Da malo poguram,možda je ovako lakše nego da gubite vrijeme pišući ali iz iskustva je slika većini dobra uputa i pored toge za početnike važi nek stanu negdje kod nekog varioca,nek upitaju i tako ukradu dio majstorluka
Mala skola zavarivanja
Nastavak
A sad malo o autogenom zavarivanju
Ovo slike su divne.
Ja bih dodao da pocetnik treba da se koncentrise da se ne boji elektricnog luka i da proba sto pre da prevazidje taj strah.
A drugo, treba da se koncentrise da gleda metalno kupatilo tj rastopljeni metal, kako se lije kako se vezuje za osnovni materijal itd... Treba da ima i masku sa staklom prilagodjenim amperazi zavarivanja, na primer staklo sa zatamnjenjem 10 za amperaze od 40 A do 90 A i staklo za zatamnjenjem 11 za amperaze 90-170A.
Dalje bih predlozio za prve vezbe rutilne elektrode sa sto debljom oblogom, jer se one teze lepe za materijal, tj lakse je za pocetnika da radi sa njima.
ipak nikom ne bih preporucio nista ispod zatamljenja 12
Samo nesto korisno da dodam na ovu temu, imam dosta iskustva jer radim i REL i MIG MAG i autogeno varenje.Cipele nikada nemojte zasnirati, jer po Marfijevom zakonu upasce vam parce vruceg vara bas u cipelu i dok je odvezete eto rana na nozi.Probao jednom.Ovako kad su odvezane bez pertli lako ih je zabciti s noge.
I jedna napomena nije za REL bas potrebna bas tako gusta maska 12 dovoljna je i 9 - ka.Slazem se bolja je zastita ali je pocetnicima teze da vare.
I jos nesto sto je vazno.Materijal koji se vari mora biti cist ,obrusen i pripremljen za zavarivanje.Ne mozete variti preko korozije, farbe, prljavstine i masnoca.
moze nesto o hartletovanju?
Uf, ja imam puno toga o tvrdom lemljenju, ali na engleskom...
Ako mogu da dam samo par napomena:
- Spoj se dobija usled kapilarnosti, a to znaci da zazor treba da bude 0.05-0.1 mm. Za lemove sa vecim razmakom temperature potpunog topljenja u odnosu na temperaturu gde su jos potpuno u cvrstom stanju, i zazor moze biti veci. U tom smislu priprema spoja je od vitalne vaznosti.
- Uvek treba grejati radni predmet, a ne topiti zicu direktno plamenom. Zica se topi prislanjanjem na vec zagrejani deo. Ako hoces da razvuces kapljicu, blago palmenom predjes preko nje, ali najvise grejes deo ispred kapljice, pa ce toplota da povuce kapljicu u tom smeru.
- Bakar-bakar se moze raditi i jeftinim bakar-fosfornim lemovima, a skoro sve ostale kombinacije se moraju raditi srebrnim lemovima.
- Ulaziti u detalje sada bi uzelo mnogo vremena i prostora, ako si iz BG, mogu ti staviti na uvid ovo sto imam i objasniti ti o cemu se radi.
Što se tiče varenja ja bih predložio početnicima da prvo probaju variti na novijim " invertor " aparatima sa "ark startom".Tu se radi o mekom startu varenja tj. elektroda ne lijepi na početku vara bez obzira na ugao,udarac ili amperažu a var kao saliven. Mislim čisto da se stekne osjećaj i opusti ruka.Posle je mnogo lakše preći na klasične aparate tj. trafoe. Najveća je greška kupiti einhelov ili sl. aparat u nekom megamarketu i želiti nešto sa njim zavariti pa makar i malo,a na njemu kablovi tanki kao olovčica ikratki pola metra agrije se ko lud.Znači moj predlog otići kod nekog iskusnijeg majstora i probati na pravim aparatima npr. Fronius,Esabb,Wurth,pa čak i Varstroj i ide ko alva a ne neki gore navedeni kinez koji samo lijepi ko lud i ubije ti svu volju iželju za varenjem.Umorih se ipak sam bravar.
Uredu sve to, ali nemoze svako sebi priustit invertor.
Po mom misljenju (mislim da je i Tenzor negdje to napisao) treba uzeti sto kvalitetnije elektrode, licno sam iskusio razliku izmedju smeca od jesenickih JadranS elektroda i vrhunskih elektroda kao sto su Bohler i Esab (sve su bile E6013).
