Simprolit blokovi

Dali bi mogao da mi se javis na privatni mail! Hvala!

Simprolit je odličan materijal i želim ti puno sreće ukoliko se odlučiš da gradiš Simprolitom. Pošto kažeš da tek imaš nameru da gradiš kuću, mislim da je za početak bitno da kod izrade projekta projektantu, odnosno statičaru naglasiš da će zidovi biti od simprolita, jer to utiče na dimenzionisanje a samim tim i na količinu potrebne armature. Drugo neophodno je da pronađeš majstore koji su radili ovakav sistem gradnje i nekog inženjera građevine koji će ispratiti radove.
Ja sam radio samo simprolit monolit ravnajuće slojeve debljine 5cm kod rekonstrukcije starih objekata kod kojih smo morali zbog manjeg opterećenja da radimo Simprolitom. To je bila skuplja varijanta ali jedina moguća.
Na sajtu Simprolita http://www.simprolit.rs/ naći ćeš detaljna objašnjenja o načinu zidanja, izradi verikalnih i horizontalnih serklaža . . . a njihov tim je spreman za svaku vrstu pomoći vezanu za radove.

Poštovani,
Možda već jako kasnim sa odgovorom na pitanja koja ste postavili još pre 2 meseca ali želim da se uključim i pokušam da dam neke odgovore. Pošto to ne mogu da učinim samo tako telegrafski, probaću u dva tri navrata iliti nastavaka da dam konkretne odgovore uz poštovanje činjenice da se oni ne nalaze odmah na površini, već iziskuju šire razmatranje i analizu, što je i jedan od odgovora na Vaš upit i čuđenje u vezi komentara.
Ovom prilikom hteo bih da kažem po nešto oko pojma i kriterijuma i uvreženog vrednovanja ''jeftinijeg i skupljeg'', jer će to biti okosnica mojih pokušaja da Vam odgovorim na upite.
Moje lično iskustvo je da se pojam jeftinijeg kod nas dosta jednostrano shvata. Ali, kao što štap ili motka imaju dva kraja, tako i i ova dva pojma stoje na suprotnim pozicijama. Na početku je Investitor, koji teži da potroši što manje novca uz maksimalnu dobit a na drugoj strani je korisnik koji dobija najmanje uz maksimalnu cenu.
Za Investitora minimalna investicija uključuje:
- najjeftiniji i najdostupniji građevinski materijal za gradnju konstruktivnog sklopa objekta, u koji spadaju i zidovi unutar i na fasadi objekta,
- najjeftiniji materijal za termičku izolaciju fasadnih zidova i objekta u celini,
- što tanji termički izolator i, na kraju parade,
- što jeftiniji izvođač radova.
Investitor, na taj način, dobija najjefitinije, a šta korisnik na drugoj strani dobija?
- maksimalno skup objekat ili korisni prostor u njemu,
- manju ukupnu veličinu korisnog prostora ili netto površinu prostorija,
- najnekvalitetnije izgrađen kvadratni metar stanovanja, poslovnog ili nekog drugog prostora,
- energetski neefikasne objekte, kao funkciju ušteda koje su postignute u vremenu investicione gradnje objekta,
- protivpožarno ranjive ili neotporne objekte zbog primenjenih materijala u vremenu investiranja
Očigledno da ovde nije u pitanju pravilno merilo pojma jeftinog, ili pojma ušteda i na kraju pojma zarade. Niti uštede treba tražiti u jednostranoj ugradnji najjeftinijih materijala, niti se takav princip može smatrati zaradom. Pre bi se mogao podvesti pod kriminal u kome, zbog ne primenjivanja ili ne sankcionisanja zakonskih odredbi, u toku trajanja ukupnog perioda investiranja i ozvaničenja ili prijema izgrađenih objekata.
Ispravna je metoda ocenjivanja isplativosti investiranja ona koja poštuje sve aspekte gradnje i korišćenja objekta i aspekte kvaliteta, prostornih dobitaka, sigurnosti i energetskih ušteda u toku eksploatacije objekta. Mehaničko upoređivanje cena odabranih konstrukcija i materijala, bez uključivanja prethodno nabrojanih činioca daje lažnu sliku.
U nastavku, trudiću se da primenim i uključim maksimalno sve ove parametre.
Sledi nastavak.

Nastavak prethodne diskusije
Za pravilnu procenu stvarne, optimalne i opravdane veličine investicionih ulaganja u fasadni zid i mesto Simprolit bloka i fasadnog zida od simprolit bloka u tome izabrao sam metodu poređenja rezultata kod različitih varijanti fasadnih zidova, od različitih materijala, a u skladu sa praksom koja je bila u prethodnim periodima gradnje i u odnosu na donešene propise za energetsku efikasnost objekata koja će se od ove godine primenjivati u projektovanju i gradnji. Takođe, izvršio sam i odabir materijala koji imaju najbolje protivpožarne karakteristike. Smatram da bez takve selekcije nećemo imati neutralan stav. Uostalom, nije slučajno da su baš takvi materijali najjeftiniji i, na prvi pogled, najprihvatljiviji za Investitore, u koje svrstavam i Vas, graditelje porodičnih objekata, jer to su investicije za ceo životni vek čoveka. Koliko vredi neki materijal dolazi u pitanje u takvim havarijskih situacijama, a one se dešavaju i tu pomoći i pameti posle nema.
Kao model,na kome ću izvršiti ispitivanje poslužiće završno izvedena ili pretpostavljena gabaritna mera hipotetične osnove jedne etaže površine 100 m2, tj kvadrat, sa dužinom obimnih stranica 10m. Te stranice biće naše linije fasade objekta. Kod analize uzećemo kao da su fasadni zidovi u celom obimu objekta, bez otvora, zbog jednostavnijeg poređenja. Na kraju, dobićemo i uvid u to šta se događalo i mogući nastavak bitisanja objekata koji su građeni u različitim periodima gradnje. Čemu će poslužiti ovaj opširan pristup? Pa videćemo.
Za početak, neka nam posluži hipotetični objekat kvadratne osnove, obimnih dužina fasadnih strana po 10m i Brutto građevinske površine 100m2. Fasadni zid je urađen od pune opeke u produžnom malteru debljine 38cm, obostrano omalterisan i završno obrađen unutra i spolja na fasadi. Takvi objekti masovno su građeni na prostoru Jugoslavije, pa i u Beogradu u periodu od 1950 do 1960 godine. Rezultate prilažem tabelarno i odnose se na vrstu ugrađenih materijala, toplotne otpore i cene ugradnje svakog od ugrađenih materijala, prema sadašnjem cenovniku, doduše projektantskom, ali će se primenjivati konsekventno na sve sledeće primere. U priloženim skicama su osnove i preseci sa visinama od poda do poda etaža, kako bi se dobio uvid u visine ugrađenih materijala, jer m’ fasadnog zida posmatramo kao umnožak ukupne visine njegove ugradnje. Tako će količina ugradnje pojedinih materijala biti računata u m3/m’ fasadnog zida ili m2/m’fasadnog zida u zavisnosti od debljine. Takođe, tu su kao podaci pridodate netto površine ostatka početnog pretpostavljenog kvadrata osnove od 100m2, zatim temperature unutar prostora (ti), koja je usvojena 20°C, temperature na unutrašnjoj površini zida (tiz) i spoljašnje projektne temperature koja je propisana za Beograd prema najnovijim propisima te, koja iynosi -12,1°C. Takođe, tu je i podatak koliki je toplotni fluks ili gubitak energije pri takvom temperaturnom režimu q ( W/m2 ). Možda sada izgleda zamršeno, ali će u daljem toku izlaganja sve to doći na svoje mesto i poslužiće u sagledavanju stvarnih vrednosti uloženih investicija u gradnju.
Vidi prilog 1
Podaci u Prilogu 1 govore nam da taj tip fasadnog zida u današnjim uslovima gubi, pri minimalnoj projektnoj temperaturi za Beograd, 33.58 W/m2 površine pri temperaturi unutrašnjeg prostora od +20°C. Takođe, vidimo da je temperatura unutrašnje površine toga zida +15.63°C. Ova temperatura ima tendenciju opadanja sa opadanjem spoljašnje temperature vazduha. Na primer, uz spoljašnju temperaturu od -20°C, temperatura unutrašnje površine zida pada na +14.56°C. Ove temperaturne razlike između prostorije i unutrašnje površine zida izazivaju pojavu internog vetra, koji je poznat po nazivu hladne noge i izaziva osećaj neprijatnosti ya vreme dužeg boravka u takvoj prostoriji na udaljenosti i do 1.5m od površine zida. Takođe, sa smanjenjem temperature unutrašnje površine zida u odnosu na temperaturu prostorije i sa povećanjem procenta vlage u vazduhu prostorije, kao posledice dugotrajnijeg kuvanja ili dodatnog isparavanja usled sušenja veša itd, pojavljuje se kondens na unutrašnjoj površini zida koji vlaži i izaziva, u dugotrajnijem delovanju opisanih uslova, kojima može pomoći i loše osunčanje i nepovoljno duvanje hladnih vetrova, pojavu spora koje mogu izazvati hroničnu astmu kod ljudi koji stalno borave u takvim prostorijama, naročito kod dece. Izračunato je da astma može skratiti ljudski vek u proseku za 7 godina!
Šta sam hteo da kažem sa ovim izlaganjem. Pa, kroz iznešeni primer, ukazao sam na neke fizičke karakteristike, posledice gradnje i svu ozbiljnost toga čina. Treba, u ovom primeru, imati u vidu da su objekti građeni u tom periodu bili prilagođeni za drugačiji način života, bez centralnog ili etažnog grejanja, da su zagrevani kaljevom peći u kraćem dnevnom periodu i da se boravak organizovao uz kuhinju, pored čuvenog Smederevca. Onog momenta kada je uvedeno centralno grejanje, promenila se i fizika objekta, jer je to grejanje intenzivno u odnosu na prethodno opisano i ono traje do 18 sati dnevno, što znači da se koristi mnogo veća količina energije koja i dovodi do opisanih uslova boravka.
Zaključak je da se ovi objekti moraju osposobiti za tražene fizičke uslove, potrebnu udobnost i konfortibilnost boravka. To je moguće, ali se za takav objekat moraju, u celini gledano i za različite pozicije, odnosno elemente, preduzeti znatni radovi na demontaži postojeće fasadne stolarije, razna dodatna štemovanja i obijanja obimnih naležućih površina stolarije, ugradnja dodatnog termičkog omotača fasadnih zidova, plafona podruma, poda i krovnih ravni negrejanih tavana, potpuno nove fasadne stolarije koja zadovoljava tražene uslove za energetski efikasne objekte i završna zaštita i obrada svih obloženih fasadnih površina. Ilustracije radi, za ovakav postojeći zid trebalo bi ugraditi 6cm debeo termički izolator od tervola ili 8cm debele ploče od Simprolit mase da bi se dostigli traženi uslovi za postojeće objekte prema novim propisima.
Obično se kaže da je vreme pune opeke odavno prošlo, ali kada je manja gradnja u pitanju i kada nam na raspolaganju stoji takav materijal, možda je opravdano graditi i njime.
Ilustracije radi Prilog 2 nam daje pregled sa podacima za materijale koje je potrebno ugraditi u fasadni zid od pune opeke, kada bi se on sada primenio u gradnji i prilagodio novim propisima za energetski efikasne objekte.
Šta za sada možemo da zaključimo? Punom klasičnom pečenom ciglom, u kombinaciji sa adekvatnim materijalima za termičku izolaciju možemo i sada da gradimo objekte i da dobijemo rezultate koji odgovaraju propisima za energetski efikasne objekte. Opeka, na unutrašnjoj strani zida, sa unutrašnjim malterom postaje skladište toplotne energije i u fazi grejanja akumulira toplotu kojoj toplotni izolator na spoljašnjoj strani ne dozvoljava odliv. U fazi kada se isključi grejanje i kada toplota u prostoriji počne da pada, opeka odaje akumuliranu toplotu u prostoriju i održava temperaturnu stabilnost. Kao što se iz grafičkog priloga vidi, temperatura unutrašnje površine zida sada je, u istom toplotnom režimu porasla sa +15.63°C na +18.77°C, što znači mnogo ugodniji mikro klimat u prostorijama bez propratnog i neugodnog vetra i mogućnosti za pojavu kondensa. Pri tome, ukupna debljina zida, sa svim slojevima, u odnosu na I slučaj, smanjena je sa 44.5 na 40.5cm, za 4cm po unutrašnjem obimu, što je dovelo do povećanja ostatka površine sa 82.99m2 na 84.46m2. Razlika od 1.47m2 sasvim je dovoljna da se izgradi prostorija za WC sa lavaboom. Međutim, glavni dobitak je smanjeni toplotni fluks po jedinici površine zida sa 33.58 na 9.44W/m2!, što je za 3.56 puta manje !!! Ne govori li to o tome kolike se rezerve energije kriju u postojećim objektima sa pravilno sprovedenom sanacijom objekata toga tipa izgradnje. To ujedno znači da se gradnjom na ovaj način, energijom koja se koristi za 1m2 objekta prikazanog u I primeru, sada mogu zagrejati 3.56m2 ako ispoštujemo principe novodonešenog zakona za energetsku efikasnost objekata. Ovde je praktično reč o uštedi od 71.89%! Pri tome je, u ovom primeru, smanjeno i investiciono ulaganje u gradnju fasadnog zida u odnosu na varijantu 1.
O prednostima i manama ovoga zida govorićemo kada analiziramo i ostale primere, jer će tada ukupna slika biti jasnija i moći ćemo da uzvršimo direktna poređenja.
Diskusija će biti nastavljena.
Pozdravljam Vas.

