na ulici.
Ne znam da li se neko seća devedesetih godina i perioda planskih restrikcija. Deo grada u kome živim je bilo isključen van najavljenog termina nešto duži period i u mirnom naselju se začas napraviše nemiri sećam se da su bili kontenjeri prevrnuti na raskrsnicama i zapaljene gume, zatvoren saobraćaj to je tada zbog struje bila cesta pojava.
Jos racionalnije je da se kupas jednom u mesec dana ili dva i tad ukljucujes bojler,bez uvrede.Meni je uvek ukljucen bojler jer je kod mene voda izuzetno hladna a i velika je potrosnja (samo ja se tusiram dva puta u toku dana) i u hladnim perodima ja nemogu da operem ruke bez tople vode.
Pa ne moras da joj ukidas ves masinu i masinu za sudje,
Samo prikopcaj te masine na toplu vodu. Pa ce malo, ili nimalo, dogrevati tu vodu i tu ti je usteda
Dušne ne vređam se bašlepo diskutujemo. Ja u kuci imam tri bojlera od 80L dva su kombinovana i jedan kuhinjski od 10L i svi rade i sve koristim. Imam dvoje male deci i kupanje je ko u termama non stop. Topla voda se troši na veliko ali najopterećenije bojlere po potrebi dogrevam centralnim grejanjem tako da tople vode imam uvek dovoljno barem u jednom kupatilu. Sve je zrelo za centralni bojler ali su mi kupatila na suprotnim stranam kuće od kuhinja. Preveliki razvod instalacije bi bio tako da sam odustao od toga.
Boleeve minimun po jedno pranje mašina za sudove i veš imam dnevno i palo mi je na pamet da ih priključim na toplu vodu ali treba voditi računa da napojna creva mašina imaju propisanu maksimalnu temperaturu vode obično je to 25c dok je kod boljih do 60c. Morao bi i trokraki termostatski za sanitarnu vodu da se doda...Ne isplati se jer one i onako rade po nizoj tarifi.
Ako je samo crevo problem, mozes li jednostavno da ga promenis?
Ali što bi ga menjao kad je struja jeftina to sto bi uštedeo na toploj vodi ne bi pokrilo vrednost trokrakog termostatskog ventila. Moja teza je da dokle god je struja jeftina ne treba se oko ovakvih stvari opterećivati...
Postoje i masine sa dva ulaza. Topla i hladna voda. Pa u zavisnosti koji se program koristi za pranje, trosi se ili topla ili hladna voda
Ako se koristi nafta solarni sistem se još brže isplati, ne treba ni 5 godina,
Pa nije ideja da ja na papiru dobijem isplativost od 2-3 godine ako koristim nešto što je odvratno skupo. Papir sve trpi.
Ako se topla voda greje racionalno (po nižoj tarifi a samo izuzuetno se greje po danu) onda solarni sistem ne može da se isplati za manje od 20 godina.
Ja imam 3 bojlera od 80l na 3 etaže, na jedan bojler dolaze dve osobe i godišnji (GODIŠNJI) račun je ispod 100evra jer se pali samo po nižoj tarifi.
Neko nema dovoljno tople vode? Pa kupi još jedan bojler ili zameni za veći i investicija će se vratiti za 2 godine. Solarno - nikad.
Za solarno mora da se troši ogromna količina tople vode, u mom slučaju najmanje 5000l na dan. Tada bi se investicija isplatila za oko 5-7 godina.
Postoje i masine sa dva ulaza. Topla i hladna voda. Pa u zavisnosti koji se program koristi za pranje, trosi se ili topla ili hladna voda
I lepo ujutru sve oprano, sveže, sudovi se povade a veš prostre i sve ok.
Grejac wrote:Jako bih voleo da mi se objasni ova matematika...U porodicnim kucama, sa 4-5 clanova, bez koriscenja ves masina i sudo masina koje mogu da koriste i toplu vodu, period isplativosti je od 5-10 godina.
Evo moje matematike. Bojler 120 lit prohromski 250e
Kolektor 150e
Pumpa, ventili, cevi itd 200e
Dif. Termostat 50e
Ekspanziona posuda 12 lit oko 20e
Ukupno oko 670e
Bojler prohromski 120 lit bez izmenjivaca je 215e, znaci sa izmenjivacem je skuplji 35e, znaci na kraju matematika za dodatno solarno zagrevanje je 455e.
Ako acunamo da je prosecna potrosnja struje tog bojlera recimo 20e mesecno, a solarnu energiju mozemo koristiti 5 meseci godisnje (u ostalim mesecima takodje po malo dogreva vodu, pa opet stedi struju, ali ajde da to ne racunamo ) onda dobijamo:
455e/20e=23 meseci za otplatu
23 meseci/5 meseci godisnje= 4,6 godina za isplativost investicije.
