napravio bi mig mag aparat,od delova imam skoro sve trafo diode sistem sa regulacijom za izbacivanje zice.koje su karakteristike jednog klasicnog mig mag aparata-napon trafoa za mig i mag varenje-moj trafo je trofazni oko 150A i oko 25V.koju prigusnicu bi morao da koristim i dali prigusnica samo stiti diode ili i utice na kvalitet vara.
Gradnja mig mag aparata za zavarivanje?
- Login or register to post comments
- 48989 prikaza
Za printanje
kakva bi to najbolja prigusnica bila,ja sam zamislio da uzmem dinamo lim i napravim stub duzine 30cm a povrsine 7*7cm pa na tom paketu limova namotam proizvoljno recimo 50 namotaja odgovarajuce debljine a kasnije uradu i u usavrsavanju uredjaja da korigujem indukciju na taj nacin sto bi pomerao kalem po stubu.dali je od presudnog znacaja tiristorska regulacija poso trafo ima 4 izvoda sa primarne strane,mislim da kasnije u radu ne bi se zahtevala neka fina regulacija struje.koliko se moze izgubiti snage na tim diodama ili tiristorima.ako je moj trafo oko 150A,dali samo trafo+diode moze da zadovoljava varenje sa bazicnim elektrodama?hvala na bilo kakvoj pomoci da napravim aparat,inace ja sam Tv mehanicar nisam varioc a poznajem malo teorije o mig mag aparatima i neko svoje iskustvo o odrzavanju elektronike.
Cek, ako ti je trafo trofazni, mora imati 3, 4 ili 6 izvoda u primaru.
Sa prigusnicom ces morat eksperimentisat, jer ih ja sam nikad nisam konstruisao za aparate za zavarivanje.
Bitno je da ti zica kojom motas bude istog presjeka kao i zica kojom je motan sekundar (u tvom slucaju zbir 3 presjeka).
Gubitci na diodama i tiristorima nisu veliki, ali je komplikovano izvesti sklop koji ce kontrolisat tiristore.
Fina regulacija snage zavarivanja se vrsi promjenom brzine dodavanja zice.
Kakve sad bazicne elektrode, jel' mi ovdje pricamo o MIG/MAG ili REL zavarivanju?
Upravo sam to hteo da pitam što pejky na kraju reče.Mig mag aparat i bazične elektrode ne idu zajedno.Mig mag znači metal inert ges odnosno metal aktiv ges to je značenje skraćenice od MIG MAG.Što se tiče te famozne prigušnice ona ima jednostavan zadatak.Naime kako teče proces zavarivanja.Prilikom dodira elektrode (u ovom slučaju zice) nastaje kratki spoj i u tom trenutku struja naglo poraste, tako reći nekontrolisano.Pošto prigušnica vrši fazni pomak za 90 stepeni strujna karakteristika kratkog spoja više nije linearna nego je ekponencijalna, tj ima usporen porast što obezbedjuje da dodje do takozvanog pinč efekta.To je onaj momenat kada se elektroda usija i pod uticajem gravitacije stvara se kapljica u obliku suze koja se utapa u osnovni materijal.To je i razlog prskanja materijala pri ovom načinu zavarivanja.Gas u čijoj atmosferi se obavlja sam proces ima zaštitnu ulogu i on se menja u zavisnosti od vrste materijala koji se vari, kao na primer čelik, ili nerdjajući čelik ili neki plemeniti metal itd.Inače sama prigušnica za te aparate treba da bude prilično masivna jer su dosta velike struje u pitanju preko 100 i više ampera.
Zvukoljube svaka cast na objasnjenju prigusnice!!!
Ja bih samo dodao da "pinch" efekat kod kratkog spoja iako postoji i nije dominantan da bi se kapljica odvojila i slila u metalno kupatilo vec je to povrsinski napon samog metalnog kupatila.