Drugi nastavak
Pošto smo se upoznali sa problematikom gradnje sa punom opekom i, u drugom prilogu, potrebnim elementima, gabaritima, dostižnim površinama i visini potrebnih ulaganja, prelazimo na novi period, naše gradnje, koji bi trebao da se završi zaključno sa ovom 2012 godinom kada bi, prema novim propisima za izgradnju energetski efikasnih objekata, u projektovanju i gradnji objekata trebalo ispoštovati novodonešene propise. Da me pogrešno ne shvatite, razgovor o gradnji fasadnih zidova objekta, samo zahvataju jedan segment gradnje koji je obuhvaćen novim propisima i, u ovoj diskusiji nemamo nameru da sveobuhvatno sagledamo problematiku gradnje objekta jer je to suviše opširna tema, a ima i pozvanijih od mene da o tim stvarima progovore po koju reč.
Analiziraćemo čuveni sendvič zid od Giter bloka sa termičkom izolacijom debelom 5cm.
Pre nego krenemo sa analizom, odgovoriću na pitanje koje Vas verovatno kopka. Pitanje glasi: zbog čega nisam pomenuo oblogu za termičku izolaciju od stiropora, koja je masovno primenjivana u proteklim godinama? Moj lični stav je da je taj materijal neodgovarajući u navedenom kontekstu. To je, prema deklaracijama samogasiv materijal. Samogasivost podrazumeva materijal koji se sam gasi. Međutim, kada se on gasi? Pa u slučaju kada eliminišemo požar, inače, stiropor će se do tog momenta, vrlo efikasno istopiti uz veliku emanaciju otrovnih i opasnih po život, produkta sagorevanja. Ovo govorim iz iskustva, srećom na tuđem objektu, ali šta to menja suštinu. Neko će reći da se ploče od stiropora oblažu i štite od neposrednog plamena završnom fasadnom oblogom. Tačno, ali preko te obloge može se od plamena preneti temperatura veća od 100°C, u kom slučaju stiropor počinje sam da gori, bez direktnog plamena. Takođe, zaboravljamo da su prilikom požara moguće i havarije sa oštećenjima obloga koje fizički štite stiropor, a onda je vatri olakšan pristup tome materijalu. Takođe, jedan od najefikasnijih puteva prenosa požara je preko prozorskih otvora ili balkona. Protivpožarni propis za vertikalno odstojanje otvora po visini je minimalno 1m. Pitanje je: Koliko je balkonskih ograda urađeno sa negorivim materijalom koji ima ukupnu visinu minimalno 1m? Iz tih razloga, moja malenkost izbegava u projektima koje ima čast da radi termičke izolacije fasade od tog materijala. Na taj način izbegavam bilo kakvu mogućnost širenja požara koji može biti izazvan na više načina, koje sada ne bih objašnjavao, jer to nije svrha ove naše diskusije i analize, kojoj se još uvek ne nazire kraj.
Ipak hteo bih da naglasim da je Simprolit proizveo tip troslojnih ploča, sa oblogama od Simprolit negorive mase i ispunom od stiropora. Atestiranje za ovu vrstu ploča kod nas je prvo izvedeno pod pokroviteljstvom protivpožarne policije koja inače daje službenu protivpožarnu saglasnost. Ove ploče, ako sam dobro obavešten, imaju otpornost na požar 180 minuta, a to je visoka protivpožarna otpornost, Treba napomenuti da je obloga od simprolita debljine 1cm, ali ona je sasvim dovoljna da spreči prenos temperatura na stiropor od kojih se on sam, bez posredstva plamena zapaljuje. Kod eventualnog izvođenja ovakve obloge mora se obratiti ipak izuzetna pažnja prilikom izvođenja spojeva između ploča, da se oni ne oštete, jer je, u tom slučaju stiropor već izložen dejstvu visokih temperatura. Potpuno protivpožarno sigurne ploče su od čiste Sinprolit mase, ali u tom slučaju moraćemo da ih analiziramo poređenjem sa oblogama od tervola koji je takođe požarno otporan materijal.
A sada pređimo na analizu trećeg primera. Pripadajuće ilustracije uz ovaj primer su tabela 3 sa podacima o ugrađenim materijalima i toplotnim otporima , jediničnim cenama i ukupnoj ceni po m’ izvedenog fasadnog zida za jednu etažu.
Vidimo da je, u odnosu na prethodna dva primera, ovako izvedeni zid najtanji što znači da zauzima najmanju površinu u odnosu na obimni gabarit osnove i, značajno je jeftiniji. Međutim, taj zid bi, prema novim propisima, podlegao sanaciji fasadnih zidova i verovatno drugih konstruktivnih površina objekta u slučaju da investitor planira adaptaciju objekta ili želi da ga prilagodi donešenim normativima ukoliko želi da dostigne traženi nivo za energetski efikasne objekte. Na crtežu br. 3, koji je sastavni deo diskusije uz ovaj primer, vidimo da ovakav zid ima termički fluks od 16.67 W/m2, što je 2.01 puta manje od zida u primeru 1. To je praktično 50% manje, što znači da su energetski gubici grejanjem ovako urađenog fasadnog zida duplo manji od gubitaka u primeru 1. U odnosu na I primer, ovaj zid je zauzeo čitavih 5.93m2 manje površine. Ilustracije radi, na toj površini može se izvesti prostorija dimenzija 2.4*2.47m, praktično, kuhinja sa pultom i barom. Ako tome dodamo i prodajnu cenu te površine od, na primer, 1000€/m2, ili ukupno 5930 €, onda dobijamo sliku o ukupnoj ceni fasadnog zida u primeru 1, u odnosu na ovaj u primeru 3.
Ipak Ovaj fasadni zid deo je jednog vremena i prevaziđen je. Kao manu, koja se stalno provlačila u gradnji zidova od Giter blokova, moram pomenuti i, u proseku, vrlo loše zidanje, koje podrazumeva oblaganje malterom samo horizontalnih spojnica, dok vertikane između susednih blokova skoro da nisu ni zalivane, tako da smo bukvalno dobijali vazdušne džepove koji su sa spoljašnje strane blokova, prema izolaciji, ponekad zatvarani dersovanjem spojnica. Takođe, zidovi su loše doterivani po visini, pa su te neravnine izravnavane malterisanjem na unutrašnjoj površini, čime je trošena znatno veća količina maltera od predviđene. Otuda u računuci stoji debljina maltera od 2.5cm, u odnosu na 1.5cm, koliko bi ona inače bila kada bi se vodilo računa o pravilnom zidanju. Isto tako, jedna od lošijih osobina ovoga zida je način na koji se polažu instalacioni vodovi u njemu. Naime, prilikom izrade tih pozicija vrši se prethodno radna operacija štemovanja Giter blokova za instalacione kanale koji, zbog šupljina u blokovima imaju velike nepravilnosti i zidovi se znatno oštećuju. Ti kanali se kasnije zatvaraju malterom i gipsom i odvlače velike količine materijala.
Pitanje je kako bi izgledao fasadni zid sa istim materijalima ali prilagođen novim propisima. Možemo li ga uraditi od istih materijala? O tome ćemo po nešto u nastavku diskusije, koju, za sada zatvaram.

