Hidroelektrana je najisplativiji nacin za proizvodnju el.energije.Ja sam protiv nuklearnih elektrana,to je najvece zlo za proizvodnju el.energije.Glavni i najveci proizvodjaci el.energije na svetu su termoelektrane i hidrolelktrane.Najvise mrzim kada cujem neke "strucnjake" koji govore kako su NE mnogo manji zagadjivaci od TE pa onda pocinju da govore o vetrogeneratorima i itd.Niko negovori koliko kosta demontaza NE (ima rok trajanja) i koji otpad ostaje a mora da se skladisti negde u narednih xxxx godina.Isto tako i vetrogeneratori uticu na okolinu i zivotinjski svet a to uglavnom izbegavaju da pomenu,pa troskovi odrzavanja sistema kao sto rece tenzor itd.Sto se tice grejanja za iskljucenje treba jurnjave ali toplani i dalje mora da se placa 30% za grejanje jer su tako oni odredili i zakon je na njihovoj strani.U realnosti je dosta manje i zavisi od slucaja do slucaja ali nemoze niko da angazuje svog vestaka i na sudu nevazi njegovo vestacenje nego toplane.Cela zgrada moze da se iskljuci sa sistema i potrebna je saglasnost svih vlasnika stanova,normalno u tom slucaju nema mesecne naknade 30%.
Isplativost solarnog sistema za zagrevanje vode
Prvo i osnovno NE POSTOJI zakon koji može da natera nekog da koristi neku uslugu, ako je on neće !!! . Dakle jeste teže doći do konačnog rešenja za isključenje , ali nije nemoguće . Raznorazne organizacije pomažu ljudima koji žele to da urade . Od recimo NOPO-a pa do zaštitnika prava gradjana . Dugi je problem što lokalne toplane "izmišljaju toplu vodu " pa recimo traže saglasnost skupštine stanara sa jasno naznačenim upozorenjem da će to isključenje doprineti slabijem grejanju ostalih korisnika !!! ???? . Naravno to je obična laž i prevara , ali jeste tako u praksi . Lokalne toplane su "zlatne koke " za kradje i malverizacije , a kako nema ni države ni sistema , takav sistem odgovara svima , osim korisniku . Da apsurd bude veći , mnogo ljudi je naselo na priču o "merenju " putem delitelja toplote , pa sad nemaju kud . A ta rabota je od starta PREVARA jer pomenuti uredjaji uopšte nisu registrovani kao merni uredjaji niti se baždare niti kontrolišu . Da stvar bude još gora , "izmerene podatke " lokalna toplana kupuje od firme kojaje i monitirala uredjaje , dakle prevara na kub . U proseku su kod nas gubitci na mreži izmedju 30 i 40 % . A to sve neko mora da plati , naravno to je krajnji korisnik . Prva i osnovna kradja kod sistema daljiskog grejanja je napravljena namerno još prilikom projektovanja i izvodjenja sekundarne mreže a to je da vertikale idu kroz stanove , umesto da idu kroz hodnike ili tehničke veritkale . A tamo gde ipak postoje vertikale van stanova , gotovo je nemoguće postaviti kalorimetre jer bi se onda videla i stvarna potrošnja , ali razmere kradje lokalnih toplana . Naravno kalorimetri su merni uredjaji koji se redovno baždare , ali tu nema mesta da se krade .
Samo da ilustrujem priču o "vetroparkovima " pre par godina se u Italiji otkrilo da sav taj biznis u stvari drži italijanska mafija , koja je većinu novca dobila od EU . Koliko je to "ozbiljno " pranje novca jasno je svakom .
Energetska nezavisnost je od strateške važnosti za opstanak svake države , zato se i toliko potencira prelazak na raznorazne budalaštine , da se "vlasi ne sete " a posle je dockan .
"... upozorenjem da će to isključenje doprineti slabijem grejanju ostalih korisnika !!! ???? . Naravno to je obična laž i prevara ...."
Pred kraj grejne sezone drugaru je pukla cev za grejanje koje je sprovedena ispod parketa. Iz Toplane su dosli i iskljucili sa grejanja kompletan stan. Oslobodili su ga svih placanja.
Do sledece grejne sezone nisu dosli da poprave i drugar je planirao da se greje na struju jer je svakako jeftinije tako da nije ni insistirao na popravci.
Desilo se to da celu zimu nije ukljucivao grejalicu a u stanu mu je bilo izmedju 18 i 22. Odakle mu ta energija? Od komsija kojima je bilo teze da zagreju stan. Ranije zid ili plafon-pod koji ih je delio sa mojim drugarom nije imao razmenu toplote jer je bila jednaka temperatura u oba stana. Cim je kod drugara hladnije makar jedan stepen onda postoji razmena toplote izmedju ta dva stana i to znaci da onaj koji greje toplije mora vise da greje jer ima dodatne gubitke i greje stan pored umesto da je taj stan neutralan.
Naravno, da je moj drugar grejao jednako kao i komsija onda ne bi bilo razmene energije i sve bi bilo uredu ali on nije nista dogrejavao. (ne znam ovu zimu da li je jer je bilo dosta hladnija nego prethodne).
Drugi primer su ti alokatori. Najveca glupost je kada neki stanovi imaju alokatore a neki ne pa se preraspodela potrosene energije dali po nekim forumlama kako je neko zakljucio da je najbolje a to opet zavisi od slucaja do slucaja i od meseca do meseca...
Tako da u jednoj zgradi jedan stan placa 12.000 grejanje a drugi sa alokatorom je stavio radijatore na minimum i placa 2-3000 i pri tome je ista temperatura u svim stanovima.
