Posto planiram da napravim kucu u selu u blizini Kragujevca,potreban mi je majstor koji se razume u gradjenje kuce od naboja.Vec duze vreme trazim majstora ali bezuspesno.Nadam se da na forumu ima ljudi koji se razumeju u tu tehniku gradnje i koji mi mogu pomoci.Unapred hvala.
Izgradnja kuce od naboja
- Login or register to post comments
- 6779 prikaza
Za printanje
Vise ljudi me je ubedjivalo da pleva vise nije potrebna i da se moze raditi i sa drugim materijalima tipa slama,piljevina.Takodje koristi se portland cement za stabilizaciju zemlje.Moze se i danas graditi objekat na taj nacin.Primer su Kanada i druge razvijenije zemlje koje forsiraju ovaj tip gradnje jer je ekoloski.Objekti su extra izolovani i imaju specificnu mikro klimu.Zemlja sa portland cementom mislim da se zove stabilizovana zemlja.To su ispitivali na fakultetu tehnicke nauke u Novom Sadu pre par godina i kazu da se veoma dobro pokazalo.Kolega sa foruma Tenzor ima radnog iskustva sa tim tipovima kuca ali zbog obaveza nmije u prilici da preuzme posao.
Davno sam citao nesto na ovu temu ali evo nesto cega se secam.
Zemlja bi trebala da se odnese na analizu i na osnovu toga da se radi receptura. U sustini kao sto se i radi stabilizacija zemlje.
Temelji su betonski kao i kod modernih kuca.
Zidovi se prave tako sto se stave metalne oplate.
Pre nego sto zamesas zemlju mozes da stavis i boju.
Stavi se sloj zemlje od 15-20cm, Ako korisis boju onda sa unutrasnje strane stavis zemlju za boju sobe a sa spoljasnje strane boju za spoljasnji zid.
Tu zemlju nabijes vibro-zabom ili slicno. Pri postavljanju odredjenog sloja mozes odmah stavljati elekticne, vodovodne i druge instalacije.
Takvi zidovi se ne moraju kreciti. Izgledaju mocno, ravno kao staklo, u zeljenoj boji i vrlo cvrsti.
Mnogi danas placaju za m2 od 20 do 40e rad molera i materijal da dobiju takav efekat na zidovima.
Sto se tice izolacije zid od 60cm je kao cigla i 5-6cm kamene vune.
Moja stara kuca je bila od cerpica. To su ciglice od zute zemlje. To su radili tako sto su zutu zemlju stavljali u kalupe i cekali da se osusi.
Kada smo rusili staru kucu ostala je jedna hrpa tih cerpica. Vrlo brzo ih je kisa rastvorila i nisam nista primetio sem da je ostalo zuto blato. NIsta slame ili pleve.
Par kisa ih rastvorilo a drzali su kucu 50 godina bez problema 
Kolega Vlado hvala na postu.Dosta dobrih informacija.Samo jos da nadjem majstora koji se razume u ovaj tip gradnje.U razgovoru sa ljudima koji treba da mi izdaju dozvolu za gradnju danas sam saznao da ce dozvola biti izdata za izgradnju ovog tipa kuce.
ako se kuća nabija treba banda
bez dobre bande nema ni dobre nabijače
banda je ekipa ljudi koja je nabijala kuću
Nije problem naci bandu.Problem je naci makar jednog majstora.Jedini covek koji ista zna o tome je Tenzor,ali on ce biti zauzet duze vreme.U okolini Kragujevca nikoga nisam nasao.Majstori su poumirali a mladje to ne zanima.
Zašto si rešio da praviš kuću od naboja? U mom selu svi koji je imaju jedva čekaju da predju u neku od tvrdog materijala...
Kolega izbor je prost.Delimicno jeftinija gradnja,prirodan materijal,trajnost objekta uz pravilno koriscenje,zdrava mikro klima,nepotrebna izolacija.Zidovi ovakve kuce od naboja ali sa stabilizovanom zemljom su oko 60 cm do 1.2 m debljine.Sa dobrim temeljom I hidro izolacijom kuca ce trajati dugo.Uz ovu debljinu zidova leti temperatura nece preci 18 stepeni a zimi nece ici ispod 10 I to da je ne grejes.Kuce su izuzetno energetski efikasne.