PozdravTenzor,

Naravno da se sve vrti oko para.
Kao sto ste i sami rekli cena energenata raste velikom brzinom i mozda nesrazmerno vise u odnosu na druge proizvode..
To je jasna logika za postojanje izolacionih materijala. Sto su energenti skuplji usteda je veca. Mislim da je to logicno

Molim vas da mi pojas nite vasu logiku :
"Уколико би данас сазидали неки објекат по " најјачим " изолационим стандардима такав објекат не би остварио никакву уштеду , већ би само привремено умањили трошкове ѕа грејање и то само дотле док енергент не поскупи толико да поједе вредност улагања у изолацију . А енергенти нису потрошиви ресурси "

Prvo ne razumem kako izolacioni materijel ne ostvaruje nikakvu ustedu?
Svi materijali su izolacioni u neku ruku. Neki od njih manje, neki od njih vise, a neki su posebno stvoreni da budu izolacioni. Da ne postoje izolacioni materijali , hladnjace bi se gradile od tradicionalnih .Nadam se da je moje razmisljanje ispravno ali vas molim da me ispravite.

Ako ipak izolacioni materijali postoje , oni moraju da ostvare neku ustedu.
Kolika je usteda zavisi od izolacionih kvaliteta materijala, i ukupnih investicionih troskova. Zato i potreba za detaljnom analizom i poredjenjem izmedju razlicitih vrsta gradnje.
Po meni , ovde smo dobili odlicnu analizu i poredjenje od Gospodina Mirovica. Sve je prezentovano brojevima.
Naravno da je svako tvrdjenje relativno tacno dok se stvarno fizicki ne proveri. Ali verujem da i vi imate nista vise relativno tacnu analizu, pa vas molim da je prezentujete i potvrdite ili kazete u cemu se ne slazete sa predhodnom. Bilo bi najbolje uraditi to kroz brojeve.

Ja sam ubedjen da upotreba izolacije smanjuje troskove grejanja, ali vas opet molim da me demantujete.
Provereno u praksi od strane mog rodjaka, uporedjivanjem kolicine uglja potrbne za zagrevanje pre i posle postavljanja izolacije. Za poredjenje, umesto 5T uglja dosao je na nesto vise od 3 . Ovo godine ce otici malo vise , ali je zato bili ostalo uglja od prede. Nraavno da on nije jedini, ali njemu najvise verujem. Kuca je od bloka, izolirana stiroporom. Usteda je oko 25-30%.

Gospodin Mirovic u njegovoj analizi ne uzima u obzir prozore i vrata , i na primer koliko se puta vrata u toku dana otvore, i tu se javljaju razlike u brojkama izmedju idealnih i stvarnih uslova.
On samo poredi materijale u istim uslovima kada je prostorija bez otvora.
Licno mislim da i 20% ustede u energentima nije malo, ali opet sve treba staviti na papir. Zaista bih voleo da vidim vasu analizu, i sacekam sledecu od ogspodina Mirovica.

Mene vise interesuje poredjenje izmedju gradnje sa stiroporskim plocama i Simprolita.
Ali ne poredjenje izolacionih svojstava. Interesuje dugovecnost, otpornost na vlagu, zadrzavanje vlage ( gubljenje izolacionih svojstava), i drugi problemi.
Siguran sam da bi vase iskustvo bilo koristno za ovu diskusiju.