Mozda malo i gresim u proracunu, u svakom slucaju period isplativosti je u okviru 5-10 godina kao sto je napisao grejac, napominjem da sam racunao za moju situaciju kako ja planiram da uradim.
Računica lepa ali...
1. za četvoročlanu porodicu treba ovakav solarni kolektor (4-5m2) http://gondzik.de/product_info.php?products_id=261
2. Bojler od 120l za 4 člana je malo, najmanje 200-300l.
3. Za 3 bojlera od 80l potrebno je 12kWh (od praznog do punog) a to je 900din mesečno po nižoj tarifi a to je 7.25evra mesečno (a ne 20evra/mesečno). Samo po ovom osnovu ode povraćaj para na 15 godina.
90% porodica u srbiji koristi bojlere od 80 lit i dovoljno im je, sto onda ne bi bio dovoljan od 120 lit ?
Racunica za kolektore ide 1 kolektor za 100l vode i to ne vakuumskih nego plocastih, tako da je tvoja racunica preterana.
U kuci gde zivim imamo bojler od 300 lit sa dva kolektora, nas 6 koristi toplu vodu i nikad se nije desilo da ostanemo bez tople vode. U toku leta ta dva kolektora zagreju bojler na 60c.
Bravo !!!
Kada resite da kupite automobil da li se pitate : "Za koji vremenski period ce mi se isplatiti ova investicija", ne nikada . Investicija od 10000 eur za 5 god vredi 3500.
Koliko ce vredeti vasih 2500 e ( koliko otprilike kosta jedan kvalitetan sistem od 300 lit. kljuc u ruke ), koje ljubomorno cuvate u banci, posle 5 god ?
Kvalitetan solarni sistem , uz odrzavanje , moze da izgura 25 god.
Prosle godine mi klijent rece da njih 5 potrose za kupanje i ostale potrebe 80 lit. tople vode. Nisam mogao da izdrzim, pa sam ga zamolio da mi dozvoli da ga predlozim za Nobela.Malo se strecnuo ali smo se razisli prijateljski i nisam hteo da mu prodam sistem za 80 lit.
Dok ne ugradite solare i ne znate koliko tople vode potrosite.
Eto, imaš iskustva sa bojlerom od 300l a preporučuješ 120l.
Neke prosečne potrošnje su 30-50l po osobi na dan.
Preporuka je i 1m2 solarnih kolektora po osobi tj na 30-50l vode.
Tih 90% porodica koji imaju bojler od 80l MORAJU da ga drže ceo dan upaljenim. Kako ćeš ti upaliti sunce uveče ili noću? Mora struja.
Za 2-3 oblačna dana pločasti kolektor ne daje toplu vodu a vakuumski daje oko pola snage.
Dva kolektora na 300l je dovoljno za juli i avgust, onaj koji sam preporučio je dovoljan od aprila do septembra i nevažno koliko dana su oblačni.
A preporučio sam od 5m2 zato što je samo 100 evra skuplji od onog 3.6m2. Ne utiče značajno na investiciju al je puno jači.
"Preporuka je i 1m2 solarnih kolektora po osobi tj na 30-50l vode." Tačno
I to plocasti kolektor srednje klase koji kod nas kosta 40-50000 RSD, ove ispod toga ne razmatram.
Moj vakuumski od 30 cevi kosta 730 eur i sasvim zadovoljava bojler od 300 lit. za 4 osobe.
Ne kupujte bojler od 280 lit jer on u sebi ima dva izmenjivaca u donjoj zoni sto solarni sistem cini manje efikasnim.
bester zaboravio si rad majstora i fluid,ovo drugo manje podize cenu.Nemaju svi isti broj suncanih dana i polozaj ka suncu i vreme zagrejvanja tople vode nije uvek isto,pa troskovi eksploatacije (pumpe sve krace traju a skuplje su od grejaca).Meni naprimer bi se pre vratila investicija vetrogeneratora nego solarnog sistema.
Kada resite da kupite automobil da li se pitate : "Za koji vremenski period ce mi se isplatiti ova investicija", ne nikada . Investicija od 10000 eur za 5 god vredi 3500.
Ovde se ne radi o tome jer se auto ne kupuje isključivo zbog isplativosti već i zbog ljubavi prema automobilima, nekom je stvar prestiža, neko voli da vozi dobar auto i uvek će izdvojiti ma koliki novac trebao. Ali ovde je tema "Isplativost solarnog sistema za zagrevanje sanitarne vode". Ako bi poredili sa automobilima ekvivalent bi bio da:
1. Živim u Venecueli (dvadeset godina cena benzina nije menjana i koštao je 0.01dolar/litar)
2. Vozim mali gradski auto od 1100cm3 koji troši 5-6l/100km
3. Godišnje pređem 4000-5000km
4. Razmišljam da ugradim uređaj za TNG i pravim računicu da mi se to isplati. Kad saberem cenu: boce, sekvent.plin.uređaj, atest na mašinskom fakuletu , promenu saobraćajne dozvole vidim da to i nije baš racionalno.
