Rekonstrukcija, podizanje sprata na kući od opeke sa karatavanom

Kanjiza, continental plus. Po pricama i preporukama mislio sam da je najbolji klasican crep. Sacekacu jos misljenja da se ne izlecem, mozda je samo prvi put tako. Ako ostane sumnja da je je falican pozvacu proizvodjaca.

Svratio je danas radnik iz Kanjiže da uzme uzorak (ne bavi se reklamacijama) i odnese na analizu. Uzeo je dva crepa ali kako da znam da će baš njih analizirati? Nisam dobio nikakav papir niti je obeližio crep ili slično.

Pogledao je malo krov spolja, slikao usput. Kad je bio tu ajde da skokne i na tavan da uslika koju. Nekako se popeo, vidi se da to ne radi često. Merio je, slikao i navlačio dužinu pokrivanja. Dužina je u najvišem redu ili redu do njega 28 cm a u ostalim redovima je 36 cm. On slika iz nekog ugla da bude 36,5 cm. Posle mi je rekao da je dužina pokrivanja 28 - 36 cm i tada mi je bilo jasno zašto navlači. Merio je letvu 3x5 i stvarno letva je 3x5. Slikao je svetlost između iksne i crepa. Malo je diplomatski kudio majstore zašto razmak nije u svakom redu isti i što probija svetlost. Nije mi jasno kakve to veze ima što je crep popio vodu (na krovu i neugrađen u dvorištu).

Kaže sledeće, pravi diplomata.
Dobiću izveštaj sa analize. Doći će ekipa za reklamacije da zvanično pregleda. "Nije znao" da odgovori da li je ovo upijanje vode uobičajeno za prvo vreme. Na pitanje kako je i neugrađen crep popio vodu isto kao i onaj na krovu bez obzira na propise kao što su dimenzija letve ili dužina pokrivanja nije imao odgovor. Na moje pitanje da li je možda u pitanju falsifikat kaže da nije.

Ovaj susret je dobro došao meni za upoznavanje terena. Poznajem licencirane građevince koji se bave i veštačenjima pa ću videti da makar jedan bude tu kada dođu zvanično.

Da li neko ima saznanja koliko bi analiza crepa trebalo da traje?
Pre par dana izbegli su iole precizan odgovor, rekli su čim analiza bude gotova javiće mi. Od uzimanja uzorka prošlo je 15 dana.
Potopio sam jedan kraj (deseti deo) crepa u vodu i posle 25 minuta ceo crep je bio mokar od vode koju je upio.

Moja želja je bila da se uradi samo sa folijom, bez dasaka. Viđao sam da se radi sa folijom bez dasaka ali ne u mom kraju.
Imam strpljenja da sačekam još koji dan za rezultate iz fabrike (Kanjiže) a onda ću morati da ih ubrzam. Napisao sam im da neki radovi stoje ili su usporeni jer čekam da ispitaju crep.
Probaću test sa crepom kaji si predložio, hvala.

Očekujem da bez obzira na rezultat njihove analize dođu zvanično i pregledaju crep. Posle pregleda sastavljanje zapisnika sa mojim i njihovim zapažanjima.
Ne izjašnjavaju se šta je njihova obaveza ako se utvrdi da crep nije dobar. Očekujem da sve direktne i indirektne troškove u vezi sa zamenom postojećeg crepa oni pokriju.

Javili su mi da je izveštaj gotov (poslaće ga) i da je crep vodootporan. Ne znam da li igraju igru rečima (vodootporan, vodopropusan…). Nigde nisam pronašao da li sme da upija vodu i ako sme koliko je količinski dozvoljeno. Da li neko ima odgovor? Jedino sam uspeo da nađem da ne sme da kaplje.

Dok čekam da stigne izveštaj uradio sam eksperiment koji je som16 preporučio.
Izmerio sa masu dva crepa, jedan od njih sam stavio u rernu na 1,5 časova da bude skroz suv. Potopio ih u vodu na 24 časa i izmerio ponovo. Rezultati su:
Masa pre potapanja: 3,16 i 3,2 kg
Masa posle potapanja: 3,44 i 3,48 kg.
Ispada da su oba crepa upila po 0,28 kg vode i uvećali masu za 8,86% i 8,75%.

Šta mislite o ovome?

Hvala Astrea, mislim da će mnogima informacije koje si dao koristiti. Crep kod mene ne kaplje to je sigurno. Zvao sam danas Kanjižu, u laboratoriji u Tondach-u kažu da je normalno da upija ali ne sme da se pojavi kap sa donje strane. Vremenom kada napada i prašina sa vodom neće više upijati.

Laknulo mi je, sada mogu da se posvetim daljim radovima.

Nije mi jasno da se npr. konzolna kreće od 4 000 do 53 000. Kod najskuplje je istaknut izgled, dizajn.

Za wc šolju znam da neće biti monoblok prema savetu majstora. Za vodokotlić znam da će biti Geberit, opet prema savetu majstora.

Kada vidim belu keramičku šolju ili lavabo meni se to razlikuje jedino u izgledu. Isto je i sa plastičnom kadom, proverim ono što se vidi na oko. Oblik, nagib za leđa, izmerim da li je dovoljna dužina od tog nagiba do suprotne ivice gde je odvod...
Ne znam da li treba osim izgleda obratiti pažnju na neki kvalitet koji je meni nepoznat. Npr. da li kod neke marke hoće da puca glazura, gubi se sjaj, počinje da žuti...

Ako treba izabrati prema izgledu onda tu neće biti problema ali mi je iznenađujuće da se šolje od 4 i 53 hiljade razlikuju jedino po dizajnu.

Za bateriju ću izabrati najverovatnije Rosan pored marki kao što su Grohe, Unitas koji imaju visoku cenu i Armal koji pored više cene ima verovatno niži kvalitet. Znam da je od ovih baterija Rosan najjeftiniji. Unitas ima neke modele sa cenom sličnom Rosan-u pa još nisam definitivno odlučio.
Kao i u slučaju baterije uzeo bih prvo što valja po kvalitetu od sanitarija. Pobrojane marke su fizički dostupne u mom mestu ali gledao sam malo cene i ne mogu ih sve priuštiti npr. Villeroy & Boch.

Radovi na kući napreduju sporije od očekivanih, krov je završen osim oluka, prva faza struje a trenutno se rade voda i kanalizacija.

Potreban mi je vaš savet da li ima smisla da se upustim u sledeću avanturu sa stolarijom.
Ukratko, da li ima smisla da zadržim stare drvene prozore ali da stavim 1 niskoemisiono staklo? Slike postojećih prozora su u prilogu, trenutno nemam bolje. Prva slika "primer" nije moja već ilustruje mehanizam zatvaranja (levi prozor). Ako je potrebno mogu da napravim bolje slike.
Ako ima smisla da se ova varijanta poredi u pogledu toplotnih gubitaka sa dvoslojnim pvc profilima srednjeg kvaliteta i niskoemisionim staklom onda bih voleo da zadržim drvene prozore jer ih više volim od plastike.
Prozori su stari oko 35 godina. Štok je debeo i dihtuje, spoljna strana je u lošem stanju a unutrašnja mi deluje kao laiku dobro.
Prozori se sastoje od dva nezavisna krila a razmak između spoljnog i unutrašnjeg krila je sigurno veći od 10 cm ako ne i celih 15. Okrenuti su prema severu.

Niskoemisioni premaz bi bio na površini broj 3 tj. na spojnoj strani stakla unutrašnjeg krila. Ne znam koliko je taj premaz osetljiv na mehanička oštećenja jer će često biti na izvolte da ne pričam prilikom čišćenja prozora. Ako ima smisla stavljati niskoemisiono staklo jer je najveći gubitak na staklima kada prozor dihtuje kako treba onda verujem da bilo izvodljivo da se sredi dihtovanje gumama, obrada drveta o kojoj je tolikooo ovde napisano. Čitajući o reparaciji nisam naišao na na ovaj slučaj, možda mi je promaklo.

Stvarno bih voleo da zadržim drvene prozore ali ako će toplotni gubici biti osetno veći onda zbog centralnog grejanja morao bih da stavim planiranu pvc stolariju. Za novu drvenu stolariju nemam novca.

Molim za vašu pomoć.

Hvala pera detliću na odgovoru. U međuvremenu sam ulsikao nove slike pa da ih postavim. Neke prozore, najlošije bih mogao zameniti sa boljim iz dela kuće koji se ne renovira. Da li to pomaže?

Zaštita potrošača je prvo što sam gledao.
Uspeo je dogovor sa trgovcem, reklamacija je priznata danas.
Za majstora će biti uplaćen novac, daće mi lepak i druge pločice u istom cenovnom rangu (može i druge uz doplatu ako su skuplje).
Nisam 100% zadovoljan, najviše bi mi odgovaralo da su dali novac i umesto materijala ali imam dosta drugih obaveza da bih se sa njima žilavio.