Lep pozdrav

Treći nastavak
U periodu između 2005 i 2010 godine, u gradnju objekata uključuju se materijali poznati pod nazivom Ytong termo blokovi i Simprolit blokovi. Mi ćemo se ovde, shodno temi, baviti blokovima od ovih materijala, mada je ponuda ovih proizvođača mnogo šira. Naročito se to odnosi na Simprolit. Razumljivo je da ti materijali nisu dovoljno poznati, zahvaljujući i tradicionalnoj primeni opekarskih proizvoda i radnoj snazi koja se oslanja na tradiciju.
Ytong i Simprolit su ušli u proizvodnju svojih blokova rešeni, onako kako ja vidim, da istovremeno pomire dva problema: problem nosivosti i konstruktivne uloge u ukupnom sklopu objekta i problem termičke otpornosti, čime bi se postiglo da se činom gradnje zidova, istovremeno uradi i termička izolacija, jer ti materijali, prema svojoj prirodi imaju i osobine termičkih izolatora. Na taj način, značajno bi se smanjio broj radnih operacija za ukupnu obradu fasadnih zidova i smanjio broj potrebne radne snage pa samim time i ukupni troškovi i vreme za njihovu izradu. Takođe, smanjenjem ugradnje potrebnih različitih materijala i pozicija izrade, smanjuje se i mogućnost grešaka u izvođenju radova koje bi dovele do nepravilnog funkcionisanja objekta u celini i njegovu neotpornost na vremenske uticaje u fazi eksploatacije.
Metodom koja je do sada korišćena prikazaćemo primere tako izvedenih fasadnih zidova.
U primeru 4, sa tabelom i crtežom 4, prikazan je zid od Ytong bloka debljine 25cm, sa završnim obradama unutra i spolja. Dostignut je termički fluks od 14.04 W/m2, što je manje u odnosu na prethodni primer. Dostignuta je ukupna debljina svih ugrađenih slojeva 28cm, što je za 0.5cm manje od prethodnog slučaja, pod uslovom da je izvođač zidanje izveo precizno, striktno poštujući načela horizontalnog i vertikalnog poravnanja. Možemo smatrati da su fizičke osobine ova dva zida podjednake, ali je zid od Ytonga sigurno izveden za znatno kraće vreme. Potrebno vreme za gradnju svih primera zidova pokušaćemo da prikažemo na kraju, u uporednoj tabeli koja će nam dati ukupan pregled, jer je i vreme potrebno za gradnju sigurno jedan od faktora koji opredeljuje Investitora kada se odlučuje za primenu sistema za gradnju. Ytong ističe jednoobraznost primenjenog materijala kao jedan od glavnih kvaliteta, kome se teži u poslednje vreme. To je tačno. Jedan od primera takvih materijala je drvo, koje se u istoriji koristilo i kao konstruktivni i kao izolacioni materijal. Fizička slika toplotnog i parodifuznog toka kroz takve materijale postaje uniformna, pravolinijska i kontrolisana. Da bi ilustrovali ovo što sam sada rekao potrebno je da zamislimo da sa prenosom toplotne energije iz unutrašnjeg grejanog prostora ka spolja, kroz ugrađene materijale, kroz zid difundira, prolazi, transportuje se i vodena para iz vazduha grejane prostorije. Ako je zid formiran od različitih materijala sa različitim zapreminskim težinama i gustinom, vodena para usporava ili ubrzava prolaz do spoljašnjeg prostora ka kome se uputila u večitoj težnji za izjednačenjem pritisaka ili temperatura, u skladu sa univerzalnim zakonom entropije. Tok vlage kroz zidnu masu može se grafički prikazati u funkciji parodifuznih otpora materijala, temperatura koje, pod datim uslovima, u njima vladaju i, shodno tome pritisaka koje na toj temperaturi dostiže vodena para. Osnovna logika kod koncipiranja ovakvih, nazivamo ih sendvič zidovima, sastoji se u tome da se teži, obično konstruktivni ili noseći materijali pozicioniraju na strani unutrašnjeg prostora, a topliji i lakši materijali, koji imaju ulogu termičkog izolatora prema hladnijoj, spoljašnjoj strani. Ovo je inače i univerzalni prirodni princip koji nesvesno primenjujemo dodajući toplu odeću u skladu sa smanjenjem spoljašnje temperature. Uostalom, životinjama u te svrhe služi krzno sa dlakama koje imaju finu olakšanu strukturu koja reguliše temperaturu tela a ptičji svet u tu svrhu raspolaže perjem koje ih štiti od veoma niskih temperatura na velikim visinama. Zbog toga je vrlo važno da se ustanovljeni redosled materijala u zidu nekontrolisano ne naruši jer u protivnom može doći do nenadoknadivih šteta zbog kondezacije vodene pare u vodene kapi koje provlažuju unutrašnje površine zida sa propratnim pojavama koje su opisane već u uvodnom delu ove diskusije. Pri tome ljudima, koji žive u takvim prostorijama, često nije jasno da li se radi o nekom prokišnjavanju ili kondenzaciji. Da reč je o kondenzaciji vlage iz vazduha, a zbunjuje nas količina vlage koja se pri tome izdvaja i provlažuje zid. Zbog toga se sendvič zidovi sa termičko izolacijom rade kao u primeru 2 i 3. Inače, taj deo podleže obaveznom proračunu građevinske fizike i rade ga stručnjaci koji imaju licence za izradu toga dela projektne dokumentacije.
Ytong je, unifikacijom svoga materijala za zidanje izbegao bilo kakav problem sa mogućom nekontrolisanom pojavom kondenzata. Treba ipak naglasiti, da u izvesnim situacijama, tj na određenim pozicijama, nije moguće izbeći naknadnu termičku izolaciju. Naime, u slučaju da hoćemo da ugradimo sa prozorima i vratima kutiju sa spoljašnjom roletnom i komarnik, nedostajaće nam dovoljno ’’mesa’’ da izolujemo nadprozornike i nadvratnike Ytong materijalom koji nam daje traženi nivo termičke izolacije. To se događa i na poziciji horizontalnih armirano betonskih serklaža u produžetku nadprozornika. Proizvođač Ytong elemenata je dao detalj tih elemenata, ali nije dostigao traženi toplotni otpor. Doduše, on je te detalje prilagođavao tada važećim propisima, ali će prema novim, ovakva rešenja biti karakterisana kao toplotni mostovi, kroz koje se odliva veća količina toplotne energije nego što je dozvoljeno. Uostalom, toplotni mostovi su novim propisima praktično eliminisani i na projektantima, graditeljima i investitorima ostaje zadatak da konstruišu adekvatna rešenja. Uz crteže za primere 4 i 5 prilažem dodatne crteže koji ovo ilustruju. Ovo je ujedno i dokaz da su svi elementi objekta povezani i da im treba posetiti dužnu pažnju kako bi se pravilno koncipirali u svrhu kasnije nesmetane eksploatacije i dobrog i zdravog mikroklimata prostorija u kojima se boravi i koje bukvalno služe ceo ljudski vek, od rađanja do umiranja. Stvaranjem dobrog mikroklimata u prostorijama izbegavamo sve krajnosti, kao što su pojave hladnih vetrova, podhlađenih zidova, izdvajanja spora koje utiču na zdravlje ili, u slučaju pojačanog zagrevanja prostorija u zimskom periodu, isušenja vazduha sa povećanom količinom prašine koja se izdvaja u toj situaciji jer, ne zaboravimo, molekuli vodene pare se formiraju i grupišu posredstvom čestica kao što je prašina.
Pozdrav Forcamilanu i Tenzoru.

Poštovani gospodine Tenzor,
Drago mi je da se aktivno uključujete u diskusiju, ali ne vidim valjane argumente za Vaše sumnje u pogledu mojih pravih namera.
Ne zagovaram ja ni slučajno, a još manje predstavljam MMF i njegove stavove. Takođe ne zagovaram ili favorizujem bilo koji materijal. Moje reči koje ste Vi citirali ne sadrže ideju gašenja bilo kojeg objekta, pa samim time i Termocentrale Obrenovac. Ja doduše ne raspolažem podatkom koji procenat energije proizvodi TE Obrenovac, ali uštedama koje bi se ostvarile u našoj potrošnji energije na grejanje objekata sasvim sigurno bi oslobodile tu energiju za nešto pametnije i potrebnije. Uostalom, kojim bi mi to sredstvima izgradili novi Obrenovac, Đerdap, Kostolac ili neku drugu elektranu? To je bilo izvodljivo u neka davna, možda zaboravljena, a možda i, danas omalovažena vremena. Takođe, sanacija postojećih objekata sasvim sigurno bi pokrenule dobar deo naše građevinske industrije za koju bi se proizvodili materijali kod nas. Pri tome, i to sam ranije već napomenuo, znatno bi se poboljšao kvalitet boravka u objektima i smanjile posledice na stanje zdravlja kod ljudi koji borave u tim prostorijama.
Vi, iz nekog razloga, povezujete uštede u potrošnji energije za objekte sa poskupljenjima energenata koji se pri tome ubrzano nepovratno troše. Ja sam Vam postavio konkretno pitanje u vezi sa time i želim od Vas mišljenje. Pitam naime, da li bi energenti pojeftinili kada se ne bi ulagalo u pojačani nivo termičke izolacije i, ako možete na to da mi odgovorite, zašto su ti energenti imali tendenciju porasta cena i pre perioda u kome su počela oblaganja objekata termičkim izolatorima, ne samo kod nas, već i u tehnički i materijalno naprednijim državama?
Energetska efikasnost, za mene lično, nije potekla iz kuhinje koja je obznanila priču o " глобалном загревању ". Ona je za mene počela još davnih dana, od 1980 godine kada sam se suočio sa pritužbama ljudi koji su imali nerešive probleme usled kondenzacije vlage u nedovoljno izolovanim ili neizolovanim objektima koji su građeni samo od opekarskih blokova i kada sam tražio pravi lek za te boljke. Još tada sam počeo da projektujem objekte koji su imali deblju izolaciju od čuvenih 5cm i nisam je radio sa Demit fasadom iz razloga što je stiropor neotporan na požar i to sam u prethodnim diskusijama i objasnio. Nisam pri tome rekao da stiropor ima tendenciju da hlapi usled dejstva ultra violetnih sunčevih zraka. Takođe, u tu svrhu sam izvršo niz proračuna koji su kao osnovni moto imali za cilj da se iznađe optimalni nivo termičke izolacije fasadnih zidova za postizanje zdravog mikroklimata u prostorijama u kojima se boravi. Taj mikroklimat se određuje u odnosu na više parametara, a između ostalog on podrazumeva i temperaturu dodirne unutrašnje površine zida koju stalno prilažem u crtežima. Primera radi, za temperaturu prostorije od +20°C, najugodnija je temperatura unutrašnje dodirne površine zida od +19°C, a ona se dobija sa termičkim fluksom, ( q ), od samo 7.69 W/m2, koji se, u primeru 3, dostiže na nivou toplotnog otpora ( R ) od 4.17 m2K/W, koji bi iziskivao termički izolator debljine 14cm. Ni najnovijim propisima taj nivo nije dostignut. Nivo toplotnog otpora propisan je na 3.333 m2K/W i njime se dostiže temperatura unutrašnje dodirne površine zida od +18.75°C, što je vrlo blisko temperaturi od +19°C. Naravno, ove podatke iznosim za područje Beograda. Za područja sa nižom spoljašnjom projektnom temperaturom, dobija se, sa propisanim toplotnim otporom nešto nepovoljniji odnos temperature prostorije i temperature unutrašnje dodirne površine zida. Zid sa 5cm debelim stiroporom daje temperaturu dodirne površine zida od +17.76°C i ona je bliska temperaturi od +17.5°C, ispod koje se nalazi hladno područje, koje se karakteriše kao neugodno za boravak i koje, u slučajevima povećanog procenta vlažnosti u prostoriji, dovodi do izdvajanja vlažnog kondenzata na zidovima. Spoljna projektna temeratura za Beograd, na primer, je -12.1°C, a šta biva sa spuštanjem te temperature ispod -20°C, kao što je ove zime bilo, pogotovu ako bi taj period potrajao duži period?
Pri tome, sa tih 5cm debelim omotačem od stiropora dostignut je toplotni otpor ( R ) od 1.863m2K/W uz termički fluks ( q ) od 17.23W/m2. Ja sam ovde izneo početne podatke za proračun građevinske fizike, o kojima se vi ne izjašnjavate, a o tome zbog čega je u proteklom periodu došlo do uobičajenog oblaganja fasadnih zidova sa 5cm debelim izolatorom, mislim da sam dao svoj sud u drugom nastavku svoje diskusije, a pre toga potvrdio sam praktično taj stav projektujući i izvodeći objekte još od perioda 1982 pa nadalje. Znači, moja procena o kvalitetu projektovanog i izvedenog fasadnog zida zasniva se prvenstveno na proceni kvaliteta klimata koji takav zid obezbeđuje i odgovara najbolje ljudima u zdravstvenom pogledu u prostorijama objekta u kojima ljudi borave i na kvalitetu materijala koji se ugrađuju u objekat. Moram priznati da sam vrlo često nailazio na prepreke Investitora u vezi sa time i, u ovu diskusiju ušao sam sa idejom da ukažem na probleme koji su neposredno odraz nepoštovanja tih principa, a nikako da zagovaram politiku i preporuke MMF-a, sa kojom uostalom nisam ni upoznat.
Što se tiče samog naziva ’’Demit’’, nisam siguran na koji mislite, da li na ,,Demit’’ fasade proizvođača ’’Tim’’ Laško, prema patentiranoj i davnih dana otkupljenoj tehnologiji od Nemaca, koji su kasnije izbacili upotrebu stiropora u svojoj zemlji, ili na Demit koji je na našim prostorima samo usvojen kao naziv a koristi običan i ne kalupljen stiropor bez kanala za otparivanje i bez završne obrade sa završnim premazom po kojoj je prvobitno i dobio naziv.
Što se tiče Ytong blokova, ja se pre svega zalažem za ateste koji dokazuju da on ne sadrži dodatke kao što je elektro filterski pepeo koji je, usled toga što mu je zbog visokih temperatura oduvan elektronski omotač, pozitivno naelektrisan i vrlo štetan za čoveka. Atesti se mogu raditi u laboratoriji Instituta za materijale Srbije- IMS-a i na samom izvedenom objektu koji bi ovlaštena komisija trebalo da primi i da odobrenje za upotrebu, ako se procedura u potpunosti poštuje, što je princip u svim zemljama. Ytongovi blokovi su pogodni za izvođenje ako su proizvedeni od prirodnih materijala kako ih proizvođač deklariše. Stoji sumnja, jer proizvodnju toga materijala praktično preuzima proizvođač koji je nekada proizvodio Siporeks.
Napominjem da ću u završnoj fazi, pored Simprolita uključiti i zid koji je često građen u našem tradicionalnom graditeljstvu i izolator koji je nekada davno korišten kod nas, a svake godine ponovo rađa, prerađuje se i prilagođava za različite proizvode, koji se pri tome lakše izvozi u zemlje u kojima znaju njegovu pravu vrednost a kod nas je zbog visokih cena skoro nedostupan, niti je njegova proizvodnja stimulisana tako da se isplati našim graditeljima.
Srdačan pozdrav

