Nisam nešto stručan al' mi se čini da je tvoja želja ostvariva jedino da taj aparat prodaš i da dodaš keša i kupiš drugi koji bi odgovarao tvojim potrebama, jer dok skapiraš šta i kako i isprobaš silne varijante potrošićeš puno para a pitanje koliko ćeš biti zadovoljan na kraju.
Gradnja mig mag aparata za zavarivanje?
Ne može se napravit pita od...
I ja htedoh baš tu narodnu da napišem, al nisam hteo da bedačim čoveka.
Шта ме бедачиш ја сам тај апарат и онако добио за џ, ''поклону се у зубе не гледа'' - рече једна друга народна 
)))
Па контао сам да ми је једноставније да њега преправим генерално, и да добијем нешто на подобит овога што је Мустаг некад правио (180А).
Значи избацим срце -трафо, пригушницу, диоде, а оставим оклоп, погон жице, пиштољ итд.
Јер то прављење кутије и осталог је велики секс, ако немаш некога у некој озбиљној металској фирми или своју пресе )) Што свакако немам ...
И да искрен да будем одушевили сте ме што сте бар брзо одговорили, а што се тиче да је г... овај Варстој, па ја због њега и још пар алаткица словеначко ништа не купујем.
Ево везано за ову тему, неки дан сам наручио њихову Аутомацку маску за заваривање, као на попусту. Кад сам отворио кутију истог секунда сам је запаковао и вратио.
Вришти колики је кинез. Наравно попиздим и узмем 3М Спидглас маску, кад је бал нек је маскенбал, а у к.
Имам још једно питање, имам и неки Кончаров РЕЛ апарат, снаге 180А. Премотан и урађен екстра, када сам радио ограду преко 12 сати сам варио готово без стајања. Интересује ме колике снаге тј Ампераже требају да буду диоде за њега?
И још једна ствар да ли интермитенција зависи само од трансформатора или само од диода или од обоје заједно
Велики поздрав!
pratim temu od pocetka, imao sam nameru da preradim koncarov aparat od 400A, ali sam posle ovog odustao (previse je komplikovano za mene). Pre par dana sam video preradjeni aparat u Tigru (Prot), radila ga neka radionica iz Nisa te sam opet zainteresovan. Medjutim nesta drugo me zanima: na aparatu postoji jedan prikljucak za poli kabal i dva prikljucka za masu. decki koji su radili nisu znali da mi objasne cemu oni sluze, te senadam da neko od vas zna. Hvala.
To je prigušnica.Obično se prave izvodi na 60% i 100%
Pozdrav svima, pregledao sam ovu temu i zainteresovala me je jer sam i sam usao u projekat samogradnje aparata jos pre par godina i zbog malo vremena i puno obaveza prekinuo, pa ga sad ponovo vadim iz naftalina i nadam se da cu naci vremena da ga napokon i dovrsim. Da ne duzim, ideja je bila izrada obicnog aparata za REL zavarivanje (ne CO2), ali sada razmisljam da mu uradim i CO2 mogucnost. Evo osnovnih podataka (buduceg) trafoa:
Dvostubno jezgro tipa U I
Presek jezgra S=50cm2
Primar:
Iz dva redno vezana ekvivalentna kalema svaki na svom stubu;
Napon primara = 380/220V
Ukupan broj navojaka = 274 (za 380V ulaz)
Tri izvoda za ulaz 220V (mogucnost regulacije napona izvodima primara)
Provodnik primara - Cu traka 5x1.5mm
Sekundar:
Iz cetiri redno vezana kalema, po dva na jednom stubu;
Napon praznog hoda sekundara: cca60V za U'=380V; cca 50-70V za U'=220V (u zavisnosti od izvoda primara)
Provodnik sekundara - petostruka Cu traka 5x1.5mm
Regulacija struje - pomcnim medjugvozdjem (rasipanjem fluksa)
Sad, sto se struje i intermitence tice nije zahvalno unapred davati neke tacne podatke pogotovo prilikom samogradnje, ali moj plan (zelja) je da dobijem bar max200A uz neku razumnu intermitencu od 30-ak%, dok bi pri struji od nekih 100A mogao racunati sa 70-ak%. Mislim da su ovo realna ocekivanja imajuci u vidu dimenzije jezgra i provodnika.
