Prilikom projektovanja sistema grejanja gde ce biti ugradjen i AT, i prilikom predimenzionisanja radijatora da bi se dobilo niskotemperaturno grejanje, koji najmanji delta t rezim se uzima u obzir?
Viadrus i Akumulator toplote
Kod grejanja sa pumpom delta T je oko 5*C. Ali to nije bitno za sistem.
Bitna je polazna voda. Za radijatorsko niskotemperaturno ekonomska isplativost je negde 45-50*C na spoljnjih -20 (ili -18 kako ko hoće da računa). To znači da će na spoljnjih -20 (kojih ima 3 dana svake treće godine) sistem tražiti vodu od 50*C a pošto je prosečna zimska temperatura u većem delu Srbije (nisi napisao odakle si) +5*C onda bi radijatori 90% vremena radili u režimu polazne vode 40*C ili manje.
Može da se kupi i više radijatora ali računica kaže da, ako za temperaturu vode od 40*C imam 100 rebara i toplo mi je, onda mi za vodu od 30*C treba 200 rebara.
Δ T , delta T od 25 do 30 se najčešće koristi, ponekad možda Δ T 35 par dana u godini, to zavisi ponajprije od potrošača. Neke pumpe ne smiju raditi na manjim temperaturama. Grundfos radi sigurno na svim temperaturama vode, proizvode se u i u RS. Projekat treba bazirati na Δ T 60 i toliku snagu radijatora instalirati, smanjenjem temperature vode smanjuje se i snaga radijatora, na dijelu kuće prema sjeveru može se dodati više snage od ukupne snage za 10%
Pokusavao sam sam da izracunam toplotne gubitke prostorija pomocu formule koju sam nasao na ovom forumu- koeficijent prolaza x kvadratura odredjene povrsine x razlika izmedju unutrasnje i spoljne temperature. Ali ono sto mi je problem sto ne znam koeficijente prolaza za odredjene materijale. Ako moze pomoc sa koeficijentima. Kod mene kuci imam zidove od zemlje debljine 80cm, imam zidove od bloka sa stiropor 5-icom i od cigala sa stiropor 5-icom, mam zemljane plafone sa viklerima, imam plafone od gips ploca sa vunom 10-kom, podovi su negde brodski pod sa filcom, negde laminat sa filcom, i u terasama i kupatilima plocice. Prozori su pvc duplo staklo, metalni jednostruko staklo, i dvostruki drveni sa po jednim staklom. i dvoje ulaznih vrata, jedna su pvc a druga metalna sigurnosna. Molim vas ako neko zna koeficijente za ove materijale. Hvala unapred.
Najveći gubitci su staklene površine sa 1 staklom, to treba riješiti sa najmanje 2 stakla low e i zamjenom neke stolarije, drugi po redu gubitak prema gore, strop ili već što je. Zidovi su dobri po opisu, podovi isto tako. Možeš uzeti neku okvirnu vrijednost 70 W po m2 prostora za najveće gubitke i snagu radijatora. Radijatori ne moraju biti ispod prozora.
Ove koeficiente uzeti kao okvirne. Deo znam a deo sam procenio po nekoj literaturi. Treba tražiti i dalje na Internetu. Svakako se mogu sračunati gubici.
zidove od zemlje debljine 80cm=0.3 (ako neko ima bolji podatak neka dopuni)
zidove od bloka sa stiropor 5-icom=0.6 (20cm blok)
od cigala sa stiropor 5-icom=0.6 (25cm cigla)
imam zemljane plafone sa viklerima= 0.5 (obično je 40cm debeo)
imam plafone od gips ploca sa vunom 10-kom= 0.5
podovi su negde brodski pod sa filcom=0.8
negde laminat sa filcom=0.8
u terasama i kupatilima plocice=0.8 (мени је то мало - проверити)
Prozori su pvc duplo staklo=1.1
metalni jednostruko staklo=6
dvostruki drveni sa po jednim staklom=3
ulazna vrata pvc=2
ulazna vrata metalna sigurnosna=2 (ako su neka fabrička imaju u sebi izolaciju od bar 5cm)
Radijatori bi trebali biti ispod prozora da bi presekli hladan vazduh sa prozora i da bi bila ujednačena temperatura u sobi.
Ako radijator nije ispod prozora onda imamo efekat peći: oni stariji (epoha pre centralnog grejanja) se sećaju da se uvek svi okupe oko peći na loženje (koja nikad nije ispod prozora već na suprotnom zidu) jer je tu najtoplije a u celoj sobi hladno.
