Problem je sledeci: u planu je potpuna zamena krova (kompletne gradje i crepa) na kuci dimenzija 5 x 6,5 metara. Debljina zidova je 30cm i radi se o kuci staroj 60ak godina, zidana je ciglom i nema betonskih elemenata (nema vertikalnih serklaza,kao ni zavrsnog prstena-serklaza). Kuca ima krov na dve vode, a takav isti ce biti i novi krov. Na duzim zidovima se nalaze vencanice 12 x 12 cm na koje nalezu grede tavanjace na razmacima od oko 80cm (karatavan), tavanjace su dimenzija 10 x 8 cm. Smatram da bi bilo pozeljno, ako ne i obavezno uraditi betonski serklaz po vrhu zidova i na taj nacin dodatno ucvrstiti objekat. Konkretno, da li je moguce izliti serklaz preko vencanica jer njih nije moguce skidati jer nose tavanske grede (karatavan). U delovima gde su kalkani to nije nikakav problem, porusice se kalkani i izliti serklaz po vrhu zida, i ponovo ozidati kalkani, ali me muci izlivanje serklaza na zidovima na kojima se nalaze vencanice? Ima li neko savet ili iskustvo po ovom pitanju?
Na koji nacin resiti serklaz?
- Login or register to post comments
- 19578 prikaza
Za printanje
da još da dodam ovaj forum funkcioniše da pomognemo jedni drugima nije socijalna služba gde smo mi zaposleni i nismo 24h na njemu i mi smo ljudi koji radimo a ovde navraćamo kad imamo vremena
moj ti je predlog da na 4 ćoška( kapiram da je kuca pravougaonog oblika) iskopas rupe i postavis temeljne stope za vertikalne serklaze koji ce ici do visine zida.
Onda ih sve lepo uvezi horizontalnim serklazom, tj. napravi prsten kojim ces ih sve povezati.
Na taj nacin ces ucvrstiti konstrukciju kuce, a onda preko toga fert gredice , blokove i na kraju beton i resen problem 
Naravno, sve to odokalno bez proračuna, predmera pa kako ispadne.Valjda će biti nekako.
Zahvaljujem na komentarima. Ideja sa stubovima i stopama mi je poznata, ali nisam previse zagrejan za takvo resenje problema. Ono sto je na prvom mestu jeste da se zidovi dodatno ucvrste sa sto manje lupanja, razbijanja i kopanja. Na ovom forumu su u vise navrata predstvaljana resenja karatavana dodavanjem dodatne drvene gradje ili metalnih profila sto je dodatno ucvrstilo objekat, a cak i dalo osnovu za koriscenje tavanskog prostora kao stambenog i to bez znacajnog povecanja opterecenja postojeceg objekta, sto mi se veoma svidelo. Sto se serklaza tice, sam termin serklaz ne podrazumeva nuzno betonsku konstrukciju, vec to moze biti prsten od razlicitih materijala cija je uloga da veze zidove u gornjoj zoni kako ne bi doslo do razmicanja istih. Armirano betonski serklaz je najcesce, a ponekad i najjednostavnije resenje, pa sam iz tog razloga u prvom postu pomenuo AB serklaz. Peradetlic, u potpunosti se slazem sa tobom da veza beton-drvo moze biti problematicna, tako da bih voleo da neko iznese neki drugaciji predlog.
nema tu puno izbora sve ulaganje će da košta a neće biti bolje
neki su ojačavali na fazon kao što se seče izolacija na kućama radili iz delova odvade po dva tri reda cigala ispod venčanice pa uliju armiraju betonom pa tako metar po metar u krug ali ako kuća stoji nevidim razlog pojačavanju i dodatnom opterećivanju
ima tu puno faktora ovako napamet na neviđeno preko foruma
jedino ko je stručan da ti izađe na licu mesta ovako ostaje rekla kazala a kuća u pitanju nije to zezanje
Sam imam nekoliko ideja, ali me interesuju vasa misljenja o tome koliko bi to bilo funkcionalno. Prva ideja mi je bila da se izlije serklaz po vrhu zida i da se po kracem rasponu (5 m) u razmacima od po 60 cm (izmedju tavanskih greda) postave INP profili 12 cm visine. Ta ideja je OK ali me brine livenje betona preko vencanice koja ne moze i ne sme da se skida, dakle mora preko nje. Druga ideja je da se INP profili naslanjaju direktno na vencanicu gde bih postavio jos po jedan INP profil odmah uz vencanicu koji bi preuzeo teret ostalih postavljenih profila, dakle ostali profili bi bili zavareni za profil uz vencanicu, ali sam u nedoumici kako povezati taj profil sa zidom? Dakle pitanje je kako da u tom slucaju najbolje vezem profil koji ide uz vencanicu za sam zid? Treca ideja je da postojece vencanice medjusobno povezem dvema gredama na kalkanskim stranama i na taj nacin formiram kvadrat (drveni serklaz) i onda isto po kracem rasponu postavim INP profine u razmacima od po 60 cm. Tavan bih u svakoj varijanti patosao fosnama (48mm) i na taj nacin omogucio nesmetanu upotrebu tavanskog prostora. O svemu ovome razmisljam najpre iz razloga sto mi je zamena krovista jedinstvena prilika da resim problem postojeceg karatavana i time eventualno dobijem dodatnu korisnu povrsinu u kuci (upotrebljiv tavan i mozda u buducnosti dve spavace sobe u potkrovlju.
