Gradnja prizemne kuce

Ja nikada ne bih isao na 38cm klimablok. Uzmi recimo razliku u ceni izmedju 38 i 30cm od 2e po m2. Ti za 2e mozes uzeti 5cm stiropra a 8cm bloka zamenjuje 1cm stiropora.
Na taj nacin si ustedeo za 4cm stiropora.
Ako ovo znas onda sto ne bi zidao ciglom ciji zid je jeftiniji za 5e po m2 a za 5e mozes uzeti jos 10cm stiropora. Ukupno 15cm. 30cm klimabloka je bolji za 3cm stiropra udnosu na ciglu i prakticno dobijas 12cm besplatno stiropora ako umesto zida od klimablok 38cm stavis ciglu 30cm.
Igraj se malo sa racunicom i videces da to uopste nije isplativo ako znas da je taj klimablok duplo bolji izolator od cigle ali 8 puta losiji od stiropora.

Vrlo moguce da je 0.238.
Zavisi i od prozora, rasporeda prostorija i elemenata oko kuce.
Po meni kao sam rekao menjaju blokove za ciglu ili Ytong a dodaj stiropor.
Trece niko ti nece preporuciti OSB ili dasku na tavan.

Cetvrto uzmi koji je zakonski minimum za izolaciju i koliko te ova opcija vise kosta i za koje vreme ces vratiti investiciju i mislim da nije velika razlika a mnogo je bolje.

dane011,
Ču započeti sa komentarom kod vanske stijene: ako ugradiš običan stiropor, 10 cm, za fasade imaš lambdu 0,26 W/m2K ; u slučaju da ugradiš Neopor ili Grafitni stiropor (sivi) onda je lamdba 0,225. Na dugi rok je razlika nešto doprinese ka ušteđevini u novčaniku; koliko zavisi o cijeni eneregenata koga češ upotrebiti.
Još nisi pokomnetirao kako je mogučim povečanjem prozora na J. Doprinos sunca za zimski period. A naravno, poleti potrebno je postaviti sijenu.

Temelji : dopada mi se tvoj detalj kako si predvidio izolacijo temelja; potrebno je bar 60 cm izpod terena (kota +/- 0,00) dati XPS.
Sama ploča : koliko smo radili in izračunavali, je 10 cm mala; neka ti to statik izračuna i napravi "Armaturni nacrt", sa pozicijom mriježa i palic. Debeljina izolacije, je za mene malo mala, i aki si spreman, bi predložio bar 15 cm stiropora. U priponki imaš kontrolu kondenza: kako vidiš se ti u prdjelu toplinske izolacije pojavlja kondenz. Sad, ako je moguče, predlažem, da prvi sloj toplinske izolacije ugradiš XPS -5 cm, a onda EPS 70. Da se polaga u dva sloja in to križno, jer je potrebno napraviti izravnavo između zaštitnih cijevi za elektriku, vodu, kabelsku,.... XPS je bolje odporan na vlagu.

Strop iznad bivanjskih prostora/tavan: dopade mi se detalj, kako si predvidio izolacijo na notranji strani vanskih zidova; primedba: daj položi / ugradi 10 cm. Kontrola kondenza za tvoj primjer presejeka preko tavana : može da nastane kondenz između stiropora i staklene vune. Bi predložio malce dodelan detalj.
Na betonsku pločo položi PE ili PP folijo ( foliju povučeš za 15 cm po vanski stijeni navzgore), a onda nanju izolacijo; slijedi ursa (mekana vuna - filc) u debelini 20 cm; paropropustna folija (možeš je zamijeniti sa Vrteksom) i daske sa razmakom 1-2 cm. Tu imaš bez možnosti nastanka kondenza.
Za tavan, da možeš hodat, priporučujem daske; pogojno su i OSB ploče ali je potrebno imati položene sa razmakom, zbog zračenja; predlažem ti i da lijes ugradiš sa dvije distance (10+12 cm križno) , tako dobiješ 2 cm iznad gornjeg sloja toplinske izolacije za zračenje i sam zrak.
U priponki imaš primjer, kako smo uradili kod "malo sanacije" na tavanu.

