Zanima me da li neko ima iskustva sa mašinskim malterisanjem tzv gipsano krečnim malterom.
U stvari zanima me da li prave problema dugoročno ovi malteri, koliko sam se raspitao mnogo mi hvale Knafov MP75, kažu da ispada kao staklo i da je ok.
Mašinsko malterisanje
Da budu glatki zidovi i ne gletuje se posle.Koliko je dobar ne znam,samo znam da mi je gips od malterisanja koji se nasao na podu po struganju zidova na jednoj zgradi pojeo cetvoro patika. :hh
Postupak masinskog malterisanja je relativno nov postupak kod nas .
Ima vise gotovih sistema za malterisanje ( rofix .knauf , hgp ....)
Prednosti su :
1 velika brzina rada
2 vrlo precizan rad
3 brzo susenje
4 mali utrosak materijala i radne snage i niza cena rada u odnosu na klasicno malterisanje
Mane
1 relativno tanko nanosenje
2 osipanje suvog materijala koji je vrlo agresivan , darkelja je osetio .
3 dosta glomazna aparatura
4 zahteva gotovo nesprekornu pripremu zidova ( svi kanali i rupe od prethodnih radova moraju biti izmalterisan na debljinu zida )
Inace je ovaj postupak kod na s u primeni oko 30-ak godina i za sada se pokazao dobro . Ali ako je potrebna debljina malterisanja preko 3 cm onda je bolje raditi klasicno malterisanje . Mas malterisanje je najvise primenjivano na vecim objektima upravo zbog relativne glomaznosti same aparature za malterisanje
Ne pričam od klasičnom mašinskom malteru nego o gipsano-krečnom kod kojeg nema potrebe za gletovanjem (malo pokušavam da smanjim troškove) opet toga ima oko 2.500m2.
I ja sam o tome istom pricao
Sistemi sa masinskim nabacivanjem "obicnog " maltera izlaze polako iz upotrebe
Ok, sorry, zanima me o ovom osipanju gde mogu da pročitam?
Majstori su mi rekli da je mnogo bolji Knaufov materijal u odnosu na Roefix.
Vrlo je moguce .
Rigipsov malter je isto prva liga, moze da parira knaufu
pozdrav
Ovo su mi majstori rekli, znači nisam uživo gledao koja je razlika.
Raspitivao sam se danas razlika u ceni materijala je malo više nego duplo, znači duplo je skuplji Knauf-ov MP75 u odnosu na klasičan cementno krečni malter drugog proizvođača koji smo do sada koristili.
Postoji mnogo nepoverenja i zabluda vezanih za masinsko malterisanje. Pokusao sam malo da se 'udenem' u temu jer mi je veoma interesantna. I evo sta sam otkrio. Najveci protivnici masinskog malterisanja su majstori starog kova koji bi sirokom promenom masinskog malterisanja ostali bez posla i "titule" majstora, i zbog toga "barataju nepobitnim dokazima" o tome kako je ručno malterisanje neupredivo bolje. Zabluda leži u tome što takvi majstori ne žele da primene novu tehniku jer imaju sasvim dovoljno godina i (bez podcenjivanja) savim malo pameti i/ili premalo hrabrosti da urade nešto novo. Druga ne premostiva prepreka kod tih istih ljudi je neverovatno jaka sujeta koja im ne dozvoljava mogućnost da neko drugi uradi nešto bolje ili na bolji način. Zatim strah od neuspeha i još dosta toga. Da ne rastežem, jedino smo mi na gubitku verujući takvim majstorima.
Pravu istinu, ili pravu istinu po mom skromnom misljenju možemo dobiti logičkim razmišljanjem i upoređivanjem obe tehnike :
- jedna ekipa koja malteriše ručno danas može da izmalteriše 20 do 30m2, a ekipa koja to radi mašinom ože uraditi i do do 350m2,
- za pripremu (produženog) maltera potrebno je doneti pesak ( koji se ne retko mora prosejavati), cement i kreč ( koji se takodje ne retko treba prosejavati ) dok je mašinski malter je već pripremljena smesa koja se meša isključivo s vodom.
- odnos sastavnih delova mašinskih maltera podjednak je u svakom pojedinačnom pakovanju i ne postoji rizik od razlike kvaliteta maltera na zidu ili zidovima.
