Možda i nije?
Meni bi posao završila najmanja TP, a ako je ova od 14kW među manjima, to bi značilo da bi 20 kubika motala preko 5 sati što je više nego dovoljno, bar se nadam. Jedino naginjem radijatorskom grejanju sa predimenzionisanim pločastim radijatorima, ne bili polazna T bila što manja. Još nisam stigao sve da sračunam, ali bi bilo nekoliko izvora grejanja, najpre sunce od jutra direktno kroz prozore uporedo sa grejanjem iz AT napunjenog noću. Bazen bi bio TI sa svih strana i odozgo do jutra, pa se valjda ne bi ohladio skroz, i TP bi trebalo da radi čim se T bazena podmlači negde posle 12, i radila bi maksimalno tih 5 sati do oko 17h kada stiže akumulirana toplota od sunca iz poda...tu će biti i stara dobra drva za kasno uveče ako zatreba,...
Isplativost solarnog sistema za zagrevanje vode
Inače podno bih zaobišao iz samo jednog razloga, imam procenu da bi mi nedostajalo vrlo malo, u proseku, toplote kada se istrši od sunca. Pošto bi se podno moralo razvesti unapred, a radijatori mogu i kasnije to je logičan izbor. Možda ne bude potrebe ni za radijatorima , ali ću to saznati tek kada se proba u praksi, ali se AT i furunica na drva podrazumevaju. Iz AT bi bila povezana 2 do 3 radajtora, pa bi se dodavalo. To je prednost AT-a posebno ako je dovoljno veliki, a ona moja cisterna još čeka da se upotrebi...
Zaista ne znam šta reći, računaš na sunce zimi i na 20-40m3 akomulacije. Ta akomulacija če se (pod uslovom da se zagreje) ohladiti za 1 dan i više je ništa do proleća neće zagrejati.
Sunce, na koga računaš ima jako malo i kratko u toku dana (pogledaj na https://www.hidmet.gov.rs/latin/osmotreni/kosutnjak.php?d=7 )
Ja sam svojevremeno računao za sebe da ukopam AT i izolujem sa 50cm poliuretanske pene i ispostavilo se da mi treba najmanje 80m3 vode, da se greje celo leto i da ne može da mi izdrži do nove godine. Čak je ispalo da treba da imam najmanje 30m2 solarnih kolektora da bi to mogao uopšte da ugrejem.
Na tu poklopljenu akomulaciju ne računaj.
AT od 1m3 sa 10cm izolacije izgubi 3-5*C iako se ne koristi voda u njemu.
Isplatiće ti se samo ako ne znaš kako se to računa.
Koliko sam shvatio akumulacija se ne bi grejala već bi se zavisilo od sunca da zagreje tu vodu? Nema šanse. Tihi2 je lepo napisao. Zimsko sunce nema dovoljnu snagu, niti dovoljno dugo traje dan, niti ima dovoljno sunčanih dana u toku zime.
Ako se u celu jednačinu ubacuje TP onda akumulacija gubi smisao i treba da se koristi TP koja uzima toplotu ili iz bunara ili iz zemlje. Umesto da se ulaže u ogromne akumulacije sredstva preusmeriti u kopanje bunara. Biće jeftinije i pouzdanije.
Ako ipak želiš da zimsko sunce zagreje neku akumulaciju onda koristi vakumske solarne kolektore a ne verandu-staklenik ili slične tehnologije iz 70-tih godina prošlog veka. Pre 50 godina, kada su ljudi mislili da tako mogu da greju kuće, nisu imali današnje tehnologije ni današnja saznanja. I korišćenjem vakumskih solarnih kolektora će biti potrebna velika površina i neće biti jeftino. I opet dolazimo do toga koliko je isplativo. Ako je sve neki naučni projekat, gde su finansije sekundarni motiv, onda ima smisla potrošiti gomilu para bez nade da će se ikada isplatiti.