Hvala vam Pzec i Tihi puno...mnogo znaci vasa pomoc...puno sam naucio od vas. Izvinte unapred ako budem opet postavljao neka pitanja...
pzec wrote:
Pzec da li ste ikada ložili ugalj? Ugalj u rasutom stanju ima zapreminsku masu od 700-800kg/m3 (zavisi od vrste, ali za banoviće može da se uzme ova vrednost). Tih 15kg stane u jednu kantu od 20l koja nije do vrha puna. Ja u etažni kotao eko cet stavim preko 20kg mrkog uglja na jednom punjenju (drva nisam merio). Inače kotao punim do vrha koliko god može da stane. Zapalim, zatvorim vrata i to je to do sutra. Bosch čak za svoj model od gusa Solid 3000 dozvoljava punjenje do vrha . Da li imate podatak koliko ogrevnog drveta može da se složi otprilike u 20dm3?Drva su teška, ugljen lagan ako je vlažnosti do 30%...
Valdom punjenje AT i istovremeno grejanje kuće nema smisla ako ja moram veći deo grejne sezone da ložim po nekoliko puta dnevno. Jeste da je bolje sagorevanje i bolje iskorišćenje ogreva ali je i danguba... Ukoliko se nema kotao sa velikim prostorom za gorivo gubi se na komforu... S obzirom da pravite sistem od nule, gledajte da to napravite tako da AT bude dovoljan da veći deo sezone morate da ložite samo po jedanput dnevno
Histerezis hvala na odgovoru, upravo me ta dilema mori. Jer ne bih da napravim skuplji sistem a da na kraju jednako lozim kao i onaj sto ima samo kotao i radijatore. Zato razmisljam kolike velicine kotao i kolike AT. Hvala puno.
@Histerezis
Ugljen nisam ložio u kotlu za centralno grijanje.
Napisao sam da je prostor za gorivo u Viadrusu od 5 članaka 60 litara. Isto tako sam napisao da je po uputama proizvođača dozvoljeno puniti prostor do vrha donjih vrata a to je 2/3 ukupnog prostora.
Bazirao sam se na to da će biti spremnik uz kotao i da će se neka količina ugljena zapaliti u kotlu i izgarati pri optimalnom dovodu zraka, treba računati na to koliko će se energije osloboditi na takav način izgaranja u nekom vremenu koje nije ni približno načinu kada ugljen gori u kotlu bez spremnika, sa manje zraka koji određuje snagu kotla za 1 sat izgaranja kemijske energije.
Za tih 15 kg koje sam naveo treba 2,5 sata da izgore i oslobode 80 kWh toplotne energije, to znači da bi se trebalo tako ložiti 2 puta dnevno.
Ako je 1m3 ugljena 800 kg onda od te kocke 1 X 1 X 1 možemo napraviti 30 malih kocki koje su po preporuci proizvođača kotla, 800 / 30 = 26,66 kg jedna kocka X 5,2 kWh = 138,66 kWh energije. Spremnik za proizvedenu energiju od 30 kg ugljena mora biti od 3000 litara.
Ako se u etažni kotao može staviti 20 kg ugljena onda je pitanje koliko se puta tako dnevno puni i koliki se prostor grije tom energijom, koliko je iskorištenje od 1 kg ugljena.
Sama težina ugljena može varirati pa tako i kilogrami u odnosu na zauzeti prostor nisu isti, isto tako kameni i drveni ugljen nemaju istu težinu za isti volumen.
Trenutno je vanjska temperatura +2°C, ložio sam u jutro u 9:30 Viadrusa od 5 članaka sa 15 kg drva, dok je trajalo izgaranje od 2,5 sata, grijanje radilo i napunio se spremnik od 800 litara koji grije kuću i sad.
Još jednom ću ložiti i nakon toga ne, ako bude -5° i više onda će pelet plamenik puniti spremnik po noći i trošiti toplu vodu do ujutro.
Kad ne bi bilo spremnika do sada bi za 8,5 sati potrošio 30 kg drveta za grijati prostor od 100 m2 u istom kotlu ili 2 peći u kući, što svakako nije isto.
Valdom wrote:
Izračunaj gubitke po onim formulama. Lako će se posle sračunati koliki treba rezervoar.