- tačna je tvrdnja da se zidovi moraju besprekorno očistiti i pripremiti pre upotrebe nekih mašinskih maltera, ali isto tako je tačno da se to mora uraditi i pre upotrebe produženih maltera.
- debljinu maltera određuju neravnine na zidu i/ili krivi zidovi i u jednom i u drugom slučaju a ne volja i kvalitet mastora koji ga nabacuje.
Postoji jos veoma mnogo primera koji, po meni govore u korist mašinskog malterisana, ali iskreno nisam naišao na prednosti ručnog malterisanja. I moje iskustvo govori u prilog tome, matematika,vreme, rasip materijala, izgled i kvalitet su neuporedivo na strani mašinskog malterisanja. Na kraju, ova "borba" ili otpor prema mašinskom malterisanju i malterima me podeća na borbu i otpor radnika u istoriji koji su lomili mašine tvrdeći kako im one donose zlo.
Manje vise postoje prednosti masinskog malterisanja u odnosu na klasicno malterisanje . Ali postoje i mane masinskog malterisanja . Recimo kod malterisanja manjih povrsina , krpljenja i slicno rucno malterisanje je nezamenljivo . Evo i jos nekih prednosti rucnog malterisanja , zatvaranje slicova i kanala , dekoratvino-ukrasno malterisanje ,obrada ivica i spaletni izrada "olkera " . Tu je vec masisnko malterisanje u velikom zaostatku nad "rucnim " postupkom
Da, slazem se. Ni masinsko malterisanje nije moguce uraditi bez "ruke" zar ne !? Medjutim ja nisam govorio o pojedinim "delovima" malterisanja vec o globalnoj razlici koja je, samo neiskren nece priznati, jako vidljiva i ide u korist masinskog malterisanja. Jasno je da neko ko zeli da malterise zid od 15-20"kvadrata" nece pozvati ekipu sa masinom, ali ja nisam na to mislio vec na malterisanje citave kuce, visespratnice ili hale. Tu se ogleda i kvlitet i brzina i na kraju troskovi .
Pozdrav svima. Nov sam clan na ovom forumu i mogu vam reci da sam procitao dosta poucnih stvari. Trenutno sam u izgradnji kuce i dosao sam do malterisanja. Planiram da kucu iznutra malterisem masinski sa upotrebom gipsanog maltera a spolja, takodje masinski, sa upotrebom termo-maltera. Sta mi preporucujete od materijala odnosno kog proizvodjaca, a i dobrog majstora ako poznajete.
Srdacan pozdrav
Srdacno ti preporucujem termomalter na bazi poliuretana ( 0.08W/mK), paropropustan 100%, nije zapaljiv (A1), lagan, proveren, dugotrajan, ne napadaju ga insekti i glodari, otporan na budji i plesni, ustvari evo ti broj firme koja je mani radila sa tim termomalterom pa se raspitaj. Telefon je 060 45 35 355
Pozdrav
Hajd' da i ja kazem koju o masinskom malterisanju.
Krecno-cementni moze da se radi "grebani" ili ti "seceni" i istina tada ima tih sasusenih cestica materijala koje otpadaju.Njegov konacan izgled je grublji i takav se obicno radi tamo gde ce se kasnije polagati keramicke plocice,te se stoga i ostavlja tako hrapav da bi lepak za keramiku bolje prijanjao.Tamo gde se ne postavlja keramika radi se sledeci korak sundjerastim perdaskama koji se zove "perdasenje' i njegov konacan izgled je mnogo zagladjeniji,ne otpadaju cestice materijala, ali je svakako potrebno raditi dve ruke gletovanja pre krecenja.
Gipsano-krecni ima jako gladak zavrsni izgled,ali ukoliko se ne radi o halama ili nekim drugim slicnog tipa objektima,takodje je potrebno uraditi dve ruke gleta pre krecenja,s tim sto je potrosnja gleta daleko manja nego kod gletovanja nakon malterisanja krecno-cementnim masinskim malterima.
Postoji mali broj izvodjaca koji malterisanje gipsano-krecnim radi u dve ruke i tako postize takav kvalitet da se i ne mora gletovati i istina tu se ustedi na glet masi,ali ti izvodjaci imaju srazmerno "jacu" cenu,pa dodje na isto.
