Vidim da ima puno zainteresovanih za postavljanje laminata, parketa i brodskog poda, pa zelim da ovim tekstovima malo pomognem...
PODOPOLAGAČKI RADOVI
Kod izvođenja završnih građevinskih radova značajno i odgovorno mesto pripada i podopolagaču. Podovi u stambenim, industrijskim, sportskim i poljoprivrednim objektima kao i podovi van objekta izloženi su mnogim spoljnim uticajima i oštećenjima. Potrebno je poznavanje i pravilna upotreba materijala, alata i pribora za rad.
U ovoj oblasti učinjen je značajan doprinos racionalnijoj gradnji zahvaljujući novim materijalima za izradu podova kao i novoj tehnologiji ugrađivanja.Potrebno je stalno praćenje svih informacija o savremenim podnim podlogama, oblogama i vezivnim materijalima.
U rpostorijama se ne postavljaju samo novi podovi. Prilikom adaptacija se postavljaju nove površine podova zbog oštećenja postojećih ili zbog modnih zahteva. Taj posao zahteva još veće umeće podopolagača.
U izvođačkom projektu u osnovama uz namenu prostorije označava se i vrsta poda. Ako se pdai na crtežu ponavljaju upotrebljavaju se skraćenice koje se naznače u legenci na istom crtežu. Tako se mogu obeležiti podovi, obloge zidova, vrste prozora itd. Za podove se upotrebljavaju skraćenice prikazane u tabeli 1.
Daščani pod D
Brodski pod B
Parket P
Lamelirani parket PL
Parketne ploče PP
Betonske ploče BP
Keramičke ploče KP
Teraco ploče TP
Asfaltne ploče AP
Teraco T
Linoleum L
Guma G
Polovinil hlorid PVC
PODOVI U GRAĐEVINSKOM OBJEKTU
Svaka prostorija jednog građevinskog objekta ima pod. Izbor podnog pokrivača zavisi od namene prostorije, njene upotrebe i održavanja kao i od konstuktorovog sklopa prostorije, tj. celog objekta.
Pod se sastoji od podne obloge, lica poda i podne podloge. Podna obloga je završni, vidljivo sloj po kome se hoda. Primenjuju se različite vrste podnih podloga što uglavnom zavisi od noseće konstrukcije. Različite podloge se primenjuju ako se izvodi pod u prostorijama prizemnje zgrade i pod u prostorijama iznad međuspratne konstrukcije.
Za izvođenje savremenih podova postoji veliki izbor prirodnih i spravljenih materijala. I jedni i drugi materijali treba da imaju sledeća svojstva:
1) malu težinu, da ne opterećuju noseću konstrukciju i tako poskupljuju troškove gradnje
2) potrebnu čvrstoću na pritisak, zatezanje i savijanje kako ne bi došlo do trajnih deformacija usled spoljnih uticaja
3) rastegljivost usled toplotnih uticaja
4) otpornost na habanje, trošenje, cepanje usled unutrašnjeg transporta, igranja i udara
5) određeni stepen upijanja tečnosti i masnoća
6) provodljivost u odnostu na elektricitet, sprečavanje prenošenja zvuka, toplote, zaštitu od korozije, zračenja itd.
Prema nameni i načinu korišćenja prostorije važno je odabrati odgovarajuću vrstu poda. Kvalitet izvedenog poda umnogome zavisi od uslova i načina izvođenja kao i od održavanja.
Mađutim ugrađeni pod mora da ispunjava sledeće zahteve:
-trajnost poda treba da odgovara trajnosti samog objekta a najmanje deset godina pri pravilnom korišćenju i održavanju.
-sigurnost pri kretanju kako po suvom tako i po vlažnom podu, bezbednost od požara i štitnih isparenja
-udobnost prilikom hodanja po podu što znači da je ravan i elestičan, da prigušuje buku i da je dobar termo i hidro izolator
-izgled i čistoća poda utiču na lepotu i prijatnost enterijera
-jednostavnost održavanja i mogućnost brže opravke oštećenih delova poda
-postojanje boje i kvaliteta
-inertan na pojavu statičkog elektriciteta
-otporan na dejstvo hemikalija
Podna konstrukcija treba da pruži i potrebnu toplotnu i zvučnu zaštitu. U savremenim uslovima stanovanja ova zaštita je neophodna. Na slici 1. prikazani su toplotni gubici jedne porodične kuće jer su kod nje znatno veći nego kod dvojnih ili kuća u nizu.
Povećanjem toplotne izolacije poda i pravilnim izborom podne konstrukcije se štedi energija.
Nastaviće se...
Kao sto sam i obecao, evo nastavka...
