Kolektori se spajaju preko izmjenjivača na bojler za toplu vodu i spremnik AT, kad nije moguće grijati vodu u bojleru sa kolektorom, grijanje bojlera može iz AT.
Viadrus i Akumulator toplote
“tihi2 - Za veličinu AT je važno:
1. Koliko se struje troši u domaćinstvu
2. Koja je temperatura polazne vode na npr. 0*C ili bilo kojoj drugoj.
3. Koliki su gubici cele kuće, Neizolovana od 300m2 ima i preko 30kW a izolovana može i ispod 8kW.
ISPRAVKA je urađena. Hvala.”
Još jedno veliko hvala za ispravku.
Potrošnja struje u domaćinstvu varira i zavisi od mnogo faktora ali recimo za osnovne potrebe oko 150 kw više tarife i 40 kw niže tarife po brojilu a imam ih tri.
Temperatura polazne vode je 60oC na termostatu kotla a na termostatu u kući 50oC.
Gubici, takodje zavise od mnogo faktora ali s obzirom da kuća nije dodatno izolovana pretpostavimo da su oko 20kw
.
“TwisterMJ :
Моје помињање прегревања се односило пре свега на соларни део јер сам већ видео неколико процурелих соларних система. Котао на чврсто гориво генерално нема исти ризик од прегревања јер се практично и не ложи кад никог нема кући али соларни панели су увек на сунцу. Довољан је један леп сунчан дан кад нема потрошње топлоте да дође до проблема са вишком енергије - прегревањем па то треба и предвидети на време.
Такође питање је рентабилности соларног система јер то и није баш мала инвестиција, а време отплате базирано на уштеди других енергената зна да буде подугачко.
И још један предлог, ја бих за почетак акценат бацио на термоизолацију куће па тек онда радио на повећању комфора у грејању. Додуше ако се трошкови уклопе у ваш планирани буџет то може да се уради и истовремено.Još jedno veliko hvala za ispravku.”
Zahvaljujem se na dobronamernom savetu u vezi pregrevanja i trenutno tražim adekvatno rešenje s obzirom da je u planu ssm varijanta. Inače, sa centralnim grejanjem sam počeo još 2001. Takodje ussm varijanti i s vremena na vreme ga nadogradjujemm u skladu sa raspoloživim sredstvima.
Pokušavam stalno da uskladim prohteve i želje, a to je i termoizolacija, sa mogućnostima ali kao i kod vićine to je gotovo nemoguća misija. U svakom slučaju imate moju zahvalnost na skretanju pažnje. Prioritete redovno ažuriram.
“pzec :
Kolektori se spajaju preko izmjenjivača na bojler za toplu vodu i spremnik AT, kad nije moguće grijati vodu u bojleru sa kolektorom, grijanje bojlera može iz AT..
U potpunosti se slažem sa vašom konstatacijom kad je u pitanju realizacija novog projekta, medjutim, ovde je pokušaj da se iskoriste instalirane stvari koje mogu biti još dugo u funkciji. Pored toga i kolektor i AT nameravam da bude u varijanti ssm.
Ne sumnjam da će vaše učešće doprineti zadovoljstvu svih učesnika i u tom kontekstu zahvaljujem vam se na početnim sugestijama.
A sad, uzimajući u obzir vaše primedbe i predloge izvršio sam korekcije i priložio novu varijantu.
Izvinjavam se unapred ukoliko preterujem jer svako ima parvo na svoje mišljenje?!?!
stanisa.djordjevic.ssm wrote:
I ja trošim za kuću 270m2 oko 700kWh mesečno i to je ok potrošnja za 3 bojlera i sa kuvanjem na struju.
Potrošnja struje u domaćinstvu varira i zavisi od mnogo faktora ali recimo za osnovne potrebe oko 150 kw više tarife i 40 kw niže tarife po brojilu a imam ih tri.
Temperatura polazne vode je 60oC na termostatu kotla a na termostatu u kući 50oC.
Gubici, takodje zavise od mnogo faktora ali s obzirom da kuća nije dodatno izolovana pretpostavimo da su oko 20kw
Kad sam se ja grejao na stuju preko AT od 2500l, odvojio sam jedno brojijlo za grejanje a drugo za sve ostalo. Grejači su radili samo po nižoj tarifi.
Za grejanje sam najviše potrošio negde oko 3000kWh niže tarife i 2kWh više tarife (svetlo u kotlarnici kad je obilazim). Taktika je skroz isplativa, čak isplativija od plave zone više tarife (niža tarifa u crvenoj zoni košta oko 5 dinara a viša tarifa plave zone oko 10dinara). Jedino je što se mora obezbediti da se na tom brojilu ne troši struja po višoj tarifi što nije problem (digitalni tajmer od 600din sve rešava).
Hoću da kažem da odlazak potrošnje struje u crvenu zonu nije strašan i skup ako se to pametno uradi, lepo izračuna i primeni dobra taktika. Sve dok je odnos cene dnevne i noćne struje 4:1.
“tihi2 –
…….. Kad sam se ja grejao na stuju preko AT od 2500l, odvojio sam jedno brojijlo za grejanje a drugo za sve ostalo. Grejači su radili samo po nižoj tarifi……
…….Taktika je skroz isplativa, čak isplativija od plave zone više tarife (niža tarifa u crvenoj zoni košta oko 5 dinara a viša tarifa plave zone oko 10dinara). Jedino je što se mora obezbediti da se na tom brojilu ne troši struja po višoj tarifi što nije problem (digitalni tajmer od 600din sve rešava)…….”
Apsolutno se slažem sa vašim konstatacijama i pomalo vam zavidim što imate uslova da to i realizujete kod svoje kuće jer u svojoj kući nemam sve te mogućnosti.
Naime, analizirao sam prezentiranu taktiku i ranije i došao do zaključka da je računica ok za moja tri brojila ukoliko bi ukupna potrošnja za grejanje bila do 1600 kw. Sa porastom potrošnje razlika se smanjuje i postaje negativna. S obzirom da mi je želja da dominantno struju koristm za grejanje a kotao eventualno kod velikih hladnoća onda postoji realna mogućnost da mi potrošnja za grejanje bude i preko 6000kw.
Dalje, moja brojila su po spratovima, udaljena i trenutno mislim da je premošćavanje komplikovno za realizaciju.
Razmišljanje je u toku i nadam se adekvatnom rešenju.
Tajmere već koristim.
tihi2 wrote:
Ove koeficiente uzeti kao okvirne. Deo znam a deo sam procenio po nekoj literaturi. Treba tražiti i dalje na Internetu. Svakako se mogu sračunati gubici.
zidove od zemlje debljine 80cm=0.3 (ako neko ima bolji podatak neka dopuni)
zidove od bloka sa stiropor 5-icom=0.6 (20cm blok)
od cigala sa stiropor 5-icom=0.6 (25cm cigla)
imam zemljane plafone sa viklerima= 0.5 (obično je 40cm debeo)
imam plafone od gips ploca sa vunom 10-kom= 0.5
podovi su negde brodski pod sa filcom=0.8
negde laminat sa filcom=0.8
u terasama i kupatilima plocice=0.8 (мени је то мало - проверити)
Prozori su pvc duplo staklo=1.1
metalni jednostruko staklo=6
dvostruki drveni sa po jednim staklom=3
ulazna vrata pvc=2
ulazna vrata metalna sigurnosna=2 (ako su neka fabrička imaju u sebi izolaciju od bar 5cm)
Radijatori bi trebali biti ispod prozora da bi presekli hladan vazduh sa prozora i da bi bila ujednačena temperatura u sobi.
Ako radijator nije ispod prozora onda imamo efekat peći: oni stariji (epoha pre centralnog grejanja) se sećaju da se uvek svi okupe oko peći na loženje (koja nikad nije ispod prozora već na suprotnom zidu) jer je tu najtoplije a u celoj sobi hladno.
Tihi, da li za unutrasnje zidove treba uzeti manji koeficijent prolaza ili se uzima ovaj sto ste naveli i za spoljasnji i za unutrasnji zid.
Koeficient prolaza kroz zid je uvek isti, menja ga samo debljina zida.
Ali, u formuli je razlika temperature sa jedne i druge strane zida. Kod spoljjnih zidova je to oko 40*C (ja to uzimam zbog lakšeg računa jer je razlika sobne temperature od 22*C minus -18*C tačno toliko) a kod unutrašnjih koji se greju sa obe strane razlika je 0*C pa nema gubitaka.
Dakle, računaju se samo spoljnji zidovi.
Моје помињање прегревања се односило пре свега на соларни део јер сам већ видео неколико процурелих соларних система. Котао на чврсто гориво генерално нема исти ризик од прегревања јер се практично и не ложи кад никог нема кући али соларни панели су увек на сунцу. Довољан је један леп сунчан дан кад нема потрошње топлоте да дође до проблема са вишком енергије - прегревањем па то треба и предвидети на време.
Такође питање је рентабилности соларног система јер то и није баш мала инвестиција, а време отплате базирано на уштеди других енергената зна да буде подугачко.
И још један предлог, ја бих за почетак акценат бацио на термоизолацију куће па тек онда радио на повећању комфора у грејању. Додуше ако се трошкови уклопе у ваш планирани буџет то може да се уради и истовремено.