PLac - početak,ideje,predlozi,saveti

Sto se tice otvora ne vidim razlog zasto ne bi odsekao taj deo grede jer svakako je tamo nema u projektu. Moraces je napraviti iznad prozora. Kao sto sam rekao moras nadgledati majstore jer ispravke oni nece platiti. Ja se ne bih pomirio sa cinjenicom da nemas u gornjoj ploci grede ispod pregradnih zidova i da nemas armaturne mreze... Ovakve greske se debelo naplacuju. Posavetuj se sa arhitektom i poslusaj njegove savete i predloge. Plati mu da napravi novi proracun. Nosivost ploce ti se drasticno smanjila.

MM, to što je ubetonirano u ploči prizemlja je gotova stvar i tu nema popravke. (Ima al je neracionalna i nema zdravorazumskog smisla niti opravdanja da se to sada radi, treba da porušiš pola kuće da bi to radio). Geneza svih problema ti je u projektu i u majstorima. Projekat je urađen kako je urađen i za novac koji te je koštao to je u tom rangu kvaliteta. Trenutno ima jako puno inženjera a arhitekata još i više i cena njihovog rada je jako mala. To seodražava na kvalitet projektne dokumentacije. Za tako male objekte se ne praktikuje izvođački projekat jer se podrazumeva da ljudi koji izvode znaju sve stvari koje se podrazumevaju da treba da znaju. Da si imao posebne grafičke priloge sa planovima pozicija, planovima oplate i detaljima armature ovo nebismo raspravljali (praksa je da se ove stavke posebno doplaćuju). Sa sadašnjom cenom rada inženjera ovo niko neće da radi za individualne objekte u zidanom sistemu. Majstori rade svakakvi i prave svašta. Sad se verovatno ljudi pitaju pa kako kad se toliko ofrlje radi tolike kuće stoje. Stoje i stojaće ali sa smanjenim koeficijentima sigurnosti. Da nekom nešto padne samo od gravitacionog opterećenja taj mora (bilo majstor bilo inženjer) ba bude baš tatlaban. Koeficijenti sigurnosti za opterećenje u betonskim i zidanim konstrukcijama su jako veliki. Koeficijenti sigurnosti za materijal su takođe veliki.I dalje mnogi računaju glatku armaturu na 240/360MPa a kad bi je odneli na kidalicu ona daje 400/500 a rebrasta je sada mahomB500B a mnogi i dalje računaju sa 400/500MPa. Ovo sve znači da bez malo duplo manje armature može da se stavi i da betonske konstrukcije stoje i ne padnu. Može jedino da se desi da budu malo veći ugibi i toliko ALI su koefiijenti sigurnosti onda znatno manji. Onda dolazimo do seizmike gde je u stvari najbitnija koncepcija objekta. Jer ako je ona loša nikakav proračun ne pomaže više. Proračun je obavezan i na kraju obrada detalja. Ljudi sve ovo olako shvataju ali i inžinjeri jer svi znaju da je mala verovatnoća da se to desi ali kada se desi zbog par stotina evra rizikuje se totalna šteta kuće.To je jednostavno tako u mentalitetu ovde i tu nema promene.
S obzirom da osnova kuće nije regularna, da nisu projektovani vezni i noseći zidovi ko što treba, i zbog dugog niza sitnica koje nisu projektovani niti izvedene ko što treba ja ne bi sekao gredu. Ako bi isekao gredu lošije bi se ponašala kuća pri seizmici.
Generalno da gredu isečeš i srušiš označeni deo zida za gravitaciono opterećenje nebi imao nikakvih problema. Kompromisna varijanta je da se označeni deo zida ukloni i da se napravi svetlarnik iz dva dela. Verovatno je u stepeništu u ovakvom stanju veoma mračno!
To da se ploča armira mrežom (minfi6mm/25cm oba pravca i da je minimalna debljina ploče 4cm) je zahtev kojim se obezbeđuje krutost ploče u svojoj ravni (bitna za seizmiku) za gravitaciono opterećenje je bitna nosivost ploče na savijanje (znači van svoje ravni). To su dva potpuno različita ponašanja. Često se ovde na forumu provlači teza da za nešto treba da se konsultujete sa arhitektom!!! Možete da se konsultujete ali ako se završavao fakultet pre 20-30godina ili još po najbolje ako je završavao visokogradnju. Ako vam je arhitekta završio fakultet u zadnjih 7-8 godina jedino što možete da ga pitate je oko izbora boje za fasadu, zavese, kakvi da budu frontovi na kuhinji ili slično (naročito ako je završio u BG). Ako ćete da rešavate probleme ovog tipa tražite građevinske inženjere i to se dobro raspitajte ko je kakav, šta je radio do sada, gde je radio i slično (jedino što će taj da košta).

Moj komentar se odnosio na to da je krov zanatski odradjen solidno bez propusta . Jedina zamerka je u tome sto su vencanice vezivane zicom , umesto da su ankerisane brezonima .
I lepo si na svojoj " koži " osetio problematiku crepa od recikliranih materijala . Kod malih i komplikovanijih krovova crep velikog formata nikada ne leži lepo . I obavezno sve sečene delove crepa nateraj majstore da zasrafe u letvu , jer će doći klizanja istog
Što se tiče dimnjaka tu je već sve rečeno , postojeći dimnjak je varjanta potencijalnog problema i to ne u smislu dali će se desiti problem , već je samo pitanje kada .

Histrezis je nažalost potpuno u pravu , projekti za male objekte su " plač majke Božije " . Uglavnom bez statičkih delova plana , krovnih atlasa .... Da ne spominjem mašinske i elektro projekte .
Pošteno govoreći današnji projekti se svode na crteže i ideje arhitekte , čije namisli treba majstori da sprovedu u delo ...

Skoro sam na bio na objektu gde je krov radjen sa prepustima tj strehama dužine 80 cm , rogovi 10 x12 su zasecani 4 cm u dubinu da bi legli na vencanicu , ali su i grebeni predvidjeni projektom radjeni gredom 18x14 pa su zacecani toliko duboko da se deo te strehe savio za par meseci da je to sad maltene pitanje vremena dali će pasti ili ne ...

Kao što rekoh već krov je uradjen solidno bez nekih propusta . Jedina zamerka je pomenuto vezivanje žicom .
Za moj ukus ali i iskustvo krov je suviše mali za ovoliki broj " voda " , a još kad se ukombinuje sa velikim formatom crepa , onda to deluje dosta nezgrapno i neuklopljeno . Komplikovno krovovi deluju lepo , ali su uvek dosta nezahvalni za izvodjenje a u velikom broju slučajeva prave i dodatne probleme tokom godina .
Moje lično mišljenje je da su krovovi na "2" vode najtrajniji i najsigurniji . O estetskom delu ne vredi ni raspravljati jer su ukusi uvek različiti ...