Da se i ja ukljucim u temu posto sam skoro trazio savete u vezi masinskog malterisanja. Ja sam se odlucio za Knaufov MP75. Radovi su u toku i mogu vam reci da sam prezadovoljan, zidovi su tako glatki da ih neko ne bi ni gletovao. Po mom misljenju veoma je bitno odraditi dobru pripremu povrsina za malterisanje, obavezna upotreba ugaonih lajsni i naravno dobar majstor. Betonske povrsine sam pre malterisanja premazao beton-kontaktom zbog boljeg prijanjanja maltera, sve metalne delove ( armatura, ekseri ) koji su ostali u zidovima i stubovima, sam izvadio odnosno isekao i ofarbao autolakom zbog toga sto bi dolazilo do korozije gvozdja u dodiru sa gips-malterom i pojave fleka po zidovima. Knaufov MP75 se uvozi iz Hrvatske i Makedonije ali je Makedonski materijal bolji za nijansu i zidovi izgledaju glatkiji kada se radi sa njim. U svakom slucaju neces pogresiti ako izaberes ovu varijantu.
Postavi neke fotke da vidimo i mi :gu:
poz
Ok, postavicu nekoliko fotki.
Izvinjavam se sto sa zakasnjenjem postujem ali iz iskustva a i zarad nekih kasnijh istomucenika imam toplu preporuku za polimerni malter novosadskog(dakle domaceg!!!KUPUJMO DOMACE ) proizvodjaca.Na preporuku majstora koji su ga koristili odlucio sam se za njega prilikom(masinskog a tvrde da e pogodan i za rucno)malterisanja i nisam se pokajao.Dosta je jeftiniji od gipsanih maltera a zidovi su glatki im dovoljna je jedna ruka gleta.Jedino je kako su mi rekli malo skakljiv za malterisanje plafona al kako sam uspeo ovde da procitam to je vec prica za sebe generalno.Zbog licnog zadovoljsva postavljam link jer sam se prethodno i ja malo raspito i nisam naisao na nekog ko je imao lose misljenje o tome,doduse malo njih je imao i kontakta sa takvim materijalom.
http://www.hgp.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=36&Itemid=51
P.S.Kako sam shvatio moze se koristiti i za rucno debelo slojno gletovanje al to je vec pica za drugi forum.
Pozdrav svima!
Interesuje me dali je bolji gipsani malter ili betoski malter za masinsko maltanje?
Hvala
Pozdrav "s-m-t" i hvala ti sto si napisao ovako dobar komentar.Odlicno zapazanje i u svemu se slazem sa tobom.
Nisam odavno bila na forumu i tek sada procitah sve napisano o masinskom malterisanju i uz duzno postovanje gospodina "tenzora", nije mi jasno sledece:
Mane:
1/ Vec je obrazlozio s-m-t i kamo srece da su zidovi tako idealno
zidani da moze da se nanese toliko tanak sloj;
2/ Cestice maltera, delimicno, otpadaju samo kad se radi "grebani" krecno-cementni malter.Radi se u mokrim cvorovima jer je tu primerena jedino ta vrsta maltera, a reljefna povrsina pomaze boljem prijanjanju lepka za keramiku.
Ukoliko se krecno-cementnim radi i u ostalim prostorijama, on se sundjerastim perdaskama "kupa" kao i gipsani, pa se takav zove "perdaseni" i ima zagladjeniji zavrsni izgled i tu nema otpadanja cestica.
Na takvom zidu ide manje glet mase za gletovanje ali je neophodno premazivanje kontakt emulzijom da bi bolje prionula.
Kada se radi sa gipsanim, zavrsni izgled je izuzetno gladak, ali i povrh toga se za pravi kvalitet preporucuje gletovanje.Izuzetak su objekti drugog tipa ( industrijske hale i sl.).Ne zaboravite da malterdzije nisu moleri i da s pravom postoje obe pozicije zanatskih radova.
3/ .."dosta glomazna aparatura" je masina gabarita priblizno 70 x 120cm
4/ Nisam bas razumela, ali svakako sve vece rupe i sl. treba "zakrpiti" bilo na koji nacin (rucno ili masinski) da se malterise.
Toliko od mene i pozdrav svim forumasima
Pozzz svima!
Molim vas za savet.