Jer ne bih da napravim skuplji sistem a da na kraju jednako lozim kao i onaj sto ima samo kotao i radijatore. Zato razmisljam kolike velicine kotao i kolike AT. Hvala puno.
tihi2 wrote:
Valdom wrote:Izračunaj gubitke po onim formulama. Lako će se posle sračunati koliki treba rezervoar.Jer ne bih da napravim skuplji sistem a da na kraju jednako lozim kao i onaj sto ima samo kotao i radijatore. Zato razmisljam kolike velicine kotao i kolike AT. Hvala puno.
Ukupni gubitci kuce, pri spoljnoj temperaturi od -20, su 15,357 kw. Koju snagu Vliadrus U22 kotla predlazete i koju velicinu bafera, ako je cilj da se sa jednim punjenjem kotla napuni bafer na 80 stepeni, a dok se on puni ide i grejanje u kucu? poz....
pzec wrote:
Na tih 20-tak kg uglja treba dodati i nekoliko kilograma drveta neophodnih da se ugalj zapali. Kad ložim drvima relativno je mala količina potpale potrebna da bi se zapalio sav ogrev u kotlu. Kad se loži ugalj obično se kombinuje sa drvima. Tako barem svi rade koje poznajem a greju se na ugalj. Ložim jedanput dnevno i grejem oko 160m2 (stolarija je dobra, poslednja tavanica izolovana, zidovi nisu izolovani). Kada su temperature u minusu onda moram dva puta da ložim, kad su baš jaki mrazevi i tri puta. Svake noći AT dogrevam sa dodatnih 40-tak kWh el.energije po nižoj tarifi. Znači na mesečnom nvou ode mi dodatnoh 1200kWh el.energije.
@Histerezis
Ako se u etažni kotao može staviti 20 kg ugljena onda je pitanje koliko se puta tako dnevno puni i koliki se prostor grije tom energijom, koliko je iskorištenje od 1 kg ugljena.
Histerezis wrote:
pzec wrote:Na tih 20-tak kg uglja treba dodati i nekoliko kilograma drveta neophodnih da se ugalj zapali. Kad ložim drvima relativno je mala količina potpale potrebna da bi se zapalio sav ogrev u kotlu. Kad se loži ugalj obično se kombinuje sa drvima. Tako barem svi rade koje poznajem a greju se na ugalj. Ložim jedanput dnevno i grejem oko 160m2 (stolarija je dobra, poslednja tavanica izolovana, zidovi nisu izolovani). Kada su temperature u minusu onda moram dva puta da ložim, kad su baš jaki mrazevi i tri puta. Svake noći AT dogrevam sa dodatnih 40-tak kWh el.energije po nižoj tarifi. Znači na mesečnom nvou ode mi dodatnoh 1200kWh el.energije.@Histerezis
Ako se u etažni kotao može staviti 20 kg ugljena onda je pitanje koliko se puta tako dnevno puni i koliki se prostor grije tom energijom, koliko je iskorištenje od 1 kg ugljena.
Ako se za jednu noć potroši 40 kWh električne energije onda bi spremnik AT mogao biti od 800 litara, za kuću karakteristika kako je navedeno treba prosjek za zimsko vrijeme od -5°C, 200 kWh energije dnevno, 200 - 40 = 160 / 5 = 32 kg ugljena. Pošto to nije tako treba tražiti uzrok povećanoj potrošnji. Prvi i najveći problem je kotao za etažno grijanje koji radi da bi održao prostor toplim i koristi se i u druge svrhe što je i dobro i loše. Da bi ugljen ili drvo imalo iskorištenje mora se postići u prostoru za loženje visoka temperatura 1000°C i bez mnogo zraka raspadanjem kemijskog goriva mogu se zapaliti svi plinovi sadržani u gorivu. Da bi to postigli treba u početku loženja sa malo ( sitnih i suhih ) drva i ugljenom dodavati zrak izvana sa nekim ventilatorom ( kovačka vatra ) koji puše taj zrak kroz donja vrata i rešetku ispod goriva, dok se razvija buktinja. Ako ima neka rupa na gornjim vratima u visini ili više od goriva u prostoru, istu treba otvoriti potpuno. Kad temperatura vode u kotlu bude na 75°C treba ugasiti ventilator, zatvoriti donja vrata na automatiku koja regulira propuh, donja vrata bi trebala biti na 3-4 mm otvorena kad se poklopac za propuh zatvori potpuno. Gornju rupu zatvoriti na polovicu. Donja i gornja vrata ne otvarati dok traje proces izgaranja goriva. Za spremnik od 800 litara može se staviti 8 - 10 kg ugljena, pošto će i radijatori trošiti stvorenu energiju. Postupak koji sam opisao ne bi se smio koristiti kod kotlova ili peći bez spremnika, ako da onda uz sasvim malu količinu goriva, 2-3 kg.