Da ne bude zabune, bice nekima cudno sto petljam izvode primara i regulaciju napona u REL trafo (trafo NIJE sa preklapajucim namotajima, primar i sekundar su fizicki razdvojeni i izvodi primara nemaju ulogu regulacije fluksa kao kod nekih nego iskljucivo napona i to samo na 220V ulaza). To je neko moje eksperimentisanje da bih na 220V mogao da menjam izlazni napon praznog hoda pa samim tim i stepen jacine struje zavarivanja (sto je veci napon i struja ce biti jaca i obrnuto) ali ovo je samo grubo a osnovna regulacija je rasipanjem fluksa (pomicno medjugvozdje) sto je i jedina regulacija na 380V. Drugi razlog je sto neke elektrode (prohromske npr.) traze veci napon praznog hoda da bi se upalile (zato izvod za 70V).
Do sada sam zavrsio jedino kalemove, motao sam ih tako da sam izmedju svakog sloja stavljao prespan od 0.3mm, izmedju svakog reda (tj. bocno izmedju navojaka) kudeljni kanap i svaki sloj zalivao lakom pre stavljanja prespana i pocinjanja sledeceg sloja. Tako fakticki nigde nema direktnog dodira zice na zicu (tj. da bih se morao uzdati samo u lak) nego svuda postoji i mehanicka izolacija (prespan izmedju slojeva a kanap izmedju navojaka). Jos planiram da cele kalemove potopim u lak da popuni sve supljine i dodatno impregnira kalemove.
Sledece na redu je jezgro, njega delimicno imam a deo je u tablama dinamo limova koje tek treba da secem (imam neko staro jezgro koje nadogradjujem).
Evo sustine zasto je ovaj post u temi o MIG/MAG aparatima:
Znamo da je karakteristika REL aparata da imaju visok napon praznog hoda (No) koji drasticno opada prilikom zavarivanja (tzv. strmo padajuca linija napona), dok MIG/MAG imaju dosta nizi napon praznog hoda koji ostaje skoro nepromenjen prilikom zavarivanja (ravna linija napona). Kako se ovo postize?
Mislim da se to da lakse videti na REL trafoima. Naime, kao sto provodnici (zice) provode struju tako jezgro trafoa provodi magnetno polje. Kao sto elektricni provodnici imaju elektricnu provodnost (otpornost) koja zavisi od njihovog materijala, preseka i duzine, tako i jezgro ima odredjenu magnetnu provodnost koja zavisi od odredjenih faktora, od kojih nas prvenstveno zanima presek jezgra. Dakle, sto je veci presek jezgra i njegova magnetna provodnost ce biti veca. Sa druge strane, sa porastom povrsine preseka jezgra raste i "kolicina" promenljivih magnetnih silnica obuhvacenih navojkom kalema sto dovodi do jace indukcije i obrnuto. Zbog toga je potrebno za odredjeni ulazni napon primara obezbediti odredjen broj navojaka, kako bi induktivni otpor (autoindukcija) primara bio dovoljno velik da obezbedi da kroz primar u praznom hodu ne tece struja (u idealnom slucaju). U praksi zbog raznih gubitaka ona ipak protice ali malo. Vec smo rekli da jezgro ima ogranicenu magnetnu provodnost - sto je ona veca magnetno polje ce moci da bude "gusce" - vise silnica ce moci da "stane" u dati presek jezgra. Dakle, sa manjom povrsinom preseka moci ce da se dobije jaca indukcija u svakom pojedinom navojku (zbog vece kolicine silnica koje "preckaju" navojke) te ce primar moci da ima manji broj navojaka za zadati napon. Da skratim, kod klasicnih silicijumskih dinamo limova formula kojom se odredjuje broj potrebnih navojaka po jednom voltu napona, imajuci u vidu njihovu magnetnu provodnost, je orjentaciono N=45/S gde je N broj navojaka po jednom voltu a S povrsina preseka stuba u cm2. Kod hladno valjanih torusnih jezgara koja imaju bolju magnetnu provodnost ovaj deljenik je manji. Znaci kada bismo se pridrzavali ove formule dobili bi trafo ciji ce primar imati dovoljan induktivni otpor da na praznom hodu kroz njega protice zanemarljivo mala struja, kao i da sekundarni namotaj snabde dovoljnim intenzitetom magnetnog fluksa da bi na njemu odrzao zadati izlazni napon. Druga stvar je sam presek jezgra, koji mora biti dovoljan (sada nevezano za broj navojaka primara) da podnese fluks koji protice kroz njega. Neka orjentaciona formula je da presek jezgra u cm2 treba da bude koren od snage trafoa (koja se racuna kao napon x amperaza) u vatima.