A prskanje nastaje sto zbog toga sto ta rastopljena kapljica bucne u rastopljeni metal koji onda prsne(kao kada bi u vodu bucnuli neki veci kamen, pa okolna voda prsne) tako i zbog same (lose) prigusnice jer struja tako strahovito poraste da rastopljena kapljica (ili jedan njen deo) umesto da se utopi u metalni rastop, ona ekslodira i prsne.
Svemu tome doprinosi i sam gas, tako da ce luk biti nestabilniji u cistom CO2 gasu-koji je reaktivan, pa ce i prstanje biti vece u odnosu na mesavinu recimo 82%Ar+18%CO2 (za crni celik).
Prigusenje je inace neophodno kod vecih precnika zice (1.0 mm, 1.2 mm...), narocito kod CO2 gasa i vecih struja. Zice precnika 0.6 i 0.8 mm (najcesce u hobi varijantama) su tanke i imaju veci elektricni otpor od onih debljih pa same imaju ulogu prigusenja i iz tog razloga u hobi aparatima se o ovome i ne vodi previse racuna.
Prigusnica je npr kod naseg synergic MIG/MAG aparata elektronski regulisana i sjajno radi posao, dok kod nekih starijih tipova aparata se regulise ubadanjem prikljucka za masu u jedan od 2 ili tri ponudjena otvora u aparatu. Mislim da hobi aparati ili nemaju ili imaju neku losu.
OSim prigusenja, moras i da izracunas "nagib" U-I krive tj da odredis na kojoj struji ce ti se kapljica sa zice utapati u metalno kupatilo. Ako ti je to visoka struja moze se desiti da kapljica ili njen deo eksplodiraju umesto da se lepo utopi u rastop a ako je mala, moze se desiti da dodje do lepljenja zice umesto topljenja.
Dalje broj kratkih spojeva u sekundi je 20-200, ali optimalan opseg (sa minimalnim prstanjem i dobrim utapanjem) je recimo 80-120 za neki odredjeni precnik zice u nekom podrucju radnih amperaza. Postavlja se pitanje kako resiti taj problem kad je neko neuk?
Zato se i kaze za neke aparate da imaju "stabilan" luk, "gladak" luk, "luk koji manje prsti" itd itd
E sad gledano samo sa strane namotaja, dioda itd... izgleda lako ali napraviti aparat koji ce imati i lepe karakteristike zavarivanja je tesko jer je potrebno znanje i teorije ali i poznavanje hiljadu pokusaja gde se ucilo na svojim greskama. Zbog toga su neki prozivodjaci na glasu, neki aparati ogromne tezine takodje...
Nas MIG/MAG aparat (320 A@35kg) ima i CC varijantu tj moguce je i zavarivati elektrodom, a neki drugi jos i DC TIG varijantu. Izgleda da je sve reseno elektronikom. Bilo bi cudno kada bi se u elektromehanicki MIG/aparat ubacio trafo (sa diodama) za REL jer prosto nema potrebe.
zoran_i ovo je verovatno sa predavanja kod profesora Saboa.Ovako nešto što si ti napisao uči se samo na fakultetu, naravno nemam komentara jer sam i ja čitao te knjige i družio se sa ljudima koji su mi objasnili kako ti postupci rade.
Zvukoljube, ja jesam fakultetski obrazovan ali na zalost ovo se ne uci na fakultetu u BG..., inace radim bas u oblasti reparaturnog zavarivanja i uopste reparature polomljenih, pohabanih i prsnutih delova raznim tehnologijama (metalock, metalizacija, zavarivanje, leak sealing, obrada mobilnim masinama na licu mesta, sanacija kompozitima...), a ove skole sam prosao u Nemackoj na raznim kursevima i seminarima i naravno primenio i ucio u praksi.
Nema razloga da znanje koje je univerzalno ne znamo i mi, kao i da mi ne radimo koristeci sva moderna dostignuca, tehnologije i standarde koji vaze u Evropi i svetu.