1. Moguće je sezonski suncem zagrejati vulkanske stene tipa bazalta vazduhom, uz pomoć solarnog koncentratora, ali na vrlo visoku temperaturu, reda 800 stepeni. Pa u cilindričnom akumulatoru sa metar pepela kao TI sačuvati za zimu...to je onaj inženjer iz Badnjevca napravio, e sad meni to nije dohvatljivo. Ovde se ne priča o sezonskoj akumulaciji već dnevnoj, ali samo kao opciji dodatnog rezervoara eventualnog viška toplote od sunca u zimskom danu kada je sunčan...
2. Pitanje je bilo usmereno ka opciji dogrevanja tih 20 kubika vode u bazenu koja bi bila najpre podmlačena suncem, a onda bi npr. TP uzimala tu vodu i radila 4 do 5 sati grejući je do npr. 24 stepena za podno grejanje. Pretpostavka je da bih od sunca imao ceo bazen zagrejan na 14 stepeni, pa bi bila potrebna samo razlika od 10 stepeni ali za celih 18 kubika vode i tako opet sledećeg dana. Inače bazen bih eventualno pravio i radi samog bazena tj. brčkanja ili plivanja. Mogao bi biti 2x10m ali sa dubinom od samo 1m koja je dovoljna za plivanje. Ako je bazen delom ukopan u zemlju koja je na 10 stepeni, plus je TI, a nalazio bi se unutar verande čija je prijemna površina s duplim staklom 50 kvadrata pod oko 70 stepeni nagiba, te sa dodatnom TI stakala cele verande tokom noći, očekujem da mu polazna T pred izlazak sunca ne bude baš tih 10 stepeni...
3. I ovde bi u bazenu bilo raslojavanja temperature, ali manje ako je relativno plitak. Idealno bi bilo, sa aspekta grejanja suncem, da je po površini veći ali plići, ali ispod metra dubine ne bi imao svrhu bazena. E sad, TP može kao što je slučaj sa pumpom kod AT-a, da uzima topliju vodu sa površine, nisam siguran kako bi bilo najefikasnije.
4. Ne znam šta je loše u koncepciji pasivne gradnje koja se oslanja na sunce, makar bila iz sedamdesetih? Imao sam priliku da boravim u jednoj takvoj kući, e sad voleo bih da zavirim i u onu Milinkovićevu u Boljevcima, ali sumnjam da su na hiljade ljudi po svetu zavedeni tom naivnom idejom o gradnji takvih kuća jer samo žele nešto posebno, a da to nije i naučno dokazano merenjima. Ali ne bih ovde, nije to tema. Držim se priče o AT-u i pomalo o TP u sprezi sa njima.
5. Pogledao sam podatke za insolaciju i jasno je da se ne može očekivati da se bazen previše zagreje ako se računa cela zapremina uniformno, tokom ovih februarskih dana ni pola stepena. Sa druge strane meni je u baferu raslojavanjem postignuta lepa razlika a on je visine oko 1.7m...Dakle može prosto da se proba u nekom buretu i izmeri T nekim senzorima otpornim na vodu. Takođe, ako se proračuna za ceo bazen od 18 kubika je potrebno 200kWh energije, pa ako je COP 4 (slobodna pretpostavka) onda bi se potrošilo 50kWh za dogrevanje od 10 stepeni, a to se sigurno ne bi isplatilo po skupoj tarifi, makar da imam i brojilo samo za to. Nažalost sunce ne sija noću pa da TP uključim po jeftinoj tarifi
Pitanje je da li bi se više postiglo ako bi TP bila uključena samo dok joj je na ulazu voda toplija od neke T, jer bi se možda često gasila, bila bi manja količina te toplije vode, a i Sunce ne može da greje u ekspres modu kao ringla
Ne možeš da se greješ sa temperaturom vode od 24°C. Ni podno grejanje ne radi na tim teperaturama, već recimo 35°C. A kada zagreješ vodu na tu temperaturu imaćeš lep i topao bazen za kupanje. Sunce neće nikada zagrejati bazen. Ni smlačiti ga. Biće hladna voda, a ako hoćeš da to koristiš kao akumulator toplote za grejanje, moraćeš da greješ vodu na neki način.
Da li si nekada imao bazen u dvorištu? Ni na letnjem užarenom suncu, koje greje ceo dan, i gde dan traje od mnogo duže nego zimi, ne može da se zagreje bazen do temperatura koje su potrebne za grejanje kuće.