Za slijedeće loženje za istu količinu energije treba 10-15% manje kg ugljena. Procjenom od dan dva može se ustanoviti koju količinu je potrebno staviti u ložište da bi dobili pun spremnik tople vode i grijali prostor za vrijeme izgaranja.
Ako nije greška izgaranja goriva u kotlu onda je do kotlovnice, možete priložiti shemu povezivanja pa možemo diskutirati o spojevima.
pzec wrote:
U većem delu Srbije, sem u planinskom delu, prosečna zimska temperatura je +5*C a to znači da je potrebna energija od 150kWh.Ako se za jednu noć potroši 40 kWh električne energije onda bi spremnik AT mogao biti od 800 litara, za kuću karakteristika kako je navedeno treba prosjek za zimsko vrijeme od -5°C, 200 kWh energije dnevno, 200 - 40 = 160 / 5 = 32 kg ugljena.
pzec wrote:
Voleo bih da vidim ovakav kotao koji radi na 1000*C (HILJADU stepeni celziusa). Jedino pirolitički o kome se ovde ne priča.
Da bi ugljen ili drvo imalo iskorištenje mora se postići u prostoru za loženje visoka temperatura 1000°C i bez mnogo zraka raspadanjem kemijskog goriva mogu se zapaliti svi plinovi sadržani u gorivu.
@pzec (IZVINJAVAM SE . Ovo je namenjeno Valdomu)
Ako se projektuje niskotemperaturno grejanje 50/45/22 onda na prosečnoj spoljnjoj temperaturi od +5*C treba oko 150kWh energije. Na toj temperaturi sistem će raditi u režimu 37/32/22 što znači da u AT od 1000l može da stane oko 50kWh energije. Teoretski su to 3 loženja a u praksi je to dva loženja, ujutru i uveče, jer kotao ima svoju inerciju, kuća je topla i to smanjeno grejanje se ne oseti.
Povećanje AT na 2000l bi možda svelo loženje na jedan put ali takav AT zauzima puno mesta, treba mu duže da se zagreje i to jedno loženje bi trajalo dugo (nekoliko sati jer treba sačekati da naloženo izgori).
Ja imam takav sistem, 12kWh gubitaka, i kad ložim to radim ujutru jednu vatru (naložim i odem), popodne kad dođem sa posla naložim ponovo a noću od 2 pa do 7sati radi grejač od 6kWh i potroši mi 27kWh jeftine struje (oko 60dinara za noć).
Što se veličine kotla tiče ne znam ništa reći.
(IZVINJAVAM SE . Treći deo je namenjen Valdomu)
tihi2 wrote:
U većem delu Srbije, sem u planinskom delu, prosečna zimska temperatura je +5*C a to znači da je potrebna energija od 150kWh
Bazirao sam se na pisanje prije mog odgovora drugog forumaša koji navodi da se mora 2 puta ložiti sa 20 kg ugljena.
tihi2 wrote:
Voleo bih da vidim ovakav kotao koji radi na 1000*C (HILJADU stepeni celziusa). Jedino pirolitički o kome se ovde ne priča.
Piroliza se odvija kod izgaranja i u kotlovima sa gornjim izgaranjem. Stanje drva i kotla nakon 1 sat izgaranja drva na 1000°C i više https://i.postimg.cc/Xq5H0Mg4/20180629-171141.jpg
tihi2 wrote:
Ako se projektuje niskotemperaturno grejanje 50/45/22 onda na prosečnoj spoljnjoj temperaturi od +5*C treba oko 150kWh energije.
Za radijatore razlika od 5°C polazni vod i povrat nije dobro, najmanje 10-12°C razlike. Radijatori griju toliko koliko se u istim zadržava topla voda, ako samo kruži povećava se potrošnja i grijanje je isto što se tiče temperature prostora.
Količina energije je jednaka količini vode x temperatura vode. Za radijator je još važan podatak o zračenju koje značajno opada sa smanjenjem temperature vode.
Smanjenjem protoka vode (smanjivanjem brzine pumpe) povećava se razlika polazne i povratne vode. Količina energije je ista. To kaže teorija.