Пети наставак
Након свих претходних разматрања долазимо до периода када би градња објеката требало да поприми виши ниво у контролисанијим условима у којима се захтева и, један од битних је услова, критеријум енергетске ефикасности. За кориснике објеката у фази експлоатације то уједно значи и виши квалитет боравка у таквим објектима, са микроклиматским условима који обезбеђују погоднију средину и побољшане здравствене услове. Такви објекти су много стабилнији у односу на годишње климатске осцилације. У објектима изграђеним према захтевима за енергетски ефикасне објекте лети не долази до прегревања а зими до потхлађивања. Разлика температурних нивоа просторије и зидова који је окружују је минимална, па тако не долази ни до појаве непријатних интерних ветрова у просторијама. Фасадни и други зидови о којима говоримо, само су један сегмент у укупном обиму мера и услова који такав објекат у целини треба да задовољи. Градња нових објеката је само наставак, али велики део приче садржи се у могућности које стоје пред изазовом санације постојећих објеката и погодности за кориснике тих објеката у погледу побољшања климатских и здравствених услова поред укупних уштеда у потрошњи енергије за грејање и климатизацију. Посредно, са санацијом сваког објекта, ослобађа се, у односу на садашње стање, вишак енергије који се може употребити за нешто корисно, зашта бисмо иначе морали да градимо додатне објекте и инсталације за производњу енергије. Показаће се, да ће санација постојећих објеката бити практично изградња нових енергетских капацитета и то по много мањој цени. Ниво улагања у санацију постојећег објекта, зависиће од периода у коме је грађен, условно и система по коне је изграђен. Сви претходни примери послужиће нам и као основ за илустрацију минималног нивоа улагања у санацију таквих зидова. Нормално, ово треба схватити условно, јер то је само почетно разматрање, које нема у виду целину и проблематику сваког објекта а она је много сложенија и захвата низ елемената од којих зависи његово физичко понашање и функционисање. Ако је градња објеката за производњу енергије проблем који се решава на нивоу државе, онда је јасно да се укупна проблематика санације постојећих објеката мора подићи на највиши ниво и организовано решавати. То би уједно била прилика за оживљавања грађевинске индустрије и за произвођаче грађевинског материјала јер се он производи и нуди у нашој земљи. Не могу да верујем, замислите намеће се ситуација у којој ћемо скоро бити принуђени да користимо резерве које смо наталожили у протеклом времену изградње!
У примеру 2, већ је прказана могућност градње фасадних зидова од пуне печене опеке нормалног формата што је илустровано табелом и цртежом уз пример 2. Ипак, по мом мишљењу, треба нагласити проблем који ће пред пројектантима и градитељима стајати и до некле утицати на филозофију припреме подлоге и уградњу прозора и врата у фасадне зидове од пуне опеке са условом пуног поштовања нових прописа. Наиме, спојница зида и прозорског оквира је најподложнија за формирање линијских губитака јер омогућује одлив топлотне енергије скраћеном путањом преко опеке која у тој линији није довољно термички изолована. Правилно решење се, по мом мишљењу може постићи уметањем термичког изолатора између опеке и прозорског рама, што се може видети у скицама приказаним на цртежима уз пример 2, који сада прилажем. Нормално, поставља се и питање како стабилизовати и фиксирати прозорске рамове преко 10цм дебелог термичког изолатора који је, у принципу мекан и неносив. По моме мишљењу, то је мањи технички и решив је проблем. Нормално, приложене скице обраде спојнице и обимних површина зидова су принципијелне природе и немам намеру да их натурам као једино могуће решење. Осврт на ову проблематику наметнуо се сам по себи да би се сагледао принципијелан приступ код пројектовања и извођења фасадних зидова појединим врстама грађевинских материјала, зато што свака инвестиција треба да узме стварне околности и погодности приликом избора конститутивних материјала за градњу. Околности су те које су опредељујуће и у одређеним ситуацијама инвеститору је доступнији и прихватљивији неки материјал који би му у некој другој ситуацији можда био мање прихватљив.
У Примеру 7 покушаћемо да прикажемо могућност градње фасадног зида применом конструктивног система који је практично одавно напуштен на нашим просторима а који се и иданас може применити без проблема за мање објекте чија је спратност до П+1, евентуално П+1+ Поткровље. У питању је такозвани бондручни систем градње са облагањем пресованом трском и био би сасвим прихватљив за градњу породичних објеката или викендица, као и мањих туристичких објеката. Услов за то је доступност грађе од храстовог дрвета и адекватна припрема и примена пресоване трске. Дрвене грађе је све мање на тржишту, а она се пре уградње мора заштитити премазима против инсеката и пожара. Заштиту против влаге могуће је постићи правилном применом хидроизолационих материјала на позицијама које посредно штите зидове у целини и правилном изолацијом мокрих чворова и кровних површина. Такође, потребно је извршити и одговарајућу заштиту пресоване трске средствима против пожара и инсеката. Трска је изванредан грађевински материјал, постојан у контролисаним условима и врло добар термички изолатор. Коефицијент топлотне проводности (λ ), врло је близак коефицијенту топлотне отпорности стиропора или тервола и , у том сегменту је равноправан са тим метријалима. Такође, треба имати у виду врло благотворан утицај трске на простор у коме се борави, јер га штити од различитих врста зрачења, што је иначе општа особина дрвета, због чега се и сматра најбоњим и најздравијим материјалом за градњу објеката. Нормално, није намера ове дискусије да се дубље упушта у предности градње овим материјалом. Напомињем само да применом овога система градње нисмо суочени са проблемом могућности појаве линијских губитака топлоте на спојевима са прозорима и вратима јер је дрво већ топлотни изолатор, тако да се може сматрати да линијских губитака и тзв термичких мостова и нема почто се и међуспратне конструкције оваквих објеката граде од дрвених греда. Поштујући начело непристрасности, приложене су и табеле 7/1 , 7/2 и 7/3, са илустрацијом облагања бондручних зидова тцрдо пресованим терволом, трослојним Симпролит плочама и једнослојним Симпролит плочама. Ове последње три табеле указују на још један практични проблем, који стоји пред техником, а то је да тако дебелослојним изолацијама треба прилагодити и урадити одговарајуће типлове, којима би се вршило фиксирање тих плоча за зидну подлогу јер тренутно их практично и нема на тржишту са одговарајућим димензијама. Такође, једнослојне Симпролит плоче, за сада, док се не произведу са коефицијентом топлотне проводности у нивоу одговарајућег за пресовану трску (λ= 0,046 W/mK), нису у равноправном положају са тврдо пресованим терволом који има (λ= 0,039 W/mK). Код трослојних Симпролит плоча мора се обратити изузетна пажња да се приликом транспорта и уградње не оштети облога која штити испуну од стиропора јер онда он постаје неотпоран на пожар.
У Примеру 8 враћамо се на фасадни зид изграђен од гитер блокова дебљине 19цм, са термичком облогом од тврдо пресованих тервол плоча, а у духу нових прописа. Овде се поставља питање због чега потенцирам гитер блок дељине 19цм, а не и дебљине 25цм?. Није то само због разлике у дебљини од 6цм, која на крају параде односи не баш занемарљиву нето квадратуру која нам остаје на располагању после зидања фасадних зидова. Увођењем нових прописа за пројектовање и градњу практично се потенцира и питање конструктивног система у коме градимо објекте. На то се надовезују и прописи који се односе на број гаражних места, који за град Београд траже једно гаражно место на један стан, а још су оштрији када су локали у питању. Пошто је норматив за слободну дужину гаражног места минимум 5.00 м, то се наметнуо и конструктивни растер између зидова од минимум 5.00м, унутар кога неби требала да се нађе никаква грађевинска чврста физичка препрека, као што је ,на пример, армирано бетонски стуб. Распон преко 5,00м је практично граничан за самоносеће зидове ојачане армирано бетонским серклажима и преко тога распона иде се на скелетни армирано бетонски систем који омогућује да зидове коципирамо као самоносеће, јер не примају утицаје од таванице, што нам опет омогућује да уграђујемо тање пресеке зидова, уз обавезу да испоштујемо и прописе о неопходном нивоу звучних отпора, или нивоима пригушења звука и, нормално прописе за термичку изолацију и заштиту од конденса водене паре, која се постиже правилним распоредом слојева материјала у зидовима. Прелаз на тзв скелетни систем градње објекта, са јасно разграниченим конструктивним носећим и самоносећим елементима, који затварају скелет објекта, практично одговара за све до сада поменуте примере и материјале за градњу зидова, јер им се тада даје импулс за технолошко решавање физичке структуре , смањење њихове запреминске тежине и, самим тиме, повећање квалитета повезаних за њихову укупну термичку отпорност. Највероватније је да је то један од праваца развоја опекарских елемената. У том смислу има интересантних покушаја и остварења у производњи опекарских елемената која пружају велике могућности у примени фасадних зидова са елиминацијом или знатним смањењем додатних облога за термичку изолацију. Овакви опекарски елементи се за сада ретко примењују у нашој градитељској пракси и, колико ја знам, још се не производе код нас.
Из примера 8, табеле 8 и прилога са неправилно и правилно конципираним детаљима обраде зидова поред прозорских рамова види се да је за изолацију оваквог зида неопходна дебелослојна термичка изолација материјалом класе тврдо пресованог тервола у дебљини од 11цм и да треба обратити посебну пажњу додатној термичкој заштити прозорских шпалетни, парапета и надпрозорника. Ипак, овакав зид могуће је и у светлу нових прописа изградити и он сигурно и даље има своје место у будућој пракси.
Поздрав