Mislim da je super ideja da se napravi bazen koji će se koristiti za kupanje, a da se njegova toplota koristi kao akumulator toplote. Naravno računi će biti veći nego da se greje samo kuća, ali imaš bazen u kući i taj komfor ima svoju cenu.
Hvala na podsećanju, daleko je 35 stepeni. Ipak, i 25 mi se čini pre za brčkanje nego li plivanje. Kupao sam se u reci na 20 stepeni i plivanje je veoma prijatno, posebno ako vas ne šiba vetar a njega neće biti unutar verande.
Sve više naginjem ideji predimenzioniranih radijatora, a bazen bi onda mogao da ostane pusta želja jer će izostati i podno grejanje. Uostalom u blizini lokacije ima bazena, a "luksuz" da ga imama u verandi tj. kući poklopio se sa potrebom čuvanja eventualnog viška toplote (u vodi ili vazduhu) što bi i opravdalo njegovu izgradnju. Pre nego nastavim sa proračunima za solarne dobitke, a ceo račun započinje od procene termalnih gubitaka baš kao za procenu potrebne veličine AT-a, očekujem procenu arhitekte o planiranom objektu.
Uporedo razmišljam o novoj opciji upotrebe limenog krova za solarne dobitke, tako da i u toj priči igra bazen, još ga ne otpisujem
Kada se sve opcije stave na papir, pro et contra, doneće se odluka iako bazen dolazi na samom kraju izgradnje objekta.
Krov je veza sa bazenom! Pomenuo sam pa da otkrijem detalje, iako nema direktne veze sa grejanjem i temom. Napraviti spregu bazena i podnog grejanja očigledno nije lako, ako je uopšte moguće.
Iako smatram da je podno grejanje idealno spregnuto sa velikim baferom, apsolutno je neophodan dobar proračun potrebe za podnim grejanjem uopšte. Nedavno mi drugar reče da je sam radio podno grejanje, ali ga do dan danas nije aktivirao ima više od 10 godina, jer se greje na klime. Ovo je tipičan primer lošeg planiranja. Otud je lakše razmatrati radijatore koji se i naknadno, po useljenju ili kada se ispostavi da je neophodno, mogu instalirati. To za podno nije slučaj.
Pošto se ovde radi o projektovanju novog sistema grejanja koje mora biti originalno jer je i koncepcija kuće retka. Zato je planiranje još važnije.
Elem, da u kratkim crtama opišem sistem Harija Tomasona, na limenom južnom krovu odozdo prema unutrašnjosti kuće izolovanog, se nalazi skoro sve. Trapezni lim se presvuče staklom ili leksanom ili folijom za staklenike ili...tako da krov glumi solarni kolektor. Popreko u odnosu na trapeze se fiksira u gornjoj zoni bakarna cev sa rupicama na mestima udubljenja lima, kroz rupice se utiskuje voda! (nije neophodan antifriz jer voda otekne s krova kada pumpa ne radi), pumpom. Na dnu, ukopana može biti cisterna za vodu ili neki metalni rezervoar okružen krupnim šljunkom pa se toplota iz cisterne prenosi na vazduh kojim se greje pod u prizemlju... Ako se umesto cisterne postavi bazen verovatno bi se tokom sunčanog dana mogla zagrejati voda u bazenu, makar za kupanje. Hari je imao 70 kvadrata krova i 6.5 kubika cisterne...
Drmaj_storija, nastavite u ovoj temi sa idejama solarnog zahvata!
Malo je 20m3 jer ti treba 3-4m3 vode na sat (TP od oko 14kWh). Bar bilo kad sam se ja raspitivao pre 10 godina ali ni sad ne bi trebalo da je drugačije.
Ja imam AT od 1000l i prednost većeg bafera je što će se TP ređe paliti (meni se na 30*C u AT pali TP a na 40*C gasi tako da održava temperaturu AT od 40*C na vrhu). Merač je na dnu ATa i TP se pali svaka 2-3 sata i radi oko 20 minuta. Teorija kaže da TP ne bi trebala da se pali češće od 2 puta na sat.