Imam na spratu jedan zid od sobe cca 9m2 koji treba da omalterisem i mislim se da primenim gotovu smesu za masinsko malterisanje s tim sto bih je ja zamesao rucno i rucno nanosio. Komplikovano mi je da vucem pesak i krec gore i da se drndam ako ne moram.
Takodje, tu mi je i neomalterisano kupatilo pa da li i tu moze slican sistem.
Hvala!
Postupak masinskog malterisanja je relativno nov postupak kod nas .
Ima vise gotovih sistema za malterisanje ( rofix .knauf , hgp ....)
Prednosti su :
1 velika brzina rada
2 vrlo precizan rad
3 brzo susenje
4 mali utrosak materijala i radne snage i niza cena rada u odnosu na klasicno malterisanje
Mane
1 relativno tanko nanosenje
2 osipanje suvog materijala koji je vrlo agresivan , darkelja je osetio .
3 dosta glomazna aparatura
4 zahteva gotovo nesprekornu pripremu zidova ( svi kanali i rupe od prethodnih radova moraju biti izmalterisan na debljinu zida )
Inace je ovaj postupak kod na s u primeni oko 30-ak godina i za sada se pokazao dobro . Ali ako je potrebna debljina malterisanja preko 3 cm onda je bolje raditi klasicno malterisanje . Mas malterisanje je najvise primenjivano na vecim objektima upravo zbog relativne glomaznosti same aparature za malterisanje
prvo postupak mašinskog malterisanja uopšte nije nov kod nas,tačnije pojavio se približno kad i u ostatku evrope,pa nismo mi baš nigerija,druga stvar je ako ti smatraš pod mašinsko malterisanje samo sistem knauf i slično.kad si navodio mane mašinskog malterisanja ,što se tiče tankog nanošenja to nije istina,po propisima se na zid nanosi minimalno 25 mm maltera plus količina koja kompenzuje neravnine,dakle po propisima ne smije postojati nijedno mjesto na zidu sa tanjim malterom od 25 mm,potrosnja materijala ovisi od kvaliteta zidarskih radova koji je u srbiji na jako zaostalom nivou gledajući od kvaliteta materijala pa i do samih tzv majstora,izuzetak su ozbiljne građevinske firme.što se tiče agresivnosti materijala za malterisanje ,zar postoji ijedan materijal za malterisanje koji nije agresivan???
što se tiče glomaznosti aparature ni to ti nije tačno,pošto imas čak hobi sisteme za malterisanje koje pogoni mašina veličine malo veće ručne bušilice,imaš i srednje velike sisteme i one baš velike koje su napravljeni kao prikolica i koji čitavo vreme stoje u dvorištu.
pročitao sam sve ste ovdje pisali i ja nisma građevinac već mašinski inženjer,ali sma imao prilike da učestvujem u vođenju firme za završne građevinske radove u njemačkoj i nagledao sam se tog mašinskog malterisanja.najveća prednost mašinskog malterisanja je u ravnomjernom nabijanju materijala na zid i kvaliteta samog materijala koji se koristi,ovo sto neko je pominjao za sitne ćoškove i slične situacije također nije tacno,gdje god covjek može da baci rukom malter može i mašina i to čak i tamo gdje ne moze ni covjek.najveći posao oko masinskog malterisanja je postavljanje šina,obično se sve prostorije prvo obrade sa limenim šinama (naši zidari rade vertikalne trake sa malterom koje mukotrpno poravnavaju po glavnoj osi zida da bi dobili ravvan rezultat) a tek onda se pristupa malterisanju,radni proces izgleda ovako odprilike ,za normalnu kuću potrebna su 3 čovijeka,prvi dan se postavljaju šine u svim prostorijama,to su uske jeftine trake od pocinkovanog lima koje se lijepe sa materijalom na bazi gipsa da spoj brzo očvrsne,drugi dan se pristupa malterisanju,jedan covijek je zaduzen za pravljenje materijala (istresa vrece u masinu) drugi uz pomoc masine nanosi malter na zid a treci uz pomoc letve izvlaci malter po šinama,za jedan dan malterisanja gotovo je prizemlje,iduci dan je gotov sprat,sve u kompletu potrebno je 3 dana ili 9 dnevnica.potrebna je mašina za malterisanje snage 5 KW (kosta oko 5000 evra).postavlja se pitanje jel se ova tehnologija kod nas može uzeti ka oosnovna,ima li ekonomskog opravdanja,svakako da ima,ali problem je sto se kod nas u srbiji ne razmislja u tom pravcu,pogledajte samo na šta liče fasade po beogradu,a stanarine su skupe ko i u londonu,dakle kod nas je kultura i stanovanja i življenja u zaostatku dosta za bosnom a za hrvatskom neću ni da pominjem,nama treba malo edukacije na temu kulture življenja