A zadnji seminar na kome je bilo reci bas o ovome je bio kod nas u Beceju, u organizaciji Linde Gas, gde su doveli jednog finog nemackog inzenjera koji je i nasoj publici dao lepa objasnjenja, odgovarao na pitanja, sve sa video prezentacijom snimano brzim kamerama a kasnije je bila i prakticna demonstracija i ko je hteo mogao je i sam tada pod instrukcijama i nadzorom da ovlada naprednom vestinom MIG/MAG zavarivanja...
Inace, jedini koje ja znam koji su bili spremni da malo otkriju finu konstrukciju MIG/MAG aparata su bili ljudi iz Lincolna, USA, koji su cak i na svom sajtu postavili vrednosti onih amperaza kada se za koji precnik zice otkida kapljica pri kratkom spoju...
zoran_i ovi tvoji tekstovi dokazuju samo jednu stvar, da su na žalost ili na sreću prošla vremena kada je bilo dovoljno da čovek hoće pa da se lati nekog posla.Danas je potrebno skupiti dosta znanja da bi čovek ono što namerava da uradi u ssm varijanti uradio to na najbolji način.Dobro je da postoji ovaj forum i da postoje ljudi koji znaju i žele da svoje znanje podele sa drugima i na taj način pomognu ljudima da ne bace pare u vetar i urade nešto što ne valja, da se slučajno zbog neznanja i nepoznavanja alata sa kojim rade, ne povrede.Današnja nauka i tehniologija su toliko napredovale da se više ne može ništa uraditi pomoću štapa i kanapa a da to bude dobro.Prošla su ta vremena.Hvala ti na zaista iscrnom odgovru na temi zavarivanja MIG MAG postupkom.Pa sad ko hoće da eksperimentiše zna u šta se upušta i šta ga čeka.
Po raznim forumima sam sreo razne ljude koji su strucni u oblasti zavarivanja, ali i dosta manje strucnih koji su voljni da uce, dosta ljudi koji traze savjete u oblasti zavarivanja...
Bas sam se zacudio da nema ni jedan domaci forum zavarivaca (ili ga ja nisam nasao) pa se razmisljam da okupimo te ljude po raznim forumima i pokrenemo jedan forum o zavarivanju, nadam se da administratorima ovdje nece smetati ova prica 
pejky wrote:
pokrenemo jedan forum o zavarivanju, nadam se da administratorima ovdje nece smetati ova prica
Podrzavam samo napred
Profi zavarivači imaju način za sticanje znanja i usavršavanje, a ovo je baš pravo mesto za sve one koji nisu profići, a žele nešto po kući da zavare, ali nisu imali prilike da to probaju pa žele prvo da nauče od onih koji znaju bez obzira da li su profi ili nisu.
MISLIM DA JE TESKO GOTOVO NEIZVODLJIVO NACI LJUDE KOJI BI POMOGLI NEKOME OKO NEKE GRADNJE BILO PROSTE ILI SLOZENE-NEZNAM TAJ FORUM GDE JE MOGUCE NACI SVE NA JEDNOM MESTU OD POCETKA PA DO KRAJA RESAVANJA PROBLEMA.da se vratim na svoj ptoblem,trafo na kome je primar vezan u zvezdu, iz svakog stuba vire po 3 izvoda i naravno zajednicki kraj u cvoriste 0 sa takvim postojecim primarom je moguca regulacija u 3 koraka.s obzirom da trafo ima nekih 70kg pa sa svim tim dodacim koje je neophodno za mig mag varenja pre svega mislim na diode iprigusnicu zasto se sve to postojece ne bi iskoristilo i za varenje sa bazicnim elektrodama
Sto se tice REL zavarivanja sa tim trafoom, zaboravi.
Transformatori u REL aparatima obicno imaju napon sekundara 40-48V AC u praznom hodu sto kad se ispravi dodje 56-67V DC.
A tvoj trafo ima 24V AC na sekundaru (ispravljeno 33V DC) sto nece moci upaliti elektrodu (ako grijesim neka me neko ispravi)
Bitna razlika izmedju REL i MIG/MAG izvora je u tome sto je za REL potreban izvor konstantne struje, a za MIG/MAG je potreban izvor konstantnog napona.