To možda ima uticaj na tučane radijatore ali za alumijumske i panelne koji imaju malo vode nema. Sa manjim protokom može da se desi da je donji deo radijatora jako hladan a onda se gubi površina radijatora pa bude hladno. To može da se zahteva za klasične visoke temperature polaza (60-70-80*C).
Posebno važno za niskotemperaturno grejanje: ako je polazna voda 35*C imati vodu povrata od 25*C teško može da valja. Podno grejanje ima razliku i maju od 5*C.
Po mom iskustvu, grejem radijatore na 40*C, povrat je oko 5*C manji a ako je pretoplo gasi se pumpa i prestaje grejanje.Toplotna pumpa radi u režimu da vodu na dnu akomulatora toplote od 1000l održava na temperaturi 30-40*C. Na vodu od 30*C moji panelni radijatori skoro da ne greju a grejanje zračenjem se uopšte ne oseti.
U slučaju grijanja toplotnom pumpom razlike polazne i povratne strane na radijatorima mogu biti i manje, vrijeme nadoknade oduzete temperature povrata se skraćuje, što je i poželjno.
Kod grijanja iz kotla ili spremnika većom temperaturom i klasičnih radijatora je bit da je donja strana radijatora hladnija jer se tako u gornjoj strani zadržava topla voda, ohlađenja voda se vraća u proizvodnju ili pohranu. To je poželjno, naravno da može i drugačije uz veću potrošnju energije za grijanje. Kod količine energije moramo uzeti u obzir i vrijeme u kojem se dešavaju promjene za izračun isporučene energije.
pzec wrote:
Pononovo kažem da NEMA veće potrošnje energije.Kod grijanja iz kotla ili spremnika većom temperaturom i klasičnih radijatora je bit da je donja strana radijatora hladnija jer se tako u gornjoj strani zadržava topla voda, ohlađenja voda se vraća u proizvodnju ili pohranu. To je poželjno, naravno da može i drugačije uz veću potrošnju energije za grijanje. Kod količine energije moramo uzeti u obzir i vrijeme u kojem se dešavaju promjene za izračun isporučene energije.
Veća temperatura vode x manja površina radijatora = manja temperatura vode x veća površina radijatora. Kad se ovde uvrsti još protok onda sa istom površinom i temperaturom vode možemo regulisati energiju protokom.
Ako voda iz AT krene u kuću i vraća se u AT gde bi mogla usput da se potroši (izgubi)? Može samo da ostane u kući ili da se ne potroši! Ne može da nestane. To bi bio neki zakon fizike sem ako se nije pojavio novi Ajnaštajn, za koga nisam čuo, pa pobio tu teoriju.
Kad imamo spojen AT oda je stratifikacija vode bitna da će AT biti iskorišten ili će povećati potrošnju energije.
Ako održavamo donju zonu na najmanjoj mogućoj temperaturi onda AT ima svrhe.
Oko potrošnje energije u različitim uvjetima mogu biti i različita tumačenja, prostor jednako troši, bitna je isporuka. Razlika između tvog grijanja i Viadrusa sa AT nije usporediva.
pzec wrote:
Kad imamo spojen AT oda je stratifikacija vode bitna da će AT biti iskorišten ili će povećati potrošnju energije.
Ako održavamo donju zonu na najmanjoj mogućoj temperaturi onda AT ima svrhe.
Oko potrošnje energije u različitim uvjetima mogu biti i različita tumačenja, prostor jednako troši, bitna je isporuka. Razlika između tvog grijanja i Viadrusa sa AT nije usporediva.
Jel to znaci, ako sam vas dobro razumeo, da sistem uvek odrzavamo toplim i da ne dozvoljavamo da se skroz ohladi, i da AT u tim uslovima ima veci smisao, nego da na primer nocu pustimo da se sve ohladi, pa ujutru jovo na novo grejemo sve ispocetka?
I to što ste naveli je ispravan postupak za bolje grijanje i uštedu energije. Proizvodnju koja se pohrani u AT treba potrošiti u nekom realnom vremenu, pohrana u AT nije vječita i može prouzrokovati gubitke koji su veći od dobitka boljeg izgaranja goriva u kotlu koji može pohraniti proizvedenu energiju u AT.
Veliki pozdrav svima i sve čestitke za uloženi trud i pomoć drugima.
Da vas ne bih gnjavio tekstom pripremio sam neko svoje razmišljanje o nadogradnji postojećeg sistema centralnog grejanja kuće u priloženoj šemi pa me jako interesuje vaša ocena.