Posjedujem jedan (najmanji) Einhell transformator 90A, dugo sam govorio kako nevalja nicemu, obicno smece...
Ali kad sam nabavio kvalitetnije elektrode, ispostavilo se da i nije tako los pogotovo za hoby upotrebu.
pejky wrote:
Ali kad sam nabavio kvalitetnije elektrode, ispostavilo se da i nije tako los pogotovo za hoby upotrebu.
Znači po onoj narodnoj " U rukama Madušića Vuka .......", mada bih ja lično voleo Fronus ili Esab e sad sam tu u dilemi, pa nešto ne mogu da se odlučim pogotovu kad pogledam u novačanik.No, i Končar dobro radi.
http://www.varus.hr/download/REL_TIG_INVERTER.pdf
Sta kazes na ove invertore, to sam prije 10-ak dana vidio kod prijatelja u prodavnici, Alfa 150 kosta nesto malo ispod 500e, a Delta 150 je nesto malo vise od 500e, uz njega ide i TIG gorionik i 2 godine garancije.
Rekose mi da je Varus privatna firma koja je kupila dio postrojenja Koncara i sad se bavi preprodajom i proizvodnjom invertora i reparaturnim zavarivanjem.
Invertorski ili čoper aparati su sigurno dobar izbor za sitne reparaturne poslove.To nije apart da radi po 8 sati u tri smene.Drugo sama konstrukcija čopera je takva da obezbedjuje da se elektroda "ne lepi" za materijal, jer u trenutku kratkog spoja čoper prestaje da radi tačnije oscilator koji uzorkuje četvrtktke pri kratkom spoju ne radi i tu je tajna žašo taj aparat ne lepi elektrodu.Tu nema neke mudrosti kao kod klasičnih transformatora gde je bitno kojom je žicom motan (koriste i aluminijum), koliko je jezgro itd.Zavarivanje je čitava nauka.
Sve je to meni jasno, nego ti kazes da bi volio Fronius ili Esab, pa reko da te uputim prema solidnom invertoru za relativno malu svotu jevrejica.
A ok hvala lepo.Nije loše to što nude pogotovu ona TIG opcija.Nismo se razumeli ja sam mislio da je pitanje o čoperskim aparatima.
A ti se uzivio u ulogu enciklopedije, pa na svakom mjestu objasnjavas kako sta radi :hh
Ja lično imam dva invertora koja koristim isklj. za teren.Jedan je mali 150A monof. Wurth a drugi je fronius 200A trofazni . Kisli padali vukli se patili na slaboj struji ali rade ekstra pogotovo ovaj drugi. Najlakše prepoznat dobar aparat je po debljini džekova i kablova min 35 mm a ipo dužini što duži to bolji(šta rekoh!!!)Prvi inv. što sam imao bio esab 200A i crko posle pola godine srećom popravi ga u to doba tip u šabcu te mu ga i prodah.More mene muči nešto drugo imam veliki CO2 već 10g a neznam za šta služi jedan grebenasti prekidač na njemu, ima tri položaja a vari ekstra samo na trećem, pa ako ima ko pomoći da mu objasnim dalje!
Teško je ovako na nevidjeno odgovoriti, ali prepostavljam da je izbor struje kod tzv. tačkastog varenja.Za to se koristi ona specijalna šoba što ima proreze sa strane.
Inače evo ti dve adrese servisa gde ćeš sigurno dobiti prave odgovore:
ARC servis 011-40-52-27 ili 011-32-22-306
TEHNO-VAR 021-6433-627 ili 064-114-78-65
Prekidač ima tri položaja i sličicu iznad otprilike tri linije koje počinju sa tri različita položaja a završavaju u jednoj tački. Aparat na položaju 1 i 2 samo pršti i loše vari dok na trećem vari ekstra.Inače prekidač je na glavnoj kutiji a ne na dodavaču koji je udaljen 10m i ima razne komande tipa brzina žice , tačkasto itd.Hvala na odgovoru eto ako neko zna neka pomogne!
moze slika cele prednje kutije?
Pokušaću sutra slikati to mi je u radionici
evo slike prekidača
druga slika čitava tabla aparata prekidač je desno
Jel može nko da mi objasni kakav je ovo aparat za varenje?
pazario sam ga pre neki dan, danas sam kupio masku i želeo bih da naučim da varim za svoje potrebe, ništa senzacionalno.