Realno ovaj stan sa alokatorima je manje energije preuzeo direktno iz sistema jer je smanjio radijatore ali su ga komsijski stanovi dogrejavali i to dogrejavanje placaju komsije.
Ja licno ne bih voleo da se komsije koje se nalaza ispod, iznad i pored mene iskljuce sa grejanja i da greju njihove stanove samo jedan stepen manje od mene jer to bi znacilo da cu ja tamo imati gubitke a pre toga nikada nisam imao na tim zidovima gubitke. To znaci veci racun za mene.
Ovo je realan problem kod starih stanova i on postoji i to je jedan od najvecih razloga zasto sam se odlucio za kucu. Ne zelim da mi neko diktira racune i moju slobodu. (mada opet sam dobio racun za odvodnjavanje 100e za 2500m2 placa u gradu ali to im ne placam, neka me iskljuce sa odvodnjavanja....)
Druga stvar prica oko kalorimetra i stvarne potrosnje nema veze.. Kalorimetri se ne stvaljaju u Toplani pa da do stanova ima dodatnih gubitaka vec se postavljaju u podstanicama.
U mom gradu u vecini slucajeva podstanica se nalazi u samoj zgradi i izmedju stanova i kalorimetra nema gubitaka. Meri se stvarna potrosnja zgrade.
Gubici nisu uracunati u potrosnju vec u cenu. Kao i kod EPS-a.
Da ne bih ispao kao neko ko radi u Toplani....
Kod iskljucenja sa Toplane potrebno je uraditie elaborat da se proceni tj izracuna koliko je to dogrejavanje od susednih stanova.
E taj elaborat je zestoka preveara.
Prvo elaborat moze da radi samo odredjena firma sa kojom Toplana ima ugovor (ja bih rekao dogovor) i razumem taj ugovor da to Toplana placa ali to placa korisnik koji zeli da se iskljuci.
Valjda onda korisnik moze da bira bilo koju licenciranu firmu da izradi elaborat...
Kod elaborata nastaje prava prevara.
Kao prvo elaborat podrazumeva da stan koji se iskljucuje sa grejanja se nece grejati. Kao sto rekoh mozda se taj stan greje na struju i unutra bude 25 stepeni i to ce znaciti da ce taj stan grejati komsije a ne oni pa ce oni imati manji racun kod Toplane nego sto bi inace imali.
Ako je temperature jednaka u i tom stanu i u njihovim stanovima onda oni nemaj nikakve gubitke na komsijskim zidovima.
Toplana racuna da stan koji se iskljuce uopsten se nikada ne greje.
Druga stvar i da se stan nikada ne greje onda se racunaju gubitci ka negrejanom prostoru a ne kao prema spoljasnjem zidu. Zakonom je propisano da se gubitici ka negrejanom prostoru racunaju 50% manje. U elaboratu to ne racunaju.
Trece ako neko ima npr parket elaborat ga ne uzima u obzir vec uzma u obzir kao golu betonsku plocu a to je barem jos 50% manje.
Na kraju taj elaborat je nastelovan tako da se placa 50% racuna iako se ne greje i ljudima nije isplativo da se iskljuce se sistema.
s
Ako jedan stan od 60m2 ima 160m2 zidova, plafon i pod sa komsijama i da je napravljen od betona 15cm za samo jedan stepen razlike na mesecnom nivou hladniji stan preuzme 500kwh.
Pa i sunce posredno i neposredno greje , pa još nikom nije palo napamet da napiše takvu budalaštinu o preuzetom grjejanju . A jel u taj elaborat ulazi i varijanta da ako je korsnik imao do isljučenja daljisnkog grejanja imao 19 /+- 1 stepen a prelaskom na recimo drugi vid grejanja 24 stepena u stanu , ko onda od koga u stvari "krade " energiju , ili šta se dešava ako taj isključeni korisnik greje svoj stan i posle recimo 24 h kad toplana gasi svoje grejanje ??
Alokatori ili delitelji toplote su obična prevara i tu je kraj svake dalje priče niti su klasifikovani kao merni uredjaji niti podležu baždarenju i žigosanju ! . Toplane imaju ogromne gubitke i služe za pranje novca svim lolanim samoupravama .
U tvom gradu si verovatno bazdario sve kalormetre i računao gubitke , nema druge čim imaš tako egzaktne podatke . Ili je možda u pitanju "perpetuum mobile " lokalnie toplane pa nema gubitka 
Ja ti kazem kako toplane rade i sta racunaju u tim elaboratima. Rekao sam da uzimaju u obzir najgori moguci slucaj po njih a to je da se stan koji se iskljucuje sa daljinskog grejanje uopste ne greje i da su prozori sirom otvoreni cele zime. To se ne desava ali oni taj slucaj racunaju. Ne kazem da je to ispravano ali taj elaborat je uslov za iskljucenje.
Ne znam kako ne mozes da shvatis ako se kalorimetar nalazi neposredno pred ulaz u zgradu onda taj kalorimetar ne moze da racuna gubitke koji su nastali prilikom prenosa toplote do zgrade. Da se kalorimetar nalazi u Toplani onda bi u izmerenim kalorijama bile i kalorije koje su se usput izgubile.
Postoji kalorimetar u Toplani i postoji u zgradama. Zbir potrosnje u zgradama i zbir izmereni u Toplani se razlikuje i to su gubitci i to se ne iskazuje na racunima krow potrosene kwh vec je uracunat u cenu. Ne dodaje Toplana na racune kwh zbog gubitaka vec povecava cenu. Na racunima kwh su bez gubitaka a cena je sa gubitcima.