Sam stiropor ne zagovarjam, da se ugradi na tavan zbog slabe protipožarne zaštite; kad zagori i plinovi. Bar sa moje strane.

Zadnji odstavek od "vlado107" ti je dobar i pročitaj i preštudiraj.
Da opozorim, još na izvedbu prebojev preko temelja u kuču; potrebno je biti pazljiv. Terasa neka bude sa dilatacijo izrađena od kuče ločena.

LP

dane011,
tudi v primeru upotrebe Ytonga za prvi red, je potrebno izolirati , kako si predvidio. "vlado107" , još uvjek ostaje linijski toplotni most; kod klasične zidane hiše je ti oko 5-4W/m (tekuči metar vanskog zida)."dane011", Ako , se ne izradi dobra toplinska izolacija pasovnog temelja, može da se pojavi problem čisto dole , na stiku prvog reda cigle in zemlje; ako je Rh vlažnost veča, može se pojaviti plesen. Za tvoj primjer, ti predlažem jednu variantu, koju smo tudi isprobavali još u stari Yugi: prvi red cigle smo napunili sa stiropornatima kuglicama; sada se to i prakticira dosta više. Možeš i da nabaviš (vjerovatno) namenske kuglice za to varianto. Največji problem toplinskog toka, je kod Vertikalni vezi (ne znam sh-j pravu besedu).LP

Mislim da nema potrebe za hidroizolacijom prva dva reda blokova jer ce kuca biti izdigunta i preko ce biti izolacija. Ako neka vlaga krene na prva dva reda ona ce otici i na treci red ako ne moze da udje u prva dva reda.
Iako je u projektu navedeno ja sebi nisam stavljao drenazu ispod temelja. Imam visoke podzemne vode i te vode ne mogu vecim delom godine da odu negde i donji sloj temelja je pod vodom.
Kod mene voda dolazi i odlazi sa podzemni vodama.
Ja licno ne mogu da shvatim zbog cega ide ta drenaza. Drenazna voda mora negde da se odvodi. Gde se odvodi ta voda ispod temelja? Tako izvedena drenaza se vrlo brzo zaprlja i gubi funkciju. Po meni mnogo delotvornija je drenaza temelja oko kuce sa filterima i odvodjenjem vode. Svi stavljaju ovako drenazu ali mi nije jasno zbog cega. Ne kazem da sam u pravu nego ne znam.

Fasada od kamene vune je barem duplo skuplja nego stiropor. Kazes da ti je frka sa novcem pa cisto da napomenem ali verovatno znas zasto si se odlucio za kamenu vunu.
Mada dok ne dodjes do fasade znaces kako stojis sa novcem...

Toplotni most gde toplotu gubis preko stope je nesto neizbezno kod tebe. Veliki put je od klimabloka do stope i stopa nikada nije na temperaturama ispod nule.

Da li si razmisljao o zidnom grejanju? Ustedeo bi nesto na grejanju i ne bi se videli radijatori.

Kuca bi sigurno bila niskoenergetska.

Hm. Ja sam mislio na drenazu ispod temeljne stope.
To za drenazu ispod AB ploce drugacije shvatam. Ono sto ti pricas nema sanse da funkcionise. Podzemna voda kada se podize onda se kilometrima podize u istom nivou. Kapacitet tvog drenaznog sloja nece biti ni 0.000001% podvodnog jezera ciji se nivo vode podize a taj nivo je jednak. To je kao kada naopako zaronis casu do pola u bazen vode. Ako se podize voda u bazenu onda ce se podici i unutar case a ti mozes da radis sta god hoces onda ce stalno da dolazi iz celog bazena.