Medjutim, na REL trafoima se primar najcesce mota sa manje navojaka (kod mene je, recimo, na 380V N=36/S) kao i sa manjim presekom jezgra od idealnog. Ovo rezultuje sa dve stvari - struja praznog hoda kroz primar vise nije zanemarljiva nego postaje znacajna i drugo - sposobnost primara da "dotira" sekundar fluksom pod opterecenjem i tako zadrzi napon na njemu opada. Ovo je naravno uslovljeno i ekonomskim razlozima jer trafoi za zavarivanje ne rade neprekidno (otuda intermitenca) i nema potrebe da se prave za neprekidno maksimalno opterecenje dok je velika struja praznog hoda prihvatljivija od cene materijala. Medjutim, ovo rezultira i tom nama vaznom "strmo padajucom linijom napona". Prakticno, namerno pravimo trafo slabijeg kapaciteta koji ce dati visok napon praznog hoda (da bi upalio iskru i krenuo var) ali cim dodje do protoka jake struje on nece imati kapacitet da odrzi napon na sekundaru zbog cega ce on naglo opasti do neke mere koja nam treba (a koju doziramo projektom samog trafoa i regulacijom), jer je sada luk vec uspostavljen i visok napon nam vise ne treba, a usled malog otpora jaka struja se odrzava i sa dosta manjim naponom (kada napon nebi opao struja bi bila mnogo jaca od one koja nam treba). Ovo je osnovna zajednicka karakteristika REL trafoa koja im omogucava ovu osobinu, a dodatna regulacija se opet svodi na smanjivanje intenziteta fluksa koji protice kroz sekundar, bilo njegovim rasipanjem putem medjugvozdja, putem procepa u jegru ili na drugi nacin. Premda, bilo bi moguce smanjiti kapacitet i "idealnom" trafou ali uz dosta vise muke i neekonomicno (zasto praviti velik kapacitet da bi ga smanjivao).
Sa druge strane kod CO2 trafoa, zica ne trazi visok napon da bi upalila luk i var krece vec sa radnim naponom, koji je nesto veci nego kod REL trafoa (RADNI napon a ne praznog hoda) jer su otpori malo veci. Zato je potrebno napon odrzavati na istom nivou (da napon praznog hoda bude priblizan radnom naponu). Kako ovo postici - pravljenjem trafoa punog kapaciteta, uglavnom pridrzavajuci se gore opisanih nacela u vezi broja navojaka i preseka jezgra, kao i, naravno, izbegavanjem svega sto remeti protok fluksa kroz sekundar. Otuda ovde regulacija naponom (praznog hoda) a ne padom (radnog) napona.