Tek sad vidim komentar peredetlica! Kapiramo se u potpunosti. Kuca odlicno stoji 60 godina, nema ni jednu jedinu pukotinu, jedino sto je propalo skroz jeste krov i to iz razloga sto je radjen nekim ostacima od ko zna kakve polovne gradje (ima rogova koji su nastavljani i iz tri dela) koja se polako ali sigurno sve vise krivi. Krov je pokriven gusto redjanim biber crepom, gde sam crep tezi skoro 3000 kg, ako krov pokrijem glineks klasikom tezice nesto manje od 1500 kg, a u varijanti sa INP profilima i patosanjem fosnama povecacu tezinu MSK za nesto manje od 1500 kg, tako da ce opterecenje temelja ostati manje vise isto, a dobicu mogucnost upotrebe tavanskog prostora kao stambenog. Sta mislis o idejama koje sam izneo?
teško bez statičara sve zavisi u kakvom su stanju temelji
Temelji su dobri, i mogu da izdrze mnogo vece opterecenje, ali me interesuju iskustva sa resavanjem serklaza na neki drugi nacin osim armiranog betona. S obzirom da su temelji vise nego dobri, sta mislis o resenjima koje sam predlozio?
Osnovni razlozi zbog kojih bih ceo problem pokusao da resim lakim materijalima jeste da ne povecavam previse opterecenost postojeceg objekta, da ne skidam postojeci karatavan jer se unutra zivi i zbog toga sto bih znacajno ubrzao postupak izrade medjuspratne i krovne konstrukcije (ne bi bas bilo dobro da zbog preduge izrade ploce i serklaza kuca bude predugo bez krova).
dragi prijatelji,
imam u planu pretvaranje postojeceg tavanskog prostora (dimenzije ploce 11m x 5,75 m) u stambeno potkrovlje. E sad, znate kako to ide kada su gradjevinski radovi u pitanju ..... Milion nekih ideja pada na pamet ali se u poslednje vreme jedna bas izdvojila! Ideja je da postojeci krov skinem i od drvenih greda napravim konstrukciju, koja bi izgledom bila ista kao i da zidam i da "lijem" kosu plocu, a ustvari sve bi sa spoljne strane bilo zatvoreno OSB tablama (i naravno preko fasada od stiropora jer je to vec u planu da se radi i bez mog potkrovlja) a iznutra u zavisnosti od namene prostorije ili samo gips tablama ili i gips tablama i nekom dekorativnom varijantom (planiram da mi dnevni boravak bude u drvetu).
Nacelno, plan je sledeci .... Na duzim stranama (11m) bi bila ta drvena konstrukcija a na kracim (5,75 m) posto vec postoji zabad kuce samo bi on bio nadzidan na dovoljnu visinu.
U principu za sada toliko pa ako neko ima iskustva sa takvom gradnjm ili zna nesto vise o tome voljan sam da sve saslusam i uvazim svacije misljenje koliko god da se razlikuje od mog. Nisam neki veliki majstor ali imam dosta iskustva sa raznim gradjevinskim radovima tako da bi vecinu tih (citaj SVE! 
) radio sam i uz pomoc oca, brata i prijatelja koji su kao i ja "priuceni" i mukom naterani SAMI SVOJI MAJSTORI!!!
pozdrav svima
Brate, na slicnoj smo muci Kod mene je jedina razlika u tome sto su dimenzije objekta 5 x 6,2 m, takodje imam slicnu ideju, ali ocigledno da nije previse zanimljiva clanovima foruma tako da do sada i nisam imao previse komentara na mojoj temi (tema: Kako resiti serklaz?). S tim da je kod mene karatavan u pitanju, tako da je najveci problem resiti medjuspretnu konstrukciju jer nema betonskog serklaza, a i nije tako lako da se taj serklaz odradi. Da li kod tebe postoji ploca, ili je takodje karatavan u pitanju? Zbog cega bi se odlucio za drvenu konstrukciju nadzidaka?
za cikapekija
Predlog : skinuti krov, zatim na postojeće venčanice staviti višlje tavanjače recimo 12x10 ili 14x10 ali gušće na 50 cm. Preko njih patosirati fosnama 5 cm, a dalje tanak stirodur i laminat i eto ploče ili patosa. Zavisi od finansija ispod fosni možeš staviti neku izolaciju ( zvučnu ) i dalje pravi potkrovlje. Ne verujem da bi ovako mnogo opteretio zidove odnosno temelj. Naravno ove nove višlje tavanjače ja bih šrafio a ne kucao eksere da se ne rastrese postojeći plafon. Ovo je ideja no svakako pitati nekog građ. inžinjera. Čini mi se da sam negde čuo da je minimalna nosivost standardne ploče u stambenim zgradama 300 kg po m2, ali bolje pitati građevince. Ako je tako pa i ove nove grede i fosne će valjda izdržati toliki teret.
Ja na srecu nemam tu vrstu problema jer su mi i temelj i ploca na tavanu odradjeni onako bas kako treba (kad je kuca pravljena deda koji je bio vrhunski gradjevinac je jos bio ziv tako da nije bilo sanse da se nesto propusti! ) A za varijantu sa drvenom konstrukcijom sam se odlucio najpre iz materijalnih razloga (dosta je jeftinije) a i zato sto smatram da cu to lakse sam odraditi jer nemam nameru da za poslove koje i sam koliko toliko znam da odradim angazujem nekog sa strane .... U svakom slucaju plan je da potkrovlje izdignem tom drvenom konstrukcijom i da vratim ovaj vec postojeci krov posto su i rogovi i crep u jako dobrom stanju.
Da li je iko na forumu radio zamenu krova i rekonstrukciju medjuspratne konstrukcije bez betoniranja i betonskog serklaza. Sta je najbolja zamena za betonski serklaz?
@ cikapeki
izneću moje mišljenje:
Za prizemnu kuću (bez obzira na veličinu) sa zidovima denljine 30cm (pretpostavljam da je u pitanju stari format opeke) ti stvarno nisu potrebni serklaži. Ono što mene malo brine su dimenzije tavanjača. Takve tavanjače 10/8, ako misliš da praviš stambeni prostor iznad, siguran sam da nisu dovoljne (naravno, potrebno je da neko stručan proveri na licu mesta). Ako je raspon 5m, potrebna dimenzija tavanjače je sigurno 14/16 (pri razmaku od 80cm), što znači da bi postojeće trebalo da ojačaš ili još jednostavnije da između njih staviš nove.
Ako si baš zapeo da praviš neku vrstu serklaža, kao interesantno rešenje se mogu primeniti i karbonske trake (korišćene su pri sanaciji zidanih zgrada koje nemaju serklaže u Kraljevu nakon zemljotresa). Koliko se sećam, postavljanje nije komplikovano (uputstvo je vrlo jasno i precizno), nema obijanja zida, a preko njih se bez problema malteriše. Njima bi praktično obmotao gornji deo zida i napravio "horizontalan" serklaž. Ali opet, mislim da ti za te dimeznije objekta nisu potrebni takvi radovi.
Interesantan predlog, prvi put cujem za to, pogledacu po netu. U prethodnim postovima sam napisao da mi je ideja da ulogu medjuspratne konstrukcije preuzmu toplo valjani nosaci IPE 12cm (celicni I profili visine 120mm) u razmacima od po 60cm, a unutrasnji raspon je 440cm, a ne 5 metara, a postojece tavanjace cu najverovatnije skinuti kad se postavi nova konstrukcija.
Mislim da ći ti stavljanje IPE nosača biti skuplja investicija. IPE 120 su oko 10kg po m, osnosno 40kg po jednom nosaču.
Ja postojeće ne bih skidao, samo bih dodao nove veće između starih i rešio kako je već napisano u nekoj od ranijih tema.
Ako se skida krov, ako ce se skidati tavan, sta te onda sprecava da izlijes plocu.
dobro pitanje
bilo koje čačkanje razmrdaće sve
Možda čovek neće da betonira. Mada, u slučaju betoniranja, sigurno mora da vrši kompletnu statičku analizu zbog povećanja težine, a pitnje je i kakvi su temelji.