Ta drenaza iispod AB ploce sluzi protiv kapilarne vlage. Kapilarna vlaga je ona vlaga kada umocis pola cigle u vodu a vlaga se popne i na onaj deo sto je iznad vode. Tako da ako ploca lezi na zemlji i ako je zemlja vlazna ploca ce povuci vlagu od zemlje. Ako izmedju ploce i zemelje ima 10-20cm sljunka (po mogucstvu ispran, da ostane samo krupno kamenje) onda vlaga ce doci do sljunka a kamenje ne moze da se ovlazi tako da nece provoditi vlagu do ploce i ploca ce ostati suva.
To nije drenaza vec tampon sloj sljunka pa si me sa tim zbunio.
Ako mozes za tampon sloj uzmi isprani sljunak, cena je slicna,

Ako nemas poplava prakticno je svejedno da li je ploca 60 ili 20 cm iznad zemlje. Bitan je taj tampon sloj.
Stope moraju ici na minimum 80cm jer se zemlja smrzava do 60cm a taj smrznuti sloj moze da se malo pomera pa kuca mora da stoji na cvrstom sloju.
Sledeci faktor koji odredjuje dubinu je da moras doci do dvrstog sloja zemlje.
Ne bih se usudio da ti dajem neki savet ali licno ne bih isao nesto puno preko 80cm iako je izdignut plac.

Inace koliko vidim pored tebe su isto placevi. Komsije mogu da zahtevaju da izjednacis visinu placeve.

Moja ulica ima blagi pad i ja sam u proseku jedno 30cm visi od sledecego komsije a toliko nizi od prethodnog. Onda drugi po redu komsija je jedno 30cm nizi od ovog prvog. Taj drugi komsija je nasuo zemlju od oko 60cm i izjednacio se sa mojim placem i od tada ovom prvom komsiji pola placa je pod vodom. On ne koristi taj drugi deo placa i bas ga briga sto bukvalno preko cele zime je taj deo pod vodom. Cak je desetak kvadrata mog placa je pod vodom. Taj komsija je poremetio kretanje vode da voda od nas dvadesetak ode na kraju ulice u kanal.

Tako mi je prosao i jedan prijatelj. Medju prvima je napravio kucu i nije podizao nivo zemlje. Onda poceo jedan komsija da pravi kucu i navuce pola metra zemlje. Onda drugi poceo da pravi kucu pa navukao, pa treci itd i on je sada u rupi. Kod njega se skuplja voda iz pola kraja. Sva sreca pa nije izrazeno ali on ne moze vise da podize nivo zemlje jer vec ima gotovu kucu.

Mada koliko vidim to sto si ti nasuo zemlju nece nesto puno uticati na komsije ali opet imaju prava da zahtevaju da skines taj sloj zemlje ili da njima podignes.

Читам овде разна тумачења о нивоу подземне воде, о води која се скупља после кише или топљењем снега итд. Затим колики и какав тампон испод АБ плоче итд. Ја бих поставио питање, зашто уопште градити на проблематичном терену где су могући проблеми са овом или оном водом. Једно је ако човек дође у посед куће која је таква каква је па покушава да решава проблем, али градити од почетка на лошем терену, ја не разумем такву одлуку. Цена плаца не може бити пресудна, јер ће проблеми остати годинама, а њихово санирање ће бити јако скупо и неизвесно. Боље у старту купити одговарајући плац, макар и скупље платити, па бити миран до краја живота и немати проблеме са комшилуком који ће насипати или неће насипати свој плац.

Velika vecina postova ovde su napisana napamet i sa mnogo predpostavki ....
Fundiranje je ozbiljna nauka i to se ne radi napamet , pogotovo se ne nasipa teren , pa se onda u nasipu grade temelji . Staticki projekat fundiranja je osnov svega, sve ostalo je nagadjanje i prazna prica. O fenomenu kapilarne vlage i drenaze kao resenjem za nju, necu ni da trosim reci . Drenaza niti umanjuje , niti sprecava pojavu kapilarne vlage . O gradnji u okolini Beograda , pogotovo u Sremu treba debelo povesti racuna , jer su to sve bila vodoplavna i vodolezna zemljista do pre 50 -ak godina, a onda su meliorativnim zahvatima pretvarana u poloprivredna zemljista. A sada se ta ista zemljista administrativnim odlukama pretvaraju ugradjevinsko zemljiste.
Nazalost ljudi su kod nezainteresovani da provere kraj u kome zele ili imaju plac. Lepi primeri za to su Borca , Busije....
Ali mi je najfascinantiji primer potez Umka - Duboko, radi se o klizistu. Prolazio sam tuda mnogo puta i svaki put se smejem . Pre neki dan gledam kako ljudi zidaju novu kucu ,a na placu pored njih cca 15 m dalje je spratna kuca skliznula bar 20 m nizbrdo . Pa ko dusevno zdrav moze pomisliti a kamoli graditi bilo kakav objekat na klizistu !!!

Slazem se. Rekao sam da drenaza nema veze sa kapilarnom vlagom niti mi je jasna drenaza ispod temelja a to nekako po defaultu svi rade. Razumem oko temelja u nekim slucajevima ali ispod temelja mi nije jasna.
Isto sam rekao da se ne bih usudio da savetujem na koju dubinu da se kopaju temelji. Rekao sam generalno koji je minimum za sve kuce u Srbiji.
Fundiranje retko ko radi. Uglavnom arhitekti imaju podatke o svakom kraju i u projektu napisu na koju dubinu da idu temelji na osnovu nekog generalnog istrazivanja za taj kraj a investitor je duzan da izvrsi fundiranje i na osnovu toga da koriguje dubinu temelja. Na taj nacin arhitekte su resili problem sto niko nece da placa fundiranje a opet su uradili projekat s tim da su temelji odgovornost investitora. Uglavnom u zadnjih 100 godina u mom gradu ne znam da li je iko gradio kucu sa dubljim temeljima od 80-100cm i ne znam nikoga da je imao problem zbog te dubine temelja pa nisam ni imao potrebu da placam fundiranje. E sada ako ja budem prvi od 50.000 kuca u zadnjih 100 godina da mi se sjebe kuca zbog te dubine temelja onda cu debelo placati svoj rizik.

Kad sam upotrebio termin fundiranje vise sam mislio na nauku o temeljenju , nego na neki konkretan postupak u vezi izrade temelja. To je ipak posao za staticara.
Ako me secanje dobro sluzi Subotica je na granici lesnog backog platoa a severnije je pesak , pa tu i nema razloga za vece dubine od 1 m za temelje.
Ali Srem je vec druga prica pogotovo kad su u pitanju poljoprivredna zemljista. Sve u svemu pedoloska i petrografska karta i staticar i eto resenja za temelje

dane011, 1. Temelj:
- nosivo tlo (zemlja) - 20cm nabijeni šljunak koji služi za drenažu - sigurno je premalo; dolučit če statik koliko je potrebno. Drenaža nije potrebna iznutra temelja; izradi samo preboje/ rupe imeđu unutrašnjih temelja, da se eventuelno može voda isteči. - 15cm betonska AB ploča
- hidroizolacija ( temcelom površinomelja, duž svih bočnih strana temelja i preko prava dva reda klimabloka)- najprije je potrebno napraviti žbuku na ciglama, da se prihvati/priljepi H. izolacija - geotekstil - nije potreban - 12cm XPS KNAUF POLYFOAM C-350 LJ + rubna traka (ispod cementne košuljice i duž svih bočnih strana temelja sve do stope) - XPS je predragi material; sem pokomentirao, da možeš zbog možnoga nastanka kondenza položiti izolaciju u 2 sloja:--> 1 sloj 3 cm je XPS ; 2 sloj 9 cm EPS 70. - polietilenska folija- 5cm cementna košuljica (estirih) - 3cm parket2. Spoljni zid: je u redu; izračun pokaže nastanek kondenza izpod ljepila, a se brzo izsuši. Imaš priponku.3. Tavan : U redu. Izračun pokaže 0,178 W/m2K; kondenza ni. Uzeo sam u račun daske 24mm; več sam obrazložio zašto jih predlažem. predložio bi i da je bar 2-3 cm zraka iznad izolacije; štafli visine =les 22 cm.Glede same izrade temelja: dobro kaže "tenzor" . Temelj mora biti na tvrdom/raščenom terenu.Drenaža: ako imaš gdje da izpelješ vodu, onda mora biti oko dna trakastog temelja; ako si na šljunku, onda če voda pronicati; napravi rupe između unutrašnjih temelja; Meterne vode sa strehe, je potrebno kontrolirano odvesti od kuče, nemoj dopustiti, da ti ponikajo uz kučo.