Vrlo lepa analiza, svaka čast. Imam par pitanja.
Nigde niste pomenuli kolika je akumulacija toplote kod Ytong blokova. Mene interesuje upoređenje sa punom opekom.
Takođe me interesuju iskustva sa presovanom trskom kao spoljnom izolacijom umesto stiropora. Naime, koliko sam ja čuo, jedan proizvođač u blizini mog mesta stanovanja radi presovanu trsku ali je ničim ne zaštićuje. Meni je to vrlo čudno baš zbog insekata kojih svakako ima u tim močvarnim područjima gde trska i raste. Ja mislim da je zaštita neophodna i obavezna. Kako se ona radi i može li se naknadno u ssm varijanti uraditi i koliko to košta?

Inače ja planiram (još uvek samo planiram) izgradnju porodične kuće i to 38 cm puna opeka + 10 cm stiropor (trska je varijanta ali tek kada se dobro odvažu mane i prednosti).

Tenzore, ta logika da se energetska efikasnost poništava porastom cene je tačna na globalnom nivou (kao recimo dizel motori koji sve manje troše sve skuplje gorivo). Ipak, obzirom da cena energenata ide gore izolovao dobro objekat ili ne, investitor kao neko ko ne utiče na cenu energenata, može smo da pokuša da smanji svoju potrošnju energije. Složićeš se da je mala potrošnja + skupi energenti povoljnije od velika potrošnja + skupi energenti.

Седми наставак
Пошто сам исцрпео излагање и изношење угледних примера, који ће нам послужити за веродостојнију оцену квалитета материјала и елемената којима градимо фасадне зидове објеката, за ову прилику, припремио сам табеле са сумарним подацима у којима су изнешени примери приказани тако да се прегледније и непосредније могу упоредити. Овај поједностављени приказ практично даје сумарне податке који се односе практично на фасадне зидове до завршног момента изградње, тј до момента експлоатације објекта. Потпунију слику о вредности појединих материјала дала би нам анализа понашања оваквих зидова у току сезоне грејања и летњег периода експлоатације, али мислим да би био ред и било би јако лепо да се овој дискусији прикључи и неко ко се бави обрадом машинског дела пројектне документације и тако са свог аспекта и угла гледања употпуни започету причу. Посматрано из мога угла, добио сам довољно елемената за закључке који се из досадашњег излагања могу извући.
Сумарна табела, коју сам из техничких разлога, морао раздвојити на три одвојена дела и треба је пратити у наставцима, садржи основне физичке параметре примера фасадних зидова добијених из претходних табеларних прилога и цртежа, до сада обрађених, као што су:
- укупна дебљина зидова, чиста висина градње, развијена дужина пројектованог зида, развијена површина обима основе- хоризонтални план и кубатура тако пројектованог зида.
- На ове податке надовезан је податак из претходних табела о јединичној цени а затим изведена инвестициона вредност улагања у градњу комплетног фасадног зида добијеном множењем вредности развијене дужине зида и јединичне цене за дату висину.
- Трећи део табеларних података односи се на остатак нето површине основе добијене из претходно приложених цртежа одговарајућих примера зидова и податак који се односи на продајну вредност нето остатка површине која је добијена тако што је та површина помножена са 1000.
- Четврти део је информација, опет преписана из претходних табеларних прилога, се односи на достигнути ниво топлотног отпора и, овако прказан у сумарној табели може боље послужити као елеменат који комплетира укупну оцену вредности зида. У табели 1.1 додат је уз ову колону и податак који нам говори колики топлотни отпор би требало да надокнадимо санацијом фасаде тако изведеног фасадног зида према новим прописима.
- Коначно, табеларни приказ груписан је према годишту градње, према типу градње као што су мањи, односно индивидуални објекти и коначно зидови погодни за градњу већих вишеспратних објеката.