Nemoj da me neko pogrešno shvati da sam ja nešto protiv solarne energije baš naprotiv čak sam u jednom trenutku planirao da menjam orjentaciju krova da bi kasnije postavljao kolektore ali za sada bi to bilo potpuno ludilo.
El.energija je kod nas nenormalno jeftina. Ovo mnogima zvuči neverovatno ali je zaista tako. Ali ćemo na kraju i mi da završimo kao Venecuela.
Cena benzina je u Venecueli najjeftinija na svetu i dvadeset godina nije menjana i onda je pre godinu dana povećana za 6000% odjednom. Venecuela je inače zemlja prebogata naftom ali sa takvom cenom goriva je završila u rasulu a narod u Venecueli u opštoj bedi i nemaštini. Da druge strane u Norveškoj je cena goriva najveća na svetu a kako se tamo živi.
Sudbina Venecuele i nas u Srbiji čeka samo je taj proces dosta spor. Ako se neko seća u knjigama iz geografije su nas pre trideset i više godina učili da je Srbija i tadašnja SFRJ bogata izvorima el.energije. Možda je ovo i netačno ali su me tako učili. Danas osim Republike Srpske sve zemlje u okruženju moraju da uvoze el.energiju. Srbija je počela sa uvozom el.energije ja mislim 1996 godine. Možda ste zapazili po medijima da je EPS za poslednja tri meseca kupio el.energiju u vrednosti od 42.000.000.evra.
Procečna je cena bila 0.04664evra/kWh (46.64 evra/MWh) za prvi kvartal.
U januaru je cena bila 0.05390evra/kWh (53.90 evra/MWh)
Ovo znači da je cena kWh na ulazu u Srbiju bila.
5.7488 dinara/kWh prosečno za prvi kvartal
6.6437 dinara/kWh u januaru.
Na sve ovo treba dodati troškove transporta, održavanja sistema, akcizu, PDV, naknada za obnovljive izvore, troškove režije EPS-a (koji nisu mali jer je firma sa ogromnim viskom zaposlenih)
Mene prosečna cena 1kWh sa potrošnjom od 200/1400kWh viša/niža tarifa u toku jednog meseca sa svim gore navedenim dodatnim troškovima košta 4.2497dinara.
Što znači da je:
delta=1.4990 dinara/kWh u prvom kvartalu
delta=2.3939 dinara/kWh u januaru.
Toliko EPS gubi na meni po jednom kilovatu el.energije koju ja potrošim. Ovo se nadoknađuje proizvodnjom u toku leta, raubovanjem sistema (izostanak remonta i ulaganja u nove elektrane, loše održavanje elektro prenosne mreže,..), uzimanje kredita, moguće pretvaranje tih kredita u javni dug što će na kraju da plate svi građani Srbije kroz porez. Na kraju ako se ovako nastavi i Srbija ima da završi kao Venecuela.
I kako da se ovde isplati solarni sistem?
Da li je neko primetio na kom su nivou akumulaciona jezera? Kolike su zalihe uglja u termoelektranama? Srbija sve manje i manje ima struje za svoje potrebe a održanje socijalnog mira sa ovakvom cenom el.energije neće moći još dugo da se održi... Kad se ovi suludi pariteti sa cenama el.energije i opreme za solarne sisteme promene tad će biti i racionalnog opravdanja njihove ugradnje.
Ja sam čitajući postove Tihi2 počeo da razmišljam o ovakvom načinu korišćenja el.energije200+1400 do 1600kWh ali me je sprečavala pomisao da je greota da se el.energija kao najplemenitiji vid energije troši za grejanje. Ali jednog dana vidim ja prilog na RTS-u (emisija Srbija danas) o uvođenju centralnog grejanja u osnovnu školu u jednom selu. Skupili se na otvaranju silni neki lokalni političari i počinje prilog sa pohvalama novog sistem grejanja u školi. Ja se zainteresujem jer pomislih sad je aktuelna energetska efikasnost, očuvanje životne sredine, održivi izvori energije pa je sad skockan neki niskotemperaturni sistem grejanja na solarnu energiju, toplotnu pumpu ili biomasu, drvenu sečku ili slično (jer je selo bilo u planinskom i šumovitom kraju) mislim urađena fasada i nova stolarija. Kad ono zahvaljuje se direktor škole:
1. EPS-u što je produžio dalekovod do pred školu
2. opštini što je kupila i donirala transformator
3. ministarstvu prosvete što je kupilo elektične kotlove i finansiralo elektro razvod po školi do kotlarnice.