Evo i moje price na kraju - kao sto rekoh imam 274 navojka ukupno u primaru koji su predvidjeni za 380V. Posto je presek jezgra 50cm2, kada bih na kompletan primar prikacio 220V imao bih odnos N=62/S sto je daleko vise nego dovoljno da obezbedi punu induktivnost primara (rekli smo da ide 45/S za ova jezgra). Sa druge strane sto se tice preseka jezgra, meni bi CO2 trebao samo za finije, limarske poslove (za jace struje bi koristio REL na istom aparatu) sto ce reci do nekih 100A. Znaci, pri recimo 20V (ako uzmemo da je to napon pri kome se dobija 100A) bi snaga bila 2000W, pa bi mi trebalo jezgro preseka 44cm2, sto mojih 50cm2 opet premasuje. To ce reci da bi trafo trebalo da zadovoljava zahteve konstantnog napona. E sad napon. Posto bi morao koristiti ceo primar (ako uzmem deo primara predvidjen za 220V na REL rezimu gore navedeni odnosi nece vaziti i sve pada u vodu) morao bi izlazni napon regulisati izvodima sekundara (ostavljanjem prikljucaka) sto srecom nebi bio problem jer mi se sekundar sastoji od 4 kalema sa po 11 navojaka pa sa svakog mogu da uzmem izvod. Znaci, ako imam 274 navojka na primaru na 220V, imacu oko 9V po jednom kalemu sekundara (36V ukupno). To ce reci da mogu da biram 9,18 i 36V izlaza. Previse grubo, znam. Fakticki samo 18V ima smisla. Ali mislim da bih mozda korekciju mogao da izvrsim pa i ovu opciju od 36V da koristim uz regulaciju rasipanjem fluksa (medjugvozdjem) iako nije uobicajeno na CO2, ali po Vasem iskustvu dali bi bilo moguce posto je ipak manja razlika u naponu (tj. dali bi napon praznog hoda od 36V bio fatalan ili bi ga se moglo tolerisati, imajuci u vidu i prigusnicu koju bih stavio)?
Imajte u vidu da je ovo trafo koji sam prvenstveno predvideo za REL zavarivanje, a CO2 mi nedavno palo na pamet da dodam kao opciju, mislio sam stavim grec od 100A, motor za zicu improvizujem od motora za brisace i nekog nezavisnog racunarskog napajanja sa potenciometarskom regulacijom, crevo i pistolj vec imam polovno, ubacim bocu i imam CO2 kad mi povremeno treba da iskrpim limariju od kola ili slicno.
Nemojte zameriti na duzini teksta i ispravite me ako sam negde pogresio. Nisam nikada radio sa CO2 aparatom pa bi mi dobro dosla Vasa iskustva, posebno oko ovog napona koji sam gore pomenuo, dali bi to moglo da prodje za CO2 zavarivanje?
Hvala!
Aleksandar
Pre nego sto krenem zeleo bih reci da sam jako dobar u REL zavarivanju a da imam i oko godinu-dve dana iskustva sa MIG-om. Kupio sam ovaj aparat pre desetak dana i koristio bih ga u crnoj bravariji ( ograde-kapije ). Ranije sam koristio jedan ESAB od 250A i Varmig 1700. Za pomenuti Varmig 2700 sam se odlucio jer smatram da bi zadovoljio moje potrebe a nisu mu lose ni fabricke performanse. Problem sa istim je usledio odmah nakon ukljucenja. Deluje mi da je gotovo nemoguce sa njim variti. Nikako ne uspevam da podesim parametre i da pruzim iole zadovoljavajuci var. Da dodam da je kupljena i nova boca (Messer) od 10 kg. i da je kod njih napunjena sa CO2 cistim. Na malim amperazama i nizoj voltazi nema sanse da nesto zavarim. Tek od 8 podeoka na skali i sa protokom zice oko 2.5 (na vecem protoku jos veca nevolja) boze pomozi ali i to je katastrofa. Dotok gasa je stelovan od 5-13 l/min ali avaj. Probao sam sa zicom od 0.8 i 1.0 i ista stvar. Proveravao sam i napon u uticnici i sve tri faze su 227 