Табела 1.1 је више информативног карактера а односи се на фасадне зидове који су грађени у досадашњој пракси. Од 5 изнешених примера видимо да само пример фасадног зида бр. 6 даје резултат код кога није потребно вршити санацију фасаде према новим прописима. Да појасним, нови прописи предвиђају санацију фасадних зидова постојећих објеката, значи изграђених у периоду градње пре датума њихових ступања на снагу, до нивоа топлотног отпора у висини Rk=2,5m2K/W ili U= 0.4W/m2K. Као што се види, фасадни зид из примера бр. 6 је формиран од Симпролит блокова СБ-25, са испуном бетонском масом шупљина које су на страни просторија и ваздухом у шупљинама на страни према фасади. Обзиром на то да тај зид даје, уз пример бр. 5, највећи остатак нето површине основе објекта, без обзира на то што је он најскупљи од свих осталих у овој групи, даје и највећи добитак у инвестиционим улагањима, јер се остатак између продајне цене нето површине и цене коштања овога зида неће кориговати ценом његове евентуалне санације зато што она, у овом случају није потребна. Ипак, ако укључимо у разматрање и прозоре и врата који употпуњују укупну слику фасадних зидова, треба рећи да ће, за задовољење нових прописа о енергетски ефикасним објектима, на осталим елементима фасадних равни објекта бити потребно извршити демонтажу постојеће фасадне столарије, набавити и уградити нову, у складу са важећим прописима, извршити дораду шпалетни око уграђене столарије и монтирати нове солбанке. Уколико фасадни серклажи таваница и надпрозорници нису достигли задовољавајући ниво термичке изолације, у такву санацију овога типа зида треба укључити и додатну термичку изолацију тих елемената уз завршну обраду тих фасадних апликација и, у цену овакве санације, укључити и трошкове који су везани уз монтажу и демонтажу фасадне скеле.
Јасно је да је за санацију фасадних зидова из примера 1, неопходна много комплекснија санација која укључује пажљиву израду одговарајуће пројектне документације и ригорозну примену новодонешених прописа и стандарда, којима се једнако третирају сви елеменати фасаде и објекта у целини. Међутим, објекти изграђени са конструкцијом из примера 1, по извршеној санацији, дају највеће уштеде у енергији чиме се ослобађа вишак у корист других потрошача, због којих би иначе били принуђени да градимо нове енергетске објекте. Уштеде по м2 таквога зида, по извршеној санацији од ~62%!, у односу на садашњи ниво потрошње, даје таквом објекту предност у редоследу одлучовања. Према сви досадашњим сазнањима, санација таквог објекта не би требала да траје дуже од две до три недеље!, зависно од величине и броја улаза, а цена коштања је сасвим сигурно у укупном ефекту уштеђене енергије много нижа од изградње објеката за производњу енергије који би производили одговарајући ниво енергије. Питање је само, хоће ли друштво на одговарајући начин решити финансирање таквих санација, јер њих просечни приватник, станар у таквим објектима, у садашњим условима сигурно неће финансирати јер му за то недостају одговарајућа средства. Само друштво ће много лакше финансирати санацију таквих објеката јер се средства могу временски комотније распоредити и то на много нижем нивоу од онога који изискује изградња нових енергетских објеката, а уједно би увелико оживела производња материјала који се овде, у Србији иначе производе и грађевинска индустрија у целини.
Зид из примера бр. 3, троши 23% енергије за грејање од прописаног, али захтева прилично велике радове на санацији, која може у одређеним ситуацијама укључити и варијанту са комплетним рушењем постојеће фасадне облоге и термичке изолације. Такође, санација ове фасаде укључује и демонтажу постојеће столарије, обимно штемовање шпалетни на фасадној страни да се обезбеди простор за уградњу додатног термичког изолатора за бандажирање, чиме се елиминишу линијски топлотни губици, уградња потпуно нове одговарајуће столарије, облагање фасадних равни зида новим, одговарајућим термичким изолатором, уградња нових прозорских банака и вероватно нових олучних вертикала, завршна обрада фасаде одговарајућим премазима итд. На тај начин, заменила би се и велика површина термичких облога фасада постојећих објеката обложених стиропором и тиме елиминисала латентна могућност од пожара који могу изазвати велике материјалне штете, тешке повреде и губитак људских живота, за које се ваљда сви слажемо да нису заслужили да се на тај начин излажу таквим опасностима. Треба указати на још једну велику ману код зидова од Гитер блокова, која се константно провлачила у досадашњој градитељској пракси, а то су недовољно или комплетно незапуњене вертикалне спојнице између блокова, па би прва фаза у санацији оваквих зидова могла бити и накнадно попуњавање истих малтером. На тај начин би се стварна слика и физички рад зидова знатно приближили прорачунским моделима, који претходе изради одговарајуће пројектне документације.
Фасадни зид из примера 4, од Ytong блокова дебљине 25цм, показују знатно боље карактеристике у погледу укупне термичке изолације од примера зидова 1 и 3, али још увек је она на недовољном нивоу и изискује додатну термичку изолацију која укључује демонтажу постојећих прозорских банака, вертикалних олучних цеви, пажљиво димензионисање и изолацију термичких мостова какви се појављују код ових зидова на линијама хоризонталних завршних таваничних серклажа и надпрозорника, изолацију комплетних зидова, демонтажу постојеће и уградњу нове фасадне столарије, уградњу нових прозорских банака и вертикалних олучних цеви и коначно, завршну обраду фасадних зидних равни. Ипак, у односу на примере 1 и 3, код овога зида неће бити потребно додатно штемовање парапета и шпалетни, јер нема линијских губитака по обиму фасадне столарије због тога што је Ytong блок, иначе термички изолатор. Исказан добар финансијски резултат, у односу на почетна улагања, после извршене санације мора се умањити за вредност те санације, тако да он, у садашњем моменту посматрања није коначан.
Фасадни зид из примера 5 има више симболички него стварни значај, јер је, у конкуренцији изнешених примера више подобан за изградњу мањих објеката и у скелетном носећем систему, обзиром да није способан да носи друге терете осим свога. Приказан је информативно, а минимални заостатак за траженим топлотним отпором према новим прописима постиже се и додатним облагањем унутрашњих површина зидова гипс картонским плочама са завршном обрадом, без додатних радова на спољашњој површини зидова, с тим да се морају и предузети радови на демонтажи постојеће и монтажи нове столарије са пратећим лимарским радовима и, евентуално радовима на додатној изолацији топлотних мостова.
Закључак је, да је фасадни зид из примера 6, најприхватљивији из ове групе јер изискује најмању количину санационих радова у односу на остале зидове, а при томе, у потпуности задовољава услове за потребни ниво топлотног отпора који се, према новим прописима, условљава за постојеће објекте.

Табела 1.2 групише примере типова фасадних зидова који одговарају изградњи мањих објеката са малом спратошћу, до П+1+ Поткровље. Показало се да је у тој групи примера, најисплатљивији зид из примера бр. 10, јер са њиме остварујемо највећи остатак нето површине објекта. Истина је да у цену таквог зида није урачуната и конструкција, али она не може угрозити његово првенство, јер је прорачуната вредност дрвеног скелета бондручне конструкције по м' зида, за дату висину 40 €. Такође, показује се да се овај зид сасвим лако може уклопити у дрвени, метални или армирано бетонски носећи систем и да без проблема задовољи све тзражене услове за градњу енергетски ефикасних објеката. С друге стране, Ytong блокови, тражени ниво топлотног отпора достижу тек са блоком дебљине 30цм. У том смислу, упоредив је са примерима 7 до 7.3, али уз услов да им се дода и скелетна носећа конструкција.

Табела 1.3 групише типове зидова који својим перформансама одговарају већим вишеспратним објектима. Показује се, да без обзира на релативно високу цену инвестиционих улагања зид у примеру бр. 12, даје најоптималније крајње резултате у погледу искоришћености површине објекта и коначне вредности продајне цене по одбитку цене коштања тога зида у фази саме градње. Без обзира да ли неко гради стамбени објекат за своје потребе, па онда није битно колики је укупни добитак у случају потребе или је у питању градња за продају на тржишту, вишак употребне површине, коју остварује овакав зид омогућује инвеститору погодност искоришћења функционалне организације простора којих у примерима 2, 8 и 9 једноставно нема јер им, у односу на пример 12 за то недостаје од 4,92 -2,14 м2, за колико би морали повећати основу, за шта би се пропорционално, накнадно морао издвојити додатни новац.

На крају овог подугачког писанија и дискусије вратио бих се на почетак и подсетио господина ФорцаМилана и ficha007 на њихове упите који су се односили на Симпролит блокове:
- Да ли је неко имао било каква искуства са овим блоковима, у смислу грађења, исплативости, особина?,
- Зар је Симпролит толико лош па нико нема коментар?
- Заитересован сам градњу нове куће и мислим да је ово у предности у односу на монтажне објекте.
- Прича је добра и мало ми је чудно да се не говори мало више о томе.

Идемо по редоследу.
- Да, имам искуства и у градњи и у пројектовању објеката од овог материјала. Код пројектовања треба применити модуларни систем са растером од 25цм који одговара половини дужине целог блока за блок дебљине 25цм и растером од 30цм, који одговара половини дужине блока дебљине 20цм. Када је грађење у питању, треба извршити претходно упознавање и кратку обуку зидара код произвођача овог блока, а за време саме градње строго поштовати инструкције произвођача и пажљиво зидати уз пажљиву и строгу контролу хоризонталности и вертикалности сваког озиданог реда блока. Исплативост улагања у зидање овим блоковима видна је на крају параде зато што стварају вишак употребног корисног простора у односу на изнете примере зидних конструкција. Особине Симпролита као материјала су да је добар топлотни изолатор, да штити објекат од пожара и хаварија изазваних њиме, да се може комбиновати са независним носећим системима објекта или пак у шуљине блокова погодно уградити носећи материјал и, зид у целини, оспособити за ношење осталих делова конструкције објекта. Све остале особине, описао је у својим проспектима и произвођач ових блокова и није потребно и упутно да их сада ја преписујем.
- Као што се из претходних разматрања закључује, моје мишљење о Симпролит блоковима је повољно и сматрам га добрим конститутивним материјалом за градњу објеката, али уз услов да се градња њиме добро организује и испоштују савети произвођача. Знам да наша пракса и менталитет нису склони томе, али добар и озбиљан извођач се лако прилагођава томе. Зато, за фазу градње са овим блоковима треба ангажовати одговарајућег извођача и строго контролисати оно што је изграђено.
- Циљ ове дискусије није да се форсира одређени начин градње. Већ сам рекао у ранијим дискусијама да исплативост и одлука о начину градње објекта зависе од многих околности које су независне од материјала којим се граде објекти па, према тим околностима, овиси и одлука да ли ће се неки објекат градити као монтажни или класичан. Објекат може бити и полумонтажан, са дрвеним, металним или армирано бетонским скелетом са таваницама, а зидови могу тај скелет затворити. Такође, инвеститор може јефтиније доћи до неког материјала, а на то може утицати и фактор локације и расположивог времена за реализацију градње.
- Већ сам раније рекао да је Симпролит релативно нов материјал и да је, на тришту какво је наше, са традицијом у градњи каква је наша, потребно време да се стекну неопходна искуства са овим материјалом и делом се из тих разлога мање говори о том материјалу. Знам из прича других, да се многи премишљају у одабиру Симпролит блока као конститутивног материјала за градњу, због тога што је он сиве боје!?, што довољно говори о устаљеној представи о боји печене цигле којом се традиционално гро објеката код нас гради. Симпролит је овај материјал произвео у блоковима различитих типова и величина, прилагодио их за градњу носећих, самоносећих и преградних зидова и осмислио погодне системе за прилагођавање њихових перформанси различитим захтевима и потребама. Такође, он је произвео и пуниоце за међуспратне таванице, као и различите типове плоча за облагање зидова и подова. Такође, произвођач нуди и готове мешавине за ливење Симпролит масе. Интересантне могућности примене су у изради подних пливајућих кошуљица које замењују цементне кошуљице у подним конструкцијама, за изолацију равних кровова или додатну термичку изолацију укопаних подова или зидова у подручјима са ниском пројектном температуром. Као што из реченог проистиче, произвођач Симпролита је омогућио да се његовим материјалом, произведеним у разним облицима и ринфузу- расутом стању, практично изврши највећи део грубе градње објекта комбинујући га са уградњом носећих елемената или материјала и, уз пут, потпуно решавајући проблем термичке изолације објекта.