sto se tiče gletovanja zidova i malterisanja plafona,prvo zidovi se ne bi trebali gletovati ako u prostoriji nema sistem ventilacije,zbog toga sto glet masa iako na bazi gipsa jako loše propusta vazdug zbog jako sitnih čestica od koje je sastavljena (reda par mikrona,pa čak i ispod jednog mikrona),ovo ne vazi za plafon,jer kod plafona i nema disanja posto je u pitanju beton ili beton u kombinaciji sa montaznim gredicama. što se tiče malterisanja plafona,on se po pravilu ne malteriše,vec se samo gletuje,dakle tehnologija izrade mu je takva u savremenom građevinarstvu da mu nije potrebno uopste malterisanje vec samo gletovanje,druga stvar je sto kod nas se građevinom bave često diletanti,svi smo mi svjedoci tome,a ista je i još gora stvar sa poljoprivredom zato i crkavamo od rakova jer jedemo neispravnu hranu.i još sam nesto pročitao što nije tačno,nije istina da se malter koji se koristi za mašinsko malterisanje ne može nabacivati ručno,to je tek glupost,takav materijal se nabacuje ručno mnogo lakše nego onaj obični kog svaka baba kod kuce pravi.malter je malter,nema masinski malter,kod nas je u upotrebi skroz pogresan termin masinski malter,bolje bi bilo da smisljamo kvalitetnija imena za nove stavri koje se pojavljuju u drustvu.inace tzv masinski malter mozete sami kod kuce da napravite,potrebno je smao da se malo raspitate sta kažu udzbenici koj se koriste za studije građevine,pa če da vidite da je kvalitet agregata (pijeska) od najvećeg značaja,mora tacnan odnos da bude između velicina cestica koje su podjeljene u kategorije,mora se postovati procentualni odnos između tih kategorija,naša vezivna sredstva su vrlo dobrog kvaliteta,potrebno je još dodati po koji aditiv koji isto nisu bas tako skupi i imate svoj privatni malter na istom nivou kao i knauf,pa ne radi knauf malter od dijamanata,sve sta je potrebno je malo ukljuciti mozak u pozitivnom smjeru i rezultati bi se jako brzo vidjeli kod nas,ali u našem narodu vlada filozofija sto da pravim novi bolji zid kad mi služi i ovaj krivi stoo imam,nece s eon srusiti jos 150 godina,zasto da kupujemo nove gradske autobuse od 100 000 evra kad nas jednako brzo voze i ovi sto imamo sa kojih otpadaju limovi....
još moram da kažem sto se tiče onog prvog videa na youtubu koji je postovan ovdje (drugi nisma ni gledao) oni momci rade bezveze,onako se ne malteriše,oni na slijepo nabacuju malter ,sto tanje da pokriju neravnine i zdravo,to ne bi proslo na inspekciji,nema teorije,a onaj momak sa letvom cak dijagonnalno vuce po zidu,bože me spasi...
Ha ha, bravo!
Elem, kod nas od silnih proizvodjaca "masinskog maltera" (HGP, Bekament...) na gradjarama nema ni jednog jer im verovatno niko ne trazi ko planira rucno da malterise. Ja sam zvao 10ak i odustao pa sam uradio peske, pesak+krec. Znam da sam se napatio al jbg, kad neeema, jedino da sam drpio od nekog ko zida zgradu.
Slazem se da novi materijali jedino mogu da pomognu u radu ali treba malo i citati a nazalost malo ljudi hoce da prouci sta je najbolje i kako to koristiti.
Nisam nikada radio ali sam gledao , zidovi stvarno mogu da ispadnu glatki i nemora se gletovati , isto su koristili knauf, neznam tacno koji ali bele je boje
pozdrav
Marko