V. Otvarao sam kuciste u zelji da proverim da li je kabal ispravan i sve je OK. Merio izlaz zice i cini mi se da je i to OK. Pomislim kako ja i nisam tako dobar u MIG-u pa pozovnem i dvojicu majstora koji takodje rade sa CO2 aparatima . U startu mi kazu da nisam dobro podesio parametre pa se oni bace na taj posao. Nakon desetak minuta kazu , ne ide, nesto tu nije u redu. Zovnem servis u Smederevu i cova mi preko telefona pocne sa podesavanjima. Kaze gas - toliko, zica - toliko, voltaza - toliko, ajd sad. Jok ne ide. Podigni malo pistolj tj. zicu od metala koji varis. Podignem. Spusti, spustim. Jok, nista. Proveri da nisi povezao i nulu jer nula ne ide na taj aparat, samo 3 faze i zemlja. Proverim i to i vidim da nisam povezao nulu.Ajd ovo ajd ono. Vari. Varim. Mislim ide ali sve neke grudve ispadaju, ne daj boze da lici na var. Od sramote bacim cev na kojoj sam isprobavao. Naici ce neko, videce pa ce se smejati onako podrugljivo, sebi u brk a to najvise nevolim. Vise volim kada mi kaze da nemam pojma. Onaj cova iz Smedereva kaze moguce da je fabricka greska, videcemo. Sutradan ne mogu da verujem, stigao novi aparat iz Smederva. Nisam bio kuci, kazem zeni neka ga isproba. Ne moze jer ovo je samo vozac koji zna samo da vozi. Kaze isprobali su ga u Smederevu i sve je OK. Ostavio samo polikabal od onog kojeg je odneo i to je to. Da i novi garantni list. Dodjem kuci ali nemam vremena da isprobam pa cu to sutradan. Ujutru, u 4h, ma mogao sam i ranije jer nisam ni spavao. Kopao me taj aparat. Povezem bocu, ukljucim, ma sve isto kao i kod prethodnika. Krenem sa pesmom ali JOK. On samo recituje a i to cini kao da muca. Ne mogu da verujem. Moze li ko iz ovog teksta nesto izvuci i pomoci. Mislim sada me je sramota i da izgovorim Smederevo a kamoli da opet zovem onog covu. Reci ce da sam lud. A ko zna, mozda. Dobronamerni, pomozite dok nisam jos zvao Smederevo.
Pa ne znam šta da ti kažem, a da bude pametno.Vidim da si merio napon na utičnici i da si napisao da je 227V, to znači da je mereno prema nuli, jer medjufazni napon treba da je 380 V.Probarj meri medjufazni napon, tj. da proveriš da li uopšte imaš sve tri faze.Dešavalo mi se da nadjem u trofaznoj utičnici samo jednu fazu koja je vezana na sva tri kontakta.Jer, koliko sam razumeo u pitanju je trofazni aparat za zavarivanje.
Moze li neka fotka tog aparata sto nece da radi ?
Nisam merio taj napon i sada me kopaju te faze. Ne znam kako su one uopste dovedene do radionice ali mislim da je to ok jer REL trofazni ( doduse sa dve faze ) radi besprekorno. Proveru mogu uraditi od utorka pa cu javiti. Ma fotki ima koliko hoces, da ne postavljam sad mislim da je dovoljno ukucati na pretrazivac Varmig 2700 i videti. Misljenja sam da greska nije do aparata jer ne verujem da bi se to desilo bas na oba. Jos kada dodam da su ovaj drugi isprobali u Smederevu otklanjam svaku sumnju. Nisam ni toliki strucnjak pa pitam jeli moguca neispravnost i usled loseg gasa, mada opet vario sam i bez gasa kada ga nestane ali ovo je losije i od toga. Sve mi ukazuje na napon ali opet kada je na 9 i 10 podeoku voltaza on naprosto busi 4 mm.
Vrlo lako i moguce je da nemam tri faze. Objekat nije moj pa ne znam i postajem gotovo siguran da je to problem jer aparat radi sa 3~400V. Izmericu taj medjufazni napon i bice sve mnogo jasnije. Hvala na odgovoru.