Naravno postoji neiskoristena energija i u samoj zgradi ali to je stvarno zanemarljivo, Konkretno u zgradi u kojoj sam ziveo posle kalorimetra ima mozda 100m izolovanih cevi kroz zajednicke prostorije a ostalo je sve u 40 stanova sto je priznaces vrlo mali procenat gubitaka, zanemarljiv, i to je uracunatu i potrosene kwh iskazanim na racunu)
Ne sporim ja matematiku i nacin obracuna.Ali ta vrsta merenja sa 1 kalorimetrom je u stvari samo zaobilazenje nekih problema koji se kose i sa pravima gradjana i potrosaca .Istina je da sekundarna mreza ima male gubitke ali ih ima ,a nacin obracuna potrosnje ,kao i nacin kojim korisnik moze da upravlja svojom potrosnjom je smesan . Recimo izbor temperature u prostoru , vreme grejanja itd .Dakle gotovo da ne postoje nikakva prava potrosaca ,vec samo obaveza da se nesto plati .Pa to sad ide do apsurda sa pricom o energetskoj efikasnosti . A to sto je i objekat i sekundarna mreza uradjena po svim tada vazecim propisima nije bitno ,mada je zbog ustede napravljen propust sa vertikalama. I sve to samo zbog toga sto su lokalne toplane uvek bile "veliki plen " u podeli JP
Lomim se vec duze u vezi solarnog sistema. Evo nekog mog razmisljanja:
Bojler od 150 litara svakako kupujem, ako se odlucim za solarni doplacujem za jos jedan izmenjivac. Posedujem masine za
ves i sudove sa prikljuckom na toplu vodu.Kolektor bi sam izradio od panel radijatora ili klasican plocasti, nesto od materijala vec imam.
Najvise me plasi sto bi koletori bili na direktnom suncu samo do 15h, juzna je strana ali posle 15h upadam u hlad od susedne zgrade.
Sta mislite, mogu li dva kolektora do 15h izgurati bojler na nekih 60c
Samo da napomenem da bi kolektori bili aktivni samo van grejne sezone.
hvala unapred
Pre tačno dve godine komentarisao sam kako je u Venecueli najjeftinije gorivo pa evo malo po malo došli do građanskog rata. A mi od zemlje "najbogatije" strujom kako su nas učili u osnovnim školama došli smo da je održiva proizvodnja struje polako dovedena u pitanje. Akumulaciona jezera (Zaovine, Zavojsko, Vlasina,..) su skroz ispuštena zbog proizvodnje el.energije kojom bi se nadomestilo smanjenje proizvodnje u TENT-u. Mislim da je podbačaj u proizvodnji TENT-a oko 16-17% i ove godine je morala da se uvozi el.energija. Maksim jezera ispuštena jer rade remonte menjaju ventile, popravljaju rešetku na vodozahvatu.
Srbija ima sve većih problema sa proizvodnjom el.energije iz ugla jer je ugalj sve lošijeg kvaliteta. Na „Tamnavi-Zapadno polje” se ulazi u sve složenije ležišne uslove. na kopu „Radljevo” je još teže. Slojevi lignita se raslojavaju, sve su dublje i sa izrazitijim padom kvaliteta. Sve će većih i većih problema biti sa Kolubarom. Tako da za pet do deset godina bi ova tema trebala da se razvije jer je neminovno značajnije povećanje cene el.energije. Tada će solarni sistemi i kod nas postati ekonomski opravdani.
Do tada koristimo el.energiju koliko god možemo dok je ima po ovim cenama i u ovim količinama.
@histerezis
Moglo bi se reći da po statistici tvoja zapažanja opravdaju tvoje zaključke . Medjutim da ne odemo predaleko sa Venecuelom jer tamo ima mnogo geostrategije i "viših " ciljeva , pa bi se čak moglo reći da je počelo "južnoameričko proleće " kao onomad tragično afričko i bliskoistočno .
Istina je da se u svim našim povrinskim kopovima menja kvalitet uglja i to je nešto ajd da kažem normalno jer i takva eksloatacija a i takvi su slojevi uglja . Fama oko zavojskog jezera je vrlo prosta to je "reverzibilno " jezero koje je predvidjeno da radi u režimu smanjenja i doticanja vode . Ali sama HE koja je tamo sgaradjena je "havarijskog " tipa dakle nije predvidjena da radi 24/365 kao npr HE Djerdap . "Havarijskih " elektrana ima po Srbiji koliko hoćeš na gas , na vodu , na mazut i sve one služe da "uskoče " u sistem u slučaju havarija ili "pikova" kad je potrebna velika količina električne energije u kratkom periodu recimo kad je napolju -20 par dana ili tropske vrućine , ili opet u slučaju da bude iskaknja sistema . Duboko sam uveren i slaažem se pojedinim autorima koji su objavili svoje mišljneje vezano za sve reverzbilne HE da se struja morala proizvesti i prodati da bi se na taj način ublažio pad ili bar održali odredjeni ekonomski parametri koji se prate i prikazuju kao naš "uspeh no sa druge strane da bi se progurala priča o "neophodnosti " gradnje derivacionih i malih HE na preko 800 stotina lokacija .U tom smislu je i plasirana priča o "padu " proizvodnje u TE . Navešću samo jedan podatak za vreme sankcija su sve naše TE "terane " i na 120 % kapaciteta i to u onim uslovima . Standradnu proizvodnju Kosova A i B , Obilića ni dan danas niko nije postigao na privremeno okupiranoj teritoriji KiM .