PODOVI OD DRVETA
Prodor i upotreba novih materijala nisu mogli da potisnu drvene podove koji u svetu a i u našoj zemlji imaju dugu tradiciju. Ovi podovi spadaju u grupu toplih podova i nalaze se u stambenim i javnim objektima. Preko 60% podova u stambenim prostorijama urađeno je od drveta. Poslednjih godina potisnutli su ga tafting i iglani podovi i to ne zbog lepote već iz ekonomskih razloga. Za klasičan parket potrebna je kvalitetna podloga, lepak, dugotrajan i znalački rad, struganje i lakiranje u više slojeva i na kraju tepih koji će pokriti ovaj pod. To su neki od razloga kad se u slučaju štednje i racionalnog građenja, umesto drvenog poda odluči za neku drugu oblogu.
Za izradu pokretnih daščica upotrebljavaju se hrast, bukva, jasen, orah, crni i beli bor, brest. Balkansko podneblje zauzima prvo mesto u Evropi po zalihama nizonskog pitomog hrasta od koga se proizvode drveni podovi. U našoj zemlji razvijena je drvna industrija a mnoge velike radne organizaije proizvode kvalitetne parkete.
Kod opredeljenja za drvene podove ne treba zaboraviti da drvo ''radi'', tj. Ono se isteže, skuplja, krivi. Sveže drvo sadrži do 70% vode, a suvo drvo 9 do 20%. Zato ovaj pod mora da se pravilno postavi po suvoj podlozi, u suvim prostorijama i da se pažljivo održava.
Izrada podova od drveta određena je Tehničkim uslovima i JUS-om.
1.3.1. OBIČAN DAŠČANI POD
Pod od dasaka je najstariji drveni pod. Danas se retko projektuje ali se zato još uvek nalazi u mnogim stambenim prostorijama (sl. 32). Njegovo modernije izdanje je ''brodski pod''.
Slika 32
Daščani pod se izvodi od celovnih dasaka priljubljenih jedna uz drugu i vidno zakovanih na potpatosnice. Širine dasaka su 10-15cm, a dužine oko 4m. Poželjno je da polaganje dasaka bude upravo na zid gde se nalaze prozorski otvori. Potrebno je da su daske suve i ravne. Zbog krivljenja dobre su daske sa stojećim godovima a ne sa ležećim (sl. 33). Pre ugrađivanja daske se izrendišu da bi bile ravne.
Slika 33.
Ugrađivanje drvenog poda od rendisanih asaka je pomoću eksera koji se ukucavaju ukoso prema sastavu (sl. 34).
Slika 34
Postojeći daščani pod ukoliko je dotrajao, može se popraviti i obojiti tako da i dalje služi ili se može iskortistiti kao podna podloga za novi parket, tepih pod ili jedan od sintetičkh podova.
Kod popravke daščanih podova najčešće se susreću ove pojave: ulegnuće, ispupčenja, pukotine i trule daske.
Ulegnuće je najčešće nedostatak daščanog poda. Pojavljuje se u obliku korita. Popravka se može izvršiti rendisanjem toliko dok se površina daske ne izravnja.
Veći problem predstavljaju ispupčenje daske. One se vade i prevrću. U tom slučaju postoji opasnost od pojave '' korita'' ali je ipak bolje rendisanje izvršiti na poleđini daske nego skidati samo ispupčenjem.
Pukotine su ipak najveći problem daščanog poda. Nastaju usled toga što drvo '' radi'' i tokom vremena između dasaka ostajeslobodan prostor. To se može izbeći ako se tokom ugrađivanja daske što više prijubljuju jedna uz drugu a ekseri ukucavaju pod uglom tako da se susedne daske što više povežu. Pukotine se popunjavaju masom koja se dobija mešanjem strugotine i lepka za drvo.
Pod od rendisanih dasaka ima veliku trajnost. Međutim, najveći neprijatelj ovog poda je vlaga iz podloga ili vlažnog zida. Zato dolazi do truljenja dasaka i u tom slučaju jedino rešenje je da se takve dasek izvade i zamene novim.
Posle otklanjanja bilo kod nedostatka daščanog poda i popravke, ovaj pod ne izgleda lepo. Zato ceo pod treba ujednačiti brušenjem grubim brusnim papirom, a može se bajcovati i bojiti raznim bojama.
Priliko adaptacije objekta uvek najveći problem predstavlja pod. Nije teško postaviti novu podnu oblogu ali druga obloga zahteva i nova konstruktivna rešenja podloge. Ako je to daščani pod koji je dosta truo, istrošen i sa pukotinama bolje je rešenje ako se ne uklanja već se iskoristi kao dobra podloga za novi pod. Stari daščani pod se može izravnati masom za izravnjenje debljine 2-3mm ili se prekriva trakama za izolaciju tako da postaje idealna podloga za teksilne i plastične podove (sl. 36).
Slika 36
BRODSKI PODOVI
Slike cu objaviti kasnije kada ih budem obradio. a serija tekstova na ovu temu ce se nastaviti...