Поздрав свим дискутантима, уз жељу да се још неко укључи и са свог аспекта и угла сагледања каже по неку реч.

Stvarno odlicni tekstovi. Ja se dvoumim izmedju Simprolita i YTONG-a ali mislim da je Simprolit skoro 2x skuplji za istu objekat (2700 vs 4200, SB25 vs SBD25).

Poštovani IvanBP
Ne znam da li sam dobro razumeo, da li mislite na sposobnost akumulacije toplote ili na toplotni otpor, što su dva suprotna pojma.
Sposobnost nekog tela da akumulira toplotnu energiju direktno zavisi od zapreminske težine toga tela, ukupne zapremine toga tela i površine na koju dopire zračenje toplotne energije. Pokazalo se da je nivo akumulativne moći direktno srazmeran sa zapreminskom težinom, tj, da bi se podigla temperatura nekog zapreminski težeg materijala potrebna je manja količina toplote po kilogramu težine, ali i da takav materijal može da ’’uskladišti’’ mnogo veću količinu toplote baš zbog svoje zapreminske težine.
Na primer 1m3 betona može da uskladišti ukupno 960 J/kgK*2400kg=2 304 000 J/K= 2 304 000 W*sec/°K, ili 2 304 000/1000= 2 304 kW*sec= 2 304/3600= 0.64kWh/°K. Znači, podizanjem temperature za 1°Kelvinovih, što je nominalno isto kao i 1°Celzijusovih, u jednom metru kubnom skladištimo 0.64kilovat časova toplotne energije. 1m3 pečene opeke, skladišti po stepenu Celzijusa 920*1800/(1000*3600)=0.46kWh. Ne raspolažem podacima za specifičnu toplotu, relevantnim za proračun odgovarajućih veličina toplotnog kapaciteta za Ytong ili Simprolit blokove, ali sudeći prema njihovoj znatno manjoj zapreminskoj težini, to će i akumulacija toplotne energije u tim materijalima biti mnogo manja i usporenija. Poređenja radi, tvrdo presovani tervol može da uskladišti po stepenu Celzijusa 840*180/360000=0.042 kWh toplotne energije.
Kako se u praksi koriste ovakvi podaci? Dvojako! Prvi način je pozicioniranje teških materijala, kakvi su beton, opeka ili kamen prema unutrašnjoj strani zidova, a laganih termičkih izolatora na spoljašnju stranu fasadnih zidova. Na taj način postižemo da se toplotna energija akumulira u materijalima velike težine jer je prenos prispele toplote usporen kroz toplotne izolatore. Kako se to događa? Ako uporedimo veličine koje smo dobili za opeku i tvrdo presovani tervol dobijamo da je 0.46/0.042= 10.95. To znači da tvrdo presovani tervol prima 10.95 puta manje toplotne energije od pečene opeke i da mu, praktično za istu količinu energije treba 10.95 puta više vremena nego pečenoj opeki! U praksi to znači da na spoju opeke i tervola dolazi do bloka i usporenog protoka toplotne energije i, ona se skladišti u toku grejanja prostorije u masi zida od pečene opeke. U periodu kada se prostorije ne greju, u kasnim noćnim časovima, akumulirana toplota u zidu od opeke se otpušta u prostoriju jer joj je protok preko tervola jako usporen, a u pravcu prostorije ima jako mali otpor.
Drugi način korištenja toplotne akumulativnosti energije teških materijala je postavljanje betonskih ili kamenih zidova prema osunčanoj strani i na unutrašnjoj strani prostorije, ali sa staklenom zavesom ispred, prema fasadnoj strani. Na donjoj i gornjoj površini zida ostave se otvori sa klapnama za zatvaranje i otvaranje. Tako se omogućuje da sunčevi infra crveni zraci zagrevaju zidnu masu koja na taj način akumulira toplotu kojom preko gornjeg otvora usmerava zagrajani vazduh u prostoriju. Istovremeno, hladniji vazduh iz prostorije, kroz donji otvor ulazi u prostor između zida i staklene zavese, zagreva se i, kao topliji, penje se prema plafonu, gde preko gornjeg otvora u zidu ponovo ulazi u prostoriju i tako pridonosi ukupnom toplotnom bilansu u grejnoj sezoni i smanjuje ukupni utrošak energije za grejanje prostorija.
Jedan od načina korišćenja ove osobine teških materijala je i skladištenje toplotne energije u posebnim, vrlo često podzemnim, skladištima kamenog materijala u kojima se, na pogodan način transportuje dobijena solarna energija. Zahvaljujući velikom kapacitetu za prijem toplotne energije, uskladištena energija se koristi za dogrevanje prostorija u grejnoj sezoni.
Što se tiče mojih iskustava sa presovanom trskom u odnosu na stiropor, lično ih nemam, ali mogu da kažem da je upotreba presovane trske, kao toplotnog izolatora opravdana i, prema fizičkim pokazateljima, sasvim opravdana. Pre ugradnje, presovanu trsku treba zaštititi sredstvima za zaštitu od požara i sredstvima za zaštitu od insekata i vlage. Moja saznanja su da postoje takva sredstva i da je njihova primena jednostavna i relativno jeftina. Ona se upotrebljavaju i za zaštitu drveta, ne menjaju boju materijala i nisu otrovna. U tom smislu, konsultujte se preko sajta http://www.hemieco.co.rs/pitanja/Pitanja%20-%20Drvo.php , da dobijete konkretnija obaveštenja.
Što se tiče Vaših planova da gradite objekat sa zidom od pečene opeke debljine 38cm i sa oblogom od stiropora ili presovane trske mogu reći sledeće:
- Nema potrebe da gradite tako debeli zid od pečene opeke, jer važeći seizmički propisi i stvarna nosivost opeke nalažu gradnju zidova sa vertikalnim ukrućenjima u vidu armirano betonskih serklaža, sa maksimalnim udaljenjima od 5m, s tim da serklaži moraju zadovoljiti bar minimalne propisane dimenzije preseka.
- Za gradnju zidova od opeke, u duhu novih propisa za energetski efikasne objekte pogledajte primer, crtež i tabelu br. 2 u kome je obrađen zid od pune pečene opeke debljine 25cm, izolovan tvrdo presovanim tervolom debljine 11cm. Tek sa izolacijom debelom 11cm i to od tvrdo presovanog tervola dobijena je propisima tražena vrednost toplotnog otpora. Poređenja radi, isti ili ekvivalentni toplotni otpor, za tako koncipiran fasadni zid dobija se sa 11.6cm debelim stiroporom ili sa 13cm debelom presovanom trskom. Dok 12cm debeli stiropor postižemo ugradnjom ploča debelih 4+8cm, 13cm debelu trsku moramo zameniti ugradnjom ploča 5+10=15cm, jer se ne prizvode ploče debljine 3cm, bar koliko ja znam. Istina, u toj situaciji dobiće se toplotni otpor veći od onog u primeru br. 2, ali će i takav zid, finalno završen, biti ukupno debeo 44.5cm što, u odnosu na neke druge tipove zidova, bespotrebno uzima mnogo više površine od planiranog ukupnog gabarita objekta.
- Što se tiče ugradnje stiropora na fasadnu ravan, moj stav sam nekoliko puta izneo. Stiropor je zapaljiv materijal, bez obzira što je najjeftiniji. Ima li smisla dovoditi u opasnost ljudske živote i koliko će vredeti objekat koji nije mogao efikasno da spreči požar ili da se ugasi zbog toga što je u njega ugrađen požarno neotporan materijal?
Pozdrav