No ovde ima jedna mnogo bitnija stvar , a to je pitanje energetske nezavisnosti i ekonomske nezavisnosti , no kako smo mi banana republika koja de fakto nema ni teritorijalnu nezavisnost izlišno je pričati o energetskoj . Dakle s jedne strane gasimo rudnike sa visoko kvalitenim ugljem , otete su nam rudne rezerve na KiM a sa druge strane nam se ograničava upotreba postojećih termoelektrana pod raznoraznim izgovorima , ekološkim i tehološkim . Na sve to dodajte i naše tradicionalno nesposobne "upravljače " i još na to raznorazne "sisteme " za preprodaju struje , gde smo apsolutno naterani da uvedemo posrednike u prodaju električne eneregije .
Ako bi sve tipove proizvodnje struje poredjali po ceni koštanja kilovata onda su na vrhu atomske centrale , pa velike HE i velike TE a najskuplje su derivacione i MHE i najskuplje vetrogenratori . E sad u tu priču a to malo ljudi zna moraju biti uključene subvenicje koje su isključivo vezane za "zeleni kilovat " , bez tih subvencija bi porizvodnja "zelenog kilovata " bila isključivo utopija vezana za entuzijaste . Kad čujem agument o "nemačkoj " i njihovim "zelenim kilovatima " diže mi se kosa na glavi , jer i pored tih "uber kilovata " ta ista nemačka obezbedjuje preko 1/3 potrebne struje iz tih atomskih elektrana , a pored toga vuku direktne cevke za gas iz Rusije i to ne jednu nego više .Dakle sebi su napravili direktnu cev za ruski gas bez posrednika , a recimo za nas je jedino moguće da taj isti gas kupujemo bar duplo skuplje i to ne zbog rusa nego zbog tranzitnih taksi . Kako kaže poslovica ono što je dozvoljeno Bogu nije dozvoljeno volu . Pa tako i za na nije bio moguć "južni tok " . A podsetiću vas sve da je svojevremeno jedan naš predsednik kompaniji Gasporm i NIS "predložio" da se skladište podzemnog gasa ne gradi u Banatskom Dvoru nego u okolini Tuzle. Iako sam siguran da taj isti predsednik nije baš bistar naročito , takodje sam siguran da imao "sugestije " za takav predog . Na našu sreću njegov "predlog " je odbačen . Pri tome je našu ruku išla mngo više činjenica da je skladište B. Dvor bilo već u kakvoj takvoj eksploataciji , nego što verujem u "rusko bratstvo " . Francuska recimo dobija 75 % potrebne EE iz nuklearki .
Tehnički rečeno čak i dan danas Srbija proizvodi dovoljno EE za svoje potrebe i ima je dovoljno za izvoz . Ali se onda u tu rabotu umeša ekonomija i eto problema , jer se strujom trguje kao i sa svakom drugom robom , samo što se struja ne može lagerovati . Kako mi imamo poprilično jeftin kilovat , raznorazni mešetari na tome zaradjuju i tu se vrše prodaje i preprodaje na angro . Da postavim jedno tehničko i zdravorazumsko pitanje da li će poskupljenje EE dovesti do povećanja kvaliteta uglja , do povećanja protoka Dunava i da li će privatizacija energetike dovesti do poboljšanja bilo kome od nas . Ja znam da neće . Gradnja MHE bilo ko tipa je po mom skromnom mišljenju obična prevara sa nesagledivim posledicama , a da se napravi i svih 1000 i kusur postrojenja njihova ukupna proizvdonja bi učestvovala u promilima u ukupnoj proizvodnji . Dakle "nekom " odgovara nam upropasti sve reke koje su ugavnom vode prve kategorije . Ako bi recimo uzeli da jedna MHE može da bude max 1 MW snage i to pod idealnim vodnim uslovma na recimo salmonidnoj vodi 1. kategorije to je smerujija od kapaciteta . Ali ako bih vam rekao da je ribolov na salmonidnim vodama 1. kategorije na Islandu košta i par hiljada dolara na dan a za termin se čeka i po par meseci a vrlo često i godina dve . Propisi o ribolovu su vrlo strogi a kazne astronomske i za ribolovce a za krivolovce i zagadjivače da ne pričam . Kad se i ako se ikada napravi jeftin i pouzdan "solarni sistem " za prsečnog korisnika , on ili neće biti dostupan ili će biti nameta i taksi na isti . Zamislite situaciju da jedno domaćinstvo bude energetski nezavisno to je NEMOGUČE i neće biti ikad moguće . Nažalost većina ljudi ne zna ni kako funkcioniše običan prekidač , ali zato "znaju " da vetrogenerator samo vrti i proizvodi struju , a solarni panel to isto radi , samo što je naša država "lopovska " . Jedina istina u celoj toj tvdnji je ovo "lopovska " . Inače kod nas je prisutan jedan opasan sindrom kratkog i površnog pamćenja , kad pitate 10 ljudi kad su bile najveće restrikcije struje , njih 9 će reći za vreme sankcija za vreme nato agresije . A najveće restrikcije su bile posle 2000 -te godine . Čuvene grupe 1 i 2 i nestanci struje na 12 i više sati . Naravno da je tad ceo energetski sistem radio ali se struja izvozila i to preko "privilegovanih " izvoznika jer su "nekom " bile neophodne pare . I ima još jedna zanimljivost kao podatak za poredjenje , dok je naša železara bila u vlasništvu "pogodnog " vlasnika nije bilo nikakvih problema . A sad se malo malo pojavi vest o "dampingu " pa o kvotama za mogući izvoz iz te iste železare . I to samo zato što je sadašnji vlasnik izgleda manje "podoban " . Svaka država koja se odrekne direktne porizvodnje i direktnog vlasništva nad proizvodnjom strateških sirovina , praktično ubija sama sebe . Iskustvo sa cementom osećamo svi a gradnja nam je vrlo skupa , jer složićemo se svi bez cementa nema gradnje . A ko drži monopol nad porizvodjom cementa kod nas i kako smo do toga došli !?
Evo jednog citata ""Zalihe uglja postoje najmanje za narednih 50 do 70 godina. Ali nezgodno je što su te zalihe uglja rasute svuda po malo, što to nije kvalitetan ugalj, što je vrlo teško dopreti do svih tih zaliha. A ako investiramo nešto u ugalj, na klasičnom nivou kao što smo do sada investirali, nikada nećemo imati odgovarajuću finansijsku podršku niti pažnju svetske zajednice", kaže profesor Đukić." . Dakle jedno tehničko lice i to profesor BU ne priča o tehnologiji čak ni petrografiji , o našim resursima , nego o ekologiji i "finansijskoj podršci " i "pažnji " svetske zajednice .Iako se moje poznavanje petrografije i tehnologije proizvodnje uglja svodi na opštu tehničku kulturu , sigurno da ne mogu biti sagavornik profesoru na tu temu . Ali svako ko priča o "finansijiskoj podršci " je ništa drugo nego običan "komprador " i vrlo veratno na platnom spisku tih istih koji nesebično i totalno "besplatno " dele "finansijsku podršku " . Pažnja koju su nam posveliti tokom 1999 nam je valjda dovoljna , ili bi nam trebala opet neki tip pažnje kao Gadafiju onomad .
Vidim da dugo nije bilo komentara na ovu temu ali ozbiljno razmisljam o ugradnji solarnih panela pa me zanima vase misljenje.
Renoviram vertikalu kuce od tri etaze. U pitanju su dva stana jednoetazni + dupleks. Na svakoj etazi postoji kuptailo i svaki stan ima po kuhinju. S obzirom da je gradnja iz 60-ih godina kupatila su manja pa mi je znacilo da rasteretim prostor i ukinem bojlere kako bi bar malo dobio na prostoru. Tako sam se odlucio za sistem recirkulacije pa u suterenu koji sluzi kao kotlarnica ugradicu bojler od 200 litara sa dva izmenjivaca. Grejanje ce biti na toplotnu pumpu koja ce biti zaduzena i za toplu vodu.
Slazem se da je dug period isplativosti solara ali trenutno ozbiljno razmisljam o njima iz sledecih razloga:
i) rasteretice toplotnu pumpu u vecem delu godine i smanjiti ciklus paljenja/gasenja
ii) krov kuce je okrenut ka jugu i prakticno je osuncan tokom citavog dana, sto je veoma povoljno za iskoriscenost panela
iii) pored bojlera u kuci imam dve ves masine i dve sudo-masine. Pretpostavljam da njih mogu povezati na dovod tople vode i tako napraviti dodatne ustede ?!
iv) planiram da uzmem GEFF kredit pa bi za ugradnju panela imao povrat od 20%. Racunao sam da bi okvirno dva vakumska panela sa opremom kostala 1.500e -20%, (sto je nesto niza cena u startu).
Zamolio bih za savet ima li smisla dodati panele s obzirom na gore navedene okolnosti? Pretpostavljam da bi zbog veceg broja potrosaca smanjio period isplativosti a opet dobio malo i na komforu.
Pozdrav,
Ja nisam pravio preciznu kalkulaciju ali mislim da će se isplati, naročito pri većoj potrošnji tople vode.
Ja kod mene imam ugrađeno 6 panela koji u idealnim uslovima mogu da daju nešto preko 10 kW i koriste se za grejanje sanitarne vode i bazena. Ceo solarni sistem je koštalo preko 4000€ i evo već petu godinu radi besprekorno. Sanitarnu vodu greje skoro celu godinu (i zimi, bojler je 500 litara), a u toplijem periodu i bazen bez problema.
Jedini problem sa solarnim sistemima vidim u kontroli pregrevanja koju treba ozbiljno uzeti u obzir ako postoji mogućnost da u letnjem periodu nikoga ne bude u kući više dana (kod mene je tu bazen koji čak i kad je zagrejan uvek može da proguta nekoliko kilovata viška bez posledica).
Drzimpolazambije,
osnovni problem , je zapisao kolega forumaš " TwisterMJ ". Na ta problem sem u par tema opozorio. Nisi napisao koliko cijevi i kakva dolžina ceijevi imaš namjen ugraditi. Po zimi so nekoliko v prednosti vakumski.
Dali si razmislio, da kupiš klasične " ploščate " kolektorje.
Kako je sa snijegim kod tebe?
Pralni stroj i sudoper: ugradi si mešalni ventil, da ti ne bude previše vruča voda došla u njega. Ima slučajeva, da su se pokvarili u vreme garancije a serviser/firma nije priznao garancijo jer je bio sudoper vezan na toplu vodo.
U vezi sa TČ : bar 100 litara zalogovnika za vodu ugradi, da ti u slučajevima defrosta ne bude ohladilo sistem.
Hvala na pomoći Twister i som16.
Za toplotnu pumpu ću nabaviti bufer 200 litara. Razmišljao da uzmem bufer sa izmenjivačem da kada solar zagreje vodu u bojleru od 200l pređe na bufer. Nekako mi na kraju nije bilo logično da je to moguće u zimskim mesecima pa ću verovatno uzeti bez te opcije. Inženjer je stavio u projekat dva panela od po 20 vakumskih cevi pa sam njih mislio da uzmem. Ja sam iz Beograda, snega ima oko 15 dana godišnje.
Cevi za solar su bakarne 22mm. Dužina od suterena do krova je oko 13m. Kupio sam i izolaciju od 9mm, ne znam treba li više?
Zaboravih da napomenem da imam samo jedno brojilo za struju na 170m2, tako da bi solar trebao da me rastereti i u tom pogledu...
Hvala na napomeni za mesni ventil, ima logike! Nadam se samo da u prodavnicama ima mašina koje imaju poseban ulaz za toplu vodu..nisam proveravao..
Pitanje za Twistera, zar ne postoji neka automatika za kontrolu pregrevanja, da ne moram da brinem o tome?
Pozdrav,
Pitanje za Twistera, zar ne postoji neka automatika za kontrolu pregrevanja, da ne moram da brinem o tome?
Pozdrav,
Pregrevanje se u solarnim panelima rešava na više načina pri čemu sam kontroler nije dovoljan za to, a i većina jeftinih kontrolera nema takvu funkciju.
Jedna opcija, najjednostavnija je da se sistem tako napravi da u slučaju da kad nema potrošnje toplote ide u stagnaciju - dolazi do isparavanja fluida u kolektorima i porasta pritiska u instalaciji ali i praktičnog prestanka rada sistema dok se ne ohladi i fluid vrati u tečno stanje. Meni se ova varijanta ne sviđa jer izaziva suviše varijacija i naprezanja sistema i skraćuje život kolektorima i pumpi.
Druga je da se koriste kolektori koji imaju neku vrstu zaštite od pregrevanja - posebno konstruisanji dodatni izmenjivač (skupo) ili apsorber premazan bojom sa varijabilnim koeficijentom provodnosti i refleksije (radi solidno i ima prihvatljivu cenu)
Treća je da se sistem rashlađuje odvođenjem toplote nekud van sistema, što opet može da se izvede na razne načine.
Četvrta je da se sistem kontrolisano prazni u poseban rezervoar na dnu i ponovo automatski puni.
Sve u svemu sam kontroler nije dovoljan mora da se definiše strategija kako će se zaštita sprovoditi i tako i pripremiti sve - i elektronika i hidraulika.
Kod mene je to recimo izvedeno na više nivoa, prvo kolektori su Vitosol 200-FM koji imaju taj zaštitni varijabilni premaz koji počinje da povećava refleksiju iznad 75 stepeni, drugo, upotrebljen je fluid najotporniji na isparavanje koji se mogao nađe kod nas (navodno ne isparava do preko 180 stepeni) i onda je tu i kontroler koji upravlja sistemom tako da kad nema porošnje sanitarne vode (u režimiu zaštite je) uključuje cirkulaciju tek preko 95 stepeni na kolektoru samo da ne ide preko 100, a ako eventualno ni to nije dovoljno ako temperatura i pritisak u solarnoj instalaciji nastave da rastu onda ispušta toplu vodu iz bojlera u kanalizaciju da bi se solani fluid rashladio (do sad još nije ni jednom to uradio sam sem kad sam ga proveravao).
Da li je neko razmatrao solarne panele u kombinaciji sa uređajem za preusmeravanje viška proizvedene energije prema elektrogrejaču? Ovo mi deluje kao mnogo bolje rešenje pošto nema problema oko mržnjenja ili prokuvavanja i slično. Takođe, proizovodi se struja koja se može koristiti svuda gde je potrebno, ne samo za grejanje tople vode.
Da li je neko razmatrao solarne panele u kombinaciji sa uređajem za preusmeravanje viška proizvedene energije prema elektrogrejaču?
Ovde te ne razumem potpuno na šta si tačno mislio.
Ja sam konkretno razmatrao da uzmem kombinovane panele - fotonaponske sa izmenjivačem iza ćelija. Kod njih je primarna proizvodnja električne energije, a izmenjivač sa fluidom iza služi pre svega za njiovo hlađenje što povećava efikasnost naponskog dela, a bude i toplote. Nisam ih uspeo nabavim za razumnu cenu koja bi bar donekle bila opravdana. Nije nemoguće ni napraviti ih ali mi se čini da su fotonaponske ćelije još uvek preskupe (sem tamo gde nema drugog izbora).
Mislio sam na fotonaposne solane panele. Oni koji prave struju. Na njih priključiš bojler (naravno preko invertera) i greješ vodu preko grejača, ne kao što kolektor radi direktno: sunce -> topla voda već bi bilo sunce -> inverter -> grejač -> topla voda
Kolika je snaga solarnog kolektora? Koliko vidim ovi vakumski od 20-tak cevi koštaju oko 500€, ali ne vidim koliko KW energije mogu da isporuče
Ukoliko se postavlja neki sistem od nekoliko hiljada evra, da li ima smisla stavljati uopšte kolektore? Ili je isplativije da se taj novac uloži u dodatne fotonaponske panele i da se višak energije preusmeri na klasičan strujni bojler?
Čini mi se da je prednost jednostavniji sistem pošto nema glikoga, pumpe, akumulatora toplote (tj. dodatni, ako već postoji bojler u kući) i nema brige oko pritiska, vazduha u cevima i slično...
Da sistem sa fotonaponskim kolektorima ima prktične prednosti jer električnu energiju možeš da upotrebiš na više načina nije sporno. Međutim, u Srbiji danas to nije rentabilno jer na osnovu odnosa uložene vrednosti u sistem i dobijene energije, a uzimajući u obzir cenu struje od distribucije, sistem se neće otplatiti za vreme njegovog radnog veka. Nažalost, pre će ćelijijama opasti efikasnost ispod upotrebljive nego što će proizvesti struje da pokriju svoju nabavku.
Termički solarni kolektori su nešto povoljniji i u zavisnosti od intenziteta upotrebe otplatiće se jer im je životni, radni vek veći od fotonaponskih, a i prilično su jeftiniji. Svejedno je teško očekivati otplatu za manje od 8-10 godina. Ugrubo računato moji su do sada na uštedi struje za grejanje vode za ovih pet sezona otplatili oko pola, na šta je presudno pozitivno uticalo grejanje vode u bazenu.