Covek je rekao da su temelji dobri, tako da ne postoji prepreka.
A inace, to je mali objekat, je dugorocno najbolje i najjeftinije resenje.
To što je on rekao da su dobri ne mora da znači da su dobri, to je samo njegovo mišljenje.
Nisam video da je napisao kolika je širina, od čega su...
I što je važno, da li je i ko proverio temelje, uradio sondiranje da bi sa sigurnošću mogao da tvrdi.
Da krenem redom . . . Tavanske grede se nece skidati pre postavljanja nove MSK bilo koje resenje da je u pitanju. Cak i da se radi ploca od ferta i punioca nije preporucljivo skidati tavanske grede jer one drze objekat u gornjoj zoni. Ploca sa fertom i puniocima je preveliko opterecenje za postojeci objekat (samo ploca bi tezila oko 9 tona), tako da bez dodatnih 6 do 8 stubova sa stopama ne vredi ni razmisljati o takvom resenju. Postojeci temelj je zidan, temeljna stopa je sirine 50 do 55 cm, a temelj je dubok 60 cm. Prema geoloskoj karti zemljiste je nosivosti od 1,5 do 2,5 kg po centimetru kvadratnom, sto na povrsinu postojeceg temelja cak i ako pretpostavimo nosivost zemljista od 1 kg po centimetru kvadratnom iznosi 106 tona. Ukoliko znamo specificnu tezinu kvadratnog metra zidanog ciglom, duzinu, visinu i debljinu zidova,dolazimo do cifre od 22 tone, na sta treba dodati krov (kolicina gradje i broj komada biber crepova) od 4 tone, i karatavan od 1 tonu, mozemo da procenimo tezinu postojeceg objekta na priblizno 27 tona, ali neka bude 30 t. Prema izlozenom moze se videti da ima jos mnogo prostora za dodatno opterecenje, cak i ako je nosivost postojeceg temelja zbog njegove starosti prepolovljena dolazimo do minimalne nosivosti od 53 tone, dakle i dalje je gotovo duplo veca od tezine postojeceg objekta. Ipak, ne bih se previse drzao toga, ali da nastavim . . . Ukoliko bi se MSK radila od IPE profila 12 cm, patosanih fosnama debljine 48mm, kalkani na kracim stranama i nadzidak od 1,2 m visine na duzim stranama radjeni drvenom konstrukcijom, spolja oblozeni OSB plocama 15mm i stiroporom, a iznutra GKP, sa mineralnom vunom unutar zidova + jedan pregradni zid povrsine 14 m kvadratnih radjen sa GKP, pod od laminata i krov povrsine oko 60 metara kvadratnih pokriven crepom glineks klasik i patosan OSB plocama debljine 10mm, dolazimo do sledecih opterecenja:
MSK: 1100 kg
Kalkani i nadzidak: 1400 kg
Pregradni zid: 500 kg
Laminat: 200 kg
Krov: 3300 kg
Zbir: 6500 kg
Dakle ako se od novog opterecenja od 6500 kg, odbije tezina starog krova od 4000 kg i karatavana od 1000 kg, dolazimo do dodatnog opterecenja objekta od 1500 kg, ali dodajmo na to jos preteranih 1500 kg opterecenja stvarima (gore ce biti dve spavace sobe: dva kreveta, dva ormara i dva pisaca stola), na kraju dolazimo do ukupnog dodatnog opterecenja objekta od 3000 kg.
Ako sve to prevedemo u cigle (1 kom = 3 kg) to je 1000 cigala, odnosno na postojecu duzinu zidova to je ukupno nepunih 6 redova cigli, ili dodatnih 45 cm zida u visinu. Voleo bih da mi neko objasni na koji nacin bi dodatnih 6 redova cigli na postojece zidove ugrozilo nosivost temelja?
Primecujem da se neki na ovom forumu olako razmecu terminima kao sto su elaborati, sondiranje, Gradjevinski institut Kirilo Savic itd. Zar nije pomalo nelogicno da bi se iko zamajavao trazeci resenja po forumu da ima para za sondiranje i angazovanje gradjevinskih instituta za ovako male poduhvate?!?! Ajde na primer da se svako ko je zidao kucu ili radio neke konstruktivne zahvate na svojoj kuci, a pritom radio sondiranje zemljista i angazovao institut javi postom na ovu temu. Zar ovo nije forum SSM? Napominjem, necu ovde ja nista da radim sam, naravno da cu angazovati strucna lica, ali ponekad je potrebno malo zdrave logike i analitickog razmisljanja. Sigurno da je lakse dati par stotina, ili hiljadu i kusur evra strucnim licima nego lupati glavu sam oko nekih stvari, ali ja sam stvarno naivnog ubedjenja da je ovo forum Sam svoj majstor!