pa sad zdrava mikro klima otišli bi jako široko
lepa je nabijača ja je jako volem živeo sam u par jednu renovirao totalno pa kad došla poplava 99-te
ošla nabijača čim mraz popustio
pa sam onda napravio novu od cigala to mu dođe ko u onoj priči o tri praseta i vuku
ni zemlja više nije zdrava od 99-te jel bilo tu neko bombardovanje itd sve zavisi odakli bi zemlju doneo da bude zdrava
pa tu su glodari i oni vole nabijaču to opet zna ko je živeo u njoj oma ima i podstanara pogotovo u štukaturu
mada pisali smo o ovome naširoko pre par godina
pa i ekstremne temperature leti kad se ugreje teško se ladi eno u komšiluku okačili klime na nabijače da ih razlade
To se ranije nabijalo "na mobu" a sad ako platiš ljude biće ti mnogo skuplje nego ostale vrste gradnje a ne vidim baš neke pogodnosti.
Imam utisak da nisi živeo u takvoj kući čim imaš želju da je praviš.
Kad se krene od loših predpostavki uvek su i konkluzije pogrešne . Današnje nabijače se grade na betonskik "koritastim " temeljima , a to je inače moj "patent " . Dalje upotreba prefabrikovanih ili drvenih oplata uz korištenje vibro ploča , košta mnogo manje od "klasične " gradnje . Sva nauka oko izrade nabijača se u stvari krije iza dobrog šalunga . Prosto je neverovatno da nema tesara koji umeju to da urade .
Naravno svi zanatski radovi se mogu vršiti i na zemljanim zidovima , od oblaganja GK pločama pa do klasičnog malterisanja . A metar zida od zemlje i gazdački karatavan su zakon !
Tenzore druze izgleda da majstora nema za ovaj vid gradjevine.Ima leka za sve pa I za glodare koji zele da udju u kucu.Ziveo sam u ovakvoj kuci tacnije kuci koja je imala drvenu konstrukciju a ostalo lepljeno blatom sa plevom.Osecaj je odlican makar meni.
Sad se prave kuće i od slame i baš lepo izgledaju. Evo jedne takve :
https://www.youtube.com/watch?v=tcc-lRhvWYY
https://www.youtube.com/watch?v=vD_PWbrG9GA
Ne znam koliko se dodavanjem cementa i prevelikim nabijanjem dobija vise kuca od prefabrikovanih betonskih elemenata a gubi nabijanica.
Kolega hvala na snimcima.Vidim da se dodaje oko 5% portland cementa a na nekim snimcima kaze do 12%.Zavisi od tipa zemlje.Vidim da stavljaju armaturu na pojedinim mestima verovatno da bi ojacali konstrukciju ili pak povezali krov sa zidovima.Nemam iskustva pa ne mogu proceniti sta sve rade.Zato trazim majstora koji bi izveo nesto slicno ili napravio slicnu gradjevinu.Gradjevinu od prirodnijeg materijala I gradjevinu koja ima dusu a nije samo obicna betoncina koju moram dodatno izolovati.
netreba tu cement samo dobra ilovača
i najbitnije je ćoškove dobro nabit nekad su ćoškove armirali sa rogozom
uglavnom na ćoškovima popusti nabijača
50-ih godina je pravljena recimo poslednja nabijača u mojoj okolini nabijao moj pokojni stric čak je jedan pisao knjigu o nabijačama pa je tamo visio stalno i beležio i crtao
mada sam i posle sretao ljude da su nabijali kuće ili nusprostorije
od dvocolovne daske se pravi šalung pa se nabija na konus prema gore nesme se ni puno nabijati za jedan dan jel hoće da se sruši posle
treba ti jedan dobar tesar i jedno desetak jakih ljudi koji će nabijati
ne treba tu nikakve mudrosti i filozofije
U današnje vreme su sve negativne strane objekta od naboja lako rešive . Izrada klasičnih betonskih temelja rešavaju i probleme statike a rešava i problem kapilarne vlage . Dakle dve muve jednim udarcem . Sami temelji imaju jednu modifikaciju , praktični na ivicama temelja se rade korita koja su sirine zemljanog zida , a dubine 30 do 40 cm , Ovo korite sprečava pojavu klizne ravni , dodatno ukurćuje zemljane zidove , i olakšava izradu hidroizolacije koja jeste neophodna za sve objekte , ali za zemlajne je imperativ .. Dodavanje cementa u zemljanu smesu , omogućava upotrebu i zemlje lošijeg kvaliteta . Uptreba armature je nešto što je za za sada bar kod mene samo ideja . Obzirom na veliku širinu zida i velike porpečene preseke zidova nema potrebe za armiranjem . No kako vremeprolazi kod mene se radja ideja o upotrebi čiličnih perforiranih limova kao armature . Ideja je da se od 4 trake perforiranog lima zavari konsrukcja koja bi uzdužno bila oblika krsta . I takva se ubaci u temelje i "gluimi " armaturu za VS . Kako pleve nema , možda bo dobra zamena bila fiber vlakna . Po završetku gradnje i stavljanja obejkta pod krov , opet ponavljam jesu mogući svi zanatski radovi , od malterisanja pa sve do obrade GK pločama . Kao logično rešenje mi se nameće rabiciranje zemljanih zidova i to klasika . Ekseri bar 180 mm i pocinkovana rabic mreža i mašinsko malterisanje gipsanim malterom . Spolja sam opet za za klasično rabiciranje i mašinsko malterisanje . Skoro sam imao prilike da postavljam neke teške panele na zidove od naboja i čerpića . Kao vrhusko rešenje su pokazali vijici za beton tzv turbovijci . Sile zatezanja su bil tolike da se savijala metalna cev 25x25 mm . Nažalost kod nas jeste bilo par projekata iz ove oblasti gradnje ali su manje više svi sveli , na prosto rečeno pranje i mažnjavanje para iz raznih fondova EU . I tu se uglavnom stalo .Ima još mnogo varijacija na temu zemljanie gradnje , kao što su kombinacija zemljanog zida spolja i cigle iznutra ...
Uz upotrebu lake mehanizacie i vibro ploče drastično se smanjuje potreba za radnom snagom . Recimo jedan mikrobager sa profilnom kašikom i jedna vibro ploča , dakle bagerista dva pomoćna radnika i jedan majstor i to je sve .
Ne znam da li si pogledao snimke ali malterisanje moze da se izbegne a zidovi su perfektno ravni. Cak ih ne gletuju i ne krece ih. Koriste metalne oplate.
NIsam siguran da kod nas moze da se dobije dozvola za kucu bez betonskih serklaza.
Dozvola nije problem I to cu ja zavrsiti bez problema.Sve sam vec dogovorio sa ljudima koji izdaju dozvole.Treba mi samo dobar majstor.
Нешто ту мени у целој причи није јасно. Ако се помеша цемент и шљунак добијемо бетон који је лош термоизолатор, јер је добар проводник и буке и температуре, а и влаге. Ако се помеша земља са цементом онда добијамо нешто сасвим супротно. Осим тога, како то да данас грађевинари беже од јефтиног материјала за градњу, кога има на дохват руке и на коме се може остварити огроман профит а хватају се неких префабрикованих елемената и термоизолацијских маса које су, каже се лошије од набоја, а осим тога вишеструко скупље.
Upravo iz razloga skuplje ... Potrošačko društvo u začetku . Da napravim paralelu ako je ruska lada pre 40 godina primenila sistem u kome nema sudaranja klipova i ventila u slučaju pucanja zupčastgo kaiša , zašto je to u današnje vreme rešenje koje se izbegava . Pa pucanje zupčastog kaiša kod velike večine današnjih motora dovodi do automatskog tovarenja istog na otpad .
Ili još jedno prostije pitanje zašto je kotao Radijator iz ZR mogao da traje i preko 50 godina , a današnji ni 10 . Kada bi stvarno "neko " počeo ozbiljnije da gradi kuće od naboja siguran sam da bi naišao na ogroman "otpor" i ko zna šta još od strane gradjevinske industrije , velikih koncerna i monopola . Pa zar kod ne beše i protivzakonito graditi nabijače , ne znam da li je zakon još važeći . Nešto slično se i dogodilo sa gasbeton (siporex ) proizvodima negde krajem 1980-ih , čuvena afera sa "radioaktivnošću " istog , pa se i dan danas još uvek raspreda o tome.
Ma svuda radi neka mafija.Imamo: farmaceutsku,industrijsku,gradjevinsku I jos mnogo drugih.Posto je mesto gradjenja objekta na samo 18km od Kragujevca a opstina kojoj pripada selo debelo je nerazvijena pa dozvola nije problem.Cak u selu postoji gomila starih objekata od zemlje pa ce novi objekat biti u skladu sa okolinom I planom gradnje.
kod nas još važi zakon o zabrani gradnje nabijače
gledano logikom najveći nepriljatelj kod nabijače je voda zavisno od područja gde kolko ima padavina poplava
na nekim bi trebali temelji biti visine od60cm pa na gore
99-te kad je kod nas bila poplava voda bila 40-50cm visine u ulici i većina nabijača se srušila čim je mraz popustio
da su imale temelj visine 60cm pa naviše ostale bi
Nisam se raspitivao o zakonu a licno sam pitao ljude koji izdaju dozvole I uveren sam da nece biti problema oko gradnje.Temelj mora biti odradjen dobro I sa dobrom hidroizolacijom.Lkudi preporucujte mi nekog majstora koji ovo moze da odradi.
Ево интересантани чланци, можда ће вам бити од помоћи.
http://www.mojnovisad.com/vesti/ona-je-novosadjanka-koja-zida-kuce-od-bl...
http://zemljanarhitektura.com/?page_id=634&lang=sr
https://ilovezrenjanin.com/vesti-zrenjanin/kuca-od-blata/
Koliko se sećam, u putogradnji se, kad se radi stabilizacija zemljanog/glinenog tla, ne koristi cement, već kreč zbog reakcija koje se odvijaju cement se koristi kod peskovitog/šljunkovitog tla, tako da mislim da bi i ovde trebalo primeniti isti princip.
Pozdrav! Vidim da se nije raspravljalo na temu zemljane gradnje vec nekoliko mesei, pa se nadam da ce valjda neko videti ovu moju poruku
Planiramo da obnovimo staru kucu od nabijace u dosta dobrom stanju, necemo podzidjivati, samo treba da sredimo povrsinske pukotine za koju su nam preporucili zutu zemlju i plevu. Sad, posto je plevu tesko naci, da i neko moze da mi kaze najbolju zamenu? Vidim da se pominje slama i piljevina, da li je to dobra zamena? Ima li jos nesto?
Hvala unapred!
slama al treba da se samelje da nebude krupna
Molim za savet i pomoc.
Evo o cemu se radi.
Renoviram babinu stogodišnju kuću (dimenzije 10x10) u Vilovu u Backoj koja je od naboja sa plevom i zidovi su 60 i 70 cm debeli.
U gornjem delu ispod ploce koja je takodje od balta na daskama ima 5 ili 6 redova cigle kako bi se zabat drzao.
Glavni problem je sto je jedan zid od komsije ustvari počeo da tone, tj jeste prakticno poceo da se odvaja od druga dva zida , ustvari od samo jednog koji je sa strane. To smo sanirali sto smo ispod temelja na 6 mesta postavili stop e na dubini ispod zida jos 50 do 6o cm . Stope su popreko siroke 40 do 50 cm i idu ispod zida ulaze onda popreko ulaze 1 m u sobu i sa druge starne napolju isto 1 metar. Znaci stopa je popreko na zid dimenzije 2,6 m sirine 40 cm i dubine oko 50 cm. Takvih je 6 stopa ispod zida koji je oko 10 m dugaxak.
Plafoni su neravni i planiram da ih poravnam gipsanim pločama.
Ono sto me muci jeste sto se taj zid sa strane u gornjem selu prakticno dovojio 4 do 5 cm cm od zida sa strane. znaci cela strana zida se prakticno se nakrivila, zbog sleganja temelja. Pitanje je kako ovo da sanirma. Odnosno kako da povežem zid sa strane i zid prednjeg dela kuće?
Majstoi mi kazi da se napuklne tj tj supljine izmedju tog zida i zida na prednj strani kuce da se samo popune verovetno betonom i posto smo sanirali temelje da to vise nece nigde da se pomera i da nece biti vise pomeranja. To pomeranj je posledica sto komsijin objekat koji je oko 2 metra od kuce nijeimao oluk i svu vodu je prakticno usmeravao na cosak moje kuce koji se slegao zbog omeksane zemlje. Sada smo tpored saniranja temelja , tu vodu iz oluka odveli da ne ide duz zida moje kuce vec cevima za kanalizaciju smo izbacili napolje u neki kanal.
Znaci ocekivati je da nema vise takvog sleganja . Ali me muci sta jos da uradim da taj zid pricvrstim sa druga dva zida koji su stabilni i koji se nisu pomerali.
Zbog velicne file slike nemkogu da prikacim.
Za početak smanjite slike ,da bi videli o čemu se radi
Није ту само мајстор у питању, него квалитет земље која се намерава употребити за набој, затим вам је неопходна и плева која се меша са том земљом, а то је данас готово немогуће наћи јер нема више вршалица које су вршиле жито у двориштима и одвајале зно од класја и при томе је настајала плева која се касније користила као грађевински матњеријал.
Ја се тога сећам још као дете како су то правили у оно време, у прошлом веку.
Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..