Po mojoj računici, kao što već ranije rekoh, fotonaponski kod nas imaju opravdanje samo tamo gde nema druge opcije, a čak i mali benzinski ili dizel agregati proizvode jeftinije struju.
Kolektori sa vakumskim cevima imaju nešto bolje iskorišćenje od pločastih pre svega zbog manjih gubitaka toplote kod vakumskih cevi ali i nešto veći rizik od pregrevanja. Sama snaga koju će kolektor dati zavisi presvega od sunca i ima dnevne i sezonske varijacije. Teoretske brojke kažu da može u najbojljem slučaju da bude nešto preko 1000w po m2 kod nas (jul-avgust, dnevni prosek oko 400w), a u praksi moji kolektori (iako spadaju u najbolje) nisu nikad prešli maksimum od 900w, odnosno dobijao sam najviše 81kW dnevno sa 15 kvadratnih metara (bez gubitaka, izračunato na osnovu razlike - porasta temperature vode u bazenu od ujutro do uveče).
Zadnjih nedelju ih dana max 600w/m2
http://www.hidmet.gov.rs/latin/osmotreni/kosutnjak.php?d=7
Od 10-15h preko 400W/h, dakle 5 sati.
http://www.hidmet.gov.rs/latin/osmotreni/kosutnjak.php?d=1
Zimi se može računati na 7 dana i to 200w/h i to samo 2 sata na dan.
Bez bazena povraćaj uloženih para je bar 22 godine i to sa evropskom cenom struje. Sa našom NIKAD.
Mene 3 bojlera od 80l grejani svaki dan na nižu tarifu struje koštaju 100evra GODIŠNJE.
Čak i da solari zamene bojler 100% trebalo bi bar 25 godina da se vrati uloženo.
Ok Twister, jesi izvodio samostalno tu instalaciju ili si uzeo neku firmu za izvodjenje koja se time bavi?
Ja bih izveo nesto slicno pa ako imas nekoga za preporuku slobodno pisi.
Pozdrav,
Ok Twister, jesi izvodio samostalno tu instalaciju ili si uzeo neku firmu za izvodjenje koja se time bavi?
Nisam sve sam, bila je to kombinacija radova u nekoliko koraka.
Prvo su postavljene izolirane bakarne cevi od krova do kotlarnice i bazena još tokom gradnje, pre nego što je rađena fasada, a sve ostalo je rađeno tek godinu gasnije. Šemu instalacije, da ne kažem projekat, sam uradio ja. Onda sam kontaktirao nekoliko izvođača dok nisam našao jednog koji je mogao da nabavi i namontira tačno ono što mi treba. Oni su dali ponudu, nabavili svu opremu, namontirali sve i uradili sve provere i puštanje u rad bez automatske kontrole. Kontrolu su takođe mogli da urade ali sam ja to već imao pripremljeno za integraciju sa ostatkom sistema grejanja. Mogao sam ja i sam sve da uradim ali tada nisam imao vremena za to, a i uštedeo bih samo na radovima na spajanju instalacije i montaži što i nije bilo mnogo.
Imaš link do njih u privatnoj poruci.
Evo i mene, društvo, i ovde da malo zamutim vodu "pametnim" pitanjima
Cisterna od 2t još čežnjivo čeka da se iskoristi kao bafer, dok onog kupovnog od "samo" 800 litara očekuja druga sezona...ali bez digresija, naškrabao sam podosta na drugoj temi, ovde mi se otvaraju konkretne opcije:
Dešavalo se iskakanje limitatora desetak puta tokom 4 meseca grejanja na struju (AT). Jedno od rešenja su jači limitatori od 16A, ali to čeka ozakonjenje kuće što je procedura. Protočni bojler radi kratko i po skupoj struji, a tri za STV već pogore više struje, makar i jeftine. Elem, opcija solarnog kolektora bi imala svrhu uštede struje, ali bi se rasteretili resursi i za bafer da se koristi u fulu. Dok je jeftine struje o prelasku na gas, koji će uskoro proći, ne razmišljam. Tu je i stari dobri megal iz 2004. koji živi drugu mladost uz Vodenka Strujića...
1. Imao sam ideju, potpuno nezavisno od ove priče, da manju terasu 1x2.5 "zastaklim" kristal folijom i tu preko zime čuvam muškatle Terasa gleda na jugoistok, pa mi pada na pamet da na njoj (da ne čuje žena, al cveće mora da prezimi) postavim jedan vakumski solarni kolektor od 20 cevki. Toliko oma mesta, i bio bi zakrenut da bude skoro ka jugu ali pod većim uglom, oko 75 stepeni. Kontao sam da je to bolje za zimski režim, a tokom leta je veći problem pregrevanje pa nepovoljniji ugao (ovaj isti) delimično i to rešava.
2. Na tržištu ima kineskih kolektora sa debljinom stakla od svega 1.6mm, koji rade do 8 bara. Ako bih uzeo taj najjeftiniji da li bi onda kristal folija kao njegova zaštita od grada, mraza, vetra, bila barijera i smanjila bi efikasnost kolektora?
3. Ako ne bi, što se nadam, da li bi bila ludost izbeći glikol i vrteti običnu vodu u solarnom krugu sa sve običnim centralnim bojlerom, ciljam od 150 litara?
