Za tu tzv"greban" fasadu koristi se obični produžni malter u odnosu 1:2:6 ( ne 1:3:9) srednje konzistencija (V/C 0,88), nanosi se debljine d= 2 - 2,5cm isključivo mistrijom i izravnava ravnjačom . Nakon početne hidratacije (koja zavisi od spoljne temp. osunčanosti površine i sl.) posebnim alatom tzv "češljom" se izvlače dekoracije oštrim povlačenjem. Dubina "useka" je 3-5mm i za to treba "ruka" majstora. Otprilike to ti je sva tehnika.
Takva fasada je svojevremeno bila ekonomski najisplativija u ex-Yu prostorima, tj. posle nje ide neka jača disperzija i fasada sija. Najčešće se primenjivala u primorskim krajevima, što je i logično, obzirom na klimatsko okruženje ( velike temp. oscilacije dan/noć, kao i dostupnost agregatu tj. pesku- oni nisu imali rečni pesak nego su koristili sejani iz kamenoloma koji je mnogo "oštriji") Danas se takva vrsta završne obrade fasadnih zidova retko ili gotovo nikako ne koristi. Razlog jednostavan - mnogo dostupnija kombinacija termo fasada. Sa zanatsko dela recimo ovako : ako znaš prosečno da malterišeš- onda sigurno znaš dobro da složiš stiropor i navučeš lepak i mrežicu. A ako si iole malo uvežban za "grebanu" fasadu onda rajbovanje ti neće biti nikakav problem.
Malterisanje i malteri
Mozeli mozda jos malo da mi bude jasnije mislim da je ta GREBANA FASADA najjeftinija nema tu mnogo separacija i krec i udri a stiropor je skupo
U mešalicu se ubaci 1 lopata cementa 2 lopate kreča i 6 lopata peska a vode oko 5 lit i meša se. Smesa treba da bude gustine pudinga.
Fasadni zid koji je prethodno malterisan "gruntom" se nakvasi i nabacuje se novi malter ( umesto perdaša) u sloju 2-2,5 cm.
Nabačena površina se " isperdaši" i sačeka se da malter malo "povuče"
Prethodno se napravi "češalj" tj u letvicu 3/5 dužine cca 30cm se prokuju ekseri 6 tako da na jednoj strani izvire 3-5mm.Ekseri se u letvu ukucavaju na rastojanju 7-10mm
Sa tako pripremljenim "češljom" se dekoriše prethodno izmalterisana površina na način da se oštrim potezom obično vertikalno odozgo na dole povuče oko 1m u dužinu.Bitno je da se obrati pažnja da zarezi budu približno iste dubine na celoj dužini
I tako na celoj površini fasadnih zidova
Kad se malter osuši, čeličnom četkom se "očetka" površina, premaže se podlogom i nanese fasadna boja valjkom.
Jeli ovo malo jasnije 
Ovo je uredu ali ja mislim da se prvo omalterise pa se onda nabacuje SEPARACIJA u tankom sloju pa me interesuje koji je odnos separacije ,kreca i cementa ono je mozda DRUGA varijanto tu nema separacije
Postoje danas aditivi koji se dodaju u cementni malter, tako da kreč nije potreban..Razmisli o toj varijanti.
Pozdrav hteo sam da pitam ZVUKOLJUBA za te ADETIVE koji se koriste umesto kreca pa me interesuje gde ima da se kupe u NS- u ,posto su ,koliko ide u mesalicu ,dali netreba kreca uopste itd sve sto znate o tome pa da malo razmisljam o tome
Jedan od proizvodjača je Sika, a prodavnica je u Miše Dimitrijevića.U toj kombinaciji se kreč ne koristi.Zatim je tu prodavnica Pronto na putu prema Rodiću itd. itd. ima ih zaista mnogo.Jednostavnije je malo konsultovati "čika" Googla.Evo jedan primer:
Prvo definiši šta tebi znači izraz "separacija"
U građevinarstvu po pojmom "separacija" podrazumeva se prosejani agregat različite granulacije. Tako da u svakodnevnom žargonu,npr. u fabrikama betona postoje agregat sa sledećim oznakama "0" "1" "2" "3" i "4" pri čemu je : "0" najsitniji agregat tj. ostatak prosejavanja, "1" agregat sledeće veće granulacije. Agregat čija je frakcija veća od "4" (a to ne znači veća od 4mm) uobičajeno se naziva "iberlauf" i on se obično ne koristi u spravljanju betona. Takođe postoji podela agregata prema veličini prečnika zrna agregata i ona se najčešće koristi u kamenolomima prilikom drobljenja i prosejavanja kamena. Ta podela se koristi u niskogradnji a ide npr 0/1 tj. agrega veličine zrna 0.1-1mm itd.
Dakle u okviru te podele možeš definisati pojam "separacije" mada generalno kod laika pojam separacije znači prosejan i ispran rečni agregat tzv jedinica "1" pri čemu je "0" tzv dunavac. dok pojam " pesak" se koristi za prirodnu mešavinu vađenu bez prosejavanja
kako se mesa malter za temelja mjera, i mjera za jednu mjesalicu.
Kakav temelj?Koja mešalica?
Da li neko moze da proracuna, bar priblizno, potrosnju cementa i kreca po kvadratu za rucno unutrasnje malterisanje prosecne debljine? Ili za 100m2 ako je lakse.
Hvala unapred.
Otprilike za 1m3 maltera treba oko 220kg cementa, 190kg hidratisanog kreča, 1800kg peska, 270l vode, a sve pod pretpostavkom da je pesak suv (ako je vlažan, voda se, logično, smanjuje). Ovo je samo probližno jer za tačne količine moraš da znaš sve podatje koji se odnose na sve komponente (zapremisnku masu, specifičnu masu, vlažnost peska...)
Za tu površinu, ako se nanosi 2 cm maltera treba oko 2 kubika gotove smeše.E sad kako će se spravljati malter zavisi od dosta faktora, može odnos 1:2:6, može 1:3:9, mogu i gotovi malteri, kao multibat, na primer itd.Tako da je teško dati potpuno precizne podatke, ali od prilike, kao što reče lookic, to je to.
Količine koje sam napisao su baš za odnos 1:2:6 (odnos po zapremini, ne po masi)
Hvala na odgovorima
Imali neko da nesto zna o GREBANOJ FASADI odnos separacija, krec, cement i gustina maltera
Odgovor je dat u broju 63.Na to pitanje je odgovorio White_Lion, e sad ne znam koliko puta treba ponoviti odgovor.
U pitanju je kuća od mešanog materijala, nema betonske temelje već od cigle. Ranije je postojao sloj maltera na njima ali sam iz nekog nepoznatog razloga ogulio taj sloj i od tad imam pojavu buba u kući. Da li ja to mogu opet da omalterisem, ako da , kako i čime ? Razmišljao sam da kupim gotov mašinski malter i time da uradim čitav temelj.
Dali ima nesto za GREBANU FASADU da neko zna odnos separacije ,krec cement pa gustina debljina