Ne koristi elektrode, ima neku žicu (bakarnu?) čovek od koga sam ga kupio kaže da ova žica mi treba neka žica sa fluksom jer ovu što mi je dao sa aparatom kaže da prska.
PS: ovu plastiku nisam dobio da li je bezbedno (za aparat) da koristim ovu žicu?
PPS: Absolutni početnik :?
ajd ovako na brzinu i pitanju je MIG/MAG aparat za zavarivanje u narodu poznatiji kao CO2 aparat .konkretno ovaj tvoj model je vise za neku hobi varijantu .ne vidim na slici pa moram da objasnim da bi zavarivao bilo sta sa ovim aparatom neophodna ti je boca sa CO2 gasom i manometar sa redukcionim ventilom . negde pozadi aparata treba da imas jedno crevo koje izlazi iz aparata ,to crevo treba da prikljucis na rdukcioni ventil i pre pocetka zavraivanja da nastelujes protok gasa na odprilike 3-5 l .inace sam postupak zavarivanja ve vrlo prost i lako i brzo se nauci .
zica koja ide na ovaj aparat se prodaje u kalemovima i negde sa strane aprata treba da imas vrata koja otvoris u unutra namontiras kalem .zica je celicna i pobakrena da ne bi rdjala .
e sad uz veliku ogradu posto pricam napamet .posto ti vec imas zicu u aparatu a bocu ne vidim tako NE MOZES zavarivati .pa ta prica zici sa fluksom pada u vodu .inace kad krenes da zavraujes a nisi pustio gas svaka zica jako prska a od zvarivanja nema nista
eto toliko za sad
Da to je nesumnjivo Co2 aparat, a žica je pobakrena da bi imala bolji kontakt prilikom varenja jer se ona pokreće tj. izlazi iz šobe (kako se zove vrh aparata), a takodje i da spreči korodiranje jer sa korodiranom žicom ne možeš variti.Zato aparat treba čuvati na suvom mestu.Inače može se koristiti i boca od protivpožarnog aparata (CO2 ne sa prahom), ali treba redukcioni ventil i grejač,jer kod isticanja gasa dolazi do zamrzavanja ventila pošto protok treba da bude oko 12 litara u minuti, kod takvih malih aparata, kod većih ide i preko 20 litara ako se radi u zatvorenom prostoru, a na otvorenom važe druga pravila.Udaljenost vrha brenera od predmeta zavarovanja je oko 15 mm.Inače na temperaturu zavara utiče vrsta zaštitnog gasa, debljina elektrode, brzina kojom pristiže, tj, od sastava plazme električnog luka.Kod ovih malih aparata koristi se tzv. kratkospojeni prenos, jer pri prenosu dodatnog materijala dolazi do periodičnog prekidanja električnog luka u kontaktu žičane elektrode i rastopa.Dodatni materijal se prenosi samo u trenutku kratkog spoja sa rastopom.To se maifestuje karakterističnim zvukom.Od položaja brenera smer zavarivanja može biti unapred, vertikalan i unazad itd. itd.Mogla bi se knjiga napisati o ovoj vrsti zavarivanja.
Života ti koliko si platio taj lajtšou?
Ma vala vrijeme je da i meni neko da kvalitetan odgovor,hoću da nabavim co2,šta mi preporučujete za auto limariju,amperaža,cijena itd. i naravno debljina lima jer već napomenuh za autolimariju
S obzirom da je na ovom aparatu (sa slika) + na kljestima (masi), on je predvidjen za koristenje samo sa punjenom zicom (flux cored wire) i vjerovatno i nema prikljucak za gas :roll:
@Zlatan
Za auto-limariju ti je dovoljan aparat od 140-150A.
Na autima je lim uglavnom 0,8mm (ima i debljeg na nosivim dijelovima).
Vecina auto limara koristi zicu 0,6mm
Ja bi ti preporucio (ako si u mogucnosti) da nabavis trofazni aparat sa trostubnim jezgrom trafoa (zbog boljeg ispravljanja, a samim tim i boljih karakteristika)
tuntunde u mig mag postupku za prohrom mora inox zica i argon .
sto se tice inox-a ja sam se snabdevo u jeep comercu
https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw