Sve o električnoj energiji dobijenoj korišćenjem sunčevog zračenja
Energija sunca
- Login or register to post comments
- 5622 prikaza
Za printanje
Fotonaponski sistemi služe za pretvaranje solarnog zračenja u električnu energiju. Oni se mogu grupisati u dve kategorije: samostalne fotonaponske sisteme i fotonaponske sisteme povezane sa elektrodistributivnom mrežom (mrežno-povezani fotonaponski sistemi).
Osnovni element fotonaponskih sistema su fotonaponske ćelije. Fotonaponske ćelije su poluprovodnički elementi koji sunčevu svetlost direktno pretvaraju u jednosmernu električnu struju.
Fotonaponske ćelije se najčešće izrađuju od silicijum. Na osnovu tipa silicijumskog materijala najčešće razlikujemo monokristalne, polikristalne i amorfne fotonaponske ćelije.
Fotonaponski paneli se tradicionalno postavljaju na specijalne potporne strukture, ali mogu se postaviti i na građevine, ili mogu da postanu integralni delovi zgrada obrazujući prirodan lokalni spoj ponude i potražnje električne energije. Upotreba fotonaponskih sistema može značajno da smanji potrošnju električne energije iz elektrana. Zgrade mogu čak da se pretvore u male proizvođače i distributere električne energije, što može da bude od opšte koristi.
Sa arhitektonskog, tehničkog i finansijskog aspekta, fotonaponski sistemi integrisani u građevinske elemente imaju sledeće karakteristike:
ne zahtevaju dodatno zemljište i mogu se koristitu u gusto naseljenim urbanim sredinama,
ne zahtevaju dodatne infrastrukturne instalacije,
obezbeđuju električnu energiju u toku najveće potražnje (pikovi) i na taj način smanjuju opterećenje električne mreže,
mogu da smanje gubitke tokom prenosa i distribucije električne energije,
mogu u potpunosti ili delimično da obezbede električnu energiju za odgovarajuću zgradu,
mogu da zamene konvencionalne građevinske materijale i na taj način obezbede dvostruku ulogu koja može višestruko da se isplati,
pružaju nove estetske mogućnosti na inovativan način,
mogu se povezati sa održavanjem, kontrolom i funkcionisanjem drugih instalacija i sistema u zgradi,
mogu da obezbede smanjenje planiranih troškova.
Mozemo ovde da dodamo i solarne sisteme za grejanje i pripremu sanitarne tople vode.
Mogu da se nadovezem na temu,solarna energija za pripremu sanitarne vode je jako korisna i rentabilna stvar,kolektor se moze i napraviti u varijanti uradi sam.Malo alu profila,bakarnih cevi,vune,stakla samo je bitno imati uredjaj koji ce primiti tu energiju(bojler).Ja ga posedujem i ove zime pravim taj kolektor na krovu da iskoristim ono sto mi je priroda podarila a ne oporezuje se...
Slažem se sa prethodnikom da treba koristiti besplatnu energiju. Što se tiče solarnih kolektora, to nije velika investicija i brzo se povrati. Evo nekih primjera samogradnje:
http://www.ekologija.ba/userfiles/file/Uradi%20sam%20solarni%20kolektor.pdf
http://www.majstor-u-kuci.com/images/stories/sic_samogradnja_solarnih_ko...
Ево да оживим мало заспалу тему, јер сам овох дана коначно осветлио своју викендицу. Инсталисана снага је 1.5 киловат што је сасвим довољно за моје потребе. Пошто је ово ссм форум, наравно да сам све сам инсталирао, једино сам делове куповао неопходне за инсталирање система. Сама инсталација ми није представљала проблем јер сам веома близак тој струци.
Koje akumulatore si stavio?
Стационарне, наравно. Два комада по 100 ампер часова. Везано је паралелно јер цео систем ради на 12 волти, до инвертора који даје 220 волти и 1.5 киловат.
Koliko je dovoljno za vikendicu vati? Ako radi neki manji frizider, par led sijalica, mala ringla,...? Cini mi se da je 0.5kW sasvim dovoljan. Jedino ako treba neki alat koristiti onda bas i ne.
Ako bi se uzelo da je 0.5kW dovoljan koliko para za to treba da se spremi?
Malu ringlu zaboravi.
Perkele wrote:
.....Ako bi se uzelo da je 0.5kW dovoljan koliko para za to treba da se spremi?
Цена таквог комплета је од 500 до 1000 евра.
Sa baterijama?
Да комплет је у питању са свим што је потребно укључујући и акумулаторе.
Poklanjam solarni kolektor od konzervi.
Energija sunčeve radijacije više je nego dovoljna da zadovolji sve veće energetske zahteve u svetu. U toku jedne godine, sunčeva energija koja dospeva na zemlju 10.000 puta je veća od energije neophodne da zadovolji potrebe celokupne populacije naše planete.
Energija sunčeve radijacije dovoljna je da proizvede prosečno 1,700 kWh električne energije godišnje na svakom kvadratnom metru tla, a što je radijacija veća na nekoj lokaciji, veća je i generisana energija. Tropski regioni su u tom pogledu povoljniji od ostalih regiona sa umerenijom klimom.
Na teritoriji Srbije broj sunčanih dana je znatno veći nego u mnogim evropskim zemljama (između 1500 i 2200 časova godišnje). Prosečna vrednost energije globalnog zračenja se kreće u rasponu od 1200 kWh/m²/godišnje u severozapadnoj Srbiji, do 1550 kWh/m²/godišnje u jugoistočnoj Srbiji, sa prosečnom vrednosti od oko 1400 kWh/m²/godišnje. U poređenju, vrednost energije globalnog zračenja u Nemačkoj, koja je vodeća zemlja u iskorištenju sunčeve energije, iznosi 1040 kWh/m²/godišnje.
Svakog dana sunčeva energija, koja nam besplatno stiže na Zemlju, može slobodno da se koristiti zahvaljujući tehnologiji fotonaponske konverzije sunčeve energije u električnu i termalne konverzije sunčeve energije.
Citat www.ekokuce.com