Izvinjavam se onima koji smatraju da ovo razmišljanje ne odgovara ni malonaslovu teme.
Unapred hvala.
Ono je akomulacioni bojler od 1700 litara i to još puta 3? Ja to dobro vidim?
Može jedino ako imaš direktan kabel do Đerdapa...
stanisa.djordjevic.ssm wrote:
Da vas ne bih gnjavio tekstom pripremio sam neko svoje razmišljanje o nadogradnji postojećeg sistema centralnog grejanja kuće u priloženoj šemi pa me jako interesuje vaša ocena.
Ово размишљање на шеми чак и као идејни концепт има неке озбиљне недостатке. Ако је планирана надоградња, да би иоле реално могло да се оцени нужно би било да прво знамо шта имаш сад, а онда и шта желиш да надоградиш и шта да постигнеш са тиме.
Јесте да је велика акумулација боља од мале али ни превелика не ваља, треба то загрејати на упоребљиву температуру, а и губици расту. Са три прикључка може да узмеш 4800 kwh енергије од дистрибуције пре црвене тарифе - питање је да ли ти треба толико поред котла.
Систем са три извора топлоте и повеликом квадратуром тешко да може да ради добро само са једном пумпом - хидраулика је мало нејасна.
Соларни део ћу само да споменем јер мислим да овако није добро - шта је циљ соларног сегмента, а и питање је максимална температура флуида (вода?) и понашање система у евентуалном прегревању.
Ето мало за почетак.
Najpre se zahvaljujem na pomoći u postavljanju pitanja na pravo mesto.
Naime, pokušao sam da razmišljanje prezentujem uglavnom preko šeme ali kontam da je neophodno i pojašnjenje kako bi se shvatila srž.
Već više grejnih sezona koristim viadrusov kotao od 40kw i drvo (hrast, gabar, cer….) za zagrevanje 320m2 porodične kuće (P+2+Potkrovlje) koja je trenutno bez izolacije (klasična gradnja). Dosadilo mi sečenje, cepanje, slaganje, loženje, iznošenje pepela, čišćenje gareži, jedanput, dvaput, triput….. a i godine pritiskaju sve više i više i sve češće razmišljam kako da u skorijoj budućnosti sve te aktivnosti svedem na najmanju moguću meru. Tako se i rodila ideja da neko svoje razmišljanje podelim sa vama kako bih se opredelio za najadekvatnije rešenje.
Znači, u vreme grejne sezone dominantno bi bilo korišćenje električne energije noću(preko tri dvotarifna trofazna brojila) za aukumulaciju a danju i kotao kod debelih minusa. Van grejne sezone, u periodu od 01.04. do 01.11. električna energija bi se koristila samo za elektroniku. Do pregrevanja dolazi onda kada se procedura ne ispoštuje a to je onda u pitanju viša slia.
E sad, tri rezervora planiram jer mi ulaz u podrumske prostorije te dimenzije dozvoljava, a možda su dovoljna dva?
Nadam se da sam dovoljno pojasnio šemu za početak.
Imate moju zahvalnost za svaku sugestiju.
Za veličinu AT je važno:
1. Koliko se struje troši u domaćinstvu
2. Koja je temperatura polazne vode na npr. 0*C ili bilo kojoj drugoj.
3. Koliki su gubici cele kuće, Neizolovana od 300m2 ima i preko 30kW a izolovana može i ispod 8kW.
ISPRAVKA je urađena. Hvala.
@Tihi Mislite 30000w=30kw? A ne 30000kw=30Mw? Ili sam nesto propustio?
Da, potrošnja može da bude 30kW/h a sa izolacijom i ispod 8kW/h.
Drva su teška, ugljen lagan ako je vlažnosti do 30% što je preporuka, zapremina prostora za gorivo je 60 litara, Potrošnja ugljena je oko 5 kg na sat pa pretpostavljam da je količina za 3 sata neka realna mjera. Gorivom se puni kotao do gornjih vrata. I da je 15 kg izgaranje bi trajalo 3 sata, za to vrijeme se potroši 30 kWh za radijatore i 47 kWh spremi u spremnik, ta količina energije je dovoljna za 4-5 sati. Znači da je učinak dobar od jednog punjenja i dobrog izgaranja možemo grijati 7 sati prostor. Dnevno bi se trebalo ložiti 3 puta po tom izračunu. Može se staviti i veći spremnik pa ložiti uzastopno 2 puta što bi dalo još bolje rezultate izgaranja za drugo loženje.