Sada bi bilo jako lepo da u odnosu na iznete cinjenice neko iznese konstruktivnu ideju za resenje ovakvog problema A svi oni koji nemaju nista argumentovano da kazu na ovu temu ne moraju se ukljucivati u diskusiju Hajde da vidimo domisljate i dovitljive Srbe na delu
Zaboravih da pohvalim sugestiju lookica vezanu za karbonske trake! Pogledao sam po netu, karakteristike ovog materijala su vise nego zavidne, cak su i reference firmi koje su ugradjivale ovaj materijal kod ojacanja postojecih konstrukcija odlicne! Materijal uopste nije skup, rolna ove trake sirine 30 cm kosta oko 30 evra + jos 30 evra za epoksi lepak, a rolna je duzine 100 metara, tako da cu u gornjoj zoni postojeceg objekta sigurno postaviti cetiri sloja ovakve trake, kako bi mi savest bila mirnija, a statika objekta poboljsana, bez obzira sto ce povecanje opterecenja biti minimalno.
Cak i da se radi ploca od ferta i punioca nije preporucljivo skidati tavanske grede jer one drze objekat u gornjoj zoni
Tvoja kuća je izgrađena od nosećih zidova koji po definiciji nose svo vertikalno i horizontalno opterećenje tako da tavanjače nemaju šta da drže u "gornjoj zoni" (sem ako nisi mislio na plafon i krovnu konstrukcija)
Ploca sa fertom i puniocima je preveliko opterecenje za postojeci objekat (samo ploca bi tezila oko 9 tona), tako da bez dodatnih 6 do 8 stubova sa stopama ne vredi ni razmisljati o takvom resenju.
Logika razmišljanja o težini kuće i opterećenja na temelje ti ne valja, jer u oba slučaja, i sa tavanjačama (drvenim, čeličnim) i sa fertom, svo opterećenje će ti primiti podužni zidovi, tako da ti se situacija malo promeni. Fert tavanica je teška oko 320kg/m2 što bi u slučaju tvoje kuće bilo tvojih 9t, ali vodi računa da je to po 4.5t na dva naspramna zida, odnosno oko 700kg/m zida+oko 1500kg/m težine samog zida. Na to dodaj još i korisno opterećenje od 150kg/m2 ploče odnosno 330kg/m zida dobiješ na kraju 2530kg/m. Kad se to preračuna na širinu temelja, dobije se oko 8500kg/m2 ili 0,85kg/cm2. Ovde još dodaj i krov i težinu temelja dođeš na oko 1kg/cm2. Trenutno, ako je u pitanju pravi karatavan (sa zemljom) težina međuspratne konstrukcije je oko 150kg/m2 što je upola manje od ferta, tako da je na kraju vrlo mala razlika u krajnoj težini. U slučaju da ideš sa čeličnim profilima, imaćeš još lakšu lakšu međuspratnu konstrukciju, ali ti sve ostalo ostaje isto.
Kako god da okreneš, pritisak na tlo ti neće preći dozovljene vrednosti. Onih 1.5-2,5kg/cm2 je jako širok raspon jer sve zavisi od vrste tla, jer neke vrste (npr. les kog ima dosta u Vojvodini) imaju odličnu nosivost dok su suvi, a čim se nakvase (podzemne vode, loši oluci i sl), strahovito izgube nosivost. Pitanje je samo u kakvom su ti stanju temelji, a za to moraš angažovati stručnjake (ne mora Kirilo Savić, dovoljan je jedan malo iskusniji inženjer).
Ovo što sam prethodno napisao je brzi proračun, ali ne verujem da sam pogrešio za više od 10-ak%
Ono što meni nije jasno je zašto se ljutite kad neko kaže da treba angažovati stručno lice. Pa valjda je bolje dati 100e inženjeru da izađe na teren i da vam da stručan savet iza kog stoji 5-6 godina studiranja i ko zna koliko objekata i koji će vam garantovati za tačnost datog saveta.
Nemam ja ništa protiv SSM, ali neke stvati se ipak ne rade na taj način.
- 1
- 2
- 3
- 4
- sledeća ›
- poslednja »
kolko svatam ta kuća nema ploču nego krov drži sve
ako je tako nemožeš ništa
a preko venčanice nemože ni livenje ni zidanje uvek će živeti
http://peradetlic.hupont.hu/
http://kreativnost.4umer.com/