Po stranim forumima sam vidjao da su ljudi za prigusnice koristili EI jezgra od transformatora 200-300VA.
Sto se tice isplativosti, ako vec imas vecinu materijala onda ti se samogradnja svakako isplati.
Evo i 2 linka o samogradnji MIG/MAG aparata:
http://home8.inet.tele.dk/jan_p/welder/mig1.htm
http://www.hotrodders.com/forum/home-made-mig-welder-96259.html
Quote:
Bitna razlika izmedju REL i MIG/MAG izvora je u tome sto je za REL potreban izvor konstantne struje, a za MIG/MAG je potreban izvor konstantnog napona.
I još samo dsa dodam REL može da radi i sa naizmeničnim i jednosmernim naponom ne mora ispravljač, a MIG MAG samo sa jednosmernim naponom.
Ako mogu da pomognem oko prigusnice.Treba da je preseka isto kao i transformator,debljina zice ista kao u sekundaru,broj namotaja isto kao u sekundaru ako se radi sa 6 dioda a duplo vise ako se radi sa 3diode.Regulacija bi trebalo da se izvede sa sto vise polozaja.Pogotovu je vazno da pri nizim napomnima bude sto finija.Ovo su podaci iz iskustva jer moja firma proizvodi Mig/Mag aparate 15tak godina doduse samo 250 i 350A i po narudzbi vece sa vodenim hladjenjem.Ono sto jos mogu da ponudim to je Stampana ploca za regulaciju zice i semu sa elementima.Naravno mogu i gotovu regulaciju ali onda nema samovskog uzitka.
Inace zapoceo sam izradu jednog sajta koji ima oblast zavarivanja,samovskih problema,iskustva iz servisa,ima odeljak blog gde ce se pricati o slicnim temama.Voleo bi da ga pogledate i da date ocenu,da se registrujete i da komuniciramo:http://www.e-biznis.rs/musprodukt/
verovatno cemo kada ga privedem kraju razmenuti banere sa ovim i slicnim sajtovima koji se bave i zivotnim stvarima.
pozdrav svima
Quote:
Ono sto jos mogu da ponudim to je Stampana ploca za regulaciju zice i semu sa elementima.Naravno mogu i gotovu regulaciju ali onda nema samovskog uzitka.
U kom smislu možete da ponudite štampanu ploču (prodaja same ploče ili komplet) ?
Ako možete bilo bi dobro da okačite šemu na temi. Čitao sam na nekim forumima da se za pogon žice može iskoristiti motor od brisača auto stakla, dali može da se iskombinuje sa elektronikom koju ste pomenuli?
Unapred zahvalan na odgovorima
Motor brisaca koriste i neki proizvodjaci tih aparata.
Elektronika je na 24V,sema je malo slozenija za samovsku varijantu
ali plocicu mogu da prodam po ceni kostanja izrade plocice,a na njoj su nacrtani i oznaceni svi elementi.Inace cena sklopljene elektronike je 55€.
motor od brisaca je na 12V i njegov prenos je spor za dotur zice.
Brzina dotura zice treba da ide od 0 do 18-20m/min.A to motor od brisaca nemoze da postigne.A ako mu se stave veci tockici za vucu onda je on slab (15W).
Inace ti motori samo lice na motore od brisaca, brzi su i ima verzija na 24 i 48V snage od 35-90W.A ako se odlucite za motor od brisaca onda vam je dovoljna i neka prostija regulacija brzine.
Inace treba imati na umu da i ostali elementi (ventil za gas,kontaktor) uglavnom se rade na 24 ili 48V pa tako treba projektovati i regulaciju.Komandni trafo se radi primar:220-380V sekundar:24/48V 100-150W.Napajanje tog trafoa je sa 380V (nekoristi se 
izvod od 220 koristi se za pogov ventilatora.