A ja gledam i slušam i krstim se sa dve ruke i čudim se sam sebi dal sam ja tolika zamlata da čuvam i štedim el.energiju kad ovi rasipaju kao da el.energija teče niz ulicu.
Nije problem koristiti stuju za grejanje i u svetu se to radi. Ali u inostranstvu je način dobijanja električne energije preko solarnih kolektora ili vetrogeneratora a kod nas iz uglja (ne znam koliki je udeo hidrcentrala).
Svako ko je išao kroz Nemačku, Austriju video je da su svugde okolo na skoro svakoj zgradi solarni kolektori a vetroparkovi vrlo česti. Država je ocenila da nema dovoljno para da sama pravi sve elektrocentrale pa je motivisala građane da sami investiraju a država to plaća kao lizing ili kredit kroz subvencije. Efekat isti ali brži.
Ta struja je čista i ekološka i košta 3 puta više nego što se prodaje. Za sada. I to je cena struje kojoj se teži.
Sunce i vetar ne mogu potpuno zameniti druge izvore ali mogu značajno učestvovati u smanjenju zagađenja.
EPS nije samostalna firma i radi kako joj se kaže. Ni Srbija gas nije samostalna i potpisuje ugovore kako joj se kaže. Svi gubici, cene i zaposleni su rezultat toga.
Nemoj sumnjati da se tamo ne zna kako treba raditi.
Neki dan sam pročitao da je u jednom zdravstvenom centru zaposleno 250 ljudi od toga je 35 lekara, ostali administracija. Stvarno su to uradili zato što ne znaju svoj posao?
Tihi2, slažem se.
Da li je neko primetio na kom su nivou akumulaciona jezera? Kolike su zalihe uglja u termoelektranama? Srbija sve manje i manje ima struje za svoje potrebe a održanje socijalnog mira sa ovakvom cenom el.energije neće moći još dugo da se održi... Kad se ovi suludi pariteti sa cenama el.energije i opreme za solarne sisteme promene tad će biti i racionalnog opravdanja njihove ugradnje.
.
Најежим се сваки пут када чујем како је струја само у Србији социјална категорија и служи за очување мира.Да будем искрен глупост епских размера.Поскупљује стално,бензин,нафта,здравствене услуге,комуналне услуге,зубара преко социјалног нема још одавно а ми причамо овде о цени струје и социјалном миру.А сам ЕПС има једно три пута више запослених него што треба.
И ту просечну плату од око 40 и кусур хиљада у Србији лажу,али ево нека је та просечна плата 400 евра,наспрам немачких 2000 рецимо је 5 пута мања,а ако сам добро разумео у Немачкој је струја 3,5 пута скупља.
Онда имамо други апсурд.У Србији имамо најјефтинију радну снагу у европи и најјефтинију струју и најскупље производе у продавницама.
Слажем се да ће струја бити све скупља али верујем и да ће соларни панели бити све јефтинији.
И ја живим за дан када ћу одјебати (с опроштењем) топлану која ме греје по квадрату 4 до 5 месеци годишње за 110,00 динара грејање плаћамо читавих 365 дана,
Kapetan, u Nišu se jesenas 1700 korisnika isključilo sa sistema gradske toplane upravo iz razloga koji ste naveli. U drugim gradovima je slično. Svi ti korisnici prelaze na el.energiju jer je jeftinije Još jedan od paradoksa u Srbiji jer u svim knjigama piše da je sistem daljinskog grejanja najekonomičniji a kod nas ispada da je maltene najskuplji.
Sa većinom što ste napisali se slažem. Ali ovakva cena el.energije je glavna prepreka isplativosti solarnih sistema.
Histerezis,немој да ми персираш молим те.
У Нишу је вероватно постојала могућност да се људи искључе па су се људи одлучили на такав потез.Код нас у бг тачније на Новом Београду то је немогуће или је вероватно могуће али би морала да се сложи цела моја вертикала од 18 спратова.Вероватно си управу да је даљинско грејање најЈефтинији вид грејања или би тако требало да буде,али није,зашто ни сам не знам.Ни мени не иде у главу зашто се уништавају природна богаства када се електрична енергија може добити и на бољи и јефтинији начин.
Ако се добро сећам да је у многим земљама одавно забрањено грађење хидроцентрала и преграђивање река ,али ето наши су не да нису забранили већ једва чекају где ће да ставе неку малу централу.
Ne računajući cenu panela koje već imate kada saberete ostale inicijalne troškove koje ste naveli to daje cifru sa kojom možete da grejete postojeća dva bojlera od 80L el.energijom po nižoj tarifi svaki dan u narednih 20 godina. Pod uslovom da ste iz Srbije. Dokle god je cena el.energije socijalna kategorija el.energiju treba "zloupotrebljavati" tj. trošiti je do kraja racionalne granice od 1600kW uz što povoljniji odnos niže i više tarife koji možete da ostvarite.