Pozdrav svima!
Jel mi moze nekog izmjeriti kolike su dimenzije kutije kod varstroja 1600? Zahvalujem unapred...
600x330x420
klliker wrote:
Nisam merio taj napon i sada me kopaju te faze..
Nema šta,Zvukoljub je u pravu,proveri taj dovod.
Dve faze iz uticnice su bile na jednom vodu. Imao sam srecu da nisam morao nista razvoditi jer je tabla na par metara udaljenosti a u njoj se nalazio petozilni. Sa aparatom sam odusevljen, prosto odusevljen. Zao mi samo sto sam cimao onog covu Smederevca. Mada, dobro je prosao jer mogao sam ja njega jos vuci ... Pozdrav i jos jednom hvala na pomoci.
Drago mi je da sam bio od koristi - pa nek je sa srećom.
Ja bih pravio jedan aparat,imal ko da mi da obrazac za proracun trofaznog trafoa,ostalo mi je sve jasno.
Evo kako je ispao mog co2:
Ovo su stare slike, pretrpeo je nekoliko promene, uslikam kad uhvatim vreme, pozdrav....
Al si ga skarabudzio brate mili.Kako vari to cudo?
danot wrote:
Evo kako je ispao mog co2:
Nadam se da radi korektno?
Dozvoljavas li da ove slikice postavim na svoju facebook stranicu? necu nista komentarisati.
Meni je najsimpatičnije ovo "prirodno" hlađenje...Čini mi se da je ventilator i suvišan pošto nema kutije a i može da uplete ove žice oko sebe,Potenciometar dominira na gornjoj štangi učvršćen selotejpom...Sve u svemu,trebalo je zaista mnogo truda da se sve ovo baš ovako konfiguriše ali ako prži onda je sve ok.
gde na meni nađe potenciometar da mi je znati,idem po ogledalo.haha
Niko ne zna proracun za trofazni aparat?
Zna "sunda"...
Da li je moguce da oni grecevi zavrsavaju posao? Ja ih na jednoj drugoj skalameriji u mnogo manje zahtevnom rezimu menjam ko carape!?
50-amperski,`no name`,to su ti?
zoran, nemam nista protiv da postavis slike na fb.
aparat vari ok, ovo su stare slike, sad ima limove, ventilator sam stavio drugi, ovog izbacio, raspored unutra sosem drugaciji, diodi su 50 amperski, ovo je bio prvicna izvedba
Zasto na mom co2 cesto gori - pol na elektrolotu?
danot wrote:
zoran, nemam nista protiv da postavis slike na fb.
Hvala druze!
Свака част за тему! Искрено прочитао сам целу у једном даху, чак неке постове пар пута. Одлично је што сте ви са мало већим искуством одлучили да поделите ваше знање са нама хоби мајсторима.
али само кад варим танке лимове и то тачкасто. Али то није довољно за некога као што сам ја. Пошто се лимаријом не бавим професионално, евентуално заварим по некад нешто, али то је једном у ''веку''.
) http://www.varcommerce.co.rs/varstroj/proizvodi/varstroj/migMag.html
Нашао сам тему тражећи решење за мој Varstrojev Varmig 1600, заправо апаратић је ''добар''
Више ме занима варење браварије, дакле неких кутијастих или л профила. Пошто сам скинуо доста шема за самоградњу неких пољо машина.
Е сад да не дужим баш превише. Дакле оно што мене занима то је какве су шансе да повећам на том ''робу'' Варстојевом интермитенцију?!
Ево баш на њиховом сајту има да је не баш тако славна на макс јачини од 160А (10%
Да ли постоји шанса са премотавањем језгра, и изменом диода и кондензатора или већ било чега да се ово доведе ако не на 100 или 80% оно бар на неки разуман ниво (наравно волео бих да буде и 100% не бих ту много жалио кеша само да буде)
Поз!