Po mom misljenju samovska izrada mig/mag aparata im smisla samo ako se uradi bolje nego sto to radi Varstroj i slicne firme za hobi aparate.
Dugo godina imamo servis i jako puno problema ima sa tim aparatima.
Njihova snaga i nije problem ali intermitenca od 10% i slaba mehanika su veliki problem.To sve naravno vazi ako covek hoce i da radi sa tim aparatom.
Oni su dobri za trgovinu jer je rabat 40 i vise %
pozdrav
@sunda
Video sam na Vašem sajtu da proizvodite dodavač žice, zanima me šta taj dodavač sadrži?
Jel ima grec, prigušnicu, posoji li neka regulacija napona obzirom da je predviđeno za oko 40V?
Zašta služi taj dodavač, jel može da se prikači na REL aparat ili...?
I još jedno pitanje (možda malo glupo) kako se vrši prenos struje na žicu, preko točkića u mehanizmu ili ??
Dodavac za zicu sluzi da se odvoji polikabl i ceo mehanizam za dotur zice kod mig aparata i to velikih profesionalnih uredjaja.Ti su uredjaji teski i do 300 Kg i onda je problem ako treba da zavaris nesto recimo na drugom spratu ili na brodu.Na ovaj nacin moze da se ceo sistem odvoji od uredjaj koji je tezak za manipulaciju i do vise desetine metara.Takodje je problem i neku vecu konstrukciju zavariti sa kompaktnim aparatom jer stalno moras da ga pomeras.To je kao dugacki kablovi za REL zavarivanje.
Od dodavaca do aparata ide kabl koji prenosi struju,zatim,komandni kabl sa kojim se pali i gasi izvor struje a preko istog se napaja i elektronika za regulaciju zice i motor koji se nalaze u tom dodavacu.Jos od dodavaca do boce ide crevo za gas.Taj se deo zove "Povezni paket" i moze da bude razlicite duzine.
Na REL aparat nemoze da se poveze jer REL aparat ne odgovara za MIG zavarivanje.Ima takozvanu padajucu karakteristiku i visok napon praznog hoda.
REL aparat moze da se prepravi u TIG aparat jer su slicne karakteristike potrebne za TIG zavarivanje.
Valjda sam bio jasam a ako nisam slobodno pitaj sta te zanima ako znam recicu ti
pozdrav
Pre svega HVALA na iscrpnim odgovorima!!
Video sam na internetu da urade dodatak (koji liči na dodavač žice) koji sadrži otprilike sve osim transformatora i na isti priključe običan REL aparat i (kažu 
) da to može da šljaka solidno.
Nosim se mišlju da započnem neki sličan poduhvat, a evo i u par reči zašto. Naime, primarni razlog je novac, mogao bi eventualno da odvojim para za neki jeftiniji aparat tipa Varstroj ili sl. ali mi isti neće biti od velike koristi pošto mi često zatreba za zavarivanje debljeg materijala ( lima 2,3 - 5 mm i sl.), a mislim da je sa njima to nemoguća misija. Trenutno mi je potreban aparat za varenje lima od 3-4 mm i nešto mislim da napon koji daje REL aparat ( nekih 42 ili 44 V u praznom hodu) nije prevelik. Nešto potrebnih delova već imam i sa nekih 4 - 5000 bi mogao da sastavim tu skalameriju, a kasnije bi mogao da kupim i neki ozbiljniji transformator sa kojim bi mogao da regulišem napon kako treba pa da sprava bude malo ozbiljnija.
Da napomenem da sam imao prilike da radim sa aparat "ručne" izrade star 20-ak godina i novijim Varstrojem, u oba slučaja sam sređivao auto limariju. Prvi je radio ko mutav zavarivao i 2-3 mm bez problema, a varstroj se mučio sa auto limom za medalju.
A sad i neko pitanje
Koja je razlika između pneumatskih i elektro ventila po pitanju kvaliteta, trajnosti ...?
Zamisao sa transformatorom za REL nece da ti radi nikako,sta ti kazu neznam ali mi proizvodimo i prodajemo aparate 15-tak godina,pa ti dajem prijateljski savet da kad nesto radis uradi kako je Bog rekao da mora da bude.Da je to moguce svi bi tako radili.To ce ti biti u stvari najskuplja investicija bacices pare na nesto sto nefunkcionise.Ali ako si tako odlucio
ja imam i jedan polovan ISKRIN dodavac cena je 250€.
Neznam na koji si ventil mislio.Ako si mislio na ventil za gas koji se koristi za CO2 aparate onda je to uvek elektro ventil.sto bi komlikovao jos sa pneumatikom.Trajnost tih elektro ventila je jako velika u stvari oni se samo zapuse od necistog gasa.Mislim na ventile koji su namenjeni za te svrhe a ne na ventile iz ves masine.
Predlazem ti da procitas sto vise diskusija o izradi i kako funkcionise Mig (co2)aparat,pre nego sto se upustis u projekat.
pozdrav
Ja bih samo dodao:
- Postoje dodavaci koji se kace na REL izvor struje!!! Ali oni sluze za dodavanje samozastitnih punjenih zica za navarivanje. Takva zica je napravljena od celicne folije na koju se nasipa prah a onda se ta folija obavija oko praha (slicno kao rucno savijanje cigareta) i dobja se punjena cev tj punjena zica. Te zice trpe vrlo velike tolerancije amperaze i voltaze, pa rade bez problema i sa strujnim karakteristikama REL izvora struje.
- Ali obicne zice za CO2 kao i punjene zice koje rade u zastiti gasa ne mogu da rade dobro sa REL izvorom struje (koji ima strmo padajucu karakteristiku i visok napon otvorenog kola) vec samo sa CV (constant voltage) izvorom struje koji ima vrlo blag pad napona (recimo 3V/100A) i niske vrednosti napona otvorenog kola.
Iz tog razloga je preporuka da se prvo teorijski savlada gradivo koje opisuje REL/TIG izvore struje i potpuno drugu vrstu izvora a to su CV izvori struje (MIG/MAG) sa prigusnicama i eventualno podesivim nagibima V/A krive... a onda da se upusta u proracune i samogradnju...
Aj da malo batalim izradu kade je tako.
Može li mala pomoć oko saveta za odabir jačine aparata. Naime zanima me koje minimalne jačine trba biti da može da se zavaruje lim od 4mm? Skoro sam gledao aparat Iskravar Mig 170, od 165 A, može li on da vari 4 mm?
Evo i linka sa karateristikama istog
http://www.iskra-varjenje.si/ang_proizvodi.php?id_pro=37&id_gla_kat=1
Ima li ko iskustva sa aparatima Iskravar, jel je kvalitet nešto poput Varsroja ili...??
Hvala na odgovorima
Amperaza je dovoljna za lim od 4 mm, a kakav je Iskravar ne znam , ja imam Koncara, ali s obzirom da je Iskra firma sa dugom tradicijom trebalo bi da je i aparat u skladu sa reneomeom.
O kvalitetu ti govori podatak:
15% intermitence ( ai to nije tacno)
4 stepena regulacije (izuzetno grubo)
motor je verovatno iz decijih igracaka a on je najoptereceniji.
Iskra cak i u svoje zlatno doba nije skoro nista pravila pakovala je Madarske transformatore,Rusku elektroniku,Ruske motore.
I to su bili odlicni uredjaji koji i danas rade.
sada grupno odu u Kinu i lepo im Kinezi sve zapakuju a onda se pojave na nasem trzistu i uzimaju kajmak.
Na proslom sajmu tehnike su se pojavili sa jednim Kineskim aparatom (Jasic), cak se nisu potrudili ni oblik kucista da promene samo lepo pise ISKRA i za 5000 din. su bili skuplji od istih tih aparata koje mozes da nabavis u Madjarskoj.
Moj ti je savet da ipak uzmes Varstroj, bar imaju bolju tehnicku podrsku i rezervne delove iako je kvalitet isti
tabela struje i napona:
zica 0.8 struja:60-180A napon:18-24V
zica 1.0 struja:80-290A napon:18-30V
zica 1.2 struja:120-380A napon:18-35V
pozdrav
Ako smem da dam svoje misljenje:
Limovi preko 3 mm, znaci konkretno lim 4 mm se zavaruje "u spreju", ako zelis savrseno zavarivanje.
Za "sprej" je potrebno za zicu 1.0 mm minimalno 180 A pri radu u gasu sa 8%CO2 u argonu (specijalni gas samo za sprej i ne preporucejem ga) ili 200 A pri radu sa gasom sa 18% CO2 u argonu (univerzalni gas i za "sprej" i za "kratak spoj"-preporucujem ga). Intermitenca za tih 180A tj 200 A treba da bude stvarnih 60%. Iz toga sledi da aparat treba da bude 200 A do 250 A.
Kada se vec bira aparat od 200 A ili 250 A potrebno je da ima sto vise podeoka za podesavanje napona. Tu je 7 podeoka malo, treba bar 10.
U cistom CO2 gasu se ne moze razviti "sprej" vec na amperazama preko 130 A dolazi do nestabilnog krupnokapljicastog transfera, sa puno prstanja, nalepljivanja, neprovarivanja itd... Ali mnogo hobista koristi bas taj nestabilni rezim za zavarivanje debljih limova. Dalje moguce je i koristiti struje do 130-140 A u stabilnom kratkom spoju ali uz upozorenje da je spoj "hladan" tj penetracija je losa. Neko opterecenje ce izdrzati (ograde, police, kapije...) ali mostovi, sasije i dr odgovorne konstrukcije ne smeju da se rade "u kratkom spoju" ako su debljine preko 3 mm.
Ako je primena ipak hobi, onda tada to treba da bude aparat koji ce imati stvarnu intermitencu od 60% na 160 A, sa bar 7 podeoka za podesavanje napona i mogucnosti rada sa zicom precnika 1.0 mm.
Kada je marka u pitanju, ipak su u toj hobi klasi Varstroj i Koncar bolji od aparata nepoznatog porekla, upakovane u italijanske ili vec cije brendove. Postoje servisi, serviseri, rezervni delovi, dokumentacija/seme ako neko sam da majstorise i popravlja...
ima li neko elektro shemu za aparat iskra 200 mig/mag profi 220/380 volti crkao mi je prekidac ukljucivanja 220-0-380 pa bih da da stavim drugi posto original ne mogu da nadjem
vlasnik sam varstroja od 230 apera .kupio sam ga novog(smederevska varijanta) .vadim mu dusu vec dve ipo godine i jako sam zadovoljan.siroma je vario sve sto mi je palo na pamet i to fantasticno.ja se ne razumem mnogo (uopste ) u ove 'strujne" karkteristike koje ste ovde naveli ali me je vise zagolicalo "varenje u spreju" pa ako hocete malo da mi to objasnite.pozdrav.
Samo da dodam (da se slozim sa ostalima) da su noviji iskrini MIG/MAG aparati u najmanju ruku SMECE
Naponi se krecu od 14V pa sve do 40-ak volti, ali za amperazu do 150A obicno je najveci napon oko 25V.
Napon se mjenja izborom broja namotaja na primaru trafoa, ili tiristorskom regulacijom na sekundaru.
Prigusnica utice na kvalitet zavara, ali je "visa matematika" proracunati prigusnicu koja ce dati najbolje rezultate.
Cesto proizvodjaci jeftinih aparata u cilju smanjenja cijene izostavljaju prigusnicu.
Generalno trofazni (trostubni) transformatori su kvalitetniji za MIG/MAG aparate za zavarivanje zbog mogucnosti "kvalitetnijeg" ispravljanja sa 3 polu-mosta (6 dioda).
Ako ima jos nekih pitanja, tu sam