Da krenem od trećeg - ne može obična voda. E sad zašto ako u stvari možda i može. Ključni razlog je prilično visoka radna temperatura sistema i još viša u slučaju pregrevanja, stagnacije itd gde voda oslobađa mngo vodene pare. Iako u zatvorenom sistemu na recimo 2 bara voda vri tek na oko 120 stepeni izdvajanje vodene pare počinje i pre toga. Većina dobrih namenskih glikolnih mešavina za solarne sisteme isparava tek iznad 180. Drugi razlozi protiv vode su i oslobađanje kiseonika i oksidacija elemenata itd, a realno solarni glikol i nije skup.E sad ako postaviš tako da taj kolektor ni u najboljem slučaju ne može da zagreje bojler preko 80 stepeni po tom kriterijumu bi i moglo ali opet imaš onda i taloženje kamenca i u kolektoru.
Drugo, debljina zida staklene cevi nema veze sa radnim pritiskom već samo sa nivoom vakuma i otpornošću na grad. Ako ih staviš iza stakla imaće sigurno nešto manju efikasnost ali to ne bi trebalo da bude značajna promena. Kod kineskih kolektora je veći problem uniformnost - tačnost izrade krajeva kapilarnih cevi i njihov dobar kontakt u izmenjivaču.
I na kraju prvo. Što se tiče nagiba kolektora razmišljanje ti je ispravno, povećanjem ugla se dobija poboljšanje zimi nauštrb smanjenja iskorištenja energije leti, samo treba naći optimalan nagib za konkretan slučaj. To znači da povećanje nagiba preko neke granice može da ima veći negativni nego pozitivni efekat, a nažalost matematika za to je prilično složena, ja kod mene nisam izračunao do kraja. Moji su pločasti kolektori i postavljeni su pod uglom od oko 62 stepena (hteo sam i malo više ali sa ovim nosačima je to bio maksimum, nije se isplatilo da nabavljam i pravim skroz drugačije). Leti ipak imam malo viška energije ali zato i će sigurno još nekoliko nedelja potpuno pokrivati sve potrebe.
Hvala Twister! sve detaljno i taksativno objašnjeno i odpozadi, znači biće ženski kolektor
Ima tu još pripremnih radnji, a najvažnija se tiče mesta za bojler...dakle, dogodine kreće realizacija.
Pre toga imam neke ideje s kristal folijom, a koje se brzo mogu primeniti i u osnovi imaju detalje pasivne kuće tačije staklene verande. Na raspolaganju mi je samo 5 do 6 kvadrata, ustakljena je gornja polovina jednostrukim staklom, pa bi kristal foliju 0.8mm montirao iznutra da poboljšam termiku, u nadi da se prijem sunčanih zraka neće mnogo umanjiti. Ali to je druga tma...
Ovde je, u priči sa kolektorom, kristal folija ili tzv "zimska bašta" predviđena u vidu fizičke zaštite. Bila bi i po krovu i bočno, pa to dozvoljava nabavku jeftinijih kolektora. Podatak o maloj debljini zida staklenih cevi me je iznenadio jer se nude i duplo deblje cevi...znači bolje je dodati za neki Nemački...
Za konkretnu poziciju kolektora može da posluži i neki programčić za simulaciju, u svakom slučaju verujem da su u pitanju procenti razlike, a u krajnjem slučaju se može kolektor malo i pomeriti (zima/leto) iako bi tada fiting morao biti malo i savitljiv...
Posebno me raduje opcija zamene 2 obična bojlera s grejačima od 2kW na 220V jednim u koji bi definitivno išao jedan grejač ali na 380V, što bi relaksiralo limite po fazama...
Baš deluje majstorski izvedeno, skoro pa nije za SSM forum Biće zanimljivo pratiti radove!
Evo jednog zanimljivog članka, ne sećam ga se od ranije, ali ga je Tihi verovatno imao u vidu kada je postavljao radijatore. Posebno je zanimljiva ideja za zemlju i TP...
E sad, i meni je zemlja na raspolaganju, ali su mi podzemne vode viskoko i verovatno bi bilo dovoljno jeftino imati dva "bunara" za TP voda-voda. Nezavisno od toga, došao sam na ideju da napravim plitak bazen koji bi se grejao suncem (bio bi smešten u južnoj verandi-stakleniku). Ograničen sam na 20 kubika vode, pa me zanima da li neko zna da li bi TP voda-voda mogla da radi sa ovim kapacitetom. Procenjujem da bi temperatura vode u bazenu bila bar +20 stepeni u vremenu kada bi TP radila. Pošto je T česmovače zimi bar 10 (koliko i zemlje) to bi mi izvor mogao biti 40 kubika vode od oko 15 stepeni, a trebala bi da se zagreje vrlo malo ako se uradi podno, a za radijatore sigurno više...možda je elektrogrejač jednostavnije rešenje jedino što bi radio po skupoj tarifi...
Drugo pitanje, nevezano za prethodnu priču, je vezano za AT. Da li je neko razmišljao o upotrebi AT samo sa elektro grejačem bez veze sa kotlom? I treće, da li bi veliki AT (preko tone) smetao da radi u sprezi sa TP, pošto uglavnom rade sa manjim baferima, do 500 litara?
Nije mi prošao fajl 
Potražiću link...
evo ga
https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&ved=2ahUK...
Al ste bre vi utopisti . Zar stvarno verujete u te budalštine o vetroparkovima i solarnoj energiji , to je naprostije rečeno zavodjenje za goleš planinu . "zeleni kilovat " se obavezno otkupljuje i plaća 3 put skuplje nego recimo kW iz hidrolektrane i termoelektrane , naravno doplata je iz budzeta .
Proizvodnja struje iz vetorogeneratora spada u najskuplju proizvodnju kad se pogleda cena opreme i održavanja . Svi su manje više videli "vetroparkove " po EU , ali retko ko je hteo da vidi TE i NE u tim istim zapadnim zemljama .
Apropo grejanja , moguće je isključite se sistemom daljinskog grejanja , možda ima